08.05.2019.

Tamara Radivojević: Naša scena ne razlikuje originalni dizajn od konfekcije i plagijata

Dunja Jovanović
Dalibor Stanković

Nakon završenih studija na prestižnom londonskom koledžu Central Saint Martins i rada sa dizajnerima Husseinom Chalayanom i Robertom Cary Williamsom, jedna od naših najtalentovanijih dizajnerki, Tamara Radivojević, vratila se u Beograd gde je pokrenula sopstveni brend

Tamara Radivojevic

Taj brend ove godine proslavlja svoj petnaesti rođendan, a za to vreme Tamara je uspela, osim kao dizajnerka, da se pozicionira i kao uspešna modna preduzetnica.

Na koji način je njen modni dizajn napredovao u periodu od tih petnaest godina, o novim kreativnim konceptima, ali i inovativnim idejama za prezentacijua kolekcija, kao i o tome šta misli o današnjoj modnoj sceni, pričali smo s Tamarom.

Studije ste završili na londonskom koledžu Central Saint Martins. Kako je to izgledalo, s obzirom na to da on važi za jedan od najjačih u svetu?
Da, CSM jeste jedna od najboljih škola za modni dizajn na svetu, a pored toga, smeštena je u Londonu, metropoli u kojoj isprepletanost različitih kulturnih uticaja čini neiscrpni izvor inspiracija. Sama škola insistira na kreativnom razmišljanju, prezentaciji, ali i kompleksnim, tehničkim segmentima dizajna. Gradivo se savlađuje kroz brojne i različite projekte, tako da sam imala priliku da se oprobam u raznovrsnim disciplinama: u krojenju, štampi na materijalu, pravljenju tekstila, izradi nakita… Od vas, kao studenta i mladog dizajnera, traži se da svoje ideje, već na samom početku, realizujete u konkretno izrađenoj silueti – tako da veoma brzo steknete utisak kako to baviti se dizajnom realno izgleda.

Nakon rada u studijima Husseina Chalayana ili Roberta Caryja Williamsa, karijeru ste izgradili u Beogradu. Zašto ste se opredelili za taj potez?
To je bilo neke, recimo, 2002. godine… Britanska modna scena tada nije bila razvijena poput današnje, tek nekoliko pojedinaca imalo je profitabilne kompanije. U tom trenutku su dizajneri počeli da pokreću sopstvene brendove. I ja sam želela isto, a u Beogradu su se dešavale naizgled velike promene i svi smo verovali u novu budućnost, stoga mi se povratak činio kao prava stvar.

Već dugo ste na samom vrhu domaće modne cene. Koliko i da li je ona porasla od momenta kada ste počinjali da dizajnirate i gde vidite potencijal njenog daljeg razvoja?
Modna scena jeste porasla, broj ljudi koji sada stvara i radi je neuporedivo veći, ali mi se čini da je kod nas nestala granica koja razdvaja modne dizajnere i one koji sebe tako nazivaju uprkos činjenici da nemaju nikakav kredibilitet. Svi smo strpani u isti koš.

Tome doprinosi potpuni nedostatak modne kritike i ozbiljnih publikacija koje prate šta se dešava na sceni.

Naše tržiste je preplavljeno plagijatima. Država nema strategiju za pomoć malim dizajnerskim brendovima, te se takmičimo s velikim stranim modnim preduzećima koja dobijaju državne subvencije. Eto, ako već upoređujemo s Engleskom, tamo je, na primer, stvoren British Fashon Council, koji već godinama sponzoriše i pomaže male dizajnere i njihove brendove. Zajedno s dizajnerima oni rade na strategiji za organizaciju posla, pomoći pri prezentaciji kolekcija i povezivanja dizajnera sa profesionalnim kupcima širom sveta. Na taj način oni ujedno ulažu u kreiranje poznatih modnih brendova po kojima je britanska modna industrija danas i prepoznatljiva i zbog kojih je sve jača.

Na koji način se razvijao vaš brend? Kako se on percipira internacionalno?
Moram priznati da sam trenutno na prekretnici. Naime, posle kraće pauze, vraćam se  jednim novim konceptom i željom da razvoj mog brenda odgovori na sve izazove i promene koje se dešavaju ne samo kod nas, već i na svetskoj sceni. Čini mi se da u ovom trenutku mnogi veliki brendovi imaju problem sve većeg nedostatka relevantnosti i muče muku kako da dopru do generacije modernih potrošača. U toj situaciji mali brendovi imaju šansu jer im je lakše da se reorganizuju i reaguju. Takođe, imaju mogućnost lakšeg pristupa samom klijentu – razvoj društvenih mreža je to omogućio. Stoga sam i ja promene u svoj brend unela upravo razmišljajući o tim izazovima. Biti prisutan na svetskoj modnoj sceni nikada nije bilo lakše – zahvaljujući Instagramu.

Tamara Radivojevic

Nedavno ste pokrenuli novi koncept prezentacija svog dizajnerskog rada, pozivajući ljude na (zasada jedan) događaj na kom su imali priliku da probaju vaše capsule kolekcije. Recite nam nešto više o toj ideji?
Ideja se zapravo rodila kao rezultat ličnih potreba – postala sam mama i moja garderoba je vapila za dobrim komadima koje mogu da nosim u različitim prilikama. Dakle, onim koji su uvek primenljivi, relevantni i na koje mogu da računam. Tu ideju prenela sam na sistem dizajniranja i prikazivanja odevnih komada, koje promovišem dva-tri puta u sezoni putem capsule kolekcija. To su redukovane, sažete, mini-kolekcije kojima se kroz samo par silueta prikazuje celokupna ideja.

Tako se akcenat stavlja na komad, a ne na čitavu modnu liniju,  čime se sugeriše ulaganje u jednu versatilnu i kvalitetnu stvar.

Moja ideja je da na svakoj prezentaciji obratim pažnju na potpuno različitu grupu artikala, koji pametnim i promišljenim kombinovanjem stvaraju nove siluete i nove outfite. Sako i pantalone čine odelo, korset i pantalone kombinezon, top i suknja haljinu… Ovako, želim da usmerim ljude i inspirišem ih da pažljivo grade i oblikuju sopstveni stil.

Kada će se desiti sledeća prezentacija i kako će se razlikovati od ove na kojoj smo nedavno bili?
Sledeća prezentacija je planirana za sredinu maja, baviće se letnjom garderobom za vrele  dane koji nas očekuju. Na plus 40 stepeni vrelog beogradskog asfalta moda se često zanemaruje, a tako uopšte ne mora da bude. Izazov mi je da ponudim odevne kombinacije koje odgovaraju upravo tim uslovima. Pokušaću da odgovorim na zadatak – kako izgledati zanimljivo, čak i kada se beton oko vas topi!

Tamara Radivojevic

Foto: Ana Blažić

Capsule kolekcije nastale su sa ciljem da svojim mušterijama pokažete kako gomilanje odeće nije neophodno i da mogu pametno da ulože u nekoliko dobrih, ključnih komada. U eri hiperkonzumerizma ta poruka je veoma važna. Šta vi mislite o fast fashion brendovima i trendu koji oni nameću – prekomernoj proizvodnji, nepromišljenoj kupovini i zagađenju planete odećom?
Potpuno ste u pravu, današnja modna industrija je u samom vrhu liste najvećih zagađivača planete. Deluje da su dizajneri i brendovi fokusirani na prodaju, a ne na kvalitet. Sve se svodi na profit. Čini mi se da u segmentu očuvanja planete prednjače mali brendovi. Većina nas koristi materijale koje bi velike kompanije inače bacile, proizvodimo manje, jasno definišemo kolekcije, insistira se na potpunoj transparentnosti kada je proizvodnja u pitanju, pokretanjem sopstvenih internet prodavnica, dakle bez dodatnih trgovačkih marži, kupcima se omogućava da dobre, organske, samoodržive proizvode lakše nabavljaju. Deluje da sve više novih generacija strašno vodi računa kako se brendovi u tom smislu ponašaju.

Nadam se da će ovakve promene u ponašanju kupaca naterati i one velike da menjaju način poslovanja i time zaštite planetu od bezumnog zagađenja.

Hajde da pričamo malo o tim, novim ključim komadima koje ste predstavili – kako su nastajali, iz koje ideje i kome su namenjeni? Koje poznate ili nepoznate dame biste voleli da vidite u odeći s vašim potpisom?
Mislim da su moji klijenti osobe  koje veruju u originalnost i kvalitet dizajnerskih komada. Volim da se poigravam formom, teksturama i kontrastima. Volim pomerene detalje, neobična rešenja. Kao što sam pomenula, sve počinje iz neke lične potrebe, razmišljanja o tome šta treba meni, kako izgleda moj dan, uopšte – kako izgleda dan u životu jedne savremene žene… I čini mi se da moje klijentkinje to prepoznaju. Dame koje nose moju garderobu su stvarno, sve do jedne, uspešne poslovne žene, zaljubljenice u dizajn, samosvesne su i ostvarene, a to mi se jako dopada. Znam da je sada trend navesti neke medijski poznate dame kao ideju tog nekog željenog kupca, međutim meni je to manje bitno.

Svaka iskrena ljubiteljka dizajna je moja idealna mušterija.

Dobri materijali, zatim pažljiva kombinacija šara i tekstura – čine vaš dizajnerski potpis. Kako ih birate?
Kontrasti čine sliku onoga što stvaram. Volim luksuzne materijale, pritom – ne mislim na šljokice i štras, već na kvalitetne vunene štofove, tehno-svile, prirodne materijale izrađene novim tehnologijama… Interesuje me forma koja se od njih dobija, kako padaju, kako se oblikuju.

Rekla bih da se iz kolekcije izdvojila plava košulja na vezivanje, koju svi želimo. Šta je vaš favorit?
Moj je definitivno korset sa džepovima! I kargo pantalone! Ne mogu da se odlučim (smeh).

Tamara Radivojevic

Foto: Ana Blažić

Da li ste bili iznenađeni odličnim reakcijama na novu kolekciju ili ste ih predvideli?
Uvek priželjkuješ dobre reakcije, a sada su bile i više od toga – bile su fenomenalne. Presrećna sam, iskreno.

Drago mi je što je ovaj novi koncept prezentacije capsule kolekcija prihvaćen sa toliko entuzijazma!

Čime ste trenutno fascinirani, a što utiče na stvaranje ove kolekcije, ali i nekih novih, budućih?
Evo kako to trenutno izgleda – sastojci su: muški kroj odela, čipkasti kombinezon, klasičan kišni mantil i materijali novih tehnologija. Sada treba od ovih sastojaka stvoriti dobar recept (smeh)!

Da li ćete uskoro imati reviju, izbaciti lookbook ili planirate nešto treće, inovativno, što ne možemo da predvidimo?
Uskoro će biti petnaest godina otkako prikazujem svoje kolekcije na Beogradskoj nedelji mode! Spremam nešto novo za jesen, kako bih obeležila taj jubilej! Ne želim da otkrivam bilo šta – stay tuned!