Kućica na Drini, Nacionalni park Tara, Srbija, Best of August 2012, National Geographic
Kuća na steni nasred Drine potpuno je zasenila svoje tvorce. Miliju Mandića, koji ju je napravio, i Irenu Becker, koja ju je grandiozno uslikala i pokazala svetu. Irena Becker je rođena Novosađanka koja danas živi na relaciji Srbija–Mađarska–Nigerija. Iako se zvanično preselila u Mađarsku, nikada nije zaboravila lepote Srbije i Jugoslavije, u kojoj se rodila i odrasla, pa se ovde stalno vraćala i dovodila svoje prijatelje fotografe iz Mađarske, uverena da će i oni prepoznati lepote iz kojih ona nikada nije prestala da crpi inspiraciju. Predeli oko planine Tare bili su joj, kao i mnogima, posebno atraktivni, a kada je prvi put videla kućicu na Drini, znala je da treba da joj posveti svu svoju pažnju i da trenutak fotografisanja mora biti dostojan lepote koju nudi prizor malene kuće posred reke. Gotovo dve godine tragala je za pravim vremenom.
Irene Becker
– Prizor je sam po sebi bio čudesan i kao takav zasluživao je posebnu pažnju. Znala sam da je jesen u tom ambijentu najatraktivnije godišnje doba za fotografisanje, trebalo je samo sačekati pravi momenat – priča Irena.
Konačno je osvanuo i taj dan. Bilo je rano oktobarsko jutro, priroda se potrudila da jedna od 16 najčudesnijih kuća na svetu pozira u svom punom sjaju. Sama satkana od boja jeseni, okružena vodom, izmaglicom i šumom, kućica na svojoj najlepšoj slici deluje potpuno nestvarno, baš kao dekor, kao kulisa… Ostalo je istorija, slika dana, pa slika meseca na sajtu National Geographica sa milionskim pregledima, prava svetska atrakcija.
Šta radi Irena Becker danas? Iako je po obrazovanju profesorka muzike, fotografija je postala njeno osnovno zanimanje. Ovih dana je u Nigeriji, gde povremeno i živi. I u toj zemlji raskošnih vizuelnih izazova za objektive svetskih tragača za trenutkom sačuvanim u slici Irena je napravila posebnu fotografiju. Portret devojčice postao je simbol kampanje za borbu protiv preranih brakova u Nigeriji. Oči devojčice govore same za sebe. Egzotično državno uređenje Nigerije, najmnogoljudnije zemlje Afrike, ogleda se između ostalog u postojanju slojevitog političkog života zemlje: od modernog demokratskog i onog tradicionalnog, u kojem u paralelnom svetu živi i svojim regijama vlada pet stotina kraljeva. Irena Becker će u svom privatnom projektu ovekovečiti njih 50 najvažnijih u svoj raskoši tradicije, odora, boja, običaja, života… Ali kraljevi su tu, i biće tu, jer žive u svetu u kojem vreme još uvek sporo teče, dok izvan te paralelne dimenzije život donosi nove izazove kao što je Supermesec, koji će u ovom sjaju i veličini sve današnje generacije moći da vide samo jednom u životu. U želji da još jednom bude na pravom mestu u pravo vreme, Irena se uputila u unutrašnjost Nigerije i otvorila objektiv… Veliki žuti Mesec iznad velike crne Nigerije. Koliko je uhvatila odnos Sunca, Zemlje i Meseca na njihovom zajedničkom galaktičkom putu, sami prosudite. Širom planete ljudi su slikali veliki Mesec. Čini se da je u toku jedan nezvanični svetski konkurs za najlepši i najveći Mesec ikada uslikan. Pitam Irenu da li to što danas svakog trenutka svako sve slika ugrožava umetničku fotografiju?
– Ne nikako, to je dobro što se svi bave fotografijom i što svi pokušavaju tako da se izraze jer mi danas živimo u vizuelnom dobu. Dobra fotografija je dobra i među milion drugih, njoj kvantitet nikako ne može da smeta.
Kućica na Drini ne sme ni da se pomene bez njenog graditelja Milije Mandića, koji je, kao i Irena, ostao u senci svog životnog dela. Devet kuća je napravio. Ali Drina je uvek bila nemilosrdna prema njegovim graditeljskim poduhvatima. Rvu se on i reka već skoro pola veka, rvu se i dan-danas. Ipak, prošlo je vreme kada je Milija sa zebnjom slušao izveštaje o vodostaju, sedeo na obali i čekao vodenu silu koja će kućicu kao list odneti sa stene i zavrteti brzacima. Najčešće mu je korito reke svojom geografijom pomagalo da dođe i pokupi nasukanu kuću, ali desilo se jednom da je otplovila u Bosnu čitavih 40 kilometara dalje i završila na obali kod Bratunca, gde ju je našao jedan Rom i prevukao na svoju zemlju. Milija je morao čak na sudu i u policiji da dokazuje da je kuća njegova. I ko zna kako bi se završilo, da žena kradljivca kuće nije priznala da su je našli. Milija priča da je posle čuo kako je žena jedva sačuvala živu glavu od muža koji se ozbiljno uživeo u ulogu kućevlasnika… Pre deset godina Milija se ipak setio kako da doskoči Drini. Napravio je pokretan prednji i zadnji zid kuće, i svake godine negde u novembru ih podigne. U stvari skloni, pa Drina, ako naraste, može da teče kroz kuću, a on mirno da spava.
Kakve sve tajne ova brvnarica čuva, zna samo Milija, ali neće mnogo da priča. Tek se diskretno seća da je jednu svoju bivšu dragu osvojio tako što je skočio sa terase i spasio je iz nemirne reke. Ljubav je potrajala pet godina. Kada sam ga pitala kako izgleda idealno jutro nasred Drine, ovoga se prisetio: – Ustanem i skočim u Drinu da se umijem, pa onda razmišljam šta ću da jedem. Kad sam već na reci, uloviću ribu. Uzmem viljušku, zaronim i nabodem klena.
A kafa, Milija? Nije valjda da ne popiješ kafu i rakijicu pre umivanja u Drini? Ili možda posle? Ko ti je skuva?
– Pa to neću da ti pričam, to se podrazumeva, uvek ima neko ko će da skuva kafu… Gotovo da nema para u Bajinoj Bašti koji nije želeo da u svoju ljubavnu priču upiše i noć provedenu u kućici na stenčici, kako je od milošte zovu. Takva ljubavna istorija već sada zlata vredi. Ipak, možda najzanimljiviju priču o kućici na Drini priča ona sama o sebi… Stena na kojoj je kuća sagrađena stoji nasred reke Drine, tačno po 75 metara udaljena od leve i desne obale. Ali stena nije zavedena ni u jedan katastar, a ne zna se tačno ni gde je granica između Srbije i Bosne jer se ona određuje prema matici reke, a matica je nekada sa srpske, a nekad sa bosanske strane. Šeta u zavisnosti od vodostaja. Pa kada je voda velika, kućica je u Srbiji, a kada opadne, zamišljena linija preseli je u Bosnu. I tako vodena granica šeta oko kuće i potvrđuje njenu posebnost.
I dok na fotografiji Irene Becker, koja se probila kroz hiljade slika belosvetskih lepota do slike dana i slike meseca na sajtu National Geographica, kućica izgleda idilično, nestvarno, gotovo kao iz bajke, boravak u njoj razvija potpuno suprotan doživljaj snage i moći. Kao da lebdite nad Drinom i istovremeno ste čvrsto na njoj. I svačija i ničija, svetska a naša. Ipak, najviše Milijina, Irenina i, naravno, Drinina.
Kućica nasred Drine lično