U svoje vreme jedva da je iko čuo za nju, osim familije i najbližih prijatelja – a njih je bilo malo.
Sedela je u svojoj sobi i pisala, pisala, pisala, skoro 1.800 poema, jedinstvene forme i zaista neobične lepote, kao i 277 pisama upućenih bliskim ljudima, od kojih je samo nekoliko objavljeno tokom njenog života. Emily Dickinson bila je pesnikinja kao niko do tada, čiji se rad potpuno razlikovao od rada njenih savremenika; zbog toga je i danas njena poezija misteriozna. Ona intrigira.
Ima neka svetlost
U zimsko popodne, koja
Tišti kao u katedrali
Teret poja.
Kada dolazi, krajolik sluša,
Senka svog duha se boji.
Kada odlazi, to je razdaljina
Što do smrti postoji.
Reči koje Emily Dickinson piše izlaze sa papira, stvaraju jedinstvenu i prepoznatljivu viziju– one su produkt uma koji se opirao vremenu u kom je živeo i koji je tragao za sopstvenim putem. Zbog toga nije ni čudo što je aktuelna, što želimo da rešimo misteriju njenog života, a pre svega ljudi iz kreativnih industrija.
Film reditelja Terenca Daviesa – Tiha Strast (A Quiet Passion), koji je nedavno izašao, pokušaj je da se prikaže društvo u kom je Dickinson živela. Rođena je 10. decembra 1830. godine u američkoj državi Masačusets, u gradiću Amherst, gde je provela celi život, ako se izuzmu jedna godina kad je dovršila školovanje u ženskom seminaru u Maunt Holiouku, i otprilike desetak putovanja – dva u Boston, jedno u Filadelfiju, jedno u Vašington, a ostala u gradove blizu Amhersta. Umrla je 15. maja 1886. godine u kući u kojoj je rođena (koja je danas pretvorena u muzej), nakon života sasvim lišenog spoljnih događaja, i čini se da je ostvarila ideal za kojim je jednom uzdahnuo Faulkner: biti pisac o kome se mogu kazati tek tri rečenice: rodio se, napisao delo i umro. Živela je jedan izolovan život, družila se sa sestrom Laviniom i bratom Austinom, a njen čitav univerzum bili su bašta i voćnjak nedaleko od kuće (taj voćnjak je do današnjeg dana očuvan u stanju u kom je bio tokom njenog života, s vrstama jabuka i krušaka koje gotovo da ne postoje bilo gde drugde u Americi). Davies, koji je i sam pisac, ali i reditelj naslova kao što su Distant Voices i Still Life izabrao je glumicu Cynthiu Nixon kao svoju Emily; njen glas dok čita pesme odzvanja u klaustrofobičnoj atmosferi koju reditelj gradi kako film odmiče.
Iako je u ostvarenju sjajno dočarana aura njene samoće, Emily i dalje ostaje misteriozna i neuhvatljiva.
Američki pisac Jerome Charyn objavio je pre sedam godina roman o životu pesnikinje pod nazivom Tajni život Emily Dickinson. Međutim, poželeo je da nastavi s istraživanjem, te je prošle godine objavio A Loaded Gun: Emily Dickinson za 21. vek – zbirku eseja, literarne kritike i biografija, koje su mnogi pisci, novinari i kritičari pisali nakon njene smrti. Ipak, i nakon tog obimnog štiva sakupljenog na jednom mestu – izgleda da joj se ne približavamo.
Njene poeme su bezvremene. U pokušajima da ušetamo u svakodnevicu Emily Dickinson, kroz filmove, knjige i eseje, da je upoznamo, otkrivamo da je njen rad zapravo – sasvim dovoljan da bismo je razumeli. A možda i razumeli sebe same.
Reči koje Emily Dickinson piše izlaze sa papira, stvaraju jedinstvenu i prepoznatljivu viziju, one su produkt uma koji se opirao vremenu u kom je živeo i koji je tragao za sopstvenim putem
Ono što mi imamo danas, a što savremenici Emily Dickinson nisu imali, jeste privilegija da sagledamo njen rad u celosti, onako kako ga je ona napisala, bez editovanja i prilagođavanja publici. Nekoliko pesama koje je objavila tokom života korigovano je i prerađivano. Tek je relativno skoro, 1981. godine, objavljeno izdanje s njenim originalnim pesmama, čak je i interpunkcija zadržana. Nova edicija koju je priredila Cristianna Miller – Originalne pesme Emily Dickinson, objavljena prošle godine, dostupna je širokoj publici po povoljnoj ceni.
Dickinson je bila žena koja je stvarala dela avangardna za vreme u kom je živela – a to najbolje demonstrira brzina kojom se njene pesme šire internetom, kako ih publika danas razume i u njima se pronalazi. Ona je danas simbol bunta, savremena heroina. U online arhivi s pesmama Emily Dickinson (edickinson.org) možemo pronaći i slike preživelih manuskripta u visokoj rezoluciji, a mogu im pristupiti apsolutno svi koji imaju kompjuter i internet. Nekoliko klikova je dovoljno da uplovi u svet čuvene pesnikinje, da joj budemo drugovi u samotnom životu, da je razumemo na sopstveni način. Ironija i lepota života (i života nakon smrti) krije se u tome što je uz pomoć novih tehnologija pesnikinja koja je retko napuštala kuću sada apsolutno svuda na svetu u isto vreme, dok govori svojim jasnim glasom:
A word is dead, when it is said
some say –
I say it just begins to live
That day