Kada je Meksikanac Enrique Moreno prvi put posetio Japan, ostao je tamo dva meseca. Njegov sledeći susret sa ovom fascinantnom i zagonetnom zemljom i dalje traje – već pet godina, postavši jedno sa lokalcima i njihovom futurističkom tradicijom
Enrique Moreno
Oduvek sam voleo Aziju. Kao dete sam maštao da ću mnogo putovati i da ću upoznati Japan. Međutim, prvo sam diplomirao, našao dobar posao – kako bih zaradio novac koji mi je bio potreban za prva putovanja… započinje Enrique Moreno iz Meksika svoju inspirativnu životnu priču. Pre nego što se otisnuo u Zemlju izlazećeg sunca živeo je u Sijetlu osam godina i radio u jednoj softverskoj kompaniji. Nakon godina rada odlučio je da po prvi put poseti ovu zemlju, a ta poseta trajala je dva meseca. Proputovao je celu zemlju, od severa do juga, jedan grad – jedan dan.
Međutim, vrlo brzo shvatio je da mora da živi u Japanu kako bi ga osetio na pravi način, kako bi postao jedno s lokalcima i njihovom tradicijom.
– Za mene je Japan poput vremenske mašine: jedan dan možete da provedete u malom mestu proslavljajući neki tradicionalni običaj koji seže hiljadama godina unazad, a već narednog dana možete otići u Tokio i doživeti najnaprednije trendove u svim segmentima mode, tehnologije itd. Veoma često možete se susresti sa tradicionalnom manifestacijom koja je apgrejdovana futurističkim elementima i trendovima i, moram priznati, veoma je teško razumeti tu vrstu novostvorene harmonije.
Rođeni ste u Meksiku, diplomirali za kompjuterskog programera, živeli u tri različite države. Koliko dugo već živite u Japanu i odakle strast prema dokumentovanju japanskog svakodnevnog života?
Već pet godina živim u Japanu, ali moje vreme je limitirano na šest. Stoga želim da uživam u ovoj divnoj zemlji na najbolji mogući način. Volim da uhvatim trenutke i sitne detalje koji čine Japan tako jedinstvenim i da ih delim s prijateljima širom sveta. Godina 2017. biće moja poslednja godina u ovoj zemlji. Stoga će biti veoma intenzivna jer planiram da izdam photobook o Japanu, a u isto vreme će biti organizovana i izložba tim povodom. Biće to svojevrsni rastanak od Japana, kompletiran u jednu živopisnu knjigu. U SAD se vraćam 2018. Godine i tamo ću nastaviti da se bavim fotografijom i dokumentovanjem jedinstvenih momenata u svakodnevnom životu ljudi.
Koji je za vas bio wow trenutak u otkrivanju Japana?
Takvih wow momenata sam imao, doslovce, kako sam po prvi put sleteo na aerodrom Narita i video njihove zaposlene kako stoje u jednoj pravoj liniji i pozdravljaju pristigle goste sa savršenom jednakim osmehom na licu. Mogu da kažem da svaki dan doživljavam wow trenutke koji čine Japan tako neobičnim. Recimo, tokom mog prvog boravka, jednog dana sam ušao u voz i, zajedno sa mnom, ušla je i jedna devojčica – ne starija od šest godina. Sasvim sama. Zapanjeno sam je posmatrao dok se voz kretao ka sledećoj stanici. Ističem da je vožnja trajala prilično dugo i izašli smo zajedno na jednoj stanici. Tek tada sam ugledao ranac na njenim leđima. Shvatio sam da ide sama iz škole do kuće. Prepričao sam ovaj događaj prijatelju koji mi je odgovorio da je Japan veoma sigurno mesto i da se deca podstiču na samostalnost od najranijeg doba, bez roditeljske supervizije. To je bio prelomni trenutak kada sam i ja odlučio da se doselim u ovu zemlju koja ti pruža maksimalan osećaj sigurnosti.
Većina ljudi radi svaki dan od ranog jutra do ponoći, stoga im ne preostaje mnogo slobodnog vremena. Ono malo što ga imaju, provode sa kolegama, odlazeći na nomikais (bukvalni prevod bi glasio meeting for drinking). Na tim druženjima Japanci neutrališu sav nagomilani stres i frustracije s posla
Tradicionalni obred Yakuza kod Asakusa Sensoji hrama
六本木交差点 Roppongi Crossing
Koje su to, po vašem mišljenju, najinteresantnije razlike između japanske i evropske kulture?
Nikad nisam verovao u stereotipe, ali kada je Japan u pitanju – skoro sve je istina što čujete u medijima. Ljudi su veoma kulturni, poštuju druge, nema kriminala na ulicama (ako izgubite novčanik, šansa da ga nađete u policijskoj stanici sa svim dokumentima i novcem iznosi 100 odsto), japanski manga strip je duboko ukorenjen u njihovoj kulturi… Postoje velike razlike i jaz između istoka i zapada koje su teško razumljive. Recimo, Japanci smatraju strogo neučtivim ponašanjem ako neko pokaže neznanje, odnosno neukost, ili ne pokaže želju da pomogne nekom. Živeo sam u Americi i radio sam u velikoj kompaniji u kojoj sam naučio da iskrenost i direktan odnos prema kolegama štedi vreme i stvara neraskidivu poslovnu vezu. U Japanu morate da naučite kako „da čitate vazduh“ (tako bi se lokalci izrazili) jer u suprotnom možete biti pogrešno shvaćeni i biti društveno dislocirani.
Kako izgleda jedan sasvim običan radni dan u Tokiju?
Japanska radnička sila je neverovatan fenomen. Opsednut sam njom i imao sam privilegiju da budem deo nje i da naučim kako oni usvajaju i primenjuju znanje. Tipične japanske kompanije imaju striktne protokole i tradiciju rada staru po nekoliko stotina godina. Japan jeste vodeća workaholic zemlja u svetu, a kolege nisu samo kolege – oni su mnogo više od toga – prijatelji i porodica (u mnogim slučajevima i jesu u srodstvu). Većina ljudi radi svaki dan od ranog jutra do ponoći, stoga im ne preostaje mnogo slobodnog vremena. Ono malo što ga imaju provode sa kolegama, odlazeći na nomikais (bukvalni prevod bi glasio meeting for drinking). Na tim nomikais druženjima Japanci neutrališu sav nagomilani stres i frustracije s posla. A narednog dana niko neće nijednom rečju spomenuti sinoćni događaj, već će se odmah svičovati u poslovni mod – sve dok ne naiđe sledeći nomikais susret.
Većina vaših fotografija nosi emocionalnu poruku. Koja opsesija je za vas veća – ljudi Japana ili gradovi?
Oduševljavaju me festivali širom zemlje. Ljudi iz unutrašnjosti predstavljaju suprotnost ljudima u gradovima. Naime, Japan je bio izolovan od spoljnih uticaja od 17. veka pa sve do polovine 19. veka. Čak i danas postoje sredine čiji stanovnici nikada nisu videli stranca, te im sa radoznalošću i ljubaznošću prilaze.
Venčanje u kimonu postaje retka slika u Japanu: Mlađa generacija ne percipira lepotu japanske kulture, dok je stariji duboko shvataju, ali ne žele da je dele sa svetom
Sumo rvači 両国国技館 (The Ryogoku Kokugikan Sumo Arena)
Dotonbori, Osaka, Japan
Bicikl kao najpopularnije prevozno sredstvo: Japanci ga virtuozno voze bez ruku, kuckajući poruke na telefonu, a vrlo često se može videti i tročlana porodica na jednom dvotočkašu
Da li su moderni Japanci tradicionalni? Koliko su i značajni njihovi koreni i bogata istorija?
Nažalost, mnoge prelepe tradicije su nestale pod uticajem zapadnog sveta, pa tako nošenje kimona na važnim skupovima (kod venčanja) postaje redak običaj. Neki kažu da su delovi njihove kulture postali nepraktični ili seksistički. Pa čak i da je tako, za mene je sve to i dalje prelepo. S druge strane, pojedini običaji neće nikad nestati: ljudi u Japanu opsednuti su vatrometom. Tokom leta, u mnogim gradovima se održavaju višečasovni vatrometi, stvarajući neverovatnu zabavu na nebu. Ovi događaji privlače hiljade ljudi, te su parkovi prepuni posetilaca koji prave piknik sa kolegama, porodicom i prijateljima. Na takvim prilikama se obavezno nosi yukata, vrsta letnjeg kimona (žene, muškarci, deca). Mlađe generacije ne percipiraju lepotu japanske kulture, dok je stariji duboko shvataju, ali ne žele da je dele sa svetom.
Ispričajte mi jednu zanimljivu anegdotu…
Jednom prilikom sam obilazio severni deo Japana, u kojem se nalaze uglavnom manja mesta i sela. Bilo je kasno i hteo sam da prenoćim u hotelu. Nazvao sam nekoliko hotela u kraju, ali nijedan nije imao slobodnu sobu. Lutajući po nedođiji, odlučio sam da se vratim do železničke stanice i da prenoćim na klupi. Bila je to jako mala stanica u kojoj je radio samo jedan čovek. U želji da mi pomogne, okrenuo je nekoliko brojeva telefona i u jednom trenutku je radosno uzviknuo: „Našao sam hotel s jednom sobom. Ali imamo problem – gosti su otišli sa pidžamama!“ Prihvatio sam ponudu iako nisam razumeo šta znači „otišli sa pidžamama“. S vremenom sam uvideo da tradicionalni hoteli imaju yukate u svakoj sobi. Ova vrsta kimona se tradicionalno oblači nakon kupanja u onsenu (vreli izvori) ili ofuru (japanska kupka). Što se mog slučaja tiče, vlasniku hotela je bilo neprijatno što ne može da mi pruži potpunu uslugu. U ovoj situaciji se ogleda duboko ukorenjena japanska tradicija poštovanja drugih.
Japanski viski – hibiki
Javni saobraćaj mami osmeh na lice: busevi u obliku psa su japanska svakodnevica
Monkeys Onsen u Naganu
Fotografisali ste i majmune…
Monkeys Onsen u Naganu je moje omiljeno mesto za fotografisanje tokom zime. Ne samo zbog slatkih životinja već zato što je Japan u ovom delu reprezentativno lep i veličanstven. Rezervat se nalazi u podnožju planine, u blizini sela Onsen koje je puno tradicionalnih ryokans kućica za odmor.
Pored supernapredne tehnologije, Japanci i dalje koriste bicikl kao prevozno sredstvo.
Ljudi u velikim gradovima koriste javni prevoz zbog efikasnosti. Jer posedovati auto u Japanu nosi svoje posledice – višečasovna čekanja u zagušenom saobraćaju. Stoga Japanci kraće relacije prelaze biciklom jer je najjednostavnije i najbrže. Njihovi bicikli su tako dizajnirani da mogu da transportuju više osoba odjednom i ponesu prtljag poprilične zapremine. Obožavam da fotografišem ljude na biciklima, ali nekoliko prilika sam propustio, na moju žalost. A to su: tokom kišne sezone ljudi voze bicikl jednom rukom, dok u drugoj drže kišobran. Ili, dete sedi u prednjoj korpi držeći kišobran dok mama kuca poruku na telefonu, a vrlo često možete videti ljude kako voze bez ruku – jer kucaju poruke na telefonu…
Otkrijte nam nekoliko zanimljivih hot spot mesta.
Kao što sam rekao i na početku razgovora, za istraživanje Japana potrebno vam je mnogo više vremena od standardne dve nedelje odmora. Sledi lista mesta koja me inspirišu i zabave:
Hokkaido’s Blue Pond (青い池, Aoiike),
poznat kao default wallpaper na mac OS.
Shirakawago (白川郷) jeste istorijsko mesto sa prelepom prirodom
Sasebo’s 99 Islands (九十九島 Kujūku-shima) za
zalazak sunca koji vas ostavlja bez daha
Tanukiko, kampersko mesto koje se nalazi pored jezera i pruža neverovatan pogled na planinu Fudži
Monkey Onsen, Cat Island
Festival Tsukushima’s Awa Odori: tradicionalni ples viševekovne tradicije
Festival vatrometa Gifu
Kagoshima kupka u toplom pesku
http://enrique.photography/japan i http://500px.com/enriquemorenodaniel