Nabrojali smo deset najbogatijih umetnica i umetnika na planeti, među kojima je i jedna naša (verovatno možete da pretpostavite o kome se radi), a čiji se bankovni računi mogu porediti s ruskim tajkunima.

Gerhard Richter

Ovaj nemački vizuelni umetnik poznat je po apstraktnim, ali i hiperrealističnim slikama, radovima na staklu i fotografiji.

Njegova namerna nezainteresovanost da se posveti samo jednom stilu ili vrsti umetnosti često je bila na meti kritike. Osporavali su ga zbog toga što je odrastao u Istočnoj Nemačkoj, čiju je politiku kroz radove često komentarisao.

Danas ovaj umetnik ima 86 godina i gotovo dve milijarde dolara na računu.

Yayoi Kusama

Yayoi Kusama je renomirana japanska umetnica, internacionalno poznata po svojoj psihodeličnoj i repetitivnoj umetnosti kojom kreira širok spektar medijskog prostora – od slikarstva i kolaža, preko skulpture i instalacija, do performansa.

Yayoyi Kusama uslikana u izlogu modne kuće Louis Vuitton koji je dizajnirala 2012. godine

S karijerom koja traje više od sedam decenija, ona se smatra majkom pop arta, minimalizma i feminističkih umetničkih pokreta, čiji je rad veoma uticao na savremene umetnike kao što su Andy Warhol i Claes Oldenburg. Ova fantastična žena danas, upravo zbog neprekidne posvećenosti radu, na svom bankovnom računu ima preko 370 miliona dolara.

Banksy

Anonimni umetnik ulice, revolucionar, anarhista, panker = Banksy. Ujedno, umetnik o čijem smo radu i akcijama, verovatno, najviše pisali na našem sajtu.

Rođen u Bristolu, u Engleskoj, pretpostavlja se sedamdesetih, proslavio se svojim provokativnim grafitima 1990. i od tada aktivno radi po celom svetu. Tokom godina razvio je prepoznatljiv stil, međutim, svakim novim radom iznova šokira komentarišući društvena dešavanja, političke ideologije i fenomene – ratove, konzumerizam, kapitalizam, pa sve do zagađenja planete i globalnog zagrevanja.

Pretpostavlja se da je u toku sveg tog vremena na sceni zaradio preko 50 miliona dolara.

Maurizio Catelan

Maurizio Cattelan rođen je u Padovi, u Italiji, i nikada se nije školovao za umetnika. Sebe naziva umetničkim radnikom pre nego umetnikom, a među kritičarima i istoričarima umetnosti smatran je za dvorsku ludu art sveta. Međutim, ta etiketa nije tu da bi ismevala, već da naglasi njegov specifičan ukus u prikazivanju apsurda, ali i satiričnu kritiku društvenih hijerarhija – posebno kod Katoličke crkve.

Fotografija: Francesco Proietti

Njegova skulptura Papa Jovan Pavle pogođen meteorom prodata je za 886.000 dolara.

Damien Hirst

Ovaj uspešni i kontroverzni umetnik nije iznenađenje ove liste. Rođen je u Bristolu 7. juna 1965. godine, a bio je jedan od vodećih figura kada je u pitanju pokret Young British Artists osamdesetih i devedesetih godina. Njegov rad podrazumeva izlaganje mrtvih životinja potopljenih u formaldehidu, prikazivanje kvazidokumentaraca i začudnih skulptura.

Danas svaka njegova skulptura ne košta manje od 92 miliona dolara, čime je prevazišao čak i Picassa.

Jef Koons

Ovaj poznati savremeni američki umetnik stvara eklektične skulpture koje prikazuju dijapazone emocija. Poznat i kao kralj kiča, Koons uspeva da svaki svoj rad proda za desetine hiljada dolara.

Njegova, verovatno, najpoznatija serija skulptura – Psi od balona (Baloon Dogs), konkretno skulptura Narandžasti pas od balona (Orange) – prodata je za oko 58.400 dolara, dok vrednost ostalih skulptura iz te serije i dalje raste.

Cindy Sherman

Cynthia Morris Sherman poznata je savremena američka umetnica, fotografkinja i filmska rediteljka, prepoznatljiva pre svega po konceptualnim portretima koji postavljaju pitanja o ulozi i inkluziji žena u modernom društvu. Globalno se proslavila početkom osamdesetih, kada je njena serija crno-belih fotografija nazvana Untitled Film Stills pokupila svetske nagrade i priznanja, a ona proglašena jednom od najboljih feminističkih fotografkinja.

Njena provokativna dela, koja divno objedinjuju različite uticaje feminizma, performansa, kulturnu kritiku, zatim politike tela i identiteta, jako se dobro prodaju, te se procenjuje da bogatstvo ove umetnice danas prelazi sumu od 35 miliona američkih dolara.

Marina Abramović

Marina Abramović je performans umetnica rođena 30. novembra 1946. u Beogradu, a čiji rad istražuje odnos između umetnika i publike, telesne limite i neograničene mogućnosti uma. Njena karijera traje više od četiri decenije, a pre nekoliko godina proglašena je za pionirku, majku performansa.

Godine 2010. njujorški Muzej moderne umetnosti (MoMA) priredio je veliku retrospektivu posvećenu njenom radu, a ona ujedno predstavlja najveću izložbu performansa u istoriji tog muzeja. Tokom izložbe Abramovićeva je izvela performans Umetnica je prisutna, tihi komad u trajanju od 736 časova, tokom kog je nepokretno sedela u atrijumu muzeja dok su se pojedinci iz publike smenjivali nasuprot nje.

Procenjuje se da njeno bogatstvo premašuje sumu od 10 miliona američkih dolara.

Annie Liebovitz

Fotografkinja koju vole modni magazini i holivudske zvezde, a koja radi kako komercijalnu, tako i umetničku fotografiju – našla se na ovoj listi jer samo jedna njena fotografija (konkretno ona na kojoj je muzičar Kieth Harring) vredi oko 57.500 dolara!

Njena najpoznatija i najskuplja fotografija i dalje ostaje ona čuvena – na kojoj se nalazi John Lennon (fotografisan na dan kada je ubijen) dok grli Yoko Ono.

The post Najbolji + najbogatiji umetnici današnjice appeared first on 42 magazin.

Umetnici danas, da bi uvodili novine i iznenađivali publiku, moraju da budu tehnološki inovatori, da koriste napredne materijale, imaju znanje industrijskog dizajna, da barataju sofisticiranim svetlosnim manipulacijama – jer publika danas zahteva puno. Umetnost danas mora biti iskustvena. Zadovoljiti svako čulo i igrati se s najkompleksnijim od svih naših organa – mozgom.

Istražili smo koji to umetnici koristeći tehnološka znanja, ali i sopstvenu maštu, proširuju naša polja imaginacije .

Soba beskonačnih ogledala, Yayoi Kusama, 2013.

Soba beskonačnih ogledala umetnice Yayoi Kusame jeste prostorija obložena ogledalima i LED svetlom. Ova kombinacija materijala i belog svetla stvara magičnu optičku varku koja dozvoljava posmatraču da doživi Kusaminu viziju – da, bukvalno, ušeta u njen imaginarni svet. Samo jedna osoba može da uđe u sobu i da se u njoj zadrži minut, pa se ovo iskustvo rezerviše mesecima unapred. Instalacija je otvorena za publiku do septembra 2017.

Udisanje svetlosti, James Turrell, 2013.

Američki umetnik James Turrell smatra se jednim od najuticajnijih kada govorimo o Space and Light pokretu – artističkom polju delovanja koje se bazira na upotrebi i modifikaciji svetla radi stvaranja umetnosti ili umetnosti koja menja našu percepciju. Instalacija Udisanje svetlosti možda je njegov najimpresivniji poduhvat – dizajniran tako da se posmatraču sasvim eliminiše percepcija dubine prostora, a samim tim i postavi pitanje o našem posmatranju sveta oko sebe.

Venera od balona, Jeff Koons, 2003.

Kada je prestižna kuća za proizvodnju šampanjca Dom Pérignon lansirala vintage Rosé ediciju, umetnik Jeff Koons angažovan je da kreira umetničko delo kojim bi se piće reklamiralo. Tako je nastala Venera od balona u karakterističnoj magenta nijansi – trademark boji Dom Pérignon Roséa. Za izradu ove skulpture Koons je angažovao čoveka koji barata uvijanjem balona, a inspiracija za oblik Venere dolazi iz paleolita, tj. rađena je po uzoru na čuvenu Vilendorfsku Veneru. Lepota ove figure jeste u njenoj krhkosti – ovo umetničko delo jeste zapravo jedan veliki balon koji svakog momenta može da se izduva ili pukne!

Getty Gardens, Robert Irwin, 1997.

Zaslužan za stvaranje instalacija koje se na prvi pogled ne prepoznaju kao umetnost (ali one svakako to jesu), Robert Irwin je možda najpoznatiji po svom projektu Getty Gardens u Los Anđelesu – uvek promenljivoj instalaciji koja istražuje odnos svetla, flore i vode. Irwin, još jedan inovator Space and Light pokreta, započeo je karijeru kao slikar, ali se kasnije okrenuo prostornim instalacijama koje nekada stvaraju optičku iluziju eliminacije samog prostora, a samim tim i menjaju iskustvo posmatrača dok gleda ili se nalazi u okviru nečeg što nazivamo savremenim umetničkim delom.

No Longer / Not Yet, Jenny Holzer, 2015.

Pre dve godine, kada je Alessandro Michele došao na čelo kuće Gucci, u Kini je otvorio izložbu u saradnji sa kustoskinjom Katie Grand. Sama izložba je, iako neverovatno posećena, otvorila mnoga pitanja o korišćenju umetničkih dela u svrhu promocije modnog brenda. Bez obzira na činjenicu da je motiv izložbe diskutabilan, neka zaista sjajna umetnička dela mogla su se videti u okviru nje – a takva je atmosferska instalacija umetnice Jenny Hozer, koja nas je uz pomoć tapeta, ogledala i atmosferskog zvučnog dizajna uvela u floralnu bajku.

The post #doživljaj je ključna reč za umetnost 21. veka appeared first on 42 magazin.