Sremski Karlovci – 42 magazin https://42magazin.rs 42 magazin Thu, 27 Jun 2024 12:27:26 +0000 en-US hourly 1 https://wordpress.org/?v=4.6.1 https://42magazin.rs/wp-content/uploads/2016/11/42icon.png Sremski Karlovci – 42 magazin https://42magazin.rs 32 32 Dušan Milojević Magnet House: Neformalno obrazovanje je naša budućnost https://42magazin.rs/dusan-milojevic-magnet-house-42/ Wed, 10 Oct 2018 08:23:10 +0000 http://42magazin.rs/?p=35073 Od 1. novembra radi centar koji će mladima pružiti mogućnost da nauče sve što su želeli a nisu imali koga da pitaju

The post Dušan Milojević Magnet House: Neformalno obrazovanje je naša budućnost appeared first on 42 magazin.

]]> Od 1. novembra u Velikom Gaju radi centar koji će mladima pružiti mogućnost da nauče sve što su želeli a nisu imali koga da pitaju, ali i udobnost i slobodu da razvijaju i realizuju svoje ideje – Magnet House

Magnet House

Vojvodina. Južni Banat. Opština Plandište. Veliki Gaj. A tamo – Magnet House. Na mestu gde su nekad vredne ruke u šivari stvarale nastaje nešto, slobodni smo reći – potpuno novo u Srbiji. Koliko je novo, šta donosi i šta prenosi Magnet House (MH), pročitajte u nastavku, u razgovoru sa Dušanom Milojevićem, jednim od osnivača MH centra.

Dušane, kako si ovih dana, poznato nam je da si bio u Njujorku, možeš li da nam preneseš neki utisak?
Da, bio sam u Njujorku kada sam dobio pitanja za intervju, međutim, usled obaveza nisam stigao da odgovorim ranije. Kao i svakog puta, utisci su haotični, kao i sam grad i razlog zbog koga ga posećujem relativno često. To je grad koji poseduje jednu vrstu magičnosti koju ne možeš naći nigde na svetu. Svaki prizor na ulici je fotografija za sebe, savršeno balansira između umetnosti i sociologije jer otkriva tako mnogo o tom gradu i načinu života u njemu. Pošto u Njujorku radim kao producent na NY Fashion Weeku, imam mogućnost da zavirim i u neke njegove delove koje običnom turisti nisu dostupni, što dodatno doprinosi haotičnosti utisaka sa kojima se vraćam u Beograd.

Magnet House Magnet House

Postoji li nešto u čemu su Beograd i Njujork slični – makar to bila jedna reč koja ih povezuje?
Iako potpuno različiti na prvi pogled, Njujork i Beograd imaju jako sličnu energiju. Možda zvuči sumanuto jer poredimo megalopolis i jednu od svetskih prestonica kulture sa prestonicom zemlje koja je prošla kroz tolike promene poslednjih decenija. Ali, ipak, eklektična arhitektura, žamor na ulicama, opsesija novim trendovima i nepodnošljiva vlažnost vazduha i vrućine tokom leta svakako čine da se osećaš ne tako daleko od kuće.

Magnet House je prostor koji su dizajnirali edukatori za potrebe edukatora koji praktikuju neformalno obrazovanje. Ideja je da u centru organizujemo aktivnosti koje razvija naš centar, ali i druge organizacije mogu da računaju na prostor koji ima sve što im je potrebno za uspešnu implementaciju njihovih programa

Šta Magnet House predstavlja za tebe?
Magnet House je ostvarenje mog dugogodišnjeg sna i ujedno vrhunac mog angažmana u sferi neformalnog obrazovanja, kojim se bavim od 2004. godine. Trenutno je to i najveći životni izazov, budući da rekonstrukcija i adaptacija tako velikog prostora ne idu bez poteškoća. Kada se osvrnem na proces rekonstrukcije, koji traje od februara, i saberem sve utiske, nisam siguran da bih se ikada usudio da ga otpočnem bez bezrezervne podrške koju imam u svojoj koleginici i prijateljici Jeleni Ristić Beronji, sa kojom zajedno otvaram Magnet House.

Kakav je tvoj stav o neformalnom obrazovanju u Srbiji i koliko je ono nasušno u današnjici?
Dugo sam se bavio neformalnim obrazovanjem van zemlje, prevashodno u Nemačkoj, u volonterskoj organizaciji Internationales Jugendgemeinschaft Dienste (IJGD), čija je baza u Bonu. Stvari u zapadnoj Evropi funkcionišu potpuno  drugačije kada je reč o omladinskom radu. U zemljama kakve su Nemačka i Francuska omladinski rad i neformalno obrazovanje imaju neuporedivo veću podršku države. Infrastruktura za održavanje treninga i seminara je izuzetno dobro razvijena i gotovo svako selo ima prostor koji nevladine organizacije mogu iznajmiti za rad sa mladima. Ono što je interesantno jeste da sam utisak o neformalnom obrazovanju u Srbiji stekao preko, upoznajući izuzetne edukatore i edukatorke iz Srbije, koji su angažovani na aktivnostima Saveta Evrope i Evropske komisije. Zahvaljujući tome što sam bio angažovan na nekoliko projekata u Srbiji i uvideo da kod nas postoji jako puno kvalitetnih organizacija koje kubure sa prostorom za organizovanje svojih aktivnosti, odlučio sam se na izgradnju centra za neformalno obrazovanje u Srbiji, gde postoji samo jedan takav centar, koji vodi Pokret gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima.

Magnet House

Da li bi, ukratko, za nekog ko prvi put gleda sajt Magnet Housea, a ne shvata tačno o čemu je reč, mogao da kažeš – o čemu je, zapravo, reč?
Magnet House je, pre svega, prostor koji su dizajnirali edukatori za potrebe edukatora koji praktikuju neformalno obrazovanje. Ideja je da u centru organizujemo aktivnosti koje Jelena i ja razvijamo sa ostalim osnivačima centra, dok ujedno druge organizacije mogu da računaju na prostor koji će obezbediti sve što im je potrebno za uspešnu implementaciju njihovih programa, što hoteli, moteli i restorani po kojima se često organizuju ovakve aktivnosti nisu u prilici da obezbede. Sa druge strane, iznajmljivanjem prostora drugim organizacijama Magnet dobija mogućnost da nezavisno od donatora organizuje aktivnosti za mlade iz Srbije i regiona. Ono sa čim se organizacije širom sveta suočavaju poslednjih godina jeste sve veća uslovljenost njihovih vrednosti vrednostima koje donatori žele da promovišu, pri čemu se delimično gubi i menja identitet organizacije. Mi u Magnetu želimo da obezbedimo samoodrživost centra i izbegnemo situaciju da budemo primorani da odustanemo od nekih zanimljivih ideja samo zbog toga što Evropska komisija, Savet Evrope ili neki treći donator ne prepoznaje njihovu vrednost.

U Nemačkoj i Francuskoj omladinski rad i neformalno obrazovanje imaju neuporedivo veću podršku države. Infrastruktura za održavanje treninga i seminara je izuzetno dobro razvijena i gotovo svako selo ima prostor koji nevladine organizacije mogu iznajmiti za rad sa mladima. To želimo i Srbiji

Da li misliš da je Magnet House, prvenstveno kao koncept i ideja, a potom kao fizički opipljiva građevina, bio potreban Srbiji?
Svakako! Kao što sam napomenuo, u Srbiji postoji jedan centar ovog tipa – Ekološki centar Radulovački u Sremskim Karlovcima. Sa druge strane, u zemlji je registrovano preko 20.000 nevladinih organizacija. Većina projekata koji se odvijaju u civilnom sektoru zahteva prostor za sastanke, seminare, omladinske razmene, volonterske kampove, a tog prostora manjka u zemlji. Procena organizacija je da Srbiji treba bar pet-šest takvih centara kakav je Magnet House, tako da se nadam da će ova ideja pokrenuti i druge u slična ulaganja uskoro.

The Beatles ili The Rolling Stones?
The Rolling Stones. Isključivo zbog toga što su i dalje prisutni na sceni i nastavljaju da stvaraju, te samim tim tvoje muzičko obrazovanje nije nužno skopčano sa tim da li se u tvom okruženju sluša klasični rok i da li imaš nekoga da te na njega usmeri ili ne.

Da li je bilo potrebno hrabrosti da se tvoja saradnica i ti upustite u ovakav projekat, uprkos tome što ste oboje dugo u tim vodama?
Jelena i ja na to ne gledamo kao na hrabrost. I za mene i za nju to je ostvarenje dugogodišnje želje. Nas dvoje sarađujemo od 2009. i prvi put smo počeli da pričamo o centru za neformalno obrazovanje pre četiri godine. Poslednje dve godine smo se aktivnije bavili analizama šta to podrazumeva i traženjem prostora adekvatne veličine, u zajednici koja može da doprinese celom konceptu, kao i finansijskom planiranju. Kada su se svi elementi poklopili, krenuli smo sa realizacijom bez previše razmišljanja šta to sve znači. Svi su nam govorili da je to što radimo na granici hrabrosti i ludosti. Dok nismo počeli da se suočavamo sa izazovima, nije nam bilo do kraja jasno zašto naše kolege i prijatelji imaju takav stav.

Magnet House

Šta je najteži deo koji se tiče Magnet Housea? Da li je to fizički, misaoni ili pak finansijski?
Finansijski, bez sumnje. Projekat rekonstrukcije je krenuo vrlo glatko, zahvaljujući činjenici da smo imali veliku podršku arhitektonskog tima Blakstad Haffner Arkitekter iz Norveške, koji ima svoj tim i u Beogradu, a kojem je Magnet House prvi projekat za domaće tržište. Nekoliko meseci nakon početka radova finansijski plan koji smo napravili nije išao po planu, čime su krenuli izazovi, zbog čega smo morali da pomerimo otvaranje prvo iz juna za avgust, a konačno i na sredinu novembra. Sa druge strane, idejni deo projekta nam ni u jednom trenutku nije predstavljao izazov. I Jelena i ja znamo kojim veštinama vladamo, bavimo se ovim poslom 15 godina i imamo jasnu viziju kuda idemo, tako da je to ono što je održavalo motivaciju na visokom nivou tokom poslednjih meseci.

Šta je najlepši deo koji se tiče Magnet Housea?
Izazov i proces! Stvaranje nečeg novog jeste moja glavna pokretačka snaga. Finalni proizvod je nešto što je tu da ostane i omogući organizacijama i mladima da imaju svoje mesto koje će im pružiti neophodnu udobnost i slobodu da razvijaju i realizuju svoje ideje. A to je neprocenjivo!

Njujork i Beograd imaju jako sličnu energiju. Možda je sumanuto porediti jednu od svetskih prestonica kulture sa prestonicom zemlje koja decenijama prolazi kroz promene, ali, ipak, eklektična arhitektura, žamor na ulicama, opsesija novim trendovima i nepodnošljiva vlažnost vazduha i vrućine tokom leta čine da se tamo osećaš ne tako daleko od kuće

Podvarak ili prebranac?
Prebranac. Kiseli kupus volim samo u njegovom originalnom stanju.

Preporuči nam jednu knjigu, jedan film, jedan parfem.
Knjiga – Istorija sveta u šest pića.
Film – Mar Adentro (režija Alejandro Amenabar, glavna uloga Javier Bardem).
Parfem – Comme des Garcons 2.

Za kraj: da li već imate zaokružene datume značajnih dešavanja u Magnet Houseu?
Da! Najznačajniji datum je otvaranje centra, koje će se desiti 1. novembra. Prvi potvrđeni seminar organizujemo od 9. do 15. novembra, realizujemo ga u saradnji sa pomenutim partnerom iz Nemačke – IJGD, a na temu rodne ravnopravnosti u međunarodnim volonterskim programima. Svratite nam u posetu, a u međuvremenu možete da pratite završetak radova i useljenje putem društvenih mreža:
Facebook: www.facebook.com/magnethouseserbia
Instagram: @magnet.house

The post Dušan Milojević Magnet House: Neformalno obrazovanje je naša budućnost appeared first on 42 magazin.

]]> Najlepši dvorci Vojvodine https://42magazin.rs/najlepsi-dvorci-vovodine-42/ Thu, 20 Sep 2018 11:02:39 +0000 http://42magazin.rs/?p=34512 Dvorci, kašteli, letnjikovci, legende o plemićkim porodicama, raskoši i nesrećnim ljubavima, priče o balovima – sve to još postoji i živi u Vojvodini

The post Najlepši dvorci Vojvodine appeared first on 42 magazin.

]]> Dvorci, kašteli, letnjikovci, legende o plemićkim porodicama, raskoši i nesrećnim ljubavima, priče o balovima – sve to još postoji u Vojvodini. Vaše je samo da napravite vikend-turu i ove jeseni doživite romantiku minulih vremena

Najlepši dvorci Vojvodine

Kako bi izgledalo živeti na dvoru? Možda se pitate ako ste romantični ili ste kao dete maštali da u zdanju bez kraja, sa mnogo hodnika, soba i ogromnim vrtom igrate žmurke. Kako bi izgledalo obedovati za onim duuuugim stolom dok pred vas posluga iznosi delicije, spavati u ogromnom krevetu u sobi s velikim prozorima, lutati dugim hodnicima dok vam drveni pod škripi pod nogama… organizovati i posećivati balove i tumarati po lavirintima dvorskih intriga. Dok gledate film, možda se pitate. A takav život odvijao se u 18. i 19. veku i u Srbiji, i to uglavnom u Vojvodini, o čemu i danas svedoče velelepne građevine – dvorci i kašteli, čuvari istorije i arhitekture. Neke od tih građevina su nažalost ruine obrasle u bršljen i korov, neke su u odličnom stanju i imaju savremenu namenu, neke su u privatnom posedu, a neke bi stvarno valjalo renovirati.

Najlepši dvorci Vojvodine

Ali čak i one koje deluju sablasno imaju turistički potencijal i plene svojom lepotom.
Dvorci su nekad bili namenjeni povremenom ili stalnom boravku (odmoru i zabavi) viših i bogatih društvenih slojeva. Većina je izgrađena nakon odlaska Turaka iz ovih krajeva i pošto je Austrougarska monarhija zaposela teritorije severno od Save i Dunava krajem 18. i tokom 19. veka. Tada i nastaju građanski stalež i sitno plemstvo, a samim tim i velika spahijska imanja na kojima niču ova velika zdanja. Ljudi su brzo hvatali korak sa životom u monarhiji, slali decu u škole, bogatiji građani stekli su plemićke titule i ugled i počeli da žive baš kao austrijsko plemstvo – a to je značilo i da imaju i kuće nalik na njihove.
Vreme aristokratije je prošlo – o njemu svedoči oko šezdeset vojvođanskih dvoraca i letnjikovaca koji čekaju da im se divite na jesenjoj romantičnoj vikend-turi.

Dvorac Fantast, Bečej

Najlepši dvorci Vojvodine

Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici ugleda Fantast nedaleko od Bečeja, jasno mu je da je u blizini jednog od starih vlastelinskih poseda.

Fantast je sazidao Bogdan Dunđerski, a priču o njemu saznaćete od kustosa dok razgledate ovo zdanje čiji su zidovi i vrata jedino što je u njemu ostalo autentično – raskošni nameštaj, nakit, tepisi, kristalni lusteri i slike nestali tokom rata. Bogdan je na imanju podigao i kapelu Sv. Đorđa, čiji je ikonostas oslikao Uroš Predić, a u kapeli je i sahranjen 1943. Na imanju je i ergela sa oko 80 grla, staza za trening galopera, a u ogromnom parku francusko-engleskog tipa nalaze se staze za šetnju, teniski tereni… Fantast je pretvoren u luksuzni hotel,  pa je otvoren za posetioce.
Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja.

Dvorac Špicerovih, Beočin

Najlepši dvorci Vojvodine  Najlepši dvorci Vojvodine

Dvorac je gradila porodica Špicer od 1890. do 1892 po projektu Steindala Imrea, a Ede Špicer bio je jedan od vlasnika Beočinske fabrike cementa. U arhitektonskom kulturnom nasleđu Vojvodine ovo zdanje predstavlja jedinstven primer eklektične arhitekture (zastupljeni su stilovi od romantike, gotike, preko renesanse i baroka, do jugendstila, art nuvoa i secesije). sa veoma vrednim dekorativnim programom, naročito u enterijeru koji odiše duhom varijante mađarske secesije kitnjastih oblika. Posebnu vrednost daje mu centralni hol kojim dominira kamin od zelenih žolnai kaljeva.

Najlepši dvorci Vojvodine

U njemu su nekad bili gradska biblioteka, radio, dom za vojne invalide i restoran. Objekat je danas napušten i već duže vreme bez namene. Na dvorcu ne postoje ni vrata ni prozori, a i krov počinje da popušta. Verovatno ga zbog toga zovu i Kuća duhova. Iako ruiniran, dvorac još uvek ima šta da pokaže slučajnom prolazniku.
Dvorac je evidentirano kulturno dobro i nije otvoren za posete.

Dvorac Sokolac, Novi Bečej

Najlepši dvorci Vojvodine

Dvorac Sokolac izgradio je Lazar Dunđerski krajem 19. veka, a u miraz ga je, kao i čitavo imanje Veliki salaš od 3.997 jutara zemlje, dobila Emilija Ivanović, Lazareva kćerka. Arhitekta je na ovom zdanju do detalja sproveo ideju i osnovne klasicizma. Dvorac sa parkom i pomoćnim objektima danas su u veoma lošem stanju, ali ima čuvara budući da se u njemu još nalazi dosta originalnih predmeta iz doba dok su njime upravljali Dunđerski. Legenda kaže da je Lazar Dunđerski bio kockar, te da je jednog dana na kartama izgubio čitavo imanje. Ponuđeno mu je da ga povrati tako što će pucnjem iz pištolja pogoditi jabuku na glavi svoje supruge. Pihvatio je, nanišanio, zadržao dah i opalio. Pogodio je jabuku i povratio Sokloac.
Dvorac je spomenik kulture i nije otvoren za posetioce.

Dvorac Kapetanovo kod Starog Leca

Najlepši dvorci Vojvodine

Dvorac je sagradio župan Botka Bela 1904, a njegova osnovna koncepcija određena je idejom srednjovekovnog zamka. Kapetanovo se nalazi na putu Zrenjanin–Vršac u blizini mesta Stari Lec. Ima dva ulaza, a oko njega je nekada bio prostran park s fontanom. Godine 1938. kupio ga je bogati trgovac Franc Maj za miraz ćerki, a ona ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu, koji je zadržao dvorac u vlasništvu do kraja Drugog svetskog rata, kada je nacionalizovan. Zgrada predstavlja primer izrazite neogotičke arhitektonske koncepcije skladnih proporcija sa svim odlikama romantičarske predstave o tipu i obliku objekta ove namene.
Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja i još nije otvoren za posetioce.

Dvorac Ilion, Sremski Karlovci

Najlepši dvorci Vojvodine

Palata barona Rajačića građena je u prvoj polovini 19. veka, a današnji izgled dobila je 1920. godine. Baron je otkupio zgradu od porodice Mioković-Hadži i renovirao je 1856. po planu bečkog arhitekte Sideka. Na kolskoj kapiji nalazi se prepoznatljivi grb Rajačića, a iznad srednjeg prozora na spratu u središnjem delu piše: Ilion. U dvorištu je česma Patrijarhovac, posvećena Bogojavljenju. Danas je zgrada Gradski muzej Sremskih Karlovaca sa etnološkom zbirkom predmeta, sobom i kuhinjom s kraja 19. veka.
Dvor je spomenik kulture od izuzetnog značaja i trenutno je zatvoren.

Dvorac Stratimirovića/Dunđerskih, Kulpin

Najlepši dvorci Vojvodine

Kompleks od dva dvorca sagrađen je za porodicu Stratimirović, koja je bila vlasnik 120 godina. Početkom 20. veka kupuje ga Lazar Dunđerski, koji je doprineo razvoju Kulpina. Manji dvorac izgrađen je krajem 18. veka, a veći polovinom 19. veka. Veliki dvorac obnovljen je i rekonstruisan 1912. prema projektu arhitekte Momčila Tapavice. Porodica Dunđerski zadržala je posed sve do nacionalizacije 1945. godine. U velikom dvorcu danas je Poljoprivredni muzej, sa nešto rodoslova porodica Stratimirović i Dunđerski, dok je mali dvorac pretvoren kancelarije kulpinskih udruženja građana. Park oko dvoraca i zgrada velikog dvorca su dobro očuvani, dok je mali u lošem stanju.
Oba dvorca su spomenici kulture od velikog značaja, a veliki je otvoren za posetioce.

Srpski biseri: 10 moćnih srednjovekovnih tvrđava

Vila Lujza, Palić

20354515

Prelepa vila s kraja 19. veka tipične palićke arhitekture sada je renovirani luksuzni objekat Vila Lujza. Nalazi se na 20 metara od obale Palićkog jezera, okružena Palićkim parkom, a u neposrednoj blizini su zoo-vrt, ženski štrand, teniski tereni, jedriličarski klub i mnogi restorani.

Vila ima sedam luksuznih apartmana, aperitiv-bar, dve manje trepezarije za doručak i parking. U sklopu vile su i dve prelepe terase – jedna je na samom krovu objekta, odakle puca pogled na panoramu parka i jezera, a dok se nalazi ispred samog ulaza u vilu.

Patrijaršijski dvor, Sremski Karlovci

Najlepši dvorci VojvodineZgrada dvora sagrađena je oko 1895. po projektu arhitekte Vladimira Nikolića, a na mestu gde se nekada nalazio Pašin konak, prva rezidencija poglavara srpske crkve, i nakon što je arhiepiskopija iz Peći preseljena u Sremske Karlovce. Dvor je izgrađen za vreme mitropolita Georgija Brankovića, a dvorsku kapelu oslikao je Uroš Predić.

Palata Patijaršije je administrativno sedište Srpske pravoslavne crkve, ali i riznica dragocenosti – ikona, portreta mitropolita i najznačajnijih crkvenih velikodostojnika, predmeta primenjene umetnosti, retkih i vrednih rukopisa i starih štampanih knjiga. Zgrada je stalna rezidencija vladike sremskog, letnja rezidencija srpskog patrijaha i muzej SPC. I dvorc i park se besprekorno održavaju.
Dvor je spomenik kulture od izuzetnog značaja i otvoren je za posetioce!

Vila Stanković, Čortanovci

Najlepši dvorci Vojvodine

Stara vila Radenka Stankovića, kardiologa, ministrа prosvete za vreme vladavine kralja Aleksandra I i namesnika kralja Petra II, sazidana 1930, atraktivno je delo arhitekte Dragiše Brašovana. Vila je urađena u stilu srpskih srednjovekovnih dvoraca, a smeštena je u čortanovačkoj šumi na imanju od 35 jutara na šest nivoa-terasa. Tokom godina menjala je vlasnike, a 1972. vraćena je AP Vojvodini.
Inače, zdanje je konfiskovano posle Drugog svetskog rata i bilo rezidencija brojnih državnih funkcionera, uključujući i Josipa Broza.

U zdanju su sala za sastanke, spavaće sobe, TV salon… ima bazen, terene za male sportove, dva teniska terena i devet bungalova. Danas služi za protokolarne prijeme Izvršnog veća Vojvodine i dobro se čuva. U vili je sniman film Soje Jovanović Silom otac.
Vila nije otvorena za posetioce.

Jodna banja, Novi Sad 

jodna-banja-990x660

Novosadska Jodna banja izgrađena je krajem 19. veka, kada je kod Futoške šume pri bušenju arteskog bunara izbila topla, mineralna, jodna voda temperature 24,6 stepeni, čija je lekovitost kasnije i potvrđena. Izgradnju dvora inicirao je novosadski lekar, balneolog, dr Vilhem Wilt, a projektant je bio poznati arhitekta Imre Franček iz Budimpešte. Tako je zgrada banje započeta 1908, rađena je u stilu secesije i spada u grupu najmarkantnijih objekata na zapadnoj strani grada, a 1931. izgrađen je hotel Park (arhitekta Đorđe Tabaković), kao stacionar za banjske goste. Krajem 2002. obnovljena je i sanirana krovna konstrukcija i svi sanitarni čvorovi, a unutrašnjost zgrade je temeljno renovirana.
Banja je otvorena za posetioce!

Dvorac Bezeredi, Čelarevo 

Najlepši dvorci Vojvodine

Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu čini nekoliko objekata u prostranom parku engleskog tipa. Manji dvorac sagradio je Marfi Lipot polovinom 18. veka, ali on je izgubio autentičnost kasnijim izmenama. Sledeći vlasnik Nikola Bezeredi sagradio je veliki dvorac oko 1837, on je klasični primer spahijske rezidencije sa odlikama klasicizma. U dvorcu je bio muzej Vojvodine sa izložbom primenjene umetnosti i autentično očuvanog nameštaja i enterijera nekadašnjih vlasnika, porodice Dunđerski. Do Prvog svetskog rata bio je stecište značajnih političkih i kulturnih ličnosti – posećivali su ga Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović i Laza Kostić, koji je u čast Lenki Dunđerskoj, koju je upoznao u ovom dvorcu, napisao najlepšu ljubavnu pesmu Santa Maria della Salute. Iako pod zaštitom države, dvorac je u lošem stanju.

Park je krajem 2006. uredila čelarevska kompanija Carlsberg Srbija, koja je stekla status njegovog staratelja – zato možemo da uživamo u lepoti egzotičnog rastinja oko dvorca.
Dvorac je spomenik kulture od izuzetnog značaja, nije otvoren za posete, ali možete uživati u šetnji parkom.

Dvorac Danijel,  Konak

Najlepši dvorci Vojvodine


Dvorac u Konaku izgradio je grof Danijel Ladislav 1884. Uz glavnu zgradu, koja je služila za stanovanje veleposednika, postoji još jedna skromnija građevina za biroše i sluge, kao i ekonomski objekti: konjušnica, štale i sl. Dvorac okružuje lep park na nekoliko hektara sa retkim stablima raznih egzotičnih vrsta. Nalazi se u blizini reke Brzave na izlazu iz mesta prema Vršcu. Danas se u dvorcu nalazi OŠ Vuk Karadžić, a u ekonomskim objektima borave predavači i radnici u školi.

Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja, a park je zaštićen kao spomenik prirode II kategorije, ali nije otvoren za poestioce.

Dvorac Maldegem, Novi Kneževac

Najlepši dvorci Vojvodine

Dvorac Maldegem izgrađen je 1910. za grofovsku porodicu Maldegem poreklom iz Belgije, iz istoimenog grada u zapadnoj Flandriji. Unučad grofa Artura Maldegema i Georgine Bajer – Albertina Maldegem i grof Karlo Maldegem – živeli su u letnjikovcu u Kneževcu za vreme Drugog svetskog rata. Pred kraj rata dvorac je opljačkan, a na lomači se našlo 7.000 knjiga porodične biblioteke, odnet je i uništen vredan nameštaj, dregocenosti, porcelan, umetnička dela među kojima i dve Rubensove slike. Danas se u dvorcu nalazi Narodna biblioteka Branislav Nušić i deo kikindskog Narodnog muzeja, a zgrada je u izuzetno dobrom stnju.
Dvorac je kulturno dobro od velikog značaja i otvoren je za posete.

Dvorac Zobnatica, Bačka Topola

HPIM1210.JPG

Dvorac porodice Terlei nalazi se u opštini Bačka Topola, na poljoprivredno-turističkom kompleksu Zobnatica. Zgradu dvorca izgradio je spahija Đula Terlei na svom imanju 1882, a na imanju su biroške kuće, ekonomske zgrade, štala. Dvorac je izgrađen u duhu poznog klasicizma, sa zadnje strane, pedesetak metara od dvorca, na obali jezera nalazi se nekada tajni izlaz iz zgrade. Zahvaljujući dobrom gazdovanju ergelom ceo kompleks u Zobnatici u prostranom parku odlično se održava, a ograđen je visokom zidanom ogradom.
Danas je imanje porodice Terlei poznato kao Ergela Zobnatica. U kompleksu je hotel i restoran Jadran. Osim rasnih konja, na imanju su i divlje svinje, srndaći, nojevi i paunovi.
Dvorac je proglašen za kulturno dobro i otvoren je za posetioce!

Dvorac Lazar, Ečka 

Najlepši dvorci Vojvodine

Ovaj dvorac, poznat i kao Kaštel, nalazi se u Ečki kod Zrenjanina. Pustaru Ečku kupio je Luka Lazar 1781. i na njoj osnovao naselje i podigao crkvu. Dvorac je početkom 19. veka u tzv. engleskom stilu izgradio Lukin sin Agošton Lazar. Imanje i dvorac je 1870. otkupio grof Feliks Ornonkur, pa je dvorac dograđen i izmenjen 1898/99. godine. Današnji izgled zgrada dobija kada je porodica Ornonkur bila u najvećem usponu i sa novim prezimenom De La Fontagne et d Harnoncur et Univerzagt i Palavicani. Iako znatno izmenjena u enterijeru i eksterijeru, zgrada dvorca u Ečki je u graditeljskom smislu jedinstven objekat u kojem je svirao Franc List lično i gostovao čuveni grof Esterhazi. U okolini dvorca su crkva, ribnjak i vodotoranj. Dvorac je renoviran i u dobrom stanju, a njemu se nalazi hotel lovački dvorac Kaštel.
Dvorac je proglašen za spomenik kulture i otvoren je za posetioce.

The post Najlepši dvorci Vojvodine appeared first on 42 magazin.

]]>