https://www.youtube.com/watch?v=Vofy4NH-Xe4

Nakon prošlogodišnjeg, rasprodatog BUKA! izdanja, koje je ostavilo neizbrisiv trag u novijoj istoriji alternativne scene, sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da će se ova posebna muzička manifestacija ponoviti – i još jednom,  još glasnije, protresti grad!

Za BUKA! SADA! gramofonima, na čak tri bine, u celom KPGT-u, smenjivaće se: Mile Kekin (Hladno pivo), Ivan Novak (Laibach), Cane (Partibrejkers, Škrtice), Jovan Matić (Del Arno Band), Žika Todorović i Uroš Đurić, Dr Pop (Atheist Rap), Vukašin Marković (irieFM), Maja Cvetković (E-Play), Kojot (Hornsman Coyote, ex Eyesburn), Vasil Hadžimanov, Igor Perović (Plejboj), Bojan Slačala (Artan Lili, Stuttgart Online), Constructa & Zoe Kida (Zemlja gruva), Boško Mijušković (Straight Mickey And The Boys, Škrtice)… I to nije sve! Više informacija uskoro.

O muzici koju će puštati 13. aprila, Dr Pop iz benda Atheist Rap rekao je: „Veoma mi je važno da budem deo žurke BUKA! SADA!, deo sjajne ekipe kolega i koleginica.

Puštaću svoje i, nadam se, favorite publike

Možete očekivati Me First and Gimmie Gimmies, Rich Kids on LSD, Bad Brains, Ruts, Gang of Four, NoFX, Kawasaki3P, TBF, Vojko V, Dubioza, Stereo Banana, Novembar i  još dosta toga. Radujem se BUCI!, već sada!“

Maja Cvetković iz benda E-Play dodaje: „Interesantno mi je što sam pozvana da puštam muziku, s obzirom na to da to ne radim često.

Fokusiraću se na ritmove koji su za mene bili revolucionarni – Prodigy, Propellerheads, Chemical Brothers…

Zatim neke novijie stvari poput Viagra Boys. Bez sporih pesama! Društvo u kome ću se naći je vrlo zanimljivo – verujem da će biti dobre muzike, atmosfere i puno osmeha.“

Nakon prošlogodišnje lokacije Kluz u centru Beograda ovoga puta je zbog velikog interesovanja publike i neočekivano brze prodaje karata, BUKA! SADA! smeštena u veći, izuzetno atraktivan prostor pozorišta KPGT (Stara šećerana, Radnička 3), sa bogatom klupskom istorijom. Takođe, datum održavanja manifestacije BUKA!SADA! nije slučajan – on obeležava i Resord Store Day (13. april), globalnu manifestaciju koja slavi rokenrol, ploče, ljubav prema slušanju muzike i njenoj selekciji. Samim tim prirodni prijatelj BUKA! SADA! žurke je izdavačka kuća Mascom.

BUKA! SADA! zakazana je za subotu 13. april u KPGT prostorijama (Stara šećerana, Radnička 3).

The post BUKA! okuplja najzvučnije regionalne muzičare i muzičarke appeared first on 42 magazin.

Misija ovih muzičara jeste podsećanje domaće javnosti koliko kvalitetnih muzičara potiče iz Srbije i predstavljanje njihovog džez/soul/world music/ bluz/ R’n’B zvuka razvijenog van granica naše zemlje.
Ne znamo da li ste i vi primetili, ali Beograd je postao utočište kvalitetnog zvuka i u poslednje vreme svedočimo tome koliko džez/soul/R’n’B/fank/world music/bluz scena raste sa pojavom novih izvođača. Ono što je potrebno radi negovanja ovih žanrova i opstanka unikatnog zvuka jeste okupljanje i kultivisanje  publike. To su dobro primetili predstavnici nove generacije muzičara.
Entuzijastična grupa muzičara odlučila se za prvi korak da udruženim glasovima i instrumentima stane iza ideje da umetnička muzika ima jaku, originalnu poruku od izuzetne važnosti za kulturu u Srbiji.

Glavna motivacija cele akcije ovih muzičara jeste izgradnja zajednice koja bi se međusobno inspirisala i podsticala na dalji rad

Autentičnost koju muzičari alternativne scene iskazuju sve više ima zadatak da domaću publiku upozna s tim koliko kvalitetnih muzičara (čiji zvuk pripada svetskim binama) potiče iz naše zemlje. U ovoj nameri, mladi studenti sa Berklee College of Music iz Bostona – Andrija Gavrilović, Tamara Jokić, Gagi Hajnnrih, Ilija Mihailović, Ognjen Gotovčević udružili su snage sa alumnistima čuvenog koledža – Vasilom Hadžimanovim, Markom Đorđevićem, Katarinom Pejak, Petrom i Anom Krstajić, ali i sa muzičarima koji su članovi najcenjenijih bendova na domaćoj sceni – VH Band, Irie FM, Qzama Quartet, Schime Trio, Zemlja gruva.

Muzika uživo u centu gradaPoP/Rock/House/RnB Najlepši klub na otvorenomNatkriven i siguran od kiše Osetite magiju i sinergiju najluđeg noćnog provoda i istorije, na Kalemegdanskoj tvrđavi. Dobro došli u klub u kome se STVARNO đuska ➡️Petak 3. avgust – Girls, Boys and Toys ️https://goo.gl/hMTNmU ➡️Subota 4. avgust – Electric Funx ️https://goo.gl/9SxRCE Rezervacije ☎️ 38163594294 & 063594054 https://goo.gl/VMfVrw

A post shared by Novi BitefArtCafe (@bitefartcafe) on Aug 1, 2018 at 3:41am PDT

Berklee College of Music je zaista jedna jedinstvena muzička sredina u koju se godinama upućuju mnogi muzičari iz Srbije. Studenti ovog koledža bili su između ostalog i kompozitor Vasil Hadžimanov, internacionalno poznat bubnjar Marko Đorđević, kantautorke Aleksandra Denda i Katarina Pejak koje su nakon studija ostale da stvaraju na američkoj sceni. Nije slučajno da većina koja ode na ovaj fakultet donosi svež zvuk na domaću scenu koji dalje motiviše mlade muzičare da odvažnije krenu u osvajanja.
Inače, Berklee je u proteklih pet godina bio rangiran među top tri najbolja muzička koledža na svetu, često ispred čuvenog Juilliarda.

Koncerti autorske muzike Berklee alumnista i stipendista uz podršku talentovanih muzičara iz Srbije Be Here and There održaće se 6. i 7. avgusta na letnjoj sceni Bitefartcafea – jer kvalitetna muzika može da živi i Tamo i Ovde (Here and There), a vi možete da date podršku pokretu i da uživate u izuzetnom izvođenju originalne muzike  pomenutih Berklee muzičara.
A o tome šta su Tamo, na Berklee College of Music otkrili, pitali smo i alumniste i trenutne studente.

„Jedan od najbitnijih faktora za brz i delotvoran napredak je muziciranje sa drugim studentima iz celog sveta jer sve to znanje koje ti se nudi nije ništa bez prakse, a najbolji način da sprovedeš u delo sve te lekcije jeste da sviraš i stvaraš sa drugim muzičarima“, istakao je Vasil Hadžimanov, zasigurno vođa kvaliteta na domaćoj sceni.

Najbolji način da sprovedeš u delo sve lekcije jeste da sviraš i stvaraš sa drugim muzičarima

Katarina Pejak je kantautorka koja je 2014. završila svoje studije na pomenutom koledžu, objavila tri albuma i trenutno stvara i živi u Nešvilu. Za sve one koji nisu prisustvovali njenom koncertu u Beogradu ove zime, koncertni serijal na Kalemegdanu je jedinstvena prilika da je čujete u tandemu sa basistkinjom i vokalom Anom Protulipac (Irie FM). Ona ističe da je Berklee institucija koja okuplja hiljade studenata i da iako nudi sve uslove i resurse potrebne za rad, izuzetno je važna individualna inicijativa i volja da se od tog koledža izvuče maksimum.
„Činjenica jeste da na Berklee koledžu morate sami da otkrijete i dođete do onih informacija i resursa koji će najviše doprineti vašem obrazovanju“, kaže Katarina i o tome šta je očekivala a šta dobila na kraju studija govori: „Drago mi je što sam pred kraj studija ipak došla do onog mikrokosmosa zbog kog sam tamo i otišla, a to je upravo kantautorski stil i svi njegovi aspekti. Ljudi sa kojim sam učestvovala u sviranju i pisanju ovakve muzike deo su mog muzičkog života i dan-danas.“

Na Berklee koledžu morate sami da otkrijete i dođete do onih informacija i resursa koji će najviše doprineti vašem obrazovanju

Berklee College je svakako pionir u muzičkom obrazovanju i sve inovacije u pogledu programa odgovaraju zahtevima koje ova industrija nameće. Koncept je rastao i menjao se, a sigurno najbolji uvid u to ima Marko Đorđević, jedan od najznačajnijih srpskih bubnjara a ujedno i profesor na ovom koledžu. Marko je pohađao prestižni koledž od 1989. do 1993, a od 2012. krasi ga titula predavača:
,,Veza sa Berklee koledžom je umnogome odredila moj životni put. U vreme mojih studija to je još uvek bila ’sviračka’ škola, te je najveći broj studenata pohađao Berklee u nameri da se svirački osposobi na najvišem mogućem nivou.  U današnje vreme, uprkos činjenici da na Berklee još uvek dolaze fantastično talentovani mladi svirači, akcenat je na raznovrsnosti koju Berklee nudi – mnogo je relativno novih  smerova poput muzičke terapije, muzičkog biznisa, muzike za video-igre itd., koji su odraz držanja koraka s vremenom.“

Veza sa Berklee koledžom je umnogome odredila moj životni put

Da li  je to džez, klasika, metal, rok, EDM ili možda neka muzika koju student tek treba da otkrije, Berklee ima način da ti pomogne u tome i da ti omogući znanje potrebno za tvoj lični napredak i dalji rad na sebi. Ova moćna ustanova svakako da je pokrenula srpske berklijevce jer su svi na fakultet primljeni uz stipendiju i na svakom polju ostvaruju zavidne rezultate zbog motivacije koje ovaj koledž unosi u njihovo muzičko biće.

Na Berklee koledžu neminovno se otkrivaju novi žanrovi i zvukovi sveta

„Verovali ili ne – ja sam otkrio našu tradicionalnu muziku tek na koledžu. Toliko sam bio izložen tradicionalnoj muzici iz drugih delova planete da sam nekako shvatio da ne znam ništa o našoj muzici. Tako sam počeo da se interesujem, sviram i prenosim prepoznatljive motive srpskih tradicionalnih melodija u svoju muzički izraz“, rekao je trubač i kompozitor Andrija Gavrilović, koji je ove godine snimio svoj prvi autorski album u Bostonu. Andrija ima dvostruko poštovanje svojih kolega – i kao klasičan i kao džez trubač. Na albumu su svirale njegove kolege sa studija – muzičari iz Izraela i Srbije – koji su svojim identitetom neizbežno inspirisali zvuk Andrijinog albuma Cafun é. Muziku koju će publika čuti na njegovom koncertu nema definisanu etiketu, ali za publiku ističe da je to kombinacija modernog džeza, tradicionalnih melodija i liricizma.

Verovali ili ne – ja sam otkrio našu tradicionalnu muziku tek na Berklee koledžu

Gitarista Gagi Hajnrih, koji je ovog leta takođe snimio svoj prvi album sa kolegama iz Bostona, ali i sa mladim muzičarima sa domaće scene, osvrće se na balans koji moraju imati svi kreatori autorske muzike:
„Često sam imao priliku da uočim da dosta kolega, izvrsnih muzičara, veoma retko ima priliku da izvodi svoju muziku, što me je nateralo da razmislim na koji način možemo pronaći balans između muzike i biznisa, a da pritom ne pravimo kompromise. Okupani izobiljem informacija u vezi sa muzikom i ljudima – na koledžu se lako možete zapitati ko ste zapravo vi i na šta želite da se fokusirate. Ono što sam sigurno naučio jeste da se kockice sklapaju jedino kretanjem prema konkretnoj viziji koju morate izgraditi i imati na tom putu.“
Što se tiče vizije, Gagi nam je zasad otkrio da zamišlja svoje koncerte kao jedno mesto gde ljudi dolaze elegantno obučeni, otvorenog uma i odlaze nadahnuti kao da su se upravo zaljubili. Muzika sa prvog albuma odiše prefinjenošću, stilski je raznovrsna uz zvuk modernog džeza. U njoj se smenjuju parni i neparni ritmovi, a melodije su pevljive i jake.

Okupani izobiljem informacija u vezi sa muzikom i ljudima – na koledžu se lako možete zapitati ko ste zapravo vi i na šta želite da se fokusirate

Dama koja je ljubav prema jezicima i muzici Iberijskog poluostrva pretočila u umetnost tako što piše poeziju na romanskim jezicima i komponuje muziku za tekstove, jeste Tamara Jokić. Kao jedan od najistaknutijih vokala u svom pravcu i stilu, ova world music umetnica svoju muziku opisuje kao Poeziju u muzici, muziku u poeziji. Ljudske lične priče su joj veoma zanimljive, zato je uvek inspirišu ljudi iz okruženja, ali i oni o kojima čita ili sluša u pesmama, nastupima, intervjuima. Vrlo često ističe koliko je važno taj altruizam pretočiti u istančane socijalne veštine.
„Poštovanje kolega i njihovog rada, tačnost i socijalne veštine su veliki deo karijere svakog profesionalnog muzičara. Naravno, to smo znali i pre nego što smo otišli na Berklee, ali mi se veoma dopalo što se to potencira kao jedan od osnovnih kvaliteta.“
Tamara će nas odvesti na putovanje kroz Mediteran, Balkan i Bliski istok na svom koncertu na Kalemegdanu.

Poštovanje kolega i njihovog rada, tačnost i socijalne veštine su veliki deo karijere svakog profesionalnog muzičara

Ilija Mihailović i Ognjen Gotovčević su pravi soul/džez/R’n’B tandem. Obojica su išli u Srednju muzičku školu Stanković, žive zajedno u Bostonu i udružili su svoju muzikalnost kojoj ćemo svedočiti na koncertima. Ova dvojica najmlađih članova ekipe se definitivno od početka studija trude da izvuku maksimum od celokupnog iskustva u Americi.

Mladi saksofonista Ognjen Gotovčević imao je priliku da upozna jednog od svojih omiljenih mladih muzičara/kompozitora: Braxtona Cooka. Slušajući njegov koncert bio je posavetovan muzičkim idejama koje, nažalost, ne ume da prevede u reči, ali jedan savet pamti od početka studija:

Govori ono što misliš, sviraj ono sto osećaš.

Iliju Mihailovića odabrao je Berklee Voice Department u najuži krug od deset pevača koji su imali priliku da nastupaju pred legendarnim džez pevačem, pedagogom i dobitnikom nagrade Grammy Kurtom Ellingom i da se upoznaju sa njim.
„Najveće zadovoljstvo mi je bilo kada sam upoznao jednog od svojih najvećih muzičkih idola. Najviše me je obradovao njegov savet da treba da nastavim u pravcu soul muzike jer je u mom fraziranju prepoznao sklonost ka njoj“, kaže Ilija.

Glavna motivacija cele akcije ovih muzičara jeste izgradnja jedne zajednice koja bi se međusobno inspirisala i podsticala na dalji rad. Pera i Ana Krstajić imaju tu sreću da se ceo život podržavaju i međusobno podstiču. Alumnisti Berklee koledža, kao i njegovi nekadašnji stipendisti, brat i sestra Krstajić već godinama svojom muzičkim umećem i uspesima pomeraju granice na koje smo se navikli u Srbiji. Muzika kompozitorke Ane Krstajić izvodila se na festivalima u Rusiji, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj i Americi i dobitnica je brojnih nagrada u inostranstvu. Komponovala je i za pozorište, a tokom studija na Berkleeju u Valensiji komponovala je muziku za filmove i video-igre koju će ovom prilikom i predstaviti. Basista Petar Krstajić osvojio je nedavno najprestižnije takmičenje iz savremene muzike – Lee Ritenour’s Six String Theory. Kao nagradu proputovaće svet svirajući sa Leejem Ritenourom i biće predstavljen svetskoj džez sceni preko jednog od najuticajnijih džez gitarista. Ono što ističu da je recept uspeha za stvaranje kvalitetnije muzičke scene: hrabrost koja rađa inicijativu, ali i saradnja između muzičara, institucija i medija koja pruža neophodnu podršku.

O svemu tome Petar Krstajić priča: ,,Pre svega mislim da postoji nedostatak hrabrosti kako bi se muzička scena postavila na čvrste noge. Srbija ima muzičare na jako visokom nivou, ali kao da ne postoji inicijativa. To se izričito tiče mlađih kolega. Zaista mislim da treba neustrašivo da idu ka svojim ciljevima i idejama. Važno je da stalno prave muziku, slušaju novu i pokušavaju da je izvode uživo. Najbolji primeri svega toga u našoj zemlji su muzičari: Vasil Hadžimanov, Luka Ignjatović iz Qzama Quarteta i Schime Trio, Peđa Milutinović iz VH Banda, Qzama Quarteta, Schime Trio i benda Manivi. To su jedini ljudi za koje znam da konstantno idu ka novim muzičkim ciljevima. Jedino zbog takvih ljudi džez scena i postoji. U slučaju da se broj tih ljudi poveća povećaće se i broj klubova i kulturnih centara. Mislim da će ljudi (publika) tada imati veću svest o tome šta zaista umetnička muzika sa sobom nosi.“

Srbija ima muzičare na jako visokom nivou, ali kao da ne postoji inicijativa. To se izričito tiče mlađih kolega. Zaista mislim da treba neustrašivo da idu ka svojim ciljevima i idejama

O saradnji i okupljanju Ana Krstajić kaže: „Da bismo se čvršće okupili oko kvalitetnog zvuka i postali kolektivni ambasadori umetničke muzike, ljudima u Srbiji je potrebna podrška. Inicijativa mladih umetnika uvek postoji, ali je izuzetno teško ostvariti rezultate ako niste podržani od institucija. Uz veću podršku institucija, svest publike bi se promenila i mladi umetnici bi bili ispunjeniji i srećniji i ne bi masovno odlazili iz zemlje. Mislim da bi tada sav taj talenat, elan i kreativnost mogli nešto kvalitetno da rode u okvirima Srbije.“

Uz veću podršku institucija, svest publike bi se promenila i mladi umetnici bi bili ispunjeniji i srećniji i ne bi masovno odlazili iz zemlje

Ovi studenti raduju se saradnji sa kvalitetnim ljudima i muzičarima. Događaji poput ovog festivala nisu dovoljno česti u Srbiji, a ističu i činjenicu da ne postoji dovoljno prostora da autorski rad izađe na videlo. Ipak, ovi mladi muzičari uvideli su da su upravo oni ti koji treba da se potrude i poguraju da stvari krenu nabolje na muzičkoj i kulturnoj sceni.
Uvereni smo da Srbija ima mnogo talenata i da jedino zajedno možemo privući publiku, napraviti bolje uslove i praviti ovakve muzičke događaje češće.

U realizaciji događaja učestvuju i koleginice sa Berklee koledža: Višnja Begović i Teodora Kaljević koje će ovoga puta imati najviše posla iza zavese, organizacija pripada timu SOUL Society – stari Bitef i Novog Bitefartcafea i spoljnih saradnika, mladih muzičkih entuzijasta Marine Zec i Vukašina Jekića. Program se realizuje uz podršku Multikultivatora – oficijelnog Berklee Global Partnera za Srbiju i susedne zemlje.

Kako zvuči Berklee u Beogradu

The post Be Here and There: Svi naši Berklee muzičari zajedno na Kalemegdanu appeared first on 42 magazin.

Međutim, poput Klarka Kenta, i Ana ima svoju moć – kad stupi na scenu ona postaje Konstrakta, gruvi diva genijalnog glasa i još genijalnijeg talenta za pisanje tekstova. Za Konstraktu ste 100 odsto čuli – s bendom Zemlja gruva se ona, i zaista kao Supermen, bori za bolju muziku koja odašilje jake poruke.

Kako vaš gruv preživljava u zemlji koja sistemski uništava svaku vrstu muzike koja ne spada u domaći mejnstrim?
Izgleda da je u pitanju čista ljubav i ezoterija. Ako se računa u evrima, nije neka sreća, ali postoji prepoznavanje i priznanje od publike i satisfakcija je kada znaš da si na neki način doprineo zajednici.

Više ne postoje top-liste – kako radijske, tako ni televizijske, a na kraju – ni one onlajn, za sve što nije neki folk hibrid. Na koji način dolazite do šire publike?
Postoje neke top-liste, na primer na sajtu tegla.rs, ali, nažalost, dopiru do malog broja ljudi. Ono što se desilo sa velikim/slušanim radio-stanicama jeste da ne postoji uredništvo. Nadam se da će doći opet vreme da se ta kategorija uspostavi na vidljivijim medijima. Umesto uredništva imamo agencije koje određuju košuljice radio-stanicama u skladu s tržištem, i imamo nešto što se zove „test“. Dođeš sa novom pesmom, a ona onda ode na test kod reprezentativnog uzorka slušalaca koji kažu lajk/dislajk. A da se razumemo, nije lako napraviti hit. Sve je, dakle, usmereno na potrošače/slušaoce, zapravo na tržište. To je opšta situacija u medijima. A onda dolazi ono staro pitanje – da li nismo vidljivi jer realno ne postoji potreba za nama – ili nas nema jer nema uredništva? Odgovor je verovatno između. U toj situaciji onda koristiš dostupne kanale i metode za promociju – društvene mreže, i sviraš koliko možeš. Takođe, Zemlja gruva se ne koristi nekim šok-metodama, pravljenjem gafova i sličnim instant alatima, tako da do šire publike dolazimo sporo i teško. Srećna okolnost je što dužina trajanja na sceni ide nekako u prilog nama, u prilog širenju publike.

Na velikim radio-stanicama više ne postoji uredništvo. Umesto uredništva imamo agencije koje određuju košuljice radio-stanicama u skladu s tržištem

Kako uopšte sada izgleda domaća pop/rok/džez scena – na koji način se ona transformiše i koji muzičari ili bendovi, po tvom mišljenju, uspešno opstaju?
Naša pop/rok/džez scena je dosta živa, rekla bih. Ipak, to se ne vidi u mas-medijima. Mas-mediji se danas njom ne bave i to je recimo bitna transformacija koja se desila. Dakle, pop i rok, a pogotovu džez scena/publika nije masovna i možda bi nam bilo lakše da se oslobodimo fantazije o masovnosti nego da gledamo kako da delujemo u realnim okvirima. Svakako opstaju oni uporni i oni koji uspevaju da sagledaju svoju poziciju te svoje okruženje. Opstaju oni koji su sposobni da uoče i prihvate nova pravila igre. A face su oni koji ta nova pravila nameću. Koliko god smešno zvučalo, u Srbiji je bitan i faktor podrške sredine i porodice. Jer biti muzičar – zna se kuda to vodi… I sad, ako ne postoji razumevanje tvog posla u tvojoj bliskoj okolini, onda stvar postaje izuzetno teška, a ti moraš da budeš izuzetno uveren u ono što radiš.

Vaša muzika je generalno zabavna, pozitivna, ali nosi i neke zaista važne poruke. Deluje mi da su reakcije na tu dihtomiju veoma dobre. Da li je kod nas opšti trend da ozbiljne stvari možemo komunicirati isključivo kroz neki, nazovi, neozbiljan filter?
Kod Zemlje gruva to nije tendenciozno tako, nije planirano da budemo zabavni – a pričamo ozbiljno. To je nekako organski nastalo, i zato je i prepoznato.

Na alternativnoj sceni opstaju oni koji su sposobni da uoče i prihvate nova pravila igre. A face su oni koji ta nova pravila nameću

Ana, najnoviji spot Plodni dani izbacili ste pre otprilike mesec dana, i kroz komentare vidim oduševljenost, ali i donekle povezivanje s novonastalom dramom vezanom za državnu politiku povećanja priraštaja u zemlji. Šta misliš o tome i šta je zapravo vaša poruka iza ove pesme – i spota?
Ta državna, iznenadna, odbojna i nerazrađena kampanja u pritiskajućem stilu, sa sve ekonomskim merama u koje se aktivno uključuje i vojska, sasvim slučajno se poklopila sa objavljivanjem naše pesme Plodni dani. Ideja pesme je daleko od krilatice rađaj, ne odgađaj. Zapravo, ja samo govorim o fenomenu hormona, i to kako oni utiču na ponašanje ženke. I to ima veze samo sa prirodom, a ne sa društvom, i pogotovo ne sa državom. E sad, nije da ne bismo bili veliki magovi da zavaljamo pesmu i zgrnemo neku lovu.

I do sada ste imali tekstove koji se bave nekim važnim društvenim pitanjima, poput teksta za numeru Sudopera, gde opisujete položaj žene. Da li ste i kakav fidbek dobile ti i Zoe Kidah, kao autorke teksta, od ženske publike?
Tekst za Sudoperu pisala je Zoe Kidah. Svaka piše onu pesmu koju peva. I sve pesme su nastale iz nekih naših iskustava, tako da se žene u nekima od njih prepoznaju. Ja nisam posebno koncentrisana na pitanje položaja žena.

Imamo dosta ženskih autorki na sceni, ali koliko njih se dotiče bilo kakvog angažmana u vezi sa položajem žena u Srbiji? I namerno kažem u Srbiji.
Malo ih je da ja znam.

Koliku dozu hrabrosti takav angažman iziskuje?
Hrabrost je izdvojiti vreme da razmisliš. Hrabrost je da misliš svojom glavom, da nisi papagaj. A ispostavlja se da je to dosta teško.

Zapravo, ja samo govorim o fenomenu hormona, i to kako oni utiču na ponašanje ženke. I to ima veze samo sa prirodom, a ne sa društvom, i pogotovo ne sa državom

Da li planirate aktivnije širenje vaše muzike i poruka koje ona sa sobom nosi – po regionu? S kojim susednim umetnicima biste rado sarađivali?
Oduvek smo razmišljali o prostoru Jugoslavije kao o našoj zemlji. Tu postoji razumevanje i neka posebna vrsta bliskosti. A opet ima malo i egzotike, ipak smo mi sada neki izvođači iz druge zemlje. Mi već dosta sviramo u Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori. I planiramo da budemo još prisutniji na njihovim scenama. Zemlja gruva je i potpisala ugovor sa Croatia Recordsom, pa se plan, zasada, razvija kako treba. Što se saradnji tiče, nemam konkretan odgovor, ali mladi smo biće nešto.

Na kraju, jedno off-topic pitanje – zašto Konstrakta?
Ah. Već sam i zaboravila. Sa jedne strane, nešto sam mnogo brojala slogove, stihove i pravila neke nove reči, konstruisala, to mi je bilo interesantno. To više ne radim. A sa druge, u to vreme sam studirala arhitekturu i na predmetu Istorija umetnosti, koji je predavao profesor Šuvaković, pričalo se o konstruktima, pre svega društvenim. Pa sam ceo svet i sve fenomene gledala kao konstrukt. I sebe i pesme. Eto, nema misterije.

The post ANA ĐURIĆ KONSTRAKTA: Hrabrost je misliti svojom glavom, da nisi papagaj appeared first on 42 magazin.

Otvara se novo mesto na Dorćolu! Popularni muzički sastav Zemlja gruva i Gramophonedzie biće deo najveće zabave kojom će biti proslavljeno otvaranje IDEA Dorćol radnje, najurbanije prodavnice u našem gradu.

Autor radnje je Slavimir Stojanović Futro, jedan od najpoznatijih beogradskih dizajnera. Umetnik koji je osvojio više od 300 međunarodnih nagrada i priznanja

Ulica kralja Petra tog dana će postati mesto koje će svojim izgledom, velikim brojem degustacija, promocija, iznenađenja i posebnim dečjim kutkom podsećati na neko ranije vreme, kada ste na urbanim gradskim mestima mogli da se poslužite bozom, šećernom vunom, ratlucima, liciderskim srcima i ostalim đakonijama kojih se svi rado sećaju.
Ne sumnjamo da će posebnu pažnju svih koji budu došli privući vizuelni identitet potpuno autentične IDEA DORĆOL prodavnice. Njen autor je Slavimir Stojanović Futro, jedan od najpoznatijih beogradskih dizajnera. Umetnik koji je osvojio više od 300 međunarodnih nagrada i priznanja, a od ove godine je i nosilac nagrade za životno delo UEPS (Udruženje za tržišne komunikacije Srbije). Njegovi radovi su deo stalnih postavki muzeja u Parizu, Hamburgu, Njujorku i Varšavi, a upravo će, zbog IDEA Dorćol prodavnice, i Beograd biti deo ove umetničke četvorke.
IDEA Dorćol matine obećava dobar provod, zato otkažite sve obaveze u subotu 2. septembra od 18 časova i svratite do ugla Kralja Petra i Cara Dušana na Dorćolu.

The post Žurka na Dorćolu uz bozu i ratluk appeared first on 42 magazin.