Njegove venčanice sedamdesetih godina bile su stvar prestiža, na njegovim revijama sedela su imena kao što su Pierre Cardin ili Paco Rabanne, a modne savete delio je običnim ženama ćaskajući o modi. Sećanje na legendarnog modnog kreatora Čedomira Cvetkovića biće oživljena knjigom, a planirana je i revija inspirisana njegovim kreacijama
Portret Čedomira Čedomira za rubriku Ćaskanja o modi u Bazaru, 1971.
Da li vam rečenica „Obucite Cicu“ budi neke emocije i davna sećanja? Za milenijumsku generaciju to je verovatno zbunjujuće pitanje u kojem ne vide neki dublji smisao, ali oni stariji, ili mnogo stariji, setiće se bucmaste devojčice sa tri plava čuperka i odeće od papira koju je trebalo isecati i praviti joj stajling. Ova rubrika pojavila se u Politikinom Zabavniku 1968. godine i decenijama je budila simpatije, a njen idejni tvorac bio je Čedomir Cvetković – multimedijalna ličnost koja je svojim modnim vizijama tresla prostor bivše Jugoslavije. Dizajner, umetnik, modni urednik Politikinog Bazara, pisac, fotograf, osnivač prve škole za manekene, član žirija mnogih izbora za mis Jugoslavije… Sedamdesetih godina sve devojke koje su pripadale građanskoj eliti maštale su o venčanici sa potpisom Čedomir Čedomir, intelektualni krem Beograda sedeo je u prvim redovima njegovih revija, a zatim uživao u žurkama o kojima se priča i danas. Baviti se modom na način na koji je to činio Čedomir u totalitarnom sistemu značio je izabrati teži put, a posete zagonetnih čika u crnim kožnim mantilima, koji su po navodnoj prijavi dolazili da vide kako se on to bavi modom, u to vreme važilo je za prilično hrabro.
Čedomir Čedomir kao idejni tvorac – Obucite Cicu, Politikin Bazar, 1968.
Beograđani su obožavali njegove kreacije – izložbu Koncert za prsluk i kravate za šest dana videlo je 50.000 ljudi, omiljena je bila i revija Skadarlija Look i posebno Lunarna moda inspirisana prvom posetom Zemljana Mesecu, a kruna njegovog rada je revija iz 1982. godine na Sajmu mode, kojom je obeležio dve decenije rada i posebno za tu priliku urađeno je 80 unikatnih haljina za koje je Čedomir, uz ogromnu pomoć svoje verne saradnice i životne saputnice Jovanke Cvetković, izradio štampane materijale na sitoštampi.
Tijanić je jednom potvrdio da je to čovek od kog je naučio da piše, a u to vreme kružila je i simpatična opaska: Nemačka ima Baden-Baden, a mi Čedomira Čedomira
– Čedi sam bila desna ruka. Učestvovala sam u celom procesu rada, od ideje, preko izrade, do finalnih obrada. Kada smo odlučili da se venčamo 1970, shvatili smo da nema dobrih venčanica i prijatelji su nam sugerisali da ih mi izrađujemo. To je vreme kada je bio prestiž imati našu venčanicu. Polovina tadašnjih poznatih zvezda venčala se u haljinama sa potpisom Čedomir Čedomir. Ipak, sve je išlo veoma teškim putem. To je vreme kada zajedno iskrojimo 20–30 venčanica, pripremimo gornje delove haljina, iscrtamo delove za vez, sve odnesemo kod krojačice u Smederevo, a mi nijansiramo boju u kupatilu“, priseća se Jovanka. Materijali su se u to vreme nabavljali kod nas u fabrikama tekstila, pa je frotir za reviju Skadarlija Look izrađen u Vranju, Teteks je bio posebno poznat po kvalitetnim štofovima za kapute, a najnoviji trendovi uzoraka donošeni su sa revija iz Pariza i Milana. Za razliku od dizajnerke Mirjane Marić, koja je imala tu privilegiju da kreira za Jovanku Broz i žene ambasadora, Čedomir je razmišljao o običnoj ženi. U rubrici Ćaskanja o modi u Bazaru savetovao ju je i o tome šta treba da nosi da izgleda vitkije: „Pre svega treba da izbegava da jede knedle sa šljivama, rezance sa orasima, treba da izbegava praznike gde se mnogo jede.“
Mansarda Mali raj, Čedomir i Jovanka Cvetković, 1971.
On je negovao taj fini sarkazam prema ženi i modi, a koji je nastajao iz ljubavi. Voleo je da kaže da kada bi moda nešto vredela, ne bi se menjala svake sezone.
– On jeste bio sarkastičan prema ženama, ali ih je voleo. Toliko je voleo žene, a i one njega. Bio je vrlo šarmantan, elokventan i zabavan za društvo, ali onoliko koliko je njemu odgovaralo. Kada ga nisu interesovale određene teme, znao je da se isključi, pa čak i da ode. Naši dugogodišnji prijatelji to mu nisu zamerali – priča Jovanka.
To je vreme kada nije bilo elite u današnjem smislu, ali su se ljudi iz istog sveta okupljali, družili, letovali. Tada je bilo sasvim uobičajeno da spojite posao i zadovoljstvo.
Čedomir je obožavao svoj žuti spaček u kojem je po Beogradu provozao i slavnog dizajnera Pierra Cardina, koji je na toj vožnji završio sa kišobranom u autu kako bi se zaštitio od prokišnjavanja
– Sajam mode bio je tada velika manifestacija i svi kreatori kao što su Paco Rabanne, Pierre Cardin dolazili su kod nas. Mi smo tada učestvovali da Modafestu, internacionalnoj modnoj manifestaciji sa sedištem u Zagrebu. Ideja je bila da se brodom krene od Dubrovnika i dođe do Opatije sa dobro smišljenim zabavnim programom. Tih sedamdesetih godina, zamislite, bila je organizovana i revija jednog poznatog švedskog kreatora na kojoj su manekenke šetale bez gaćica, pa su se foto-reporteri izbezumljeni bacali po pisti. Sa nama je bio i Rikard Gunzelj, veliko ime u svetu mode. Bili smo zaista povezani sa svetom. Kada je prvi čovek kročio na Mesec, tadašnji magazin Čik (domaća verzija Playboya) objavio je fotografije golišave Milje Vujanović i Snežane Nikšić, a Čedomir je osmislio njihove kostime i napravio pravi medijski bum uz komentar: „Šta Čeda radi, skida žene“ – objašnjava Jovanka.
Intervju za Bazar sa Packom Rabannom na Beogradskom sajmu mode, 1973.
Mnogobrojne su anegdote sa krstarenja po Kornatima, Korčuli, Stolivu, Vrniku, na kojima su rado viđeni Dragan Nikolić i Milena Dravić, Dragan Zarić, a druženja su bila česta i sa Ljubom Popovićem, Momom Kaporom, Matijom Bećkovićem, Batom Stojković, Nedom Arnerić… Čedomir je obožavao svoj žuti spaček u kojem je po Beogradu provozao i slavnog dizajnera Pierra Cardina, koji je na toj vožnji završio sa kišobranom u autu kako bi se zaštitio od prokišnjavanja, a kroz otvoreni platneni krov ovog modela šeretski je obožavateljkama dobacivao i čuveni Bubuleja.
Ja nemam sećanja na Čedomira Čedomira. Za mene je on bio neko ko se bavi majstorijama, uprljan bojama, farbama… Naš čitav život bio je improvizacija
Avangardan duh Pariza posebno je bio opipljiv u šou-rumu u Jevremovoj, prostoru sa crnim zidovima ukrašenim granama ciklama boje i lutkama od iverice zaglavljenim u velikim sanducima na kojima su lepršale bele venčanice. Kruna njegovog rada bila je revija iz 1982. godine, kojom je obeležen jubilej – dve decenije modnog brenda Čedomir Čedomir. Jovanka kaže da su 80 unikatnih, ručno rađenih modela pripremali godinu dana: – Pripreme su bile svakodnevne u ateljeu i stanu, a sami smo štampali materijale posebnom tehnikom na sitoštampi. Sve haljine bile su unikatne i uspeli smo sve da ih prodamo posle revije. U to vreme jedna takva haljina vredela je oko 500 maraka. Šta da vam kažem, kada je jedna naša žena koja je došla iz Perua kupila 12 takvih. Sve je rađeno od satena, svile i pamuka, a dodaci su urađeni od rišeljea koji je izrađivala jedna vrhunska krojačica iz radnje kod bioskopa Balkan. Posebno su bile interesantne jakne od pačvorka sa 600 kockica, a kod kaputa ih je bilo čak preko 1.000, i sve to ručno izrađeno. U to vreme imali smo brod, i ja sam radila bez prekida i tokom leta. Na reviji je učestvovalo 12 vrhunskih manekenki iz Beograda i Zagreba: Duška Ševerdija, Tamara Bakić, Ljilja Mladenović, Ljilja Erić, Ljilja Perović… Pozajmili smo top sa Televizije Beograd i uz specijalne svetlosne i muzičke efekte stvarno je bila revija za pamćenje.
Tijana Cvetković, ćerka Čedomira Cvetkovića, 2017.
Interesantno je da se u život poznatog dizajnera umešala i intrigantna Dafina Milanović, koja je bila prvi knjigovođa kada su osnovali svoje preduzeće. Najavivši da joj predstoji ozbiljna karijera, naručila je desetak modela sa potpisom Čedomir Čedomir u svojoj veličini i predložila da novac od prodatog stana ulože u njenu banku. Jovanka kaže da to nikada nisu učinili. Uskoro su stizala teška vremena u kojima je bilo sve više onih koji su uvozili odeću iz Turske, tržište je znatno smanjeno, ekonomska kriza učinila je svoje. Poslednja želja Čedomira Cvetkovića, stvaraoca za kojeg je Aleksandar Tijanić rekao da je to čovek od koga je naučio da piše, bila je da objavi zbirku svojih tekstova koji su objavljeni u Politikinom Bazaru. Iako su Ćaskanja o modi bila pripremljena za štampu, knjiga nikada nije objavljena. Četrnaest godina posle očeve smrti Marko i Tijana razmišljaju da pored knjige pripreme i izložbu fotografija i reviju koja bi bila omaž radu Čedomira Cvetkovića. Budući da su proveli detinjstvo iza scene u svetu mode i modela, razumljivo je da su se zadržali u ovoj sferi, Marko se posvetio fotografiji, a Tijana danas ima svoju radnju – Atelje Petlja s oslikanim haljinama. – Kada sam počela da oslikavam svoje haljine, to je bilo 2002. godine, uzela sam za logo motiv koji je bio dosta sličan tatinom, to je stilizovan kosovski božur sa zubuna i isto ima neke koncentrične krugove, poput onih njegovih centrifuga koje je koristio pre logoa Čedomir Čedomir. Zanimljivo je to što do tada nikada nisam videla taj njegov znak. Nazvala sam ga centrifuga ili vrtlog i oslikavam ga na haljinama ili na bluzama. Spojila sam dve svoje najveće ljubavi, slikarstvo i modu. Poput tate, ne mogu reći da sam klasični modni kreator koji radi modu koja se trendovski menja, već stvaram kreacije koje traju i koje mogu da se kombinuju u različitim prilikama. Sve radim ručno. Volim da odradim svaki komad za sebe i odupirem se toj komercijalnoj priči. Interesantno je da sam na ovaj način razvila i lični pristup kupcima i sa mnogima sam postala lična prijateljica. A moj odnos prema tati potpuno je drugačiji. Ja nemam sećanja na Čedomira Čedomira. Za mene je on bio neko ko se bavi majstorijama, uprljan bojama, farbama… Naš čitav život bio je improvizacija. Marko i ja smo sa njima učestvovali u celom procesu, i svi zajedno smo obilazili krojačice po gradu. Rasla sam uz materijale i boje. Nisam bila svesna te različitosti. Tek mnogo godina kasnije shvatila sam koliko je momenat da je moj otac modni kreator odskakao od tog vremena. Taj način života, putovanja, letovanja. Činjenica da je tata leti bio kapetan broda. To je bilo uzbudljivo i sadržajno detinjstvo. Pamtim te bekstejdžove, manekenke, sve to što se dešavalo iza scene. Zato mi je ideja da napravimo omaž veoma uzbudljiva.