Novembar je mesec koji je već nekoliko godina obeležen crvenim markerom za većinu tech kompanija, investitora, medija, ali i građana Lisabona, i to je činjenica koja se nije promenila ni ove godine.

Web Summit se po četvrti put vraća u predivnu prestonicu Portugala sa istim ciljem kao i davne 2009. kada je prvi put održan. Taj cilj je da se na jednom mestu spoje mlade kompanije iz raznih industrija i zemalja sa investitorima, kao i da se zajedno razgovara o budućem toku tehnologije.

Ekipa 42magazina i ove godine putuje na kraj Evrope kako bi bila deo ovog spektakularnog događaja, koji nas godinu za godinom obara s nogu. Povodom toga želimo da vam prikažemo retrospektivu mesta gde budućnost ide da se rodi, kako ga je opisao čuveni Atlantik.

Sve je počelo pre deset godina, kada je grupa preduzetnika, predvođena Pedijem Krosgejvom, odlučila da poveže inovatore i kreativce direktno sa industrijama koje ih traže. Tako prost, ali genijalan koncept počeo je sa svega 400 posetilaca prve godine Web Summita u Dablinu, ali se vrlo brzo pretvorio u jednu od najvećih konferencija na svetu. Prvo u Irskoj, pa u Evropi, pa u celom svetu! Godine 2015. bilo je odlučeno da će se naredni Web Summit održati u prelepom Lisabonu. Koliko je to bio pravi potez, govori podatak da je grad već 2018. dao ponudu od 128 miliona evra za domaćina ovog događaja naredne decenije. Svakako pored unosne ponude, ali pre svega sjajne podrške grada, infrsatrukture, logistike, kao i spremnosti samih građana da ovaj event ima sve što treba, Web Summit je to prihvatio. Sa sve većim interesovanjem kompanija i javnosti, Web Summit je postao i nešto veće od načina da se samo povežu investitori i kompanije. Postao je ogromna sila koja odlučuje o budućnosti tehnologije i biznisa, a sve posle toga je istorija.

Na Web Summitu 2019. govoriće Edvard Snouden, za neke heroj za druge izdajnik, Guo Ping, član predsedavajućeg odbora kompanije Huawei, Bred Smit, predsednik Microsofta, i Ketlin Kenedi, predsednica Lucasfilma, koji je zaslužan za jednu od najvećih franšiza na svetu – Star Wars

Prošle godine Web Summit razbio je očekivanja i samog osnivača Pedija Kosgrejva – sa preko 70.000 posetioca iz svih uglova sveta, zajedno sa više od 1.800 kompanija i 1.200 govornika. Ove godine očekuje se da se i te brojke prevaziđu, ali evo i zašto.

Grad Lisabon i sami ljudi u organizaciji Web Summita ne prepuštaju slučaju gotovo ništa. Već na aerodromu imate obeležja i ljude koji ljubazno stoje na raspolaganju da vas registruju za događaj za kratko vreme, ali to nije sve, oni su tu da vam pomognu i oko toga kako najlakše da nađete put do vašeg hotela, kojim sve mogućim transportom, a za slučaj da nemate smeštaj oni će vam ga rado preporučiti i pomoći da rezervišete.

WEB SUMMIT 2018: Lepe vesti iz budućnosti najpre stižu u Lisabon

Svaki segment organizovan besprekorno

U gradu i na trgovima već je jasna slika da je vreme Web Summita. Hoteli, trgovi, restorani i razne turističke atrakcije već nude benefite za sve učesnike eventa. Idemo dalje. Sam Web Summit je gotovo sigurno jedan od najbolje organizovanih događaja na svetu.

Dočekati preko 70.000 gostiju, organizovati nekoliko hiljada volontera, radnika obezbeđenja, saobraćajaca i to kao pravi primer sinergije kada se svi udruže u ostvarivanju jednog cilja.

Da li možete da zamislite horde ljudi koji bez većeg zadržavanja sve završavaju? Od akreditacija, policijske (security) kontrole i ulazaka u Altice Arenu do food courta sve teče smoothly. Kada na to dodamo da domaćin ugošćava imena ključnih predstavnika najvećih svetskih kompanija kao i najpoznatija lica iz sveta politike, mode, muzike, sporta i novinarstva na preko 20 bina i da zajedno sva kašnjenja tokom čitavog događaja ne mogu da se skupe u 30 minuta, onda shvatate energiju, napor i spremnost organizatora da svim gostima omoguće neverovatno iskustvo.

Kroz više ogromnih hala održavaće se takmičenje gde će mlade start-up kompanije imati mogućnost da zasluže interesovanja raznih investitora. Finale takmičenja PITCH održavaće se u glavnoj areni, gde će se proglasiti tri najinteresantnija start-upa, a pobednik će imati šansu da osvoji novčanu nagradu od 100.000 evra

Treba na sve to dodati činjenicu da je domačinu, osim profesionalnosti, jako bitno da program mogu da razumeju i šire mase i da bude zanimljiv. Da bi to uspeli, gotovo sve intervjue i debate vode proverena i najiskusnija lica iz sveta novinarstva, kao i javne ličnosti sa velikim iskustvom u voditeljskom poslu. Prošle godine ste tako mogli da vidite da je legendarni šahista Geri vodio intervju sa vlasnikom najvećeg hedge fonda na svetu Rejem Daliom na temu edukacije, produktivnosti i quantne analize.

Web Summit danas ima toliki uticaj da odlučuje ne samo o budućnosti iz sektora tehnologije nego iz svih sfera biznisa. Ne morate biti iz svere tehnologije i IT, ali gotovo je nemoguće ostati konkurentan u bilo kojoj sferi ako svoj posao ne olakšavate sebi ili vašim korisnicima najnovijim tech rešenjima. Od modne industrije, filmske, muzičke, sporta, transporta, travela, gotovo ne postoje pore u koje se nije uvukla tehnologija na način da olakašava i povećava produktuvnost poslovanja.

Šta sve očekuje posetioce Web Summita?

Osobe koje posete Lisabon ove godine moći će da prisustvuju raznim govorima i intervjuima kao što smo naveli, ali ove godine se posebno izdvajaju Edvard Snouden, osoba koja je za neke heroj dok je za druge izdajnik, Guo Ping, član predsedavajućeg odbora kineske mobilne kompanije Huawei, Bred Smit, predsednik Microsofta, i Ketlin Kenedi, predsednica Lucasfilma, koji je zaslužan za jednu od najvećih franšiza na svetu – Star Wars. Pedigre se dalje nastavlja sa predstavnicima giganata poput Google, Wikipedia, Uber, Amazon, Booking.com, Tommy Hilfiger, H&M, Mercedes, BMW i još mnogih drugih..

Od modne, filmske i muzičke industrije, sporta, transporta, travela, gotovo ne postoje pore u koje se nije uvukla tehnologija, i to na način da olakašava i povećava produktuvnost poslovanja

Osim giganta, Web Summit posećuju i budući giganti, inovatori, direktori, kreativci i investitori, čije se brojke kreću ka hiljadama. Ukratko, ako je neko nešto u današnjem svetu, šanse su velike da ćete ga sresti u Altice Areni. Naravno, pored preduzetnika i biznismena, u Lisabonu se mogu naći i poznati političari od kojih neki ovaj skup ne propuštaju, poput Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera, i Margaret Vestager, evropskog komesara za konkurenciju. Koliko je upravo ovaj događaj nije bitan samo za tech svet, dokazuje upravo prisustvo nekih od najvećih ljudi iz sveta sporta kao što su Vladimir Kličko, Brazilac Ronaldo, Erik Kantona, Ronaldinjo i veliki broj predsednika najvećih fudbalskih klubova u Evropi.

Pored velikih govora, kroz više ogromnih hala održavaće se takmičenje gde će mlade start-up kompanije imati mogućnost da zasluže interesovanja raznih investitora. Finale ovog takmičenja PITCH održavaće se u glavnoj areni, gde će se proglasiti tri najinteresantnija start-upa, a pobednik će imati šansu da osvoji novčanu nagradu od 100.000 evra. Ta nagrada je u drugom planu jer je gotovo nemoguće da se bilo šta zanimljivo vrati kući bez kontakta sa investitorima ili fondovima. Ove godine u fokus PITCH-a jesu start-upovi na polju muzike.

View this post on Instagram

"The truth is – there is no alternative future. It’s our only future." Ronan Dunne, Executive President & Group CEO, Verizon on Centre Stage at day one of #WebSummit 🤩

A post shared by Web Summit (@websummit) on Nov 5, 2019 at 2:50am PST

Web Summit tokom četiri dana, koliko traje, u četiri velike hale omogućuje svim posetiocima da se uživo upoznaju i testiraju proizvode i ideje iz budućnosti. BMW posetiocima nudi test vožnju električnih modela i3 i i8. Amazon nudi radionice i obuke na svojim AMW (Amazon web) štandovima kako bi podržali pravljenje i puštanje u rad buduće SAAS (Software As a Service) solucije.

Pozitivan vibe je imperativ, i to se jako lepo oseća i zato su brojke iz godine u godinu sve veće.
Tokom dnevnog programa za vreme pauza učesnici imaju priliku da se osveže u sjajnom organizovanom food courtu. Ponuda je takva da gotovo neće biti osobe čiji se apetiti neće zadovoljiti. Veganska hrana, hrana bez glutena, tradicionalna portugalska, sve ostale kuhinje sveta.

Lepo vreme i lep izgled grada dobro se reflektuju i na stanovnike Lisabona, tako da se na sve strane mogu naći pristojni i srećni ljudi, a posebno tokom Web Summita, kada ceo grad postane jedan veliki, dobri domaćin

Sa svim tim govoroma o biznisu i tehnologiji lako se može zaboraviti da je jedan od glavnih ciljeva Summita da se posetioci dobro provedu. Tako da pored govora, takmičenja i izlaganja, posetioci će moći da razgovaraju i da se druže jedni sa drugima pomoću Web Summit aplikacije, gde se svako može lako spojiti sa drugima. Povodom toga, Web Summit organizuje i takozvani Night Summit – koji se održava kroz ceo Lisabon. Ljudi će tu imati mogućnost da se opuste posle napornog dana uz dobro piće, hranu i razna dešavanja.

Lisabon, jedan veliki, dobri domaćin

Jednu stvar koju preporučujemo svim posetiocima Web Summita jeste da svoje putovanje u Lisabon produže na više od četiri dana, koliko traje Web Summit, jer je Lisabon svakako jedan od najboljih i najlepših gradova ne samo u Evropi već u celom svetu. Kao grad koji se može smatrati jednim od najstarijih, Lisabon sa sobom nosi veoma šarenu istoriju i to se lako može videti. Arhitektura Lisabona, koja datira uglavnom iz 18. veka, poznata je po svojim uskim višespratnim zgradama, stepenastoj gradnji i šarenolikom fasadama koje daju gradu osvežavajući izgled u poređenju sa regionom i čine ih snom urbanih istraživača.

Vreme u Lisabonu je uglavnom lepo, sa veoma visokim temperaturama za novembar, zato vam tamo tamo vam neće trebati duks, a kamoli jakna, mada postoji mogućnost da padne kiša, tako da se kišobrani uvek preporučuju.

Lepo vreme i lep izgled grada dobro se reflektuju i na stanovnike Lisabona, tako da se na sve strane mogu naći pristojni i srećni ljudi, a posebno tokom Web Summita, kada ceo grad postane jedan veliki, dobri domaćin.

Web Summit tokom četiri dana, koliko traje, u četiri velike hale omogućuje svim posetiocima da se uživo upoznaju i testiraju proizvode i ideje iz budućnosti

Put do Altice Arene je jako jednostavn i do nje se može doći ili taksijem, Uberom ili čak i metroom, koji istovremeno spaja skoro sve uglove grada, što je i dobro jer u svakom uglu, svakoj ulici Lisabona ima nešto novo i interesantno da se vidi ili radi.
Ne želimo da pokvarimo avanturu tako što ćemo je unapred otkriti, ali defininitivno je nešto što mora da se iskusi.

I u 2019. nalazimo se na pragu velikih inovacija i događaja koje će se prvo i pre svega otkriti ili stvoriti na Web Summitu, a mi u ekipi 42magazina spremni smo da vas obavestimo o svim tim događajima dirketno iz Lisabona!

The post Web Summit 2019. u Lisabonu: Mesto gde budućnost ide da se rodi appeared first on 42 magazin.

Start-ap Mile Cvik je mobilna aplikacija napravljena u Srbiji, kojom je digitalizovan sistem pružanja pomoći na putu. Vladimir Šijaković, idejni tvorac i osnivač „Mileta, majstora na klik“, dugo je tražio tim divelopera i kreativaca sa kojima će moći da kreira budućnost. Danas, Vladimir Mijin, Marko Basta i Aleksandar Bakšunović zajedno sa Vladimirom čine ponosnu četvorku koja je usred Beograda napravila mobilnu aplikaciju na kojoj bi mogli da im pozavide i kolege ajtijevci iz Silicijumske doline. O svemu što nas je zanimalo razgovarali smo sa Vladimirom, računali smo – šanse da ne naučimo nešto korisno su vrlo male.

Kažu da „naš narod“ misli na mnoge stvari tek kad im se dese. Kako je nastao digitalni majstor Mile?
Zapravo, ideja jeste potekla od moje lične muke. Imao sam tri šlepovanja u toku 2015. godine, tako da sam uvideo do koje mere je ceo taj proces mukotrpan, stresan, skup, a i neorganizovan za standarde 21. veka.

Danas, glavni tim činite vas četvorica. Kako ste se okupili?
S obzirom na to da sam u tom nekom periodu izašao iz bankarskog sveta i rešio da naučim sve u vezi s programiranjem, napravio sam projekat za mobilne aplikacije. Kad sam došao do jedne tačke, počeo sam da radim na okupljanju tima, što nije nimalo jednostavno. Kontaktirao sam sa oko 700 ljudi samo putem Linkedina, krenuli su Skype i „kafić intervjui“. Bili su mi potrebni ljudi koji će raditi part time u toj fazi projekta. Sve je krenulo u jednoj sobici dva puta tri metra. Prvi je došao Vladimir Mijin, današnji CTO, potom nam se priključio Marko Basta, a kasnije i Aleksandar Bakšunović. Bilo je tu autsorsovanih stručnjaka tokom pripreme projekta, naravno, i danas imamo brojne saradnike po tom principu.

Verovatno ste zaboravili putno osiguranje! Ali ne brinite, iz mobilne aplikacije Mile Cvik dobićete polisu na e-mail za par minuta. Proverite kako! https://www.milecvik.rs/osiguranje #Mile #CvikPorodica #PomocNaPutu #PutnoOsiguranje

A post shared by Mile Cvik (@milecvik) on Dec 27, 2017 at 4:22am PST

Mobilna aplikacija Mile Cvik donela je jednu vrstu revolucije sistema pružanja pomoći na putu u Srbiji. Pritom, u potpunosti je made in Serbia. Kako Mile Cvik funkcioniše?
Zaista jeste tako, bez ikakve griže savesti možemo da kažemo da danas u našoj zemlji imamo sistem pružanja pomoći na putu na kom bi mogle da nam pozavide mnoge zapadne države. Sistem pružanja pomoći na putu, koji u Srbiji decenijama nije menjan, danas je modernizovan i digitalizovan mobilnom aplikacijom Mile Cvik, koja rešava probleme ljudima kojima se dogodi da im automobil stane na putu negde na teritoriji Srbije.
Lako se skida sa App Storea i Google Playa, a registracija je potpuno besplatna. Ako se dogodi kvar, dovoljan je jedan klik za odabir usluge, nakon čega sistem korisnika povezuje sa najbližim serviserom i prikazuje fiksnu cenu usluge, uz mogućnost plaćanja karticom ili kešom. Kad korisnik prihvati uslugu, aplikacija šalje predviđeno vreme dolaska pomoći, kao i grafički prikaz realnog kretanja servisera koji dolazi na njegovu lokaciju. Utrošak vremena i novca je minimalan, a usluga je proverena i transparentna – u tome je revolutivnost ovog sistema.
Mreža servisera, od šlep-službi, preko vulkanizera, do auto-bravara, koji ulaze u Mile Cvik bazu obuhvata licencirane servisere, sa dugogodišnjim iskustvom, koji su provereni po pitanju kvaliteta pružene usluge i koji su pristali na uslove mobilne aplikacije Mile Cvik, među kojima je i standardizovan cenovnik usluga.

U Srbiji veliki broj ljudi smatra da nikome ne sme da priča o svojoj ideji jer će neko da je ukrade. A i oni ljudi koji žele da govore o svojim poslovnim idejama neretko veoma teško prihvataju kritiku za proizvod. I jedni i drugi greše

Kako je izgledala prva verzija digitalnog majstora?
Prvu verziju mobilne aplikacije izbacili smo kao test u septembru 2016. S tom verzijom testirali smo sistem uživo između nas, izigravajući šlepadžije, majstore i korisnike u nevolji. Sve to je trajalo dva ili tri meseca. Proces pravljenja mobilne aplikacije Mile Cvik trajao je godinu i po dana. Niko od nas nije u početku bio angažovan full time, i svi smo imali druge poslove. Odvajali smo nekoliko sati dnevno za rad na start-apu, jer drugačije nije moglo.
Kad smo finalizirali prvu verziju, došlo je vreme da sednem u automobil i krenem po Srbiji u potrazi za partnerima, serviserima koji će odgovarati standardima koje smo zacrtali. Naravno, i to je bila avantura. Upoznao sam ljude koji su vrhunski profesionalci, ali do tog trenutka uopšte nisu imali dodira sa digitalnim načinom razmišljanja, čak su i odbijali da imaju smartphone. Neki od njih su kasnije samo zbog Mileta nabavili pametne telefone, kako bi mogli da budu deo sistema.
Naišli smo na dobre reakcije i kod partnera, uglavnom zbog načina na koji je Mile Cvik sistem organizovan i zbog toga što standardizovane cene usluga pružanja pomoći na putu celu priču čine transparentnom.
U maju 2017. pustili smo aplikaciju i počeli su da se registruju korisnici. Taj osećaj… Bilo je „Vuhuuuu!“ Nakon četiri meseca dogodila se i prva intervencija, koja je prošla odlično, iako smo svi mi tokom desetak minuta bili na telefonima i u ogromnoj drami. No, sistem koji smo postavili radio je ono za šta je napravljen i korisnik je po završetku bio vrlo zadovoljan uslugom.

Da li ste imali ponude za otkup kompanije?
Dva meseca pošto smo počeli dobili smo ponudu da prodamo kompaniju jednoj međunarodnoj kompaniji za solidnu cenu. Nismo se dvoumili. Rešili smo da tu ponudu odbijemo, da je shvatimo kao još jednu potvrdu da smo napravili nešto što je dobro i da nastavimo na usavršavanju sistema kako bismo ga sami doveli do uspeha koji zaslužuje.

Sistem pružanja pomoći na putu u Srbiji decenijama nije menjan, a danas je modernizovan i digitalizovan mobilnom aplikacijom Mile Cvik – koja rešava probleme ljudima kojima se dogodi da im automobil stane na putu na teritoriji Srbije

Danas Mile Cvik obuhvata mnoge usluge, od paketa pretplate pomoći na putu za članove do putnog osiguranja, čak i vlog i blog. Kako je izgledao dalji Miletov razvoj?
Uradili smo istraživanja i procenili smo da je tržištu potrebna mogućnost kupovine putnog osiguranja na jednostavan način, a mobilna aplikacija je za to bila idealna. Prošle godine u Srbiji takva mogućnost nije postojala i rešili smo da to uvedemo. Naravno, trebalo nam je dosta vremena da se dokažemo kao dovoljno ozbiljni i odgovorni pred jednom ozbiljnom grupacijom poput Generali osiguranja.
U tom trenutku mi smo početnici koji nemaju relevantno iskustvo u vezi sa osiguranjem, čak nismo bili registrovana kompanija za prodaju osiguranja. Srećom, oni su prepoznali naš potencijal, tako da su pristali na saradnju, i zahvaljujući tome ljudi u Srbiji danas mogu da kupe putno osiguranje i putem mobilnog telefona, uz nekoliko klikova. Smatramo da je to veoma važno zbog toga što je u našoj zemlji kultura kupovine osiguranja još uvek u povoju. Često se dešava ljudima da otputuju u inostranstvo bez putnog osiguranja, što se pokaže kao ogroman problem i trošak ukoliko im se van granica Srbije dogodi zdravstveni problem.
Paralelno s uvođenjem putnog osiguranja u ponudu, pravili smo članske Mile Cvik pakete pretplate za pomoć na putu za korisnike i radili na novom dizajnu mobilne aplikacije. Finalna verzija startovala je u decembru 2017, s mogućnošću kupovine članskih paketa koji svakom korisniku omogućavaju najkvalitetniju i brzu pomoć na putu, bez plaćanja usluge. Na tom polju uveli kao novinu za Srbiju mogućnost kupovine pretplate za pomoć na putu za periode od tri, šest ili 12 meseci, što se pokazalo posebno dobro za one koji, na primer, žele da putuju kolima po Srbiji tokom leta, pa ne žele da razmišljaju o naknadnim troškovima za slučaj da im se automobil pokvari daleko od kuće.
Od decembra nam kontinuirano raste broj novih registrovanih korisnika. Pored toga, dobijamo dosta pohvala u vezi s načinom na koji je sistem organizovan i samom idejom za mobilnu aplikaciju. To tumačimo kao dobar znak, ali i vetar u leđa da nastavimo da unapređiujemo sistem.

Uspešnost start-ap projekta zavisi od nekoliko faktora. To su: ideja, tim, finansiranje, tržište i tajming. U ideju treba verovati onoliko koliko tržište pruži povratnu informaciju o njenoj validnosti

Dosta dugo radili ste na sistemu Mile Cvik i mobilnoj aplikaciji. Jasno je da je tu bilo mnogo posla i mnogo vere u projekat. U suprotnom, majstor Mile Cvik ne bi ugledao svetlost dana. Kako ste znali da je baš ovaj sistem taj start-ap u koji treba da uložite svu svoju energiju?
Od početka sam verovao da će projekat uspeti, ne samo zato što Mile Cvik rešava niz problema i kao takav je osveženje već i zbog toga što sam obavio domaći, što bi se reklo. Svemu prethodi istraživanje. Organizovao sam i brojne ankete, putem mejla i uživo. Oko 98 odsto ispitanih izjasnilo se da smatraju da je ideja dobra, da je to potrebno, da bi se registrovali kad bi tako nešto postojalo i da bi kupili pretplatu, koja im omogućava da u slučaju da se desi kvar dobiju brzu pomoć čije troškove pokriva Mile Cvik sistem.
U Srbiji mnogo ljudi smatra da nikome ne sme da priča o svojoj ideji jer će neko da je ukrade. Takođe, i oni ljudi koji žele da govore o svojim poslovnim idejama, neretko veoma teško prihvataju kritiku za proizvod. To su sve greške. Sama ideja nema tržišnu vrednost. Posle ideje treba okupiti tim, zatim sledi egzekucija. Tada na red dolazi tržište, pa ako se dogodi prihvatanje na tržištu, na redu je takozvano skaliranje, odnosno širenje ideje, što bi u našem slučaju podrazumevalo širenje mobilne aplikacije na nove proizvode i nova tržišta. Taj proces je veoma složen. Samim tim, koncept krađe ideje nema smisla. Proveo sam dane i nedelje u kolima, u razgovorima po Srbiji, radu na razvoju sa ekipom, i sad će neko da dođe, čuje šta radim i da to ukrade? Jednostavno, tako nešto nije moguće.

Danas u našoj zemlji imamo sistem pružanja pomoći na putu na kom bi mogle da nam pozavide mnoge zapadne države

Niste osnovali start-ap pravo sa fakulteta, već nakon zavidnog staža u bankarskom sektoru, uz šta ste se dodatno pripremali za ovaj projekat na eminentnom Founder institutu. Koji faktori utiču na  uspešnost jednog start-ap projekta u IT sektoru?
Uspešnost start-ap projekta zavisi od nekoliko faktora. To su: ideja, tim, finansiranje, tržište i tajming. U ideju treba verovati onoliko koliko tržište pruži povratnu informaciju o njenoj validnosti. Tim predstavlja možda najbitniju stavku, čak je i FB imao prvi inicijalni tim od šest ili sedam ljudi koji su ga napravili. Takođe, mnogi žive u iluziji da će napraviti jedan pič od pet-šest strana i dobiti na stotine hiljada evra za razvoj projekta. Tako sistem finansiranja ne funkcioniše, to je iluzija. Kažu da ništa niste uradili u ovom poslu ako se ne stidite probne verzije. Kad pogledam Mile Cvik danas, verujte da me je veoma stid kako je to izgledalo u početku, ali je u tom momentu to bio neki osnovni proizvod koji je funkcionisao. Dakle, potrebno je napraviti jednu probnu verziju i imati neki proof of concept da bi se izašlo pred finansijere.
Ako govorimo o tržištu, svaki investitor kom kažete da želite da svoj proizvod razvijate, na primer, u Nemačkoj, želeće da zna zbog čega ga prvo niste plasirali u svojoj zemlji. Najzad, tajming je uglavnom jedan od najbitnijih faktora za uspeh bilo koje aplikacije, on podrazumevate da proizvod bude izbačen u pravo vreme i na pravom mestu, gde može da rešava neki određeni problem.

E tako se to radi! Još jedna pomoć na putu završena na obostrano zadovoljstvo.

A post shared by Mile Cvik (@milecvik) on Mar 5, 2018 at 1:05am PST

Koji savet najčešće dajete onima koji su rešili da pokrenu svoj start-ap, pa požele da se konsultuju sa vama?
Savet koji verovatno najviše ponavljam kad gostujem na predavanjima i panelima sa tom temom je: Ako imate jednu ideju, nemojte da zavolite proizvod do te mere da ne dozvoljavate izmene. Tržište je to koje diktira proizvod.

The post Vladimir Šijaković: Digitalni majstor Mile stiže u pomoć na srpskim putevima appeared first on 42 magazin.