Priroda nas plaši i fascinira, pa želimo ili da pobegnemo ili da joj se približimo. Recimo, veličanstvenoj i smrtonosnoj lavi koja kulja iz kratera kupastih uzvišenja
Pre mnogo, mnogo miliona godina Zemlja je bila sačinnjena od magme, rastopljenog i užarenog kamenja. Ona se polako hladila i stvrdnjavala, tako je nastala Zemljina kora, ali u suštini, biti, biću i svom središtu Zemlja je još usijana, puna pukotina po kojima se komeša magma koja ponekad, u težnji da izađe napolje, to i učini kroz otvore koje nazivamo vulkanima.
Krajem septembra 2017. na Baliju je iz straha zbog moguće erupcije vulkana Agung u istočnom delu ostrva evakuisano 75.000 ljudi. Šanse da dođe do erupcije bile su velike, zvaničnici nisu mogli da predvide kada, ali proglašen je najviši stepen uzbune. Registrovano je podrhtavanje tla i lava je počela da izlazi. Poslednja erupcija vulkana Agung 1963. odnela je oko hiljadu života.
Foto-reporterka Ulla Lohmann – koja se usudila da stane na manje od jednog metra od ivice jezera lave toplog samo 1.200 Celzijusa – nije bila zabrinuta za sopstvenu sigurnost, već za svoj foto-aparat
Ali nije nam namera da dižemo paniku. Zapravo nas fscinira, uvek iznova, moć prirode, to što nas i plaši i fascinira u isto vreme. Pa želimo od nje ili da pobegnemo, ili i da joj se približimo.
Na primer, kupastim uzvišenjima iz kojih kroz levkasto udubljenje – krater, usijana masa rastopljenih stena – magma, izbija na površinu Zemlje i postaje lava čija je temperatura od 700 do 1.200 Celzijusa.
Vulkani mogu biti aktivni, ugašeni i uspavani. Na Zemlji je više od 600 aktivnih i bezbroj ugašenih vulkana. Najveći broj aktivnih vulkana, oko 400, nalazi se u oblasti poznatoj kao Vatreni pojas Pacifika,, a jedino u Australiji nema nijednog aktivnog vulkana.
Spustili su se u krater Benbou i približili se magmi više nego iko ikada, gotovo na metar
Najviše vulkanske kupe, sada ugašeni vulkani, jesu Kilimandžaro (5.895 m), Damavand (5.670 m), Ararat (5.165 m), koji već svojim imenima izazivaju strahopoštovanje i inferiornost nas, običnih Zemljana.
U Evropi aktivnih vulkana ima samo na Islandu i u Italiji.
Hekla, poznatiji i kao „vrata pakla“, nalazi se na jugu Islanda, i Ejafjalajokul, čija je erupcija 2010. stvorila guste oblake pepela koji su zaustavili vazdušni saobraćaj na severu Evrope. U Italiji – uz Vezuv pokraj Napulja, čija je erupcija 79. godine pod pepelom sahranila Pompeju – na Siciliji je Etna koja ne miruje, a poslednju njenu budnost mogli smo da pratimo i online krajem februara 2017, kada je desetak dana izbacivala lavu skoro 200 metara uvis.
Najveći broj aktivnih vulkana, oko 400, nalazi se u oblasti poznatoj kao Vatreni pojas Pacifika
Vulkani su nepredvidivi, mistični, zastrašujući, ali i privlačni, toliko da neki ljudi odluče da krenu u utrobu Zemlje.
U krateru se našla i nemačka foto-reporterka Ulla Lohmann, koja se usudila da stane na manje od jednog metra od ivice jezera lave toplog samo 1.200 Celzijusa – i pritom nije bila zabrinuta za sopstvenu sigurnost, već za svoj foto-aparat.
Ulla se u vulkane zaljubila kao devojčica i zamislila da ih sve vidi, istraži, fotografiše i – razume. Cilj je postavila i cilj je ostvarila.
Prošle godine je sa svojim mužem Sebastianom Hoffmannom i snimateljem krenula u adrenalinsku ekspediciju na Ambrim, vulkansko ostrvo arhipelaga Vanuatu u Južnom Pacifiku. Spustili su se u krater Benbou i približili se magmi više nego iko ikada.
Tada je nastao zapanjujući snimak od 360 stepeni u krateru vulkana usred erupcije.
No, Ulla je ostvarila svoj san: „Osećate se kao da ste u samom srcu Zemlje, a oko sebe vidite samo velike zidove kratera i parče neba“, rekla je Ulla.
A vi pogledajte snimak.
https://www.youtube.com/watch?v=wfXT8XC__FQ