Jedan prijatelj je 1971. američkoj istoričarki umetnosti Lindi Nochlin postavio pitanje: Why have there been no great women artists?
Iako nije direktno, pitanje implicira da (do tada) velikih umetnica nema, i kako je to prirodna stvar – ne zahteva jasnu kontraargumentaciju. Prosto, žene do 20. veka nisu bile dovoljno dobre da pariraju muškarcima u svetu umetnosti. Ipak, Linda je odgovor dala u obliku istoimenog eseja koji se smatra pionirskim za feminističku istoriju i teoriju umetnosti, a u kom je navela pre svega institucionalne i sociološke prepreke zbog kojih žene nisu mogle da se razviju na ovom polju jednako kao muškarci, te DA LI ih zapravo nije bilo (esej možete u celosti pročitati OVDE).
Iz ilustrovanog vodiča za esej “Why have there been no great women artists?” koje su radile Tiernan Morgan i Lauren Purje
Gotovo pola veka kasnije ovo pitanje izgleda da i dalje stoji u vazduhu, iako je danas situacija u umetničkom svetu sasvim drugačija. Ipak, postoji potreba da se daju jasni odgovori koji potkrepljuju teoriju Linde Nochlin.
Dreamers Awake je ambiciozna grupna izložba postavljena u galerijama White Cube u Londonu i Hongkongu, a prikazuje radove nadrealističkih umetnica od tridesetih godina do danas. Nadrealizam je bio radikalni pokret u kojem su se kreativci borili protiv suzbijanja seksualizma u umetnosti nakon Prvog svetskog rata. Istraživali su ljudsku prirodu kroz umetničku praksu, a svoja otkrića delili s publikom. Kao početnu tačku uzimali su teorije Sigmunda Freuda i odatle ispitivali ljudski um, razotkrivajući šta se sve krije iza našeg svesnog, budnog stanja.
Dok su Dali, Magritte, Miro ili De Chirico postali umetničke legende, njihove koleginice Dora Maar, Nusch Elurd, Leonor Fani, Meret Oppenheim, Eileen Agar, Lee Miller i Kay Sage smatrane su muzama, suprugama ili ljubavnicama pre nego samostalnim umetnicama
Iako deluje liberalno i progresivno, dihotomija je na snazi i u ovom slučaju. Dok su Dali, Magritte, Miro ili de Chirico postali umetničke legende, njihove koleginice Dora Maar (domaća kolažna umetnica je po uzoru na nju izmislila svoje umetničko ime – Dana Maar), Nusch Eluard, Leonor Fini, Meret Oppenheim, Eileen Agar, Lee Miller i Kay Sage više su smatrane muzama, suprugama ili ljubavnicama nego samostalnim umetnicama. Tome u prilog ide činjenica da je zaista malo njihovih dela u privatnim kolekcijama svetskih muzeja, iako su zaista sjajna.
Zato je bitno da i dalje citiramo esej Linde Nochlin jer društvo je često znalo da umetnice stavi u zapećak samo zato što su žene, a niko se nije zapitao – da li to ima smisla? Zašto je društvo odredilo da njihov rad nije vredan pažnje?
Louise Bourgeois i Tracey Emin
Izlaganjem i slavljenjem dela slikarki nadrealizma na koje svet, jednostavno, nije obraćao pažnju daje se jasan statement da umetnost pripada svima podjednako i da je vredna. Tako da su KONAČNO u galeriji i na jednom mestu izložena fantastična dela Julie Curtiss i Mone Hatoum, saradnja Tracey Emin i Louise Bourgeois – njihovi erotski vizuali naslikani vodenim bojama; apstraktna umetnost Dorothee Tanning ili do sada neizloženi radovi Leonore Carrington na kojima plove začudna mitska bića.
Ova retka prilika da vidimo neočekivanu i raznovrsnu selekciju radova nadrealističkih umetnica na jednom mestu ima veoma moćnu poruku, a prikazuje i sam pokret u intrigantnom, drugom svetlu – možda čak i narušava njegov prvobitni oblik.
Izložba Dreamers Awake otvara se 28. juna, a trajaće do 17. septembra 2017.