Nacionalni parkovi u Srbiji ponovo dobijaju na značaju, kako u turističkom, tako i u sportsko- rekreativnom smislu.
Jedan od takvih nacionalnih parkova jeste i Fruška gora. Ono što se nameće kao problem, pri sve većoj posećenosti nacionalnim parkovima, jeste i velika nebriga za očuvanje okoliša. Međutim, privatne inicijative javljaju se kao čuvari ovog nacionalnog blaga.
Jedan od tih čuvara jeste i nezavisno, dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje Fruškać, koje je pokrenuto samoincijativom entuzijasta i zaljubljenika u prirodu predvođenih Nikolom Arežinom. Sa istoimenom online platformom (http://fruskac.net/) Udruženje Fruškać već dve godine aktivno nastoji da očuva kulturne, istorijske i prirodne vrednosti Fruške gore. Kroz umetničke akcije oslikavanja napuštenih objekata, između ostalog, radi se na podizanju svesti o samom nacionalnom parku. Takve akcije bile su oslikavanje napuštenog objekta u Mondrijanove kvadrate na Bešenovačkom jezeru i bojenje betonskih prepreka u lubenice. Kako nam je Arežina rekao, ljudi Fruškać percipiraju kao hub dobre energije, optimizam, jer to i jeste ono što vodi ekipu okupljenu oko ovog udruženja.
Nedavno je realizovana i treća umetnička intervencija na Fruškoj gori sa učešćem dvoje umetnika – Sanje Stojkov i Vanje Vikala
U odnosu na društvene promene, pre svega svesti ljudi, Arežina kaže da su još uvek na početku. „U narednom periodu, otprilike u naredne dve-tri godine, očekujemo rezultate jer ćemo raditi i na promociji turizma, a takođe ćemo na Frušku goru dovoditi umetnike, sportiste. Ima mnogo toga da se uradi, mislim da smo na dobrom putu, a sigurno je jedna od ključnih stvari u čitavoj priči istrajnost.“
Nedavno je realizovana i treća umetnička intervencija na Fruškoj gori sa učešćem dvoje umetnika – Sanje Stojkov i Vanje Vikala. Oni su boraveći nekoliko dana na Fruškoj gori i uz asistenciju pojedinaca okupljenih oko Fruškaća iscrtali murale na olupini ratnog broda u Neštinu, kao i na objektu na jezeru Kupavica. Vanja i Sanja nisu tu zaustavili svoju umetničku akciju, te su motivima prirode oplemenili i drugi otpad na koji su naišli na Fruškoj gori.
„Hteli smo da napravimo neku ilustraciju u vidu basne. Ideja nam je bila da izazovemo saosećanje kod ljudi i da pokušamo sagledavanjem da ih stavimo u poziciju nekog kome se narušava kuća, okruženje i prirodno stanište. Fruška gora je fenomenalno mesto i neverovatna je priroda krasi, ta priroda od koje smo se otuđili jeste nečiji dom i što smo više diskonektovani od nje, sve manje shvatamo koliko je bitno da je očuvamo.
Sa namerom smo ubacili čovekolike karakteristike u životinjsku formu, a format samog murala podseća na grupnu fotografiju jednog razreda ili nekakvog skupa. Time smo hteli da naglasimo jedinstvo i slogu jedne zajednice, jer smo takav utisak i dobili kroz upoznavanje meštana i kroz vođeni obilazak Fruške gore“, istakla je Stojkov.
Ukoliko niste sigurni šta biste želeli da posetite na Fruškoj gori, na sajtu Fruškaća (http://fruskac.net/) imate sve potrebne informacije. Naravno, zapamtite – u tom pohodu čuvajte okoliš.