Za ovaj tekst ne postoji povod. Ne organizuje se izložba u njegovu čast, niti je otkrivena do sad neviđena slika koju je neka francuska buržujka slučajno pronašla na svom prašnjavom tavanu. Jednostavno, o životu i delu francuskog umetnika Henrija Matissea pišemo jer nas inspiriše. I nadamo se da će priča o njemu isti efekat imati i na vas.
Od pravnika do umetnika
Herni Matisse rođen je 31. decembra 1869. godine u malom industrijskom mestu Boen an Vermandoa, na severu Francuske. Tokom svoje karijere, koja je trajala više od šest dekada, izražavao se pomoću gotovo svih medija – od slikanja pejzaža, portreta, enterijera, zatim skulptura i crteža, pa sve do kolaža u jarkim nijansama po kojima je postao poznat i zauzeo poziciju jednog od najuticajnijih i najprepoznatljivijih ljudi 20. veka.
Međutim, priča o ovom umetniku počinje vrlo neumetnički. Kao mladić, Matisse je bio pripravnik u advokatskoj kancelariji, a 1889. i zvanično je postao pravnik – dobivši diplomu u Parizu. Nakon diplomiranja, Matisse radi u advokatskoj kancelariji u gradiću Sen Kenten, gde uporedo polazi na časove crtanja. Puni 21 godinu, počinje da slika i shvata da je to zapravo njegov životni poziv.
Tokom svoje karijere izražavao se pomoću gotovo svih medija – od slikanja pejzaža, portreta, enterijera, zatim skulptura i crteža, pa sve do kolaža u jarkim nijansama
Godine 1891. odlazi u Pariz kako bi usavršio svoje umetničke veštine i upisuje kurseve na prestižnim koledžima – Académie Julian i École des Beaux-Arts. Ove škole učile su ga akademskim metodama: slikanju prema živom modelu ili kopiranju dela starih majstora, ali Matisse je, kako je živeo u Parizu, bio u dodiru i s delima postimpresionista Paula Cézannea i Vincenta van Gogha. Stvara pod njihovim uticajem i učestvuje u nekoliko zaista zapaženih grupnih izložbi sredinom devedesetih godina 19. veka. Nakon toga njegova dela putuju od Londona do Korzike.
Slikanje emocije
Početkom 20. veka Matisse biva inspirisan poentilizmom i umetnicima Georgesom Seuratom i Paulom Signacom. Umesto klasičnih pokreta četkicom, oni koriste tehniku tačkanja kako bi slikali, što je veoma zahtevno i impresivno. Matisse počinje da izlaže u progresivnijim galerijskim prostorima poput Salona des Indépendants, a prvu samostalnu izložbu pravi u galeriji čuvenog dilera umetninama (sa kojim je blisko sarađivao i najpoznatiji jugoslovenski kolekcionar Erich Šlomović) – Ambroisea Vollarda. Vollarda verovatno prepoznajete i po tome što je prošle godine njegova kolekcija Picasovih linoreza bila izložena u beogradskoj Kući legata.
Matisse dostiže kreativni vrhunac 1904/5. kada odlazi na jug Francuske u Sen Trope. Ovo mesto iz njega izvlači neku neobičnu vrstu inspiracije koja se materijalizuje u slikama kao što je Luxe, calme et volupté. Tokom leta provedenog na Mediteranu on stvara neka od najpoznatijih dela – Otvoren prozor i Ženu sa šeširom. Izlaže ih u Parizu, a jedan savremeni kritičar tog vremena slikama daje epitet fauves, što u prevodu znači – divlje zveri.
Žena sa šeširom
I upravo tako Matisseov način slikanja postaje klasifikovan kao fovizam, tj. stil koji se odlikuje sposobnošću da jednostavnim linijama prikaže emocije, jakim i odlučnim pokretima četkice, te jasnim, kontrastnim bojama. Najprepoznatljivije delo fovizma je verovatno Radost života – velika kompozicija koja prikazuje ženske aktove. Većina njegovih zrelijih radova nastoji pre da prikaže emociju ili atmosferu nego realističnu scenu.
Matisse ili Picasso?
Kako je pronašao svoj stil, Matisse putuje u Nemačku, Italiju, Španiju i Severnu Afriku radi inspiracije. Kupuje veliki studio u pariskom predgrađu i potpisuje ugovor s prestižnom galerijom Bernheim-Jeune. Njegove slike pazare poznati kolekcionari tog vremena – Gertruda Stein i ruski biznismen Sergei I. Shchukin.
Čas klavira
Od 1910. do 1920. Matisse nastavlja da oduševljava i iznenađuje publiku bojama, strukturama, dvodimenzionalnim prikazivanjem raznih scena i jasnim linijama. Neki radovi, poput slike Čas klavira (1916) istražuje strukture i geometriju kubizma, pokreta koji se vezuje za Matisseovog umetničkog rivala Pabla Picassoa. Ipak, uprkos radikalnom pristupu boji i formi, Matisseovi subjekti su gotovo uvek tradicionalni: scene iz slikarskog studija, portreti prijatelja, familije i aranžiranje figura u prostoru.
Umetnost je život
Kasnije u karijeri Matisse dobija nekoliko zaista velikih angažmana – radi mural za umetničku galeriju kolekcionara dr Alberta Barnesa, nazvan Ples 2 (1931‒33), kao i ilustracije za limitirano izdanje knjige poezije.
Ples
Godine 1941. dijagnostikuju mu rak i nakon operacije Matisse postaje vezan za krevet – ali to ne sprečava razvoj njegove umetničke pasije! On vezuje olovku ili pastelne boje sa štap, kači papir na zidove i crta iz kreveta. Ova dela nisu ništa manje inovativna i vibrantna od ranijih radova.
Većina njegovih zrelijih radova nastoji da pre prikaže emociju ili atmosferu nego realističnu scenu
Takođe, godine 1947. objavljuje knjigu Jazz, u kojoj deli misli o životu i radu, a ilustruje je živahnim kolažima. Ovaj projekat navodi ga da se više posveti kolažima i radi nekoliko serija ekspresionistički oblikovanih ženskih figura od raznobojnih papira zalepljenih na pozadine velikog formata. Najpoznatiji kolaž iz ove serije je Bazen (1952). U jednom od poslednih projekata Matisse je kreirao murale za katoličku kapelu u jednom gradiću blizu Nice (spominjali smo je u okviru naše liste – najlepši svetski vitraži).
Matisse je umro 3. novembra 1954, u 84. godini, u Nici gde je i živeo. Upravo ta njegova kuća danas je pretvorena u veoma lep muzej ispunjen raznovrsnim vibrantnim i optimističnim radovima koji emituju neopisive emocije, inspirišu i govore da je svet radosnije mesto kada se oboji lepim nijansama.