Kako opisati osećaj koji su imali ruski revolucionari početkom 20. veka?
Njihove blistave ideale i očajnu realnost, euforični optimizam i duboki očaj, želju za slobodom plaćenu surovom represijom, snove o jednakosti koje je uništila despotska vladavina?
Trista godina vladavine starog ruskog režima dovelo do možda najturbulentnijeg događaja u Rusiji – Oktobarske revolucije 1917. Tačno 90 godina posle, Kraljevska akademija umetnosti u Londonu svojom blockbuster izložbom Revolucija: ruska umetnost od 1917. do 1932. vraća nas u ovaj važan istorijski momenat, viđen kroz prizmu avangardnih umetnika.
Konstantin Yuon “Nova planeta”, 1921
Nakon što su boljševici došli na vlast oktobra 1917, revolucionarski duh obuzeo je najkreativniji sloj naroda – umetnike, kompozitore, pisce. I, možda po prvi put u istoriji, njihovi ideali bili su isti kao i ideali vladajućeg sloja
Nakon što su boljševici došli na vlast oktobra 1917, revolucionarski duh obuzeo je najkreativniji sloj naroda – umetnike, kompozitore i pisce. I, možda po prvi put u istoriji, njihovi ideali bili su isti kao i ideali vladajućeg sloja. Čuveni umetnici poput Kandinskog, Malevicha, Chagalla i Rodchenka su među preživalima ovih sudbonosnih događaja, a koji su potresli rusko društvo iz temelja. Verovali su da umetnost može imati svrhu sama po sebi, da može da utiče na čitavu naciju. Od postera i murala, preko uniformi za radnike u fabrikama, pa do simpatičnih Trotsky šoljica za čaj koje su bile u svakodnevnoj upotrebi.
Kazmir Malevich, “Seljaci”,1930
U ovom novom svetu je sve bilo moguće – umetnost je bila život. Mauzolej za Lenjina, umetnika Alexei Shchuseva, izgrađen je kao hibridna piramida suprematističke geometrije; Konstantin Yuon slavi novi svet na svojim platnima; Mikhail Matiushin, slikar, pravi vizionarska dela.
Ideje se šire Evropom – Picasso pronalazi kubizam, a Kazimir Malevich ga reinterpretira na ruski način. Slikari Aristarkh Lentulov i Boris Grigoriev slikaju boljševike na cézannovski način, što je bila novina tog doba. Oktobar 1917. je, deluje, pre svega doveo do revolucije u umetnosti.
Supermatizam i konstruktivizam govorili su o utopiji, ali zanemarivali svet u kom realno jača sila i stvaraju se osnove za ratove. Propagandna umetnost podržava boljševike u Građanskom ratu (1917–1922)
Međutim, postavlja se pitanje – šta dobijamo time što posmatramo Lenjinovu revoluciju kroz ružičasta stakla? Ona je bila utopijski san, ali onaj koji nije uspeo. Ne zaboravimo – Malevich je svoj Crni kvadrat naslikao 1915, skoro u isto vreme kada je i Tatlin proizvodio svoje apstraktne konstrukcije, dakle – pre revolucije. Posle toga su ova dva velika umetnika, nošeni talasom umetničke slobode, populizovali suprematizam i konstruktivizam – možda najjače umetničke pokrete 20. veka. Da li je 1917. doprinela tome ili bi se to desilo svakako, nikada nećemo znati.
Oba pokreta govorila su u utopiji, ali zanemarivala svet u kom realno jača sila i stvaraju se osnove za ratove. Propagandna umetnost podržava boljševike u Građanskom ratu (1917–1922), koji je obezbedio Lenjinovu novu državu. Međutim, umetnost ne obraća pažnju na ljudske žrtve.
El Lissitzkyijev poster iz 1919. “Beat the Whites with the Red Wedge”
Zato je izložba koja se danas dešava – važna. Ona nas podseća na dve strane priče. Nikada (nikada!) ne smemo zanemariti rusku avangardu, ona je veoma bitan deo savremene umetnosti. Ali možda je treba posmatrati i iz nekog drugog ugla. I podsetiti na neke ne tako lepe momente u istoriji, jer svi dobro znamo da nam je pamćenje veoma kratkog roka.
Izložba Revolucija: ruska umetnost od 1917. do 1932. traje do 17. aprila