Velikim povratničkim koncertom bend Eyesburn obeležava 20 godina od prvog beogradskog koncerta, a vi morate da prisustvujete ovom svečanom muzičkom činu u Hali sportova 23. marta
Na radost mnogobrojnih fanova, ali i dela originalne postave, reggae-dub-hardcore-metal – rečju crossover bend Eyesburn održaće koncert 23. marta u Hali sportova Ranko Žeravica u okviru Kontakt konferencije (20‒23. mart), koja osim koncerata uključuje i debate o stanju u muzičkoj industriji. Uz njih će nastupiti i Goblini, pankeri iz Šapca, kao i Zoster iz Mostara, grupa koja svira reggae sa uticajima popa.
Inače, Eyesburn je nastao 1994, postao najveći i najvoljeniji crossover bend na ovim prostorima, ali i šire, objavio osam studijskih albuma (Freedomized, 1995; Dog Life, 1998; Fool Control, 2000; Gabau!, 2001; Cool Fire – Ank SteadySpear meets Eyesburn; 2002; Solid, 2003; How much for Freedom, 2005; Reality Check, 2013), imao nebrojeno nastupa u zemlji i regiji, bio na evropskoj turneji sa bendom Soulfly, 2015. objavio pesmu Dream is Over i… 2016. prestao da postoji.
Iako su pojedini njegovi članovi nastavili da rade na ličnim projektima – Kojot kao Hornsman Coyote, u bendu Remedy, sa Sunshineom i Del Arno Bandom – očito je nakon Eyesburna na srpskoj muzičkoj sceni ostala velika praznina.
A onda je Eyesburn objavio da ponovo svira najpre spotom za pesmu War Control sa albuma Fool Control, a potom i pozivom na koncert povodom 20 godina od prvog velikog koncerta u Beogradu koji svi jedva čekamo.
Jedan deo nove-stare postave – Nemanja Kojić Kojot, frontmen, Vladimir Lazić Laza, bas, i Aleksandar Petrović Alek, bubanj, nažaliost, Aleksandar Nikić Lale, gitara, nije bio prisutan – o velikom kambeku govori za 42 magazin.
Približava se i taj 23. mart, a ne zna se ko se više raduje koncertu– vi ili armija vaših fanova. Kako se nosite sa činjenicom da je prostor koji ste vi imali na sceni nakon vašeg razlaza još prazan?
Kojot: Hvala puno na konstataciji da je prostor koji smo zauzimali još uvek prazan, ali to nije zato što je scena loša – naprotiv, scena je velika i kreativna kao što je uvek i bila. Izgleda da stvarno posedujemo nešto svojstveno samo nama. Odatle i deo želje da ponovo sviramo.
Laza: Čini se da se vremenom taj naš crossover stil pokazao kao dobar način da budeš na sceni, a da ne moraš stilski da se prilagođavaš. Svakako je dobar osećaj kada posle tri godine pauze ta naša celokupna muzička tvorevina izaziva pažnju i dobija opet svoje mesto na muzičkom koordinatnom sistemu.
Kojot: Deluje mi da je poslednji rastanak 2016. morao da se desi kako bismo shvatili koliko svima nama ovaj bend znači
Zašto se odustali i šta vas je navelo da se ponovo okupite? Da li vam je nedostajao Eyesburn i šta on za svakog od vas predstavlja posle ove vremenske distance? Jeste li se susreli pomalo promenjeni? A šta se nije promenilo?
Kojot: Iz ove pozicije deluje mi da je poslednji rastanak 2016. morao da se desi kako bismo shvatili koliko svima nama ovaj bend znači. Svako ponaosob je radio na velikim muzičkim poduhvatima van ovog benda i ovde i u inostranstvu, ali ništa nije i neće ostaviti tako dubok i veliki trag kao Eyesburn ni na sceni ni u našim odvojenim muzičkim karijerama. Promenili smo se utoliko što smo prihvatili jedni druge kakvi jesmo i odlučili da na sve u vezi sa bendom gledamo na optimističniji način nego ranije. Dobre stvari su nam motivacija, loše stvari smo ostavili iza sebe…. nema neke želje za velikim uspehom kao što je bilo kad smo bili mlađi, primarno nam je da dobro sviramo jer se tad najbolje osećamo.
Laza: Pa nismo odustali, jednostavno je u jednom trenutku došli do toga da nismo mogli da konstruktivno sarađujemo kao bend, da budemo u funkciji Eyesburna, koji je sam po sebi naš cilj i institucija veća od nas pojedinačno. Mi se dugo svi znamo i družimo još od detinjstva, a takva vrsta odnosa ima svoje oscilacije. Naravno da nam je nedostajalo sve to. U međuvremenu svako nešto radi sa strane u životu, te je bend kao kontrapunkt na naše živote i nešto što svojom energijom balansira naše svakodnevice. Mislim da je kroz godine sam Eyesburn postao i neka vrsta vaspitača nas samih, pa se uz njega i mi menjamo nabolje. Nije se promenio onaj lepi osećaj pred probu, čak i posle napornog i ne tako veselog dana, taj magični učinak zajedničkog muzičkog rada i međusobne interakcije, koji nas uvek pomalo razveseli i osveži.
Laza: Na koncertu očekujte pozitivnu energiju, što bolju svirku i stare Eyesburn pesme sa naše strane, a mi od vas očekujemo da budete veseli, glasni i opušteni!!!
Svi vaši albumi su socijalno angažovani, neki od njih imali su važno učešće u prevratima početkom ovog veka. Koji je najvažniji album Eyesburna i zašto?
Kojot: Meni lično, a i velikom broju ljudi, najdraži album je Fool Control. Zato što je sve, iako otpevano na chunga lunga engleskom, apsolutna istina koja je i posle 20 godina veoma aktuelna.
Laza: Da, pesme su nam uglavnom socijalno angažovane, kroz te tekstove izražavamo poetski svoj pogled na svet. Generalno, to nije neki najsrećniji svet, ali pre kritike, mi bismo da ljude ipak zainteresujemo da rmisle svojom glavom i prepoznaju sveprisutno zlo koje steže mlade i stare duše bez razlike, bespoštedno, i odbrane se od njega. Nema baš, tako rečeno, najvažnijeg albuma, ali bi se za Fool Control moglo reći da je bio prelomni trenutak u karijeri i da nam je kupio kartu za ovaj voz kojim se i dalje vozimo. Taj album ima esenciju upravo onog što smo mi kroz mešanje različitih stilova i pravljenjem naše muzike pokušavali da postignemo. Da budemo autentični u svom zvuku i muzičkom izrazu.
Kojot: Obećavamo publici da ćemo dati sve od sebe kako bi se reizdanja albuma Fool Control i Dog Life pojavila u 2020.
Album Fool Control 2020. puni 20 godina, a za numeru War Control sa tog albuma snimili ste spot sada, posle 18 godina. Poruka albuma i numere je i danas veoma aktuelna, Da li i vi mislite da smo i svet i mi zaglavljeni u vremenskoj petlji?
Kojot: Od previše informacija… kao da nema nikakvih informacija. Danas se muzika pravi za jednokratnu upotrebu, zato mislim da je budućnost muzike delimično u njenoj prošlosti. Definitivno su reizdanja starih albuma danas prava stvar, a jako je lepo kada ste muzičar i imate album od pre 20 godina koji je muzički, stilski i tekstualno i dalje aktuelan. Obećavamo publici da ćemo dati sve od sebe kako bi se reizdanja albuma Fool Control i Dog Life pojavila u 2020. Nažalost, tekstovi koji su mahom nastajali 1999. i dalje su aktuelni…
Laza: Globalno društvo ima svoje prednosti i mane. Ništa nije idealno i nije baš onako kako deluje. Realno, taj princip je primenjiv i ovde. Ne treba mnogo da se zagrebe ispod površine da bi se shvatilo da je svet, pa i Srbija, sve dalje od ideje humanizma i demokratije.
Laza: Dobar je osećaj kada posle tri godine pauze ta naša celokupna muzička tvorevina izaziva pažnju i ponovo dobija svoje mesto na muzičkom koordinatnom sistemu
Svirali ste ili na istoj bini nastupali sa muzičarima kao što su Asian Dub Foundation, Fundamental, bili predgrupa Lee Scratch Perryju na festivalu ECHO 2003, a sa trajbal-metal bendom Soulfly proputovali ste Evropu… Šta vam je u top pet najsvetlijih i najsvetijih sećanja iz tog perioda?
Kojot: Upravo ste nabrojali par upečatljivih nastupa u ranim godinama benda, koncerti kojih se veoma rado sećamo su Asian Dub Foudation u hali SPENS, Lee Scratch Perry na stadionu Tašmajdan, zatim nastup ispred mog najomiljenijeg reggae imena svih vremena – Burning Speara na ECHO festivalu, a takođe bih izdvojio i finalni koncert Prophecy turneje 2004. na Exitu sa bendom Soulfly.
Alek: Ima dosta takvih trenutaka u Eyesburnovom opusu. Svirali smo i delili bine sa mnogim bendovima i muzičarima koji su nam bili uzor i čiji smo fanovi bili i ostali.
Kojot: Naša scena je velika i kreativna kao što je uvek i bila, ali izgleda da stvarno posedujemo nešto svojstveno samo nama
Da li ovo vaše okupljanje nagoveštava nov album Eyesburna? Neki novi reality check?
Kojot: Mnogo je novih ideja koje su zasad još uvek samo u kućnim demo verzijama. Želimo da napravimo dobar album, bez presije i bez vremenskih rokova…Voleli bismo da pre toga oživimo neke od starih pesama u verzijama 2019, kao što smo uradili sa War Control.
Alek: Definitivno ideje za nove pesme postoje, ali sada se baziramo na sviranju i promociji starijeg opusa. Da utvrdimo gradivo! Šalu na stranu, novi materijal uopšte više ne mora da se, bar što se tiče nosača zvuka, obavezno plasira kao klasičan album od desetak i više pesama. U ovim brzim i informacijama pretrpanim vremenima, retko ko ima vremena da sve to apsorbuje na stari dobri način slušanjem albuma od početka do kraja, uz studiranje omota… Ali singlova i spotova će definitivno biti.
Laza: Moglo bi se reći da je album Fool Control bio prelomni trenutak u karijeri benda i da nam je kupio kartu za ovaj voz kojim se i dalje vozimo
Vaši koncerti poznati su po ekstremno dobroj i jakoj energiji nalik tajfunu. Šta možemo da očekujemo na koncertu 23. marta?
Kojot: Provešćemo publiku kroz najomiljenije pesme sa naša prva tri albuma… Za novi početak. Uključujući i neke singlove koji su izlazili van albuma u tom periodu. Svakako koncert neće imati mnogo praznog hoda… ljudi će čuti pesme koje najviše vole.
Alek: Očekujte pozitivnu energiju, što bolju svirku i stare Eyesburn pesme sa naše strane, a mi od vas očekujemo da budete veseli, glasni i opušteni!!! Generalno – dobar provod i za nas i za vas!
Kojot: Od previše informacija kao da nema nikakvih informacija. Danas se muzika pravi za jednokratnu upotrebu, zato mislim da je budućnost muzike delimično u njenoj prošlosti
I za kraj – budući da ste vašom muzikom osvojili lična područja slobode, šta je za vas smisao muzike i života kao takvog? Šta je san koji ne želite da se završi?
Kojot: Unutrašnji i spoljašnji mir koji želimo nesebično da delimo sa ljudima koji nas vole.
Laza: Muzika ima moć da ujedinjuje, a baviti se muzikom u interakciji sa drugim ljudima zbližava i oplemenjuje. Mi smo muziku odabrali da nas kroz život vodi, vaspitava i usavršava, opušta, bodri. Mislimo da je to i njena suština. Opet, to je ideal koji želimo da održavamo, da pravimo muziku, u njoj uživamo, a sve to radimo kao posao.
Hvala, ljudi.