11.10.2017.

MILAN SAVIĆ: Nije bitan muzički žanr, već saksofon kao instrument

Dunja Jovanović
Dalibor Stanković

O Belgrade SAXperienceu i o tome zašto obožava saksofon pričali smo sa Milanom Savićem – muzičarom i osnivačem pomenutog festivala

Milan Savić, saksofon

Međunarodni festival saksofona Belgrade SAXperience osnovan je pre tri godine i od tada imao četiri uspešna izdanja – završno sa ovogodišnjim u trajanju od 4. do 7. oktobra. Milan Savić je osnivač Festivala, a želja mu je da iz godine u godinu organizuje sve bolje koncerte, edukuje domaće saksofoniste putem organizacije majstorskih kurseva gostujućih umetnika, angažuje domaće kompozitore, čija će se nova dela za saksofon premijerno izvesti na Festivalu i predstavi brojne mogućnosti saksofona u klasici, džezu ili popularnoj muzici. Pored svih tih lepih stvari, Milan i njegov Belgrade SAXperience tim odlučili su da nije okej da se svira samo u Beogradu, već će obići još deset gradova širom Srbije u okviru turneje Le Tour de Sax i predstaviti vrhunske svetske muzičare svim ljubiteljima saksofona Srbije.

Pomislili ste – wow, zaista sadržajan festival! A Milan kaže da to nije sve – u razgovoru koji sledi saznaćete kakve sve dodatne planove i akcije on ima vezane za populizaciju saksofona.

Ove godine je četvrto izdanje Festivala Belgrade SAXperience. Kako si, na samom početku, skapirao da je na domaćoj sceni potrebno popularizovati ili je upoznati još više sa saksofonom?
Domaća publika odlično poznaje džez saksofon, ali ga ne poznaje u žanru klasične muzike. Do pre desetak godina, kada je otvorena Akademija umetnosti u Novom Sadu, saksofon u klasici nije praktično ni postojao, nigde nisi mogao da naučiš da sviraš u tom žanru. Ja sam bio jedan od prvih studenata na Akademiji umetnosti, pa sam kroz školovanje, ali i kroz razne seminare, radionice i letnje škole (kako kod nas tako i po inostranstvu) video koliko su ljudi posvećeni saksofonu u klasici. Baš zato sam želeo da naša saksofonska zajednica upozna nešto novo, a što je aktuelno i trend.

Šta kažu džez saksofonisti?
Džezeri i klasičari se, rekao bih, još uvek ne slažu previše (smeh). Ali kako bi se to promenilo, mi smo počeli da dovodimo na Festival džezere koji su studirali klasiku. Meni lično nije bitan muzički žanr u kom se nalazi, već saksofon kao instrument i njegova versatilnost. Zanimljivo je, na primer, da gotovo svi strani izvođači traže da upoznaju nekog lokalnog saksofonistu koji svira narodnjake.

Domaća publika odlično poznaje džez saksofon, ali ga ne poznaje u žanru klasične muzike. Do pre desetak godina, kada se otvorila Akademija umetnosti u Novom Sadu, saksofon u klasici nije praktično ni postojao

Hoće neki triler da odsviraju!
Eto, na primer, Baptist Eban, koji je nastupao na Festivalu ove godine, a svetska je faca, zamolio me je da ga upoznam sa saksofonistom koji svira narodnu muziku. I ja ću ga upoznati sa jednim lokalnim saksofonistom, imaće sjajnog profesora za šumadijsko kolo (smeh).

Kad smo već kod planiranja novih stvari, hajde mi reci – kako se Festival razvijao od samog početka dosad i šta misliš da ga tek čeka?
Festival postoji već četiri godine, a svaka je nosila nov izazov. Prva godina je, iako smo bili neiskusni u smislu organizacije čitave priče, bila veoma uspešna i to nas je motivisalo da nastavimo punom parom dalje. Te godine je bila stogodišnjica od rođenja Adolpha Saxa, čoveka koji je izmislio saksofon, pa smo zbog toga imali podršku belgijske ambasade jer je ovaj čovek njihov nacionalni ponos. Mi smo u Beograd doveli jedan sjajan belgijski kvartet saksofona, kao i profesora s pariskog konzervatorijuma (National Superior Conservatory of Music of Paris) Claude Delanglea, koji je ujedno jedan od najboljih saksofonista u sferi klasične muzike. Tada sam i ja prvi put svirao na Kolarcu sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, što mi je bilo veoma uzbudljivo, a i velika čast. Obožavam da sviram u toj sali.

Odlučili smo da radimo na osavremenjavanju saksofona i njegovoj popularizaciji, pa smo prošle godine, na primer, doveli Derecka Brownea, muzičara koji beatboxuje na saksofonu

Šta se desilo od tada?
Kako se Festival razvijao, menjao se i prilagođavao i sam program. Pored klasike, uvodili smo i neke nove žanrove – bluz, pop i fank… Odlučili smo da radimo na osavremenjavanju saksofona i njegovoj popularizaciji, pa smo prošle godine, na primer, doveli Derecka Brownea, muzičara koji beatboxuje na saksofonu. On je održao koncert u sada zatvorenom Mikser Houseu, a taj nastup bio je spektakl. Dakle, nismo se zadržali samo na klasičnim formama, već smo izašli iz tih okvira i počeli da organizujemo radionice i performanse. U tom smislu, ove godine organizujemo SAXperience Night, jer ću ja kao DJ nastupati sa Michaelom Morozovim, saksofonistom iz Rusije. Na kraju, voleo bih da se svi mi saksofonisti združimo, da stvorimo oazu u kojoj se sviraju dobri koncerti, komponuju nove stvari, održavaju bitna predavanja i radi na poboljšanju kvaliteta izvedbi i popularizaciji samog instrumenta.

Milan Savić, saksofon

A tu je i Le Tour de Sax koji takođe organizujete.
Tako je. Još jedna od novina koju smo uveli prošle godine jeste Le Tour de Sax, s misijom da se decentralizuju veliki kulturni događaji, tako što će se koncerti svirati širom Srbije. Prošle godine uspeli smo da organizujemo pet koncerata, a ove godine čak deset, pa obilazimo Niš, Pirot, Novi Pazar, Gornji Milanovac, Kraljevo, Leskovac, Sombor, Novi Sad, Suboticu i Vršac. Francuski institut u Srbiji i Societe Generale Srbija podržavaju nas na ovom projektu i pomažu da ga razvijamo, a nastupaju uglavnom francuski umetnici, pa smo ga upravo zato i nazvali – Le Tour de Sax.

Voleo bih da se svi mi, saksofonisti, združimo, da stvorimo oazu u kojoj se sviraju dobri koncerti, komponuju nove stvari, održavaju bitna predavanja i radi na poboljšanju kvaliteta izvedbi i popularizaciji samog instrumenta

I Francuzi su te nagradili (smeh). Nedavno si dobio francuski Orden reda umetnosti i književnosti u rangu viteza. Što je velika stvar.
Da, i veoma sam ponosan zbog tog gesta. Još draže mi je to što je zbog tog ordena Belgrade SAXperience dobio veću vidljivost jer su me mediji predstavili kao, pre svega, direktora Festivala.

Gde ti sviraš ili puštaš muziku van Festivala?
Što se didžejisanja tiče, to je novo za mene, ovo mi je bio tek drugi nastup, ali nema veze, ja sam hrabar (smeh).

Šta puštaš?
Deep i tech house. To se super slaže sa saksofonom. Što se klasičnijih nastupa tiče, sviram u fank bendu Soul Kitchen i često džemujemo. Eto, izgleda da radim na popularizovanju saksofona neprekidno.