Do mene su samo doprle glasine da je neka vitka senka s mornarskom šapkom viđena kako gleda u nebo na ušću Save u Dunav…
„Kada želim da se opustim, čitam neki Engelsov esej, a kada želim da se angažujem, čitam Korta Maltezea“, rekao je svojevremeno veliki italijanski pisac Umberto Eko, ističući blesak genijalnosti autora Huga Prata i istovremeno definišući Korta kao vrhunsku književnost u slikama. Da li bi i danas, da je živ, Eko tvrdio isto, s obzirom na to da je nakon tri decenije od poslednjeg albuma Mu (1989) Korto ponovo uplovio u naše živote zahvaljujući Darkvudu i Stripoteci u epizodama Pod ponoćnim suncem i Ekvatorija, koja prethodi Baladi o slanom moru i uvodi nas u svet ovog avanturiste i dobrovoljnog nomada, lutalice bez korena i veza osim onih koje je sam stvorio? Pitanje je sasvim umesno jer s Kortom više nije njegov najbolji prijatelj i snoliki alter ego Prat. Epizode kao scenarista potpisuje Huan Dijaz Kanales i crtač Ruben Pelehero. A to više ne može biti isto – ni za Eka ni za bilo koga od nas. Uostalom, u Francuskoj je napisano više od 70 doktorskih disertacija o Kortu. Bio je predmet izučavanja istoričara umetnosti, estetičara, sociologa i književnika. Sedamdesetih godina prošlog veka Agostino Neto, tadašnji predsednik Angole, pozvao je Prata da osnuje Institut za grafičku umetnost. Bivšim borcima za oslobođenje Angole Korto je bio simbol slobode. Bitna razlika je što Prata više nema.
Čitav Kortov lik izgrađen je na želji svakog od nas da se prekorače ograde vremena, ideologija, prostora, ljubavi, da se bude oslobođen od svake vrste ograničenja
Decenijama nakon njegove smrti, 20. avgusta 1995, Patricija Zanoti, Pratova naslednica i zaštitnica dela, odbijala je na stotine ponuda da se nastavi publikovanje serijala o Maltežaninu. Uoči dvadesetogodišnjice Pratove smrti Zanotijeva je postavila više nego rigidna pravila – avanture moraju grafički da budu primerene originalu i nikakva eksperimentisanja nisu dolazila u obzir. Drugi uslov je bio da se Kortov život hronološki ne može izmeštati izvan okvira koji je okončan epizodom Mu, što je prilično limitirajuće za potencijalno maštovite autore. Njen izbor bili su Kanales i Pelehero.
Španski dvojac uspeo je u osnovi da sačuva lik setnog manekena epohe u kojoj elektricitet prekida doba senki, gusara koji u mreži meridijana traga za legendama. Držeći se čvrsto Pratove postavke o melanholiku, idealisti i usamljeniku koji prezire političku korektnost, scenarista Kanales duh vremena i društvenih prilika dobro potcrtava izborom sporednih likova, najčešće tragičnih i romantičnih u isto vreme. Levo orijentisani pisac i novinar Džek London, borac za ženska prava i socijalnu pravdu Vaka Jamada, izmaštani Eskim Ulkuriba koji luduje za francuskim revolucionarom, jakobincem Robespjerom, daju priči neophodan i prepoznatljiv reljef istorijskih ličnosti i imaginarnih zanesenjaka. U epizodi Ekvatorija španski majstori u priču uvode i legendarnog Vinstona Čerčila.
Nakon tri decenije Korto je ponovo uplovio u naše živote zahvaljujući Darkvudu i Stripoteci u epizodama Pod ponoćnim suncem i Ekvatorija
Rezultat svega su solidno komercijalne epizode, narativno pristojne, ali bez Pratove neponovljive poetike. Nikada ne treba smetnuti s uma da su njih dvojica bili jedno, bez granica mašte, jave i sna, stvarnih događaja i laži. Zato su sva Pratova lutanja Kortova suverena teritorija. Otuda i njegova poznanstva sa Džekom Londonom, Džejmsom Džojsom, otuda i slučajni susret sa mladim revolucionarom Josifom Visarionovičem Džugašvilijem, koji je u to vreme radio kao portir u jednom italijanskom hotelu. Kasnije ćete ga bolje upoznati kao Staljina…
Neko će reći da nastavak serijala nema nikakvog smisla osim komercijalnog efekta. Moguće je da ova konstatacija tačno opisuje sve druge nastavke uključujući tu Asteriksa, Torgala, Taličnog Toma… Osim što Korto nije nijedan od njih
Ali baš me briga za to, mi smo stari poznanici. Uostalom, čitav Kortov lik izgrađen je na želji svakog od nas da se prekorače ograde vremena, ideologija, prostora, ljubavi, da se bude oslobođen od svake vrste ograničenja. Maltežanin je ponovo svratio u Srbiju i Beograd. Nije mi se javio, već sam jednom rekao da je malo ko uspeo dovoljno da mu se približi da bi ga Korto smatrao prijateljem. Do mene su samo doprle glasine da je neka vitka senka s mornarskom šapkom viđena kako gleda u nebo na ušću Save u Dunav. Možda je čekala da se ukažu dva meseca, kao što se jednom godišnje to dešava u Veneciji. Nekoliko dana kasnije osvanula je vest da su na Savskom nasipu zapaljeni svi nelegalno izgrađeni objekti. Sumnjalo se na nekog stranca, ali slučaj je zatvoren bez rezultata. Ako ne računamo onaj da su brendirani manekeni tranzicije ostali bez nešto malo imovine. Pročulo se da je iz neke čajdžinice kuštrava glava kroz stisnute proreze očiju podozrivo gledala nekakve političke skupove. Lako je njemu da se pravi pametan, uostalom, prošao je kroz Prvi svetski rat, revolucije i prevrate i ništa dobrog od toga nije video. Opet, iz čiste znatiželje verovatno se priključio onoj gomili u kojoj je spazio mnogo mladog sveta jer lica svih revolucija su mlada. Dok su samo revolucija. Govorkalo se da je neki cirkuski obučeni neznanac u jednoj od viđenijih prestoničkih kockarnica na ruletu gadno ojadio neke njuške sa pečatnim prstenovima i do pupka raskopčanim košuljama, pokupio žetone i bez reči otišao. Ličilo je na njega, mada se ne bih zakleo. Kao što nisam siguran da je srebrna minđuša s reklame za kafu, kao što se po čaršiji blebetalo, blesnula iz tame privatnog žura kada su se ženski i muški profil – jednako lepi, opasno približili jedan drugom. Ne znam, može biti, ali njegov odnos sa ženama je uvek flertujući i fluidan. Koliko ga poznajem, on pripada svim ženama sveta i nijednoj posebno. A onda su glasine utihnule. Nije me čudilo, pa poslednji put se za njega čulo još tokom Španskog građanskog rata, a tome će skoro čitav vek. Ako je to uopšte bio on.
Korto Malteze za 42: Ovo danas nije moj svet! Nije ni naš, ali nismo stigli da mu kažemo…
U Francuskoj je napisano više od 70 doktorskih disertacija o Kortu. Bio je predmet izučavanja istoričara umetnosti, estetičara, sociologa i književnika. Sedamdesetih godina 20. veka bivšim borcima za oslobođenje Angole Korto je bio simbol slobode
Naravno, neko će reći da nastavak serijala nema nikakvog smisla osim komercijalnog efekta. Moguće je da ova konstatacija tačno opisuje sve druge nastavke uključujući tu Asteriksa, Torgala, Taličnog Toma… Osim što Korto nije nijedan od njih. Kao što rekoh, pomalo ga poznajem i sve nešto mislim da sada lenčari u Veneciji kao krajnjem ishodištu svih svojih lutanja. Uvek je pokazivao sentiment prema tom gradu. Samo se nadam se da se nije konačno skrasio zatvarajući poslednje poglavlje o lutalici koja sanja otvorenih očiju. Na kraju krajeva, treba verovati Hugu Pratu koji kaže: „Korta nisam ja stvorio. On živi.“
Na vama je da verujete ili ne verujete. Ja sam odavno s tim raščistio.