Projekat koji briše granicu između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora i povezuje ih u homogenu celinu
Januar i februar su bukvalno iščileli, što zbog slavlja kojih je u januaru bilo ni ne sećamo se koliko i kojim povodom, a onda nam je došao naredni mesec u skraćenoj verziji i sada je vreme da se vratimo u normalu – radnu i privatnu. Poznato je da priroda sve izbalansira – zato hajmo u šumu! Ako ste pomislili na kolibu koja se nalazi između stabala na brdovitom terenu, niste daleko od naših zamisli. Naša verzija je delo dva arhitektonska tima, a rezultat je kuća nešto većih dimenzija od kolibe – okej, mnogo većih dimenzija od kolibe sa panoramskim prozorima i jednim prizorom koji nudi instant antistres terapiju. Odmah bacite pogled na sliku ispod.
Zamisao ovog projekta počinje sa idejom da se napravi harmoničan dijalog između arhitekture i pejzaža, pa je potraga za pravim mestom na kom će otpočeti gradnja bila prvi korak. Tjumenska oblast u Rusiji krije upravo jedno takvo mesto.
Nakon što su pronašli savršenu lokaciju, idejna i realna izgradnja mogla je da počne. Brdovit teren u zimzelenoj šumi sa visokim stablima četinara idealna je podloga kada ste vešt arhitekta, u suprotnom nije lako odgovoriti na ovaj zadatak. A koliko je dobro odgovorio arhitektonski tim na ovo, govori činjenica da kada gledate kuću iz daleka, ne stičete utisak nikakvog disbalansa u odnosu na prirodu koja je okružuje, njena veličina, kao ni izbor fasadnog materijala ne remeti okruženje. Ali kako se približavate korak po korak, shvatate da je reč o malo većoj kvadraturi koja iznosi tačno 554 kvadratna metra. Pored ogromne bašte ka kojoj je kuća okrenuta, kontakt sa šumom ne gubi se ni u jednom drugom delu jer su panoramski Velux prozori pozicionirani na svim zidovima i daju maksimalan dotok prirodnog svetla, ali i prenose spoljašnju sliku na unutrašnji prostor iako imate krov nad glavom. A taj krov je napravljen od metala koji je testiran na otpornost i u kombinaciji sa drvenim fasadnim oblogama daje dinamičniju sliku čitavog zdanja upravo zbog svog kontrasta.
Zamisao arhitekata tokom projektovanja enterijera bila je da pojednostave stvari, da ne bude previše elemenata, kao ni materijala – samo pročišćen prostor koji dozvoljava da ono što je spolja uplovi unutra. Minimalistička estetika i topli zemljani tonovi u skladu može zvučati kao lak zadatak, ali razlika između tačnog i netačnog rešenja jednaka je razlici između prostora koji liči na salon nameštaja i doma sa toplom atmosferom. U odabiru materijala eco-friendly smernica igra ključnu ulogu. Pa su zato odabrani prirodni materijali, poput drveta, granita prirodne teksture, metala i stakla.
Već pri ulasku u kuću jasno se vidi funkcionalna odvojenost javnih prostorija, odnosno onih koje su dostupne svima i privatnih koje su na drugom spratu. Ali bez obzira na podelu kolor-shema je ta koja sve povezuje u jedinstvenu homogenu celinu.
Kada osmislite, realizujete i fotografišete projekat, uradili ste pola posla, druga polovina se popunjava kada oni za koje gradite, u ovom slučaju to je proširena porodica, provedu dan uživajući u zamisli arhitekte, a ovde ne sumnjamo da je posao završen 100%.
Dizajn: A61architects i YY design
Fotografije: Ilya Kruchinin