U poslednje vreme dosta vizuelnih umetnika osvrće se na dizajn korica knjiga, a posebno klasike 20. veka, kao izvor sirove inspiracije.
Korice knjiga koje na drvenim blokovima slika Leanne Shapton često se pojavljuju u modnim magazinima, a najčešće u Harper’s Bazaaru i Marie Claireu
Neki od njih na platnima ili drvenim blokovima bukvalno preslikavaju dizajn sa korica, neki pažljivo menjaju ili potpuno izmišljaju naslove, dok ima i onih koji koriste poznata dela kako bi uveli svoj dizajn i oživeli ga uz pomoć četkice i boje.
Pre nekoliko godina Richard Baker pronašao je u podrumu neka od izlizanih džepnih izdanja koja je voleo u detinjstvu. Pokušao je da ih čita, ali ga je povratak u detinjstvo činio tužnim – više nije doživljavao priču na isti način kao tada. Zato je odlučio da ih naslika. Svaka od njegovih slika predstavlja korice knjiga koje su očigledno čitane, i to dosta – sa mrljama od kafe, pohabane, izlizane. Baš takve su duboko nostalgične.
Richard Baker
Umetnica i dizajnerka Leanne Shapton je, kao i Richard, odlučila da slika knjige, ali ona to radi na drvenim blokovima. Ukoliko ste fan modnih magazina, često ćete njene drvene knjige otkriti kako iskaču sa glosi stranica. Valjda zbog jakih boja i zanimljivih printova koje koristi pri dizajnu posebno je vole urednici britanskog Harper’s Bazaara i Marie Clairea. Naslovi koje Shapton bira uglavnom su iz engleske i francuske književnosti – neke je pročitala i voli ih, a neke tek želi da pročita.
Leanne Shapton
Michael Dumontier ima blog Stopping Off Place na koji kači skenove iz personalne kolekcije knjiga koje kupuje ili pronalazi svuda – kopa po zabačenim delovima antikvarnica i knjižara, obavezno čekira prodavce na ulicama, a ne propušta one koje su ljudi bacili pored kontejnera. Osim što je opsesivni književni kolekcionar, on knjige i slika, a sopstvene naslove smišlja. I ta dela kači na svoj Instagram profil koji (za sada) ima 23.900 pratilaca.
Michael Dumontier
Inspirisan R. B. Kitajem, dizajnerom koji je kreirao seriju pop-art kavera za knjige šezdesetih godina prošlog veka, američki umetnik počeo je da slika ulja na platnu koja predstavljaju izdanja kuće Penguin. On se fokusira na klasike – Misterija sedam brojčanika Agathe Cristie ili Veliki Getsbi F. Scotta Fitzgeralda.
Duncan Hannah
Na listi je i Simon Morley, Britanac koji živi u Francuskoj, a za svoju umetnost kaže da varira od figurativnog do apstraktnog. Knjige na platnu počeo je da slika u želji da istraži koliko najmanje elemenata može da koristi, a da posmatrač shvati da se radi o koricama za neko književno delo. Takođe, mnoge njegove slike rađene su u odnosu na galerije u kojim su izlagane – za izložbu u Bolonji naslikao je pamflete italijanske komunističke partije, a u Tokiju je slikao tradicionalne novele ili korice Hokusaijevih knjiga.
Simon Morley
Ukoliko vam je ova vrsta veze između umetnosti i pisane reči interesantna, 7. jula otvorena je i izložba još jednog umetnika koji slika korice – Harlanda Millera. Na njegovoj izložbi One Bar Electric Memoir vidimo korice iz sfere psihologije i socijalnih nauka, kao i self-help naslove koje sam izmišlja. One podsećaju na knjige iz sedamdesetih – živih su boja i mahom apstraktne.
Harland Miller
Da li je ovaj fenomen slučajan u eri novih tehnologija, e-knjiga i Kindlea? Mi mislimo da nije. Da li su ove slike svojevrstan memento mori za štampanu reč? Ipak, ne – ne odišu tragedijom.
Leanne Shapton kaže da knjige kao objekti ponovo počinju da budu značajne. Ona smatra da su, poput sadržaja, i same korice delovi naše umetničke istorije i istorije dizajna, te da im treba odati počast.
Da li ćete dodati literarni art piece na vaše zidove i police?