U betonskoj gradskoj džungli vreme je nedefinisan pojam, sve nekako izgleda kao da neprestano želimo da stignemo nekud, a onda se cilj pomera. Na tom putu samo mali broj ljudi dobije krila, a ta krila svakom od nas znače nešto drugo. Ovde poetičnost nije namera, a svako simboličko značenje sa krilima i letom se usvaja jer to je sinonim za ptice, ali i dokaz da smo mi, ljudi, slični pticama mnogo više nego što mislimo. Baš zato smo se odazvali pozivu Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije iz Novog Sada, usporili vreme i proveli dan na Labudovom oknu (ako ne znate lokaciju, obavezno je izguglajte, nećete verovati!). I ko bi rekao?! Ptice su nas nasmejale, iznenadile, zadivile, pozirale nam i odletele. A onda smo nastavili razgovor sa Milanom Ružićem, predsednikom Društva, postavljajući pitanja kao radoznala deca na času prirode i društva.

Siva čaplja; Foto: Dragan Stanković

Kako je počela vaša ljubav prema prirodi i pticama i kako ste počeli da se njima bavite dok vam to nije postalo profesija?
Ja sam ispoljavao ljubav prema prirodi i pticama od najranijeg detinjstva, budući da sam imao priliku da tokom leta često boravim na selu i ta sklonost je samo rasla. Čak sam tokom srednje škole bio ubeđen da ću upisati biologiju, na kraju sam krenuo putem veterine. Neki prelomni trenutak je bio u jesen 2001. kada je moj otac, koji je tada bio lovac, dobio lovačkog psa ptičara, koga sam ja sasvim slučajno izveo i gde mi je on pokazao neke neverovatne stvari. Praktično je pas u meni pokrenuo pasiju prema pticama i mi smo zajedno proveli godine nakon toga. U decembru 2001. Bila je jaka zima sa puno snega, reke su bile okovane i u mom kraju gde sam tada živeo, u Čačku, pojavila su se prva jata labudova nakon nekoliko decenija i, nažalost, neki ljudi posegli su za puškama i ubili veći broj labudova. Mediji su izveštavali o tome i ja sam sa psom odmah otišao da vidim o čemu se radi i zaista smo zatekli neverovatan broj ranjenih ili ubijenih raznih ptica. Taj prizor je u meni izazvao neverovatan revolt jer sam shvatio koliko su ptice osetljiva i nežna stvorenja, koja zahtevaju zaštitu čoveka od čoveka, što je vrlo paradoksalno. Tada sam prvi put osetio dozu aktivizma u sebi, pozvao sam lokalnu televiziju, napravio prilog i krenuo dalje u medije.

Šta se desilo nakon toga?
Počeo sam da tražim ljude koji razmišljaju kao ja, što nije bilo lako u to vreme, zbog nedostupnosti informacija, sećate se, nije bilo interneta u to vreme. I nakon nekoliko meseci pronašao sam par ljudi sa kojima i danas radim i koji su moji prijatelji. Ja sam tada bio student veterine, a sada sam predsednik Društva za zaštitu i izučavanje ptica. Prošlo je više od 15 godina, a mi danas imamo zaista neverovatan tim ljudi koji radi sa istim ciljem.

Kako nešto što ima 25 grama kao seoska lasta putuje u 8.000 km udaljenu Afriku za 20 dana, a nama treba viza, avion, kerozin….

Kako i sa kojom idejom je nastalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije?
Naše društvo je osnovano još 1989. u Novom Sadu kao potreba da se jedna uskospecijalizovana grupa ljudi koja se interesovala za ptice ujedini. A društvo je poteklo od  Društva ekologa Vojvodine, koje je postojalo godinama pre toga. Slična društva kao naše su pre toga već bila osnovana u Sloveniji i Hrvatskoj, i to je bila tendencija u celoj Evropi – da postoje udruženja građana koja se bave pticama. U Nemačkoj ili na području Velike Britanije ona postoje preko 140 godina, a kod nas je malo drugačiji istorijski put. Naše društvo je osnovano ’89. i okupljalo je profesionalce, univerzitetske profesore, ljude koji su bili bliski biologiji i nekolicinu amatera. Izdavali smo još u to vreme stručni časopis Ciconia, koji se bavio objavljivanjem podataka o pticama, a on je danas glavno glasilo iz ove oblasti na području Srbije i šire.

Onda je Društvo dobilo pojačanje 2010?
Kada je došla nova struja ljudi, Društvo se otvara ka novim projektima, kao što je popis i zaštita ptica, a od 2010. se sve još više ubrzalo kada smo se priključili moji prijatelji i ja. Danas je ovo moderno udruženje građana koje je stalno u kontaktu sa velikim organizacijama u svetu, gde pratimo najnovija naučna dostignuća koja se koriste širom sveta i primenili smo ih u Srbiji, koliko nam uslovi dozvoljavaju.

Mala bela čaplja; Foto: Dragan Stanković

Šta je vaš opis posla?
Budući da sam doktor veterinarske medicine, čak nisam po obrazovanju biolog iako radim taj posao, ako bih ukratko opisao moje zanimanje, to je interesovanje za ptice tokom 24 sata. Interesujem se kao neko ko je znatiželjan i radoznalo, mene zanima zbog čega neka ptica živi na jednom prostoru a nema je na drugom, zašto kod mog prozora ima 120 vrabaca a u susednoj ulici ih ima samo pet, zašto se laste ove godine sele kasnije… Mi koji se bavimo pticama pred sebe postavljamo više pitanja nego što možemo da damo odgovora.

Mi, ljudi, vezani smo za prostor, statični smo i moramo da budemo u svom okruženju čak i kada nas guši i vrlo teško se odlučujemo da ga promenimo, za razliku od ptica koje samo odlete

Kako vam idu odgovori zasad?
Na neka pitanja sami dolazite do odgovora, na druga imate odgovor od ljudi koji su do njih već došli ranije, a na neka pitanja nećete odgovoriti do kraja života, što i jeste prava draž. Svako ko misli da je za života otkrio sve taj je u velikoj zabludi.

Labudovi; Foto: Dragan Stanković

Šta sve obuhvata terenski rad?
Nema kvalitetnog terenskog rada bez dobre pripreme. Mi smo pet godina prikupljali podatke za potrebe evropskog Atlasa ptica gnezdarica i ne možete otići nigde tek tako. Pripreme počinju od karte, moramo znati gde se nalaze koje ptice u kojoj brojnosti, odnosno koje gustine. To znači da kolege koje se bave mapiranjem – opcrtavanjem ruta kojima ćemo se kretati treba da nam obezbede tu informaciju. Pripremamo alat – mapama, GPS i slično, ali i specijalizovanu opremu kao što su durbini za posmatranje ptica, dvogledi, snimači zvuka i sl. Nekad idemo na teren kada neko čini krivolov, tada prikupljamo podatke da obavestimo policiju, pa se tada terenski posao razlikuje od ovog prethodnog o kome sam pričao.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Koliko su uspešne vaše akcije protiv lovokradica?
One jesu uspešne, ali mi se čini da pravosudni sistem ne prati tu efektivnost koju mi možemo da postignemo. To nas ljuti, mada ne obeshrabruje. Mnogo ljudi se bavi nelegalnim aktivnostima prema prirodi, bilo da zagađuju reku ili kradu pticu iz prirode, ranjavaju je ili truju… to smeta nama kao građanima ove države, a posebno kada neko ugrožava ptice koje su sastavni deo naših života. Dešava se da ljudi zovu iz Beograda i kažu da im smeta što više nema vrabaca kod njih na terasi ujutru kada piju kafu. Dakle, ljudi osećaju nedostatak nekog elementa na koji su navikli i sami se osećaju ugroženo, a to smeta. Ljudi znaju da kada nestane ptica, nestaće i nas.

Kakva je veza između ptica i čoveka danas?
Čovek je toliko izmenio prostor na kome živi da ptice procenjuju da li mogu da ga iskoriste ili ne mogu. Nekada je u Vojvodini živelo više hiljada velikih droplji, a danas ih je ostalo samo devet! To je toliko malo da one mogu da nestanu za jedno pre podne. Razlog su promene – nestale su velike stepe i prostor je takav da za tu pticu nema mesta. S druge strane, vrapci koje mi znamo, laste i gugutke nisu živele ovde u ovolikom broju na ovom području. Mi smo intervencijama u prirodi nekome nešto napravili, a nekome oduzeli. Ptice koje su se prilagodile kao te čaplje koje su ostale direktno zavise od nas, ako bismo presušili ribnjake u Vojvodini, one bi ostale bez hrane i mogućnosti da nađu nova slična mesta u blizini jer smo močvare već uništili. Tako da je međusobna veza ogromna.

Žuta čaplja; Foto: Dragan Stanković

Sada ima oko 360 vrsta ptica u Srbiji, a kako je bilo ranije?
Mi smo dobili neke vrste, promenom klima i staništa neke mediteranske ptice su nam došle, dok smo neke izgubili. Kroz prostor i vreme menja se broj. Pre mnogo godina sigurno je bilo više vrsta jer nije bilo hemije, veštačkog đubriva i pesticida, sada je brojnost dosta manja u odnosu na pre sto godina.

Šta je ono što vas najviše fascinira kod ptica pa se tome iznova i sa strašću vraćate?
Pa… ljubav. Ptice imaju jednu neverovatnu sposobnost, a to nije samo da lete. Kako kaže naš uvaženi član Vasić: „Ptici kad nije dobro, ona jednostavno ode.“ Mi ljudi smo vezani za prostor, statični smo i moramo da budemo u svom okruženju čak i kada nas guši i vrlo teško se odlučujemo da ga promenimo. Ali ako udarite rukom u nešto i uplašite pticu, videćete da ona u roku od nekoliko sekundi ode i promeni mesto. Ona sebi drugačije definiše život i to je ono što nas fascinira. Kako nešto što ima 25 grama kao seoska lasta putuje u 8.000 km udaljenu Afriku za 20 dana, a nama treba viza, avion, kerozin…. da bismo prešli od tačke A do tačke B. Čovek je ovako pametan i moderan jako limitiran. One su jednostavne i mi im se divimo.

 Mi koji se bavimo pticama pred sebe postavljamo više pitanja nego što možemo da damo odgovora

Koja je sličnost u ponašanju između ptica i ljudi?
Ptice traže druge pripadnike svoje vrste i veoma su socijalna bića. Čovek ima potrebu da bude okružen porodicom, prijateljima, kolegama, i tu nalazi svoj mir, bezbednost, ljubav… i ptice su takve. Pice vole da putuju kao i ljudi. Iako smo limitirani, mi volimo da promenimo prostor, a one to rade redovno. Ptice se kinđure, vole da su lepe i uredne. One se udvaraju na sličan način kao ljudi. Kod većine ptica mužjaci su ti koji su lepi, a ženke su malo neuglednije, one moraju da brinu o jajima i ne žele da budu viđene, dok se mužjaci šepure, pokazuju, vole da pevaju. Onaj ko je najdominantniji, on ostvaruje potomstvo. Slično je i kod ljudi, to je prirodna pojava.

Da li imate omiljenu vrstu ptica?
Uh… teško mi je da izdvojim, ali sam večiti zaljubljenik u sove. One su obeležile dobar deo mog života, nekako sam sebe kroz njih najviše profilisao i uradio najviše u profesionalnom smislu, upoznao mnogo zanimljivih ljudi iz Srbije i inostranstva. Zamislite, pre desetak godina bilo je normalno da vidite da neko ubija sovu iz puške iz sujeverja, danas to nije tako. One su specifične jer su jedine ptice nalik ljudima, zbog pozicije očiju, kljuna koji podseća na nos i inteligentnog pogleda.

Divlje patke gluvare; Foto: Dragan Stanković

Šta su vam dalje ambicije?
Mi se vodimo krilaticom da želimo da živimo u društvu užem, a zatim i širem, jer smo svi deo sveta u zajednici u kojoj se ljudi brinu jedni za druge, ali i za prirodu i ptice. Verujemo da mora da se ostvari neki sklad. Čovek mora da bude mudriji. Čovek danas primitivnije od čoveka iz kamenog doba koristi svoje resurse. Mi kojima je sve dostupno i koji možemo sve da proizvedemo, uništavamo prirodu i bahatimo se nad njom. Naša filozofija je da budemo okruženi ljudima koji to razumeju, kada ljudi razumeju i vole neki predmet, onda počnu da brinu o njemu. To je jedan zatvoreni krug. Sve zlo i mržnja javljaju se iz velikog neznanja. Mi smo gledali kako se ljudi menjaju, na dečjim kampovima uhvatimo pticu i damo je detetu u ruke da je pusti i oseti trenutak kada se ona vraća svojoj slobodi. To je neprocenjivo! Dete neće nikada u životu nakon toga poželeti da puca na nju, niti da joj bilo šta loše uradi jer shvata koliko je to malo nežno i nejako, baš kao on, kao mali čovek koji ima ograničenja u životu, on je rame uz rame uz tu ptičicu. Imamo članove koji su bili lovci, ali više nisu. Sada žele da spasu jednog orla danas da u njemu može da uživa milion ljudi, a ne da ga ubiju i stave u svoju dnevnu sobu – to je ogromna razlika!

Poruka za kraj.
Molim svakog da obrati pažnju na svet oko sebe. Nekad najmanja dela mogu da proizvedu lavinu korisnih i divnih stvari. Upoznajte Srbiju! Ljudi koji žive ovde nisu svesni koliko je ovo predivna zemlja koja krije čudesa na raznim mestima. Mislio sam da neke stvari mogu da se vide samo na filmovima, ali one se nalaze tu, iza ćoška. Kada upoznate nešto, onda ćete ga zavoleti i mnogo bolje razumeti.

The post Milan Ružić: Nekad najmanja dela mogu da proizvedu lavinu appeared first on 42 magazin.

U pravi čas: sa farmaceutkinjom Anom Kovačević, koja je od 2011. zadužena za edukacije i stručnu komunikaciju brendova Vichy i La Roche-Posay, razgovarali smo o idealnoj nezi kože lica, beauty tendencijama – sa akcentom na micelarnu vodu koja treba da bude sastavni deo beauty rutine svake žene. Da je Ana pravi sagovornik na ovu temu, govori i činjenica da svoj posao opisuje kao nepresušni izvor inspiracije, izazova i novih znanja iz kog bira samo najbolje i najvažnije za ljude sa kojima radi. Za nju je zdravlje na početku sreće, a zdravlje kože je njegov neodvojivi deo.

Opet se nalazimo u smeni godišnjih doba, te kod mnogih osoba koje nemaju problematičnu kožu lica dolazi do reakcija. Zašto je to tako?
Koža je živi organ i baš kao i čitav organizam reaguje na sredinu u kojoj se nalazi. Sa promenom godišnjeg doba dolazi i do promena uslova pod kojim boravimo, npr. temperature, vlažnosti vazduha, UV indeksa i sl. Koža se menja adaptirajući se na novu sredinu, a to u kombinaciji rutinskom negom, koja možda više nije optimalna za nove uslove, može dovesti do pojave nepravilnosti na koži.

Koliko stres utiče na kožu lica?
Stres izuzetno mnogo utiče na sve organe i organske sisteme, pa tako i na kožu.

Koje je vaše mišljenje kada je reč o UV zaštiti kože lica. Da li treba da koristimo preparate sa zaštitnim faktorom tokom cele godine?
UV zaštita je neophodan deo nege i zaštite kože. Preparate sa zaštitnim faktorom treba da koristimo tokom cele godine, a stepen zaštite treba da prilagodimo godišnjem dobu i mestu u kome se nalazimo.

Moto za svaku damu bi trebao da glasi: zdravlje je na početku sreće, a zdravlje kože je njegov neodvojivi deo!

Nedavno smo pisali o novom trendu tetoviranja pegica na lice – za one koje ih nemaju… Šta činiti kada nam se zapravo pojavi pigmentacija na licu? I kako sprečiti njeno nastajanje?
Borba sa bilo kojom vrstom hiperpigmentacija na koži može biti teška i zahteva upornost i strpljenje. Postoji više pristupa u njihovom tretmanu i dok ne pokušamo, zaista i ne možemo znati šta će kod nas dati najbolji rezultat. Ono što je korak broj jedan u sprečavanju nastanka hiperpigmentacija jeste svakodnevna UV zaštita.

U sezoni koja je pred nama želja za preplanulim tenom raste, pa i sama poseta solarijumima koja je veoma štetna… kako odgovoriti žene na taj korak? I koju alternativu im ponuditi?
Postoje vrlo ozbiljni i na dokazima utemeljeni navodi da izlaganje zračenju u solarijumu izaziva rak kože. Verujem da je ovo dovoljno dobar razlog svakome ko želi da bude zdrav. Ukoliko je osobi važno da ima preplanuli ten, njega vrlo lako može postići pomoću kozmetičkih preparata za samopotamnjivanje, koji su potpuno bezbedni za upotrebu.

Kako i kojim preparatima napraviti najbolju sponu između osetljive i/ili problematične kože lica i nanošenja makeupa?
Vrlo jednostavno. Sve što je potrebno jeste da odaberemo dermatološki ispitan, bezbedan, nekomedogen i osetljivoj, odnosno problematičnoj koži prilagođen proizvod.

Koja vrsta pudera se preporučuje osobama sa osetljivom ili problematičnom kožom?
Osim što treba da budu dokazano bezbedni, puderi koje biraju osobe sa osetljivom ili problematičnom kožom trebalo bi da sadrže i aktivne komponente koje će tretirati dato stanje kože i tako će biti deo rutine nege i zaštite kože, a ne samo obična šminka.

@littledettails

Skidanje šminke običnim sapunom? Ne, nikako! Običan sapun u kombinaciji sa tvrdom vodom jeste izuzetno štetan za fiziološku ravnotežu naše kože

U poslednjih nekoliko godina stavlja se poseban akcenat na upotrebu micelarne vode. Da li je treba uvrstiti u obaveznu dnevnu beauty rutinu?
Micelarne vode su izuzetno praktična vrsta preparata za čišćenje kože i iz tog razloga zaista mogu postati deo svačije rutine nege, bez obzira na godine, navike ili tip kože.

Po čemu se izdvaja LaRoche-Posay micelarna voda u odnosu na druge brendove?
La Roche-Posay sada ima tri različite micelarne vode, od kojih je svaka prilagođena različitom tipu kože. Ono što ih sve karakteriše jeste izuzetna efikasnost u čišćenju kože, čak i posle samo jednog poteza, čak i maskare i čestica zagađenja iz vazduha. Osim toga La Roche-Posay micelarne vode obogaćene su La Roche-Posay termalnom vodom, što njihov efekat nege čini jačim, a kožu zdravijom. I uz sve to, La Roche-Posay micelarne vode bezbedne su za upotrebu i na izuzetno osetljivoj, alergijama sklonoj koži jer ne sadrže parabene, boje, alkohol, sapune niti sulfate.

Da li LaRoche-Posay micelarna voda uspešno uklanja i vodootpornu šminku, sa akcentom na vodootpornoj maskari, koja damama ume da zadaje poprilične muke pri uklanjanju?
Dokazano je da La Roche-Posay micelarne vode samo jednim potezom vaticom uklanjaju 70 odsto maskare. Rezultat na vodootpornoj maskari neće biti daleko od ovoga.

Koliko je štetno skidanje šminke putem običnog sapuna i vode?
Običan sapun u kombinaciji sa tvrdom vodom, kakva je naša uglavnom, jeste izuzetno štetan za fiziološku ravnotežu naše kože. Vremenom koži počne da nedostaje prirodna zaštita, tzv. hidrolipidni sloj, zbog čega ona postaje dehidrirana i suva, a zatim i osetljiva i reaktivnija. I to je samo početak.

Uvek se pitam kako izgleda beauty rutina jednog farmaceuta. Hoćete li nam otkriti tajnu?
Jako volim kozmetiku i zaista uživam u njenom korišćenju. Za mene je umivanje kože obavezan korak, baš kao i nanošenje termalne vode. Sledeća na listi je micelarna voda, koja moju kožu očisti, tonira i sjajno pripremi za naredni korak rutine. Posle toga nanosim odabranu negu, koja je uvek praćenja UV zaštitom. Ako moja dnevna krema ne sadrži UV filtere, onda obavezno biram puder koji ih sadrži.

La Roche-Posay micelarna voda

The post Prolećno čišćenje! appeared first on 42 magazin.