Ne morate da krečite, niti da kupujete komade nameštaja velikih dimenzija da biste dobili novu atmosferu u domu. Malo mašte za svaki prazan ćošak učiniće da se osećate kao da ste renovirali stan, a to neće drastično uticati na vaš budžet. Dodajte zanimljivu sliku na zid, dekorativne jastučiće s printom na pod, lampu i tabure – i eto novog kutka!

[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Slika na platnu Kare, cena na upit
2. Jastučići s printom Twiga Pattern Bazaar, 2.750 dinara/komad
3. Klupa od ratana i drveta Ikea, 12.999 dinara
4. Podna lampa sa drvenim nogarima Home Center, 9.999 dinara
5. Saksije od metala Ferm Living, 4.270 dinara
6. Dekorativne korpe od pruća Emmezeta, od 1.999 dinara
7. Lampa od žice Jysk, 3.200 dinara
8. Tabure od pletiva Kiera de.zen, Domino, cena na upit
9. Tepih od vune Zara Home, 44.990 dinara
10. Kuhinjske daske od drveta Daskka, 5.900 dinara

The post Ne renovirajte, dekorišite! appeared first on 42 magazin.

Svi koji su ikad zavirili u Ikea svet mogu da pretpostave dokle on doseže i koliko ljudi radi na njemu pre nego što se udobno smestite u odabrani komad nameštaja koji postaje deo vašeg doma. Da je svaka skica pažljivo osmišljena, da su materijali odabrani sa ekološkom svešću i da je uputstvo koje vam stiže s pakovanjem savršen vodič da se osećate kao sam svoj majstor – to ste verovatno već doživeli ako imate bilo šta u kući s potpisom Ikea. Ono što možda ne znate jeste da su pre nego što su došli na naše tržište obavili temeljnu analizu potreba našeg društva, počev od životnih navika u kojima uživamo do onoga što nam nedostaje, i sa tim rezultatima rešili da se prilagode kako bi dali svoja rešenja i svakodnevni život učinili lakšim i lepšim po pristupačnim cenama. A upravo je to cilj ove kompanije, što nam kroz razgovor potvrđuje Ana.

Već ste imali pretpremijernu posetu kupaca pre par dana? Kakve su reakcije ljudi?
Ljudi su stvarno uživali u izloženim stvarima, deca su skakala na dušecima, svi su sedeli u room setovima kao da to nije deo postavke, već kao da su kod kuće i pričaju i uživaju, što je nama bilo važno da postignemo.

Pre nego što ste započeli rad u Beogradu uradili ste detaljnu analizu tržišta, gde ste pokušali da otkrijete kako ljudi kod nas gledaju na stvari koje ih okružuju u stanovima, koje su njihove potrebe i šta traže kada kupuju komad nameštaja. Da li postoji nešto što vas je iznenadilo ili ste mogli da pretpostavite rezultate istraživanja?
Uglavnom smo osetili kakav će biti rezultat, ali bilo je i onoga što nas je iznenadilo. Pretpostavili smo da će nešto što je moderniji dizajn, ono što mi nazivamo popularnim stilom, dobro proći. A ono što nas je obradovalo jeste što su ljudi pozitivno reagovali na skandinavski dizajn, da ta funkcija koja je našim ljudima nekad važnija od dizajna bude ono što im je primarno važno. Pa je taj pečat koji Ikea donosi već dobro prihvaćen. Iako se mi kroz našu ponudu trudimo da pokažemo što više stilova i da ljudi zaista mogu da nađu nešto što je baš po njihovom ukusu i afinitetu, jer želimo da budemo kompanija za veliki broj ljudi. Želimo da ponudimo širok dijapazon mogućnosti, kako cenovnih tako i stilskih.

Ikea je bila ljubav na prvi pogled koja traje i dan-danas!

S obzirom na to da se Ikea uvek prilagođava tržištu na kom se nalazi, kako se ovog puta prilagodila srpskoj estetici? Šta je ono što je karakteristično za ovo podneblje?
Naši proizvodi su isti u svim Ikeama širom sveta, međutim, način na koji prezentujemo i kombinujemo te proizvode jeste ono gde se razlikujemo. U tom smislu smo se prilagodili ovom tržištu. Znamo da je našim ljudima druženje kod kuće jako važno. Ispijanje jutarnje kafe sa komšijama ili proslave bitnih momenata – slava, rođendana i sl. Imajući to u vidu, napravili smo rešenja koja to prikazuju. Takođe, znamo da je dnevna soba centar i srce kuće i da ljudi u njoj najčešće borave. Da se ona koristi i za spavanje, ne nužno ukućana. I kada imaju dovoljno ležajeva, kod nas ljudi rado imaju tu neku sofu na razvlačenje za rođake i prijatelje koji prespavaju kod njih, pa smo i to uzeli u obzir kada smo razmišljali o rešenjima.

Ikea, osim kvalitetnog nameštaja gde forma prati funkciju po pristupačnoj ceni, još i edukuje svoje kupce o ekologiji. Kakav vam je plan po tom pitanju?
U DNK naše kompanije upisan je održivi razvoj i taj održivi razvoj želimo da prenesemo na ljude kod kuće. Želimo da im omogućimo da žive održiviji život. Ono što je kod nas specifično jeste što se to povezuje s novcem, a mi imamo rešenja koja ljudima štede novac kroz uštedu vode, struje, kroz rešenja za čuvanje hrane. Upravo zbog tih druženja i nedeljnih ručkova, koji kod nas opstaju, znamo da je čuvanje hrane jako bitno. Nadamo se da ćemo kroz same proizvode inspirisati ljude da žive održiviji život kod kuće.

Šta vam je cilj za prvu godinu na srpskom tržištu?
Cilj nam je da ljude koji već poznaju Ikeu i već su imali prilike da ranije kupuju u Ikei širom sveta pokažemo da i u Beogradu mogu da imaju to isto i bolje prilagođeno njima i njihovim potrebama, tu blizu. Da zaista mogu da spakuju u svoj auto i nose kući bez prelaska granice, carine i svega što su radili do sada. Za one koji nisu imali prilike da se upoznaju s Ikeom nadamo se da ćemo moći što više da im približimo koncept i filozofiju kompanije i da će kroz druženje sa nama uvideti da će im život biti bolji.

 Filozofija kompanije je evolucija i napredak sa svakim novim rešenjem. Kako vidite svoj profesionalni napredak kroz rad u Ikei?
Ja radim u Ikei već deset godina i, kada to kažem, svi se iznenade jer sada otvaramo radnju u Beogradu. Počela sam da radim u kompaniji Ikea odmah nakon studija. Radila sam prvo u delu koji se zove Nabavka, gde smo intenzivno sarađivali sa domaćim proizvođačima u Srbiji i regionu koji prave nameštaj za Ikeu i taj nameštaj plasiraju širom sveta. To je bilo veoma dragoceno iskustvo gde sam naučila kako spojiti lokalne proizvođače sa Ikea konceptom. Razvijali smo te proizvođače i sada imamo neke od njih koji posluju sa nama već šest, sedam godina, a njihove proizvode možete naći širom sveta. Ono što je fantastično kod ove kompanije jeste što možete imati različite karijere pod jednim krovom. I dalje ste u firmi koja neguje iste vrednosti i isti koncept. Nakon sedam godina rada u nabavci, poželela sam da promenim karijeru s obzirom na moje obrazovanje dizajnera enterijera. Otvaranje robne kuće u Zagrebu bila je idealna prilika gde sam bila deo projektantskog tima za uređivanje enterijera i tu sam stekla dragocena iskustva i spremila se za ovo što ću danas raditi u robnoj kući u Beogradu.

Dnevna soba je srce kuće i u njoj naši ljudi najčešće borave

Kada ste prvi put susreli sa Ikeom?
Imam utisak da sam ceo život vezana za Ikeu jer sam imala tetku koja je 25 godina živela u Stokholmu, pa sam često provodila vreme tamo i tamo sam posećivala Ikeu. To je bila ljubav na prvi pogled koja traje i dan-danas! (smeh)

Šta vam je prva asocijacija kada čujete reč Ikea?
Kada čujem reč Ikea, to me podseti na dom jer ja se i na poslu osećam kao kod kuće. A moj dam je u nameštaju Ikea, iako nismo imali radnju ovde, ja sam bila od onih koji kupuju u inostranstvu. Jednostavno, Ikea – to je za mene dom!

Koji je vaš omiljeni proizvod iz prvog srpskog kataloga?
To je lampa Maskros koja liči na jedan ogromni maslačak. Ona je meni bitna jer je nosim iz doma u dom kad god se selim. Ona je lagana i prirodna, pa imam utisak kao da sam deo prirode unela u svoj stan.

The post Ana Krnetić: Jednostavno, Ikea – to je za mene dom! appeared first on 42 magazin.

Sigurno vam je poznat onaj osećaj kad vam je slatko da nešto radite, toliko da vam to ne pričinjava nikakav napor, već vam više dođe kao hobi? Upravo tako je arhitektonski duo Annie Ritz i Daniel Rabin pristupio projektu koji vam predstavljamo – sa zadovoljstvom. Njihov zadatak bio je da vizuelno povećaju prostor kuće i da unaprede njenu funkcionalnost. A počeli su od uklanjanja suvišnih komada nameštaja jer bi se stanje koje su zatekli moglo opisati jednom rečju: pretrpano.
Mala-velika kuća je zvaničan naziv projekta, a kumovi su sami klijenti, čiji je zahtev za ovaj enterijerski projekat bio da njihov dom postane organizovaniji i vizuelno prostraniji.

Plafoni i zidovi okrečeni su u belo, što ne iznenađuje jer sada već i vrapci na grani znaju da upravo bela kroz enterijer širi prostor, a ako je još i dotok prirodnog svetla odgovarajuć, onda za male pare dobijate iluziju još jedne sobe

‒ Naš zadatak bio je transformacija kuće iz šezdesetih u otvoren, slobodan prostor koji lokacija objekta na brdu pruža sama po sebi, pa nam nije bilo teško da odmah pristupimo rešavanju zadatka – objašnjava arhitektonski duo.

Većina funkcionalnih prostorija smeštena je u prizemlju, dok je spavaća soba sa kupatilom na spratu.
Tokom renoviranja arhitekte su morale da premeste poziciju gostinjske sobe i kuhinje kako bi postigle jedinstven prostor koji je, iako otvoren, povezan i funkcionalniji nego u prethodnoj postavci stvari. Kada je reč o izboru materijala, on takođe igra ulogu u vizuelnom uvećanju prostora, pa tako svetle nijanse i minimalna struktura ostavljaju utisak prostranosti.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Da je sedalni deo dnevnog boravka uvek najvećih dimenzija, ovo rešenje demantuje. Naime, oni su odlučili da pomoću posebno osmišljenih drvenih elemenata, koji se istovremeno koriste i za sedenje i kao ostava, dobiju u manjim dimenzijama veći ugođaj, pa je tako ovaj deo projekta rešen bez kompromisa. Prirodna nijansa drveta i njegova struktura doprineli su osećaju topline, a s obzirom na to da je ostatak enterijera pretežno beo ili svetlih boja, to vizuelno ne krade prostor, kao što to obično biva kada se koristi mnogo drvenih površina na jednom mestu.
Osvetljen kutak, sa delom za sedenje u obliku slova L – gde kao da sedite na prozoru – daje posebno intiman doživljaj, a on je dodatno pojačan električnim kaminom koji se nalazi odmah pored, na zidu čija struktura razigrava vizuelnu dinamiku.
Kada je reč o trpezarijskom delu, on nije slučajno pozicioniran pored ogromnog prozora od plafona do poda. Sto jednostavnog dizajna ostavlja mogućnost da brdovit predeo koji se vidi kroz prozor dođe do izražaja, ali i boja detalja na stolu i oko njega uspostavlja koloristički balans.

Mala-velika kuća je zvaničan naziv projekta, a kumovi su sami klijenti, čiji je zahtev za ovaj enterijerski projekat bio da njihov dom postane organizovaniji i vizuelno prostraniji

Cela radna površina kuhinjskih elemenata pokrivena je mermerom, dok su frontovi svetlozeleni. Da ni ovaj prostor ne izgleda skučeno, postarala su se staklena klizna vrata koja iz kuhinje vode na malu terasu.
Plafoni i zidovi okrečeni su u belo, što ne iznenađuje jer sada već i vrapci na grani znaju da upravo bela kroz enterijer širi prostor, a ako je još i dotok prirodnog svetla odgovarajuć, onda za male pare dobijate iluziju još jedne sobe, i to je slučaj i ovde.

‒ Kako bi kupatilski prostor bio veći, otvorili smo krov, zastaklili ga, pa pogled na nebo uz grafičko rešavanje elemenata svetle kolor palete rešava stvar – kažu arhitekte.

Ova kuća na prvi pogled budi diskusiju u kom je stilu enterijer rešen: minimalizam, retro u segmentima… ali ono što nije tema diskusije jeste njena prostornost, što samo navodi na zaključak da je arhitektonski zadatak – rešen.
Već prvi pogled na fotografije budi utisak svetle kuće na brdu u Los Anđelesu, čija prijatna atmosfera tera oko da zamisli porodicu kako utrčava u kadar, čita knjigu na prozoru, uživa u doručku u trpezariji i izlazi iz kuhinje na terasu.

Dizajn: Annie Ritz i Daniel Rabin
Fotografije: James Elliot Bailey

The post Vizuelna iluzija male-velike kuće appeared first on 42 magazin.

Priča iza fotografija koju vidite počinje ovako. Jednog lepog dana 1973. godine nedaleko od Barselone Ricardo Bofill otkrio je fabriku cementa, zapravo čitav industrijski kompleks sa preko 30 silosa, ogromnim prostorijama sa mašinama i podzemnim tunelima. Istog trenutka odlučio je da će to biti njegov temelj njegovog novog projekta – a kog, nije bio siguran, možda novi poslovni prostor njegove firme Taller de Arquitectura.

Rezultat transformisane cementare jeste ovo što i slike govore – potpuno promenjen opis nekadašnje fabrike koja zauvek ostavlja utisak nedovršenog posla

Napuštena fabrika sa segmentima u potpunim ruševinama oduševila ga je i želeo je da je ima u svojim rukama iliti pod nogama, a ako se pitate zašto, evo odgovora. Ukoliko govorimo o ljubavi na prvi pogled, njega su u startu privukle nadrealne paradoksalne stepenice koje ne vode nikuda, ali i drugi ogromni prostori koji nemaju nikakvu svrhu, vrlo neobičnih dimenzija, a koji su, kako arhitekta kaže, magični zbog svoje disproporcije. Zbog svih komponenti koje ostavljaju snažan utisak na pravi pogled, u glavi arhitekte odmah se javila slika rekonstrukcije koja će vratiti brutalnu lepotu objektu. Arhitektonski pristup nosio je princip vajara – graditi prostor kao umetničko delo. Proces rekonstrukcije trajao je dve godine od trenutka kada je otpočeo.

‒ Danas ja živim i radim ovde bolje nego bilo gde drugde. Ovo je jedino mesto gde mogu da se koncentrišem i povežem sve svoje ideje na potpuno apstraktan način. Ponekad imam utisak da živim u policijskoj stanici, u zatvorenom univerzumu koji me štiti od spoljašnjosti i svakodnevice. Ovde je savršeno mesto za rad jer život odmiče u sekvencama, gde se ne vidi velika razlika između rada i lenčarenja – govori Ricardo o svom novom domu.

Period rekonstruisanja nije bio nimalo jednostavan, zahtevao je preciznost i upornost.

‒ Najpre su dolazili hameri, borili smo se sa cementnim silosima dok nismo došli do faze zelenila koje je sastavni deo projekta, a poslednja faza bila je dati funkcionalnost dobijenim prostorima i osmisliti kako će nova struktura prostora unutar fabrike biti korišćena ubuduće – govori arhitekta.

Ovo je jedino mesto gde mogu da se koncentrišem i povežem sve svoje ideje na potpuno apstraktan način. Ponekad imam utisak da živim u policijskoj stanici, u zatvorenom univerzumu koji me štiti od spoljašnjosti i svakodnevice

Osim arhitektonskog tima, za enterijerske radove zaslužne su zanatlije iz Katalonije. Rezultat transformisane cementare jeste ovo što i slike govore – potpuno promenjen opis nekadašnje fabrike koja zauvek ostavlja utisak nedovršenog posla.

Kada je reč o poslu, kod arhitekata je kancelarija studio, pa je kao takav obavezan deo ovog projekat. Ako se pitate zašto obavezan, odgovor leži u Ricardu – on je klijent, idejni tvorac i realizator projekta. A ako su mere po njemu, onda metar pokazuje njegove dimenzije i potrebe – a to su dom, arhitektonski studio i zelena oaza.

Krećemo od studija. Pored njegovog samostalnog radnog prostora s plafonima visokim četiri metra nalazi se i studio za kreativni tim kompanije na čijem je čelu Ricardo, a on je pozicioniran na mestu silosa, i to na četiri nivoa koja povezuje spiralno stepenište. Ako se pitate kakav bi nameštaj bio adekvatan za ovaj office – odgovor je dizajnreski, sa potpisom RBTA, uz najvažniju stavku – vintage Thonet stolice. Za slučaj da imate arhitektonski ili dizajnerski biro, bilo bi zgodno da imate i galerijski prostor gde vaši radovi iliti portfolio mogu da budu transparentni, što ni ovde ne nedostaje budući da je galerijski prostor ogroman, a nalazi se ispod zemlje, u pomenutim tunelima s početka.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Da je fabrika više od toga, govori i podatak da je katedrala sastavni deo ovog industrijskog kompleksa, a da njeno postojanje arhitekta nije ignorisao već iskoristio sav njen zaboravljeni potencijal, govori rezultat: konferenc i izložbeni prostor sa plafonima visokim deset metara. Tzv. industrijal estetika u spiritualnom ambijentu kojoj je trebalo dodati poneki dizajnerski komad kao što je sto za konferenc (iliti salu za sastanke) od čelika i drveta, kožna sofa koja možda zvuči čudno u ovoj konstelaciji, ali kada pogledate rezultat na fotografijama – evidentno je da radi jer utisak koji ostavlja je sve samo ne čudan već, naprotiv, nenametljivo snažan.

I red je da malo izađemo ispred jer, osim pomenutih faza projekta, veoma važan segment je zelenilo koje ne možemo nazvati baštom – taj termin umanjuje njen značaj. Masline, palme, eukaliptusi i mimoze su samo neke od biljaka, a one koje su se sjedinile s ovim nesvakidašnjim mestom u arhitektonskom smislu jesu puzavice kao dekorativni segment fasada.

Tako dolazimo do dela projekta koji nazivamo domom. Više spratove fabrike Ricardo Bofill preuredio je u rezidenciju jer, kako i sam kaže, fabrika je magično mesto sa čudnom atmosferom, a to su savršeni uslovi da programira život sačinjen od rituala koji će biti potpuno kontrastni njegovom turbulentnom načinu života van ovog mesta.

Arhitektonski pristup nosio je princip vajara – graditi prostor kao umetničko delo

Ogromnu prostoriju od cementa transformisao je u dnevnu sobu sa lučnim prozorima – domaćinski, monumentalno, brutalno i konceptualno jesu reči kojima ovu prostoriju arhitekta opisuje.

Kuhinja koja se nastavlja na dnevnu sobu nalazi se u prizemlju, gde formira savršen jedinstveni prostor za porodična okupljanja. Na spratu iznad nalazi se soba u marokanskom stilu, a ovaj epitet nosi zbog završne obrade zidova u roze boji. Malo privatnija atmosfera dnevnog boravka rezultat je pregrađenog prostora, koji je u ovom slučaju manje megalomanski, a više intiman. Pored trpezarijskoj stola, koji je dizajnirao njegov studio, u sobi se nalazi nezaobilazna kožna sofa, dok su sve stolice i hoklice redizajnirana verzija modela Antonija Gaudija. Ako tražite tačku fokusa ovog prostora, ne treba vam više od sekunde – najdominantniji segment u sobi je kamin.

Fabrika je magično mesto sa čudnom atmosferom, a to su savršeni uslovi da se programira život sačinjen od rituala koji će biti potpuno kontrastni  turbulentnom načinu života arhitekte van ovog mesta

Da se ovakav projekat ne viđa baš često, svedoče fotografije, ali i osećaj da na prvu loptu niste sigurni koja je njegova osnovna namena, da li je to hotel zbog svoje veličine, galerijski prostor ili muzejska postavka… No, ono u šta jeste sigurni to je da vas magnetski privlači da saznate šta se krije iza fotografija i kako je realizovan – od prve zamisli koja je, vratimo se na početak priče, počela 1973. kada je Ricardo slučajno naišao na staru cementaru.

Dizajn: Ricardo Bofill
Fotografije: Ricardo Bofill, Richard Powers

The post Fabrika cementa – savršen temelj za dom appeared first on 42 magazin.

Već sa prvim zracima prolećnog sunca oseća se bolje raspoloženje u vazduhu i ne sumnjamo da ste to već primetili. E sada je vreme za sledeći nivo – da sunčevu svetlost prilagodite sebi. A zašto i ne biste kada je stvar u vašim rukama.

Bez obzira na to da li imate mnogo svetla poput ljudi čiji je dom u potkrovlju ili imate prozore samo na jednom zidu – predlažemo da svetlosnu atmosferu podignete na viši nivo izborom pravih roletni

Opšte je poznato koliko i kako boje utiču na raspoloženje, pa tako ovu činjenicu ne bi trebalo ignorisati već je maksimalno iskoristiti. Ukoliko se pitate kako, evo odgovora. S obzirom na to da ste sami tvorac prostora u kom živite, radite i spavate, apsolutno bi trebalo da ga prilagodite sebi i svojim najbližima sa kojima u njemu provodite vreme ne bi li ono bilo kvalitetnije.

Bez obzira na to da li imate mnogo svetla poput ljudi čiji je dom u potkrovlju zahvaljujući krovnim VELUX prozorima obasjan suncem tokom celog dana ili imate prozore samo na jednom zidu – predlažemo da svetlosnu atmosferu podignete na viši nivo izborom pravih roletni.

S obzirom na to da ste sami tvorac prostora u kom živite, radite i spavate, apsolutno bi trebalo da ga prilagodite sebi i svojim najbližima sa kojima u njemu provodite vreme ne bi li ono bilo kvalitetnije

Već kada ih postavite, što možete da uradite sami i to za 15 minuta pomoću jedinstvenog sistema Pick&Click koji garantuje da svako može sam da ugradi roletne, shvatićete o čemu pričamo jer atmosfera čitavog prostora se momentalno menja u zavisnosti od boje koju ste odabrali. Bez obzira na smenu trendova u svetu enterijera, ovim jednostavnim rešenjem zaokružili ste priču i promenili čitav prostor. Osim standardnih modela, kompanija VELUX sada ima i kolekciju roletni za krovne prozore, kao i nove – rimske roletne. Na koju god boju da ste pomislili, dizajnerski tim VELUX je o tome već razmišljao, pa ne sumnjamo da ćete je pronaći u njihovoj bogatoj ponudi od preko 100 različitih boja i tkanina. Za to se pobrinula agencija Trend Union, koja se bavi predviđanjima i vodi računa da svaka tkanina bude u trendu narednih nekoliko godina, pa ne morate da brinete da će boja, desen ili tekstura za koju ste se odlučiti u vašem domu biti jednokratno. Dakle, iako su roletne poput modnog dodatka, ovo je kupovina na duže staze.

Pored estetskog momenta, od kog najčešće počinje odabir komada za dom, jedan je ipak značajniji – a to je funkcionalnost i ona praktična strana zaslužna za komfor na koji se svi lako naviknemo.

Dan najlepše i najenergičnije teče ako počne dobrim jutrom, a ono lepim buđenjem. Zato su roletne tu da prilagode svetlost vašoj volji i navikama kojih ne želite da se odreknete. Svejedno da li volite prijatnu tamu za odmor i relaksaciju ili delimično osvetljenje, i za to smo pronašli rešenje – Siesta kolekcija roletni ima aluminijumske vođice koje omogućavaju da roletne zaustavite u bilo kom položaju, te je kontrolisanje svetlosti samo u vašim rukama. Unutrašnjost bočnih vođica je crna kako bi se osigurala potpuna blokada svetlosti. A dodatni benefit je što ove roletne, osim estetske funkcije i mogućnosti podešavanja svetlosti, poboljšavaju toplotnu izolaciju i  smanjuju prodor toplote, a tako povećavaju količinu komfora. Ovaj sistem vam rešava još jedan problem jer sprečava da nameštaj i podovi izblede, pa dobit iz ove male investicije višestruko prelazi samo estetske standarde od kojih smo krenuli. O tome možda niste razmišljali, zato vam skrećemo pažnju da lepo i korisno spojite – jer takve naizgled male stvari čine život lepšim, a san kvalitetnijim.

The post Male stvari stvaraju magičnu atmosferu appeared first on 42 magazin.