Vedanta joga centar mesto je za sve one koji žele da vežbaju različite tipove joge, meditiraju, upoznaju zanimljive ljude koji znaju štošta o istočnjačkoj kulturi, ali i, jednim delom, veoma posebna biblioteka puna filozofskih naslova.
Baš o tom mestu spiritualnih susreta razgovarala sam sa Anom Jovanović, koja je taj sasvim poseban centar osnovala, uspešno ga vodi i neprekidno smišlja te uvodi inovativan i zanimljiv sadržaj.
Šta je vedanta?
Vedanta na sanskritu doslovno znači kraj znanja. Vedanta obuhvata filozofiju upanišada, kao i brdo drevnih spisa u kojima se mogu naći najrazličitija stanovišta i filozofske doktrine.
O čemu oni govore?
Na različite načine opisuju stvarnost koju doživljavamo, ukazujući nam na našu pravu prirodu koja je postojanje-svest-blaženstvo. U vedantičkim tekstovima možemo naći odgovore na ona večna filozofska pitanja – ko sam ja, šta je život, šta je bog, gde je skriven taj big guy? (smeh).
Ti si po profesiji filozofkinja?
Tako je. Završila sam Filozofski fakultet u Beogradu. Pred kraj studija srela sam se sa filozofijom Istoka i jogom i nastavila dalje da učim.
Kažeš da si tad počela da vežbaš i jogu.
Kada sam počela da se zanimam za filozofiju i izučavam je ozbiljnije, pre svega sam to činila uz pomoć knjiga, moj život bio je teorijskog karaktera (smeh). Međutim, jednom sam, sasvim slučajno, otišla na čas joge, gde sam se odmah pronašla i otkrila svoj skriveni talenat – da imam odgovarajuće telo za tu vrstu prakse. Kako sam nastavila da vežbam, uvidela sam da je sva ta teorija kojom sam se bavila usko vezana za naše telo. Nestao je jaz između sveta ideja i materijalnog sveta.
Joga bi trebalo da nam pomogne da se približimo sebi, svojoj suštini koja se nikad ne menja i da je ne poistovećujemo sa svim ostalim prolaznim i promenljivim pojavama
Da li ti je joga kao praksa pomogla da odgovoriš na neka od onih fundamentalnih pitanja?
Po vedanti, uzrok svake patnje je neznanje. Neznanje o tome ko smo i šta je naša istinska priroda. Joga bi trebalo da nam pomogne da se približimo sebi, svojoj suštini koja se nikad ne menja i da je ne poistovećujemo sa svim ostalim prolaznim i promenljivim pojavama.
Šta ti je donela joga?
Meni motivacija nije bilo samousavršavanje, već volim sam istraživački proces. Na prvom mestu sam, kao što rekoh, tragala kroz teorijsku filozofiju, a onda sam počela da vežbam jogu i otkrila drugu vrstu filozofije – podržanu samom egzistencijom, sopstvenim dahom. Ono što svaki početnik koji se sretne s jogom može pronaći jeste jedna energija koju nosimo u sebi, ali sa kojom nismo povezani na pravi način. Tu energiju u jogi zovemo „vitalna energija“ ili „energetsko telo“. Kada je otkrijemo, uz pomoć vežbi, sam odnos prema sebi i životu dobija jednu novu dimenziju.
U kom smislu?
Sama joga praksa veoma pozitivno utiče na zdravlje. Postoje vežbe kojima se targetiraju određeni zdravstveni problemi. S druge strane, vežbamo usredsređenost i razvijamo sposobnost da budemo tolerantniji ka sebi, svojim ograničenjima, a samim tim i prema drugima. Jogička praksa nam pomaže da se približimo sebi i da tu nađemo duševni mir koji je nezavisan od spoljašnjih okolnosti. Život često donosi teške situacije, ukoliko imamo metodu koja nam pomaže da se smirimo kad naiđe oluja, to nam pruža jednu vrstu hrabrosti i spremnosti da prihvatimo izazove. Joga nam uliva osećaj slobode i nevezanosti jer sve što nam je potrebno da bismo se bolje osećali jesu naše sopstveno telo i dah.
Mislim da treba reći da nama joga ne dolazi iz Indije, već sa Zapada, a ono što je tamo postalo mejnstrim jeste upravo hatha joga
Koliko se ljudi danas uopšte oslanjaju na sebe?
U teoriji će svako reći da je on sam sebi oslonac, ali u praksi često nije tako. Zavisni smo od partnera, prijatelja, situacija, predmeta… Ljudi se vezuju za razne stvari, a malo razmišljaju o tome da upravo ti odnosi mogu da uzrokuju negativne emocije – strah da se odnos ne prekine, na primer. Baš zbog toga moramo da naučimo kako da pronađemo oslonac u nama samima. Joga nam omogućava jasno sagledavanje našeg unutrašnjeg stanja kojeg usled pogrešnog usmerenja nismo dovoljno svesni.
Ima raznih tipova joga prakse. Zašto si ti izabrala baš hatha jogu?
Mislim da treba reći da nama joga ne dolazi iz Indije, već sa Zapada, a ono što je tamo postalo mejnstrim jeste upravo hatha joga. Benefiti ove vrste joge su ogromni – ona se koristi i u fizikalnoj terapiji, ali i u psihoterapiji. Ono što bi bila filozofija hatha joge jeste da su telo i um dva kraja istog štapa. Svi znamo da psihički problemi uzrokuju i fizičke, ali malo ko zna da otvaranjem i relaksiranjem tela, ali i vežbama disanja, možemo dosta tih problema u glavi da rešimo.
Kada si počela da se baviš jogom, da li je postojala zajednica kakva postoji sada ili je to bilo drugačije?
Uf, bilo je dosta drugačije! Sećam se da su ranije ljudi bili vrlo skeptični po pitanju bilo čega novog. Na sreću, danas dosta ljudi praktikuje najrazličitije oblike joge – od hatha, preko ashtange, kundalini, pa sve do aero ili bikram (hot) joge… čak se koristi i u žargonu – znaš kad neko kaže: nervozan si, idi vežbaj neku jogu (smeh).
I u Vedanta joga centru postoje različiti joga časovi, ali organizujete i predavanja, različite oblike meditacije…
Tako je. Moje lično spiritualno traganje, da ga tako nazovem, odvelo me je ka tome da otvorim centar u kom će se sresti sve ono što me zanima, i u kom i sama mogu da učim. Držim časove hatha joge zajedno sa koleginicom Marijom Nikolić, a tu su još dve koleginice koje drže ashtanga jogu – Mirela Đurić i Biljana Zlatanović. Imam veliku sreću da sam tokom mog bavljenja kako jogom tako i istočnjačkom filozofijom srela neke veoma inspirativne ljude – zenbudističkog monaha Okwanga Sunima (Vladimira Velimirovića) i Swamija Muktanandaa (Zorana Denića), koji sada u Centru drže predavanja i meditacijska povlačenja.
Osim časova, tu je i Vedanta biblioteka.
Da, ako do sada ljudima nije bilo jasno da sam opsednuta knjigama, onda će sada biti (smeh). Biblioteka je ideja koju vučem od najranije mladosti. U pitanju je spiritualna biblioteka koja je nedavno nastala, ali je već sada u mogućnosti da ponudi bogat izbor naslova iz oblasti joge, zen budizma, filozofije itd. Takođe, ukoliko vas neka tema zainteresuje, u centru ćete sigurno naići na adekvatne osobe s kojima možete da popričate. Biblioteka je otvorena za sve koji vole da čitaju, potpuno besplatna i uvek sam zahvalna kad se knjiga vrati (smeh).
Biblioteka je ideja koju vučem od najranije mladosti. U pitanju je spiritualna biblioteka koja je nedavno nastala, ali je već sada u mogućnosti da ponudi bogat izbor naslova iz oblasti joge
Izdali ste i jednu knjigu.
Swami Muktananda preveo je jednu knjigu i omogućio da Vedanta joga centar postane njen izdavač. U pitanju je Avadhuta Gita – stari spis iz 9. veka. Taj tekst smatram spiritualnom avangardom (smeh). U pripremi je i druga knjiga – zenbudistički monah Okwang Sunim je pre nekih dvadesetak godina priredio zanimljivu knjižicu koja se zove Živ zen. Kada govorimo o zen budizmu, uglavnom mislimo na japanski zen, a ono što je zanimljivo kod ove knjižice jeste to što je ona zbirka korejskih zen priča. Uz pomoć Okwanga Sunima uradiću reizdanje ovog naslova.
Planiraš li još nešto?
Planiram, naravno, stalno me spopadaju neke ideje (smeh).