skulptura – 42 magazin https://42magazin.rs 42 magazin Thu, 27 Jun 2024 12:27:26 +0000 en-US hourly 1 https://wordpress.org/?v=4.6.1 https://42magazin.rs/wp-content/uploads/2016/11/42icon.png skulptura – 42 magazin https://42magazin.rs 32 32 Slavimo rođendan! Sto godina Bauhausa https://42magazin.rs/sto-godina-bauhausa/ Thu, 09 May 2019 11:38:35 +0000 http://42magazin.rs/?p=38753 Škola Bauhaus otvorena je 1919, radila je do 1933, i dan-danas je uticajna, važna i nezamenljiva. Srećnih prvih sto godina Bauhausa!

The post Slavimo rođendan! Sto godina Bauhausa appeared first on 42 magazin.

]]> Škola Bauhaus (Staatliches Bauhaus im Weimar) otvorena je pre tačno sto godina i u tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi koliko će biti revolucionarna. Reč bauhaus danas je sinonim za sintezu umetnosti, industrije, zanata i moderne arhitekture.

Propagiranjem mota koji glasi Forma prati funkciju, osnivač Bauhausa Walter Gropius postao je umetnički/dizajnerski revolucionar.

Forma mora da prati funkciju: razvoj modernog industrijskog dizajna

Krajem 19. veka Nemačka je težila ka tome da zameni Britaniju na mestu vodeće ekonomske sile. Metode industrijske proizvodnje i manufaktura, najpre popularizovane u Britaniji, u tom periodu razvijale su se širom Evrope.

Pametno i kvalitetno dizajnirani industrijski proizvodi bili su važan faktor za razvoj ekonomije

Pruska škola primenjene umetnosti, dotad usmerena isključivo na lepe umetnosti, preorijentisala se ka praktičnim zanatima po ugledu na engleske modele. Peter Behrens i Henry van de Velde preuzimaju vodeća mesta u umetničkim školama u Diseldorfu i Vajmaru, kako bi ih reoblikovali i osavremenili.

Godine 1907. Nemačka zanatlijska asocijacija (Deutscher Werkbund) osnovana je u Minhenu. Nemački proizvodi rađeni su sa fokusom na dobar dizajn, funkcionalnost i kvalitetne materijale. Velike kompanije kao što su Bahlsen i AEG imale su čitave kontingente proizvoda dizajnirane upravo u Werkbundu. Ovakvi potezi, na duge staze, trebalo je da uspostave nemački dizajn kao vodeći na svetskom tržištu.

Ekonomski rast ozbiljno je ugrozio Prvi svetski rat. Međutim, upravo tada, u vremenu krize, osniva se reformistički pokret s Walterom Gropiusom na čelu.

Bauhaus

Walter i Ise Gropius

Mladi arhitekta već je bio poznat po svojim modernim i hrabrim projektima, kao i objavljenim tekstovima, novinskim člancima i esejima na temu teorije dizajna.

Bauhaus

Škola Bauhaus (Staatliches Bauhaus in Weimar)

Nakon rata Gropius zamenjuje Henryja van de Veldea na čelu Vajmarske škole lepih umetnosti i rekreira je u najmoderniju i najkontroverzniju školu dvadesetih godina – Bauhaus (Staatliches Bauhaus in Weimar).

U toj školi nisu postojali profesori ili učitelji već masteri profesije. Među njima bili su Lyonel Feininger, Anni Albers, Wassily Kandinksy, Gehrard Marcks, Paul Klee, Marianne Brandt i Gertrud Arndt.

U godini kada je škola otvorena, Gropius je izjavio da su žene slobodne da je upišu (u tom trenutku u Nemačkoj žene su mogle da se edukuju kod kuće sa tutorima, a ne u javnim školama)

Upravo zato je više žena u godinama otvaranja pohađalo ovu školu u odnosu na muške studente. Ipak, škola Bauhaus nije postala mesto ženske emancipacije i malo umetnica postalo je poznato nakon diplomiranja. Pretpostavlja se da je to zbog istovremenog rasta Nacionalističkog pokreta, poražavajuće nemačke ideologije koja je dovela do Drugog svetskog rata. Takođe, iako je sam Gropius izjavio da neće biti razlike među polovima, žene nisu mogle da se bave arhitekturom ili dizajnom već uglavnom – pletenjem.

Bauhaus

Nacisti vs. Bauhaus

Dok su žene plele, muškarci Bauhausa usavršavali su se na poljima arhitekture, dizajna i štampe. Slikar Lyonel Feininger vodio je štampariju i štampao prve Bauhaus publikacije. Njegov rad uvrštava se među najbitnije radove klasičnog modernizma, i kao takav bio je prikazivan u okviru raznih izložbi, muzejskih sajmova i drugih umetničkih manifestacija – od berlinskog Kronprinzenpalaisa do njujorškog Muzeja moderne umetnosti. Nažalost, umesto da usavršava nemačku umetničku i dizajnersku scenu, Feininger je morao da se preseli u SAD jer su nacisti smatrali njegov rad pogrdnim i nazadnim.

Gerhard Marcks, skulptor i grafički umetnik, postaje master Bauhaus keramičke radionice. Upravo pod njim formira se pravac eksperimentalne keramike i prvi prototipi serijske proizvodnje. Mnogi sada poznati proizvodi od keramike nastali su inspirisani Bauhaus radionicom, na primer, Syntax mašina za kafu (1924). Oskar Schlemmer vodio je radionicu za murale, a kasnije i skulpture, te dizajna scenografije. Kako su i njegovu umetnost nacisti smatrali nazadnom, nakon rata umro je u siromaštvu.

Prvo student, a kasnije i master, Marcel Breurer proveo je deceniju u školi Bauhaus. On je bio prvi dizajner nameštaja koji je od čeličnih cevi izrađivao stolice i stolove.

Bauhaus

Cesca stolice, dizajn Marcel Breurer

Od 1925. do 1928. vodio je radionicu nameštaja, a nekoliko njegovih komada i dan-danas smatra se klasicima. Naravno, poput nekolicine kolega, preselio se u SAD, gde je nastavio sa radom nakon Drugog svetskog rata. Josef Albers i njegova žena Annie Albers radili su kao masteri u školi Bauhaus.

Bauhaus

Anni i Josef Albers

Josef je razvio nove metode edukacije, dok je Anni postala najpoznatija umetnica veza. Nakon rata oboje se sele u SAD.

Bauhaus i dalje živi

Wilhelm Wagenfeld takođe je započeo svoju karijeru u Bauhausu. Njegov prvi dizajn postaje i najpoznatiji – jednostavna lampa staklenih abažura s postoljem od nikla. Ova lampa, nazvana WA24, i danas se smatra jednim od najpoznatijih dizajnerskih poduhvata. Ona se i dalje prodaje, moderna je i lako uklopljiva u najrazličitije enterijere. Dakle, reč je o bezvremenom dizajnu.

Laszlo Moholy-Nagy bio je master kursa za obradu metala i tokom svoje karijere, osim što je kreirao razna umetnička dela, poznat je po tome i što je otkrio, a zatim edukovao brojne talentovane dizajnere i dizajnerke

Marianne Brendt je upravo jedna od njih. Na njegov nagovor počela je da studira obradu metala kao jedina žena na kursu, i postala je najuspešnija. Njeni objekti od metala za svakodnevnu upotrebu trejdmark su Bauhausa.

Bauhaus

Task lampe, dizajnerke Marianne Brandt i dan danas su moderne, te ih možete zateći po radnim sobama i kancelarijama

Više njenih dizajnerskih ideja otišlo je u serijsku proizvodnju – pepeljare, servisi za kafu i čaj… Lampe koje je dizajnirala proizvode se i danas u nepromenjenoj formi, čime je Marianne Brendt ostavila ozbiljan pečat na industrijski dizajn celog jednog veka koji je iza nas.

Na kraju, Herbert Bayer bio je jedan od sinonima Bauhausa. Marketinška tipografija koju je razvio naročito je popularizovala školu. U Bauhausu proveo je četiri godine kao student, a zatim je ostao da radi kao master. Danas se ne možeš smatrati dobrim grafičkim dizajnerom ili tipografom ako ne znaš ko je Herbert Bayer – njegov univerzalni lowercase alfabet je bezvremen i danas se umnogome koristi.

The post Slavimo rođendan! Sto godina Bauhausa appeared first on 42 magazin.

]]> Ai Weiwei – buntovnik s razlogom https://42magazin.rs/ai-weiwei-buntovnik-s-razlogom-42/ Tue, 02 Apr 2019 14:55:56 +0000 http://42magazin.rs/?p=38042 Kontroverzni i hrabri kineski umetnik uporno dokazuje kako su razne forme umetnosti idealni alati protiv političke opresije

The post Ai Weiwei – buntovnik s razlogom appeared first on 42 magazin.

]]> Kontroverzni i hrabri kineski umetnik uporno dokazuje kako su razne forme umetnosti idealni alati protiv političke opresije

ai weiwei

Ai Weiwei, rođen 1957. u Pekingu, kineski je umetnik i aktivista koji proizvodi mnoštvo različitog kreativnog sadržaja – skulpture, instalacije, arhitektonske projekte, fotografije i video-radove. Iako je njegova umetnost internacionalno prihvaćena, u Kini je ona sankcionisana jer je, prema tamošnjim vlastima, previše provokativna i subverzivna.

Bukvar kineske „andergraund“ umetničke zajednice

Ai Weiweijev otac bio je Ai Qing, jedan od najcenjenijih kineskih pesnika. Ubrzo nakon što je dobio sina, Ai Qinga kineski komunistički zvaničnici proglašavaju desničarem i proteruju ga zajedno sa ženom i novorođenim detetom u severoistočnu provinciju Hejlungđang, a zatim na severozapad, u autonomni region Sinkjang. Tek 1976, nakon kineske kulturne revolucije, uspevaju da se vrate u Peking.

Već kao mladić Weiwei se zanimao za umetnost. Godine 1978. upisuje pekinšku filmsku akademiju, a u isto vreme postaje deo avangardnog umetničkog kolektiva Xingxing (Zvezde). Željan da pobegne od kineske realnosti, tri godine kasnije seli se u Njujork, gde upisuje školu za dizajn Parsons. Iako se isprva fokusira na slikarstvo, ubrzo se okreće skulpturi, inspirisan Marcelom Duchampom ili Josephom Beuysom. Nakon što je organizovao nekoliko uspešnih izložbi, 1993. vraća se u Peking, gde posećuje tada već bolesnog oca. Tamo, istražujući fragilnu liniju između savremene, modernizovane Kine i njenog kulturnog nasleđa, Ai kreira seriju radova koji transformišu godinama stare kineske artefakte. Na primer, na urnu iz dinastije Han (206. p. n. e. – 220. n. e.) on docrtava Coca-Cola logotip.

ai weiwei

Između 1994. i 1997. Ai radi na tri knjige koje promovišu kinesku avangardnu umetnost. Bile su objavljene van radara vladinih kanala i postale bukvari kineske alternativne umetničke zajednice.

Arhitektura i aktivizam

Nekoliko godina kasnije popularnost mu dodatno raste usled namerne organizacije ekscentričnih izložbi kao alternative upeglanom Šangajskom bijenalu. Nakon što je izgradio umetnički studio u pekinškom predgrađu, počinje da se zanima za arhitekturu i formira firmu FAKE kako bi realizovao zamišljene projekte.

Nakon perioda opsesije arhitektonskim projektima, Ai biva pozvan da piše blog za kineski portal Sina.

Iako je isprva koristio blog kao sredstvo za dokumentovanje svakodnevice, on ubrzo postaje i forum za kritiku kineske vlade.

Kroz post na blogu Ai se otvoreno odrekao projekta dizajniranja Nacionalnog stadiona za Olimpijske igre u Pekingu 2008, a na kom je trebalo da učestvuje. Kasnije, nakon zemljotresa u Sečuanu 2008. – sumnjalo se da je u njemu poginulo više od hiljadu dece u državnim školama – Ai je kritikovao državne službenike zbog toga što nisu objavili pojedinosti o smrtnim slučajevima i mobilisao je svoju publiku da istraže, te sami saznaju više informacija.

ai weiwei

Ubrzo nakon toga blog je ugašen, a Ai Weiwei stavljen pod državni nadzor. Kako nije želeo da stane sa aktivnostima (s bloga se preselio na Twitter), napala ga je kineska policija u Čengduu. Iz ove situacije proistekla je serija radova nazvana Istraga građana, a jedan rad iz te serije, Sećanje (2009), postavljen je i prikazan u Minhenu. Reč je o instalaciji sačinjenoj od 9.000 ranaca aranžiranih po zidu tako da formiraju citat na kineskom jeziku – rečenicu koju je izgovorila majka deteta-žrtve zemljotresa u Sečuanu, situacije koju je vlada krila:

 Sedam godina živela je srećno u ovoj zemlji.

ai weiwei

Godine 2010. dobio je brojna priznanja za instalaciju u londonskom muzeju Tate Modern, gde je izložio sto miliona ručno rađenih porcelanskih „semenki suncokreta“, koje je proizvelo oko 1.600 kineskih zanatlija. Weiwei je želeo da publika gazi po „semenkama“ koje je kao malene, krhke skulpture smatrao metaforama za potlačeno kinesko stanovništvo.

Kasnije te godine studio koji je izgradio u Šangaju – srušen je, a on stavljen u kućni pritvor kako ne bi mogao da dođe na lice mesta.

„Utaja poreza“ i medijska pažnja

U aprilu naredne godine, Weiwei je pritvoren zbog navodne utaje poreza, što se u Kini smatralo metodom za kontrolisanje buntovnika protiv sistema. Nakon više od dva meseca pušten je iz pritvora s nametnutom kaznom od 2,4 miliona dolara. Iako se žalio na sudu, ta žalba je bila odbačena, a on je, uz pomoć privatnih donacija, uspeo da plati kaznu.

Iako tragičan, ovaj slučaj doneo mu je mnogo internacionalne medijske pažnje. U maju 2011, dok je još bio u pritvoru, njegova instalacija Životinjski krug (Circle of Animals/Zodiac Heads), koja se sastojala od bronzanih skulptura inspirisanih kineskim zodijakom, predstavljena je u Njujorku i Londonu.

ai weiwei

U muzeju Smitsonian priređena mu je retrospektiva pod nazivom Ai Weiwei: Prema čemu? A čak dva dokumentarca – Ai Weiwei: Never Sorry i Ai Weiwei: The Fake Case govorila su o umetnikovim dostignućima i političkim nepravdama kojima je bio izložen.

Izbeglička kriza i kasniji radovi

Sredinom prve decenije 21. veka Ai se okrenuo ka globalnoj izbegličkoj krizi, temi koju je obrađivao kroz nekoliko umetničkih projekata – instalacijom od 14.000 prsluka za spasavanje koje je nalepio na stubove berlinskog Kozerthausa. Prsluke je sam sakupio na grčkom ostrvu Lezbos, gde je nekoliko meseci boravio sa sirijskim izbeglicama. Ova instalacija postavljena je s namerom da privuče pažnju na ljude koji beže iz rata, ali i kao pomen onima koji su na tom putu izgubili život.

ai weiwei

Godine 2017. na Filmskom festivalu u Veneciji premijerno je prikazao dokumentarac Human Flow, koji smo i mi imali prilike da gledamo u okviru programa 11. međunarodnog festivala dokumentarnog filma – Beldocs. Film prati živote izbeglih lica iz azijskih zemalja putem intimnih intervjua i snimaka nehumanih privremenih kampova u kojima su boravili.

Ovaj potez pokrenuo je postavljanje serije umetničkih javnih skulptura pod nazivom Dobre ograde za dobre komšije (referenca na deo teksta u pesmi Roberta Frosta Mending Vall), koje su instalirane u nekoliko američkih gradova. Radovi su postavljeni u parku Square u Vašingtonu, na ulazu u njujorški Central park i tik do zgrade Fondacije Cooper Union. One su bile odgovor na zatvorenu i ksenofobičnu imigracionu politiku Donalda Trumpa.

Ai Weiwei i dalje nastavlja da inspiriše i da se neumorno bori protiv diskriminatorne politike kineske vlade koja zabranjuje jedno od najvrednijih ljudskih prava – pravo na slobodu izraza i mišljenja.

The post Ai Weiwei – buntovnik s razlogom appeared first on 42 magazin.

]]> Instagram umetnici u galerijama i umetničkim prostorima https://42magazin.rs/instagram-umetnici-uzivo/ Tue, 26 Jun 2018 11:14:27 +0000 http://42magazin.rs/?p=32221 Dosta je bilo lajkovanja i skrolovanja. Prošetajte se, pogledajte, dotaknite, osetite, doživite. Lepše je.

The post Instagram umetnici u galerijama i umetničkim prostorima appeared first on 42 magazin.

]]> Napravili smo mini-vodič kroz domaće galerijske prostore na čijim su zidovima, podovima ili plafonima, u ovom trenutku, okačena i postavljena dela omiljenih umetnika koje pratimo na Instagramu.

The ground is gone by #IvanaBasic Galerija Novembar 7/6 – 30/7 2018

A post shared by Andrija Vasiljević 💯 (@v__andrija) on

Dosta je bilo lajkovanja i skrolovanja. Prošetajte se, pogledajte, dotaknite, osetite, doživite. Lepše je.

@ivana_basic
izložba Kad nestane tlo otvorena je do 30. jula
Galerija Novembar, Kursulina 22

Ivana Bašić je u Njujork otišla 2010. godine, pa je sasvim logično da smo njen rad pratili preko Instagrama. Međutim, prošlog meseca otvorena je izložba Ivaninih skulptura u galeriji Novembar, nazvana Kad nestane tlo, i zdušno vam preporučujemo da je posetite.

Predstavljena izložba pruža uvid u mnoštvo nivoa u kojima, kroz svoju praksu, Ivana ispituje stanja i ograničenja materije, njenu temporalnost, plastičnost i kapacitet postajanja.

Materija se u skulpturalnim formama Ivane Bašić kreće od tečnog voska do najtvrđeg metala, od kamena do njegovih najsitnijih čestica. Selekcija radova na izložbi prati njeno ispitivanje iskustvenih i atmosferičnih aspekata tela koja balansiraju u graničnim stanjima između iščezavanja i opstajanja. Bašićeva otelotvoruje figure čija unutrašnja sila pokušava da se oslobodi, i u procesu povređuje njihove krhke i prazne forme koje su u isto vreme tela i skučeni prostori bivanja. Vajane u glini, modelirane u silikonu i odlivene u vosku, sa kožom i povredama oslikanim uljanom bojom, ove skulpture se uzdižu kroz dah – zarobljen u staklu, i/ili čelične proteze kao potpora slabom telu.

@nadezdd
izložba Ništa spec otvorena je do 13. jula
Galerija Doma omladine Beograda

utorak, 26. jun u 19 časova, dom omladine! dođite ❤️❤️

A post shared by Nadežda Kirćanski (@nadezdd) on

Ništa spec 1.0 treća je samostalna izložba mlade autorke Nadežde Kirćanski. Realizovana kao site specific ambijentalna instalacija, ona predstavlja početnu tačku dugoročnog umetničkog projekta koji ispituje upotrebu savremenog jezika i njegovu uvezanost u dominantne ideološke okvire.

Noseća ideja celokupnog projekta jeste mapiranje svega što se upotrebom ove fraze u svakodnevnom životu suspenduje. Baveći se opštepoznatim premisama o indiferentnosti/otuđenosti mlađih generacija, projekat je osmišljen s namerom da problematizuje ovakve kategorije i prezentuje sve pritiske savremenog života na mlade ljude, koji su konsekventno, temeljno uticali na njihov jezik ali i celokupan modus operandi. Markiranjem specifičnih situacija, gde je zadovoljenje imperativa funkcionalnog ekonomskog subjekta otežano (zdravstveno ili finansijski), i stvaranjem ambijentalne postavke, autorka pokušava da reprezentuje savremeni grč u kojem svakodnevno funkcioniše omladina.

@keticatt
Godišnja izložba studenata Departmana za digitalne umetnosti FMK – od 2. do 11. jula
Galerija Kvaka 22 (Ruzveltova 39)

"There was once bed" with artist Marina Stojković and Ivana Kekić

A post shared by katarina marković (@keticatt) on

Peta po redu, jubilarna, godišnja izložba studenata Departmana za digitalne umetnosti FMK biće otvorena 2. jula u alternativnom umetničkom prostoru Kvaka 22. Izložba obuhvata izbor iz godišnje produkcije studenata i studentkinja osnovnih i master studija digitalnih umetnosti.

U okviru izložbe biće predstavljeni radovi jedne od nama najomiljenijih multimedijalnih umetnica koje pratimo na Instagramu – Katarine Marković. Ova devojka se fokusira na eksperimentalne video-fomate, fotografiše, a usputno se bavi i grafičkim dizajnom. Ovoga puta, u Kvaci 22, videćemo jedan od njenih video-radova koji prikazuje to kako pet reči može kreirati jedan vizuelni dnevnik:

Pored toga, njen poster nazvan I am Avangarde, deo projekta Body Postcards, koji smo do sad imali prilike da vidimo samo na internetu, biće odštampan i izložen.

@vanjisho @neon_blck @nemanja.knezevic
3 House Lab, Erdevik

Udruženje građana Fruškać uz pomoć prijatelja pokrenuli su umetničku rezidenciju nazvanu 3 House Lab. Cilj projekta je okupljanje regionalnih umetnika iz raznih polja savremenog stvaralaštva i rad sa njima u okruženju Fruške gore.

U prvoj ediciji ove rezidencije učestvovalo je deset umetnika, a mi smo ovom prilikom izdvojili radove Vanje Šeferović, Sanje Stojkov i Nemanje Kneževića, koje uredno pratimo na društvenim mrežama.

Ekipa je donedavno radila u selu Erdevik, koje su oslikali, fotografisali, oživeli. A radove, osim uživo u tom selu, uskoro ćemo imati prilike da vidimo izložene u galerijama u Beogradu i Novom Sadu.

@slavimir_futro
izložba We are perfect otvorena je do 20. avgusta
Galerija Distribucija, Višnjićeva 10

Izložba našeg najpoznatijeg vizuelnog umetnika Slavimira Stojanovića Weare Percfet bavi se fenomenom podsvesne adaptacije pojedinca na očigledno pogrešno postavljen globalni sistem vrednosti.

Greška koju svi vide, a niko ne primećuje, osnovni je motiv za različite likovne interpretacije autora. Crtajući slabijom levom rukom, Slavimir koristi estetiku dečjeg crteža, šumova pop-kulture i sveprisutnog brendinga, i suprotstavlja je geometrijskoj apstrakciji kao vrhuncu sublimacije savremenog, izobiljem izmučenog ljudskog duha.

@nikolazigon
izložba Kao da je bilo nekad otvorena je do 30. juna
Galerija X Vitamin, Studentski trg 11

#nikolazigon #exhibition #xvitamin #gallery #kaodajebilonekad

A post shared by Nikola Zigon (@nikolazigon) on

Ispitujući strukturu procesa sećanja kroz slikarski medij, autor izložbe sumira dosadašnje iskustvo svog bogatog stvaralačkog opusa i donosi za publiku sasvim nova rešenja.

Ovom izložbom Nikola Žigon upušta se u putovanje kroz sopstvenu mapu memorije. Putovanje koje ima svoje trajanje, prečice i stranputice, kao i svoje krajnje odredište. Iako se dela tiču nezaboravnih trenutaka iz umetnikovog života, ona ne prikazuju Nikolu Žigona prošlosti. Osvrt na uspomene pokrenuo je vedru i svežu energiju, koja označava novo razdoblje, kako u umetničkom tako i u zemaljskom životu autora, na šta se on duhovito poziva u delu Sledeće godine punim šezdeset.

Izložbu je umetnik posvetio svojoj nedavno preminuloj majci, čuvenoj glumici Jeleni Žigon.

The post Instagram umetnici u galerijama i umetničkim prostorima appeared first on 42 magazin.

]]> Kako pretvoriti mermer u sočnu breskvu? https://42magazin.rs/nevine-mahmoud-skulptorka/ Thu, 17 May 2018 09:10:28 +0000 http://42magazin.rs/?p=30831 ... bez mađioničarskih trikova! Odgovor daje Nevine Mahmoud – mlada skulptorka s veštinom kroćenja i najtvrdoglavijih materijala

The post Kako pretvoriti mermer u sočnu breskvu? appeared first on 42 magazin.

]]> Prava je umetnost jedan hladan i beskompromisan materijal oblikovati po svojoj volji.

Nevine Mahmoud

Michelangelu je pošlo za rukom da ukroti mermer i kamen, ali on je jedan u hiljadu  – većina nas, ostalih smrtnika, potčinjena je volji ovih materijala koji nas okružuju. Stameni i tvrdoglavi, svi ti stubovi, ograde, kaldrme i stepeništa…

Međutim, jednom u nekoliko vekova, poput pomenutog Michelangela, pojavi se neko ko zna da govori njihov jezik, da ih zavede, učini mekšim, čak fluidnim. Nevine Mahmoud je jedna od tih, retkih. Ova skulptorka rođena u Londonu, ali s bazom u Los Anđelesu, živi život uklapajući deliće mermera, alabastera i kalcita u jednu zanimljivu slagalicu. Ona ove gorostasne i krute materijale zavodi i preoblikuje u nešto sasvim neočekivano – voće i cveće, koji deluju stvarno, sočno.

Mahmoud je očigledno sposobna da od kamena stvori Rajski vrt, upravo kao što je Michelangelo oživeo Davida, savršenog čoveka

Njen rad veoma je senzualan, a njen mermer podseća na svilu. Džinovska kala isklesana od alabastera deluje kao staklena – nežna i krhka. „Kale su najerotičnije biljke“, rekla je jednom, pa je uspela takvom i da je napravi, da tu emociju prenese.

Mahmoud je očigledno sposobna da od golog kamena stvori Rajski vrt, upravo kao što je Michelangelo oživeo Davida, savršenog čoveka. Njene skulpture poželite da pipnete, samo da biste se uverili da su zaista hladne, beživotne – jer, u ovom slučaju, čulo vida i te kako može da vas zavara.

Sve skulpture kleše sama, ručno, i stvara izrazito ženstvene figure – jedan opus koji upadljivo i samouvereno ulazi u ovaj drevni, tradicinalno muški, zanatski dom.

Mahmoud je očigledno umetnica na koju treba obratiti pažnju jer, iako je postavila jake temelje (aluzija je namerna), karijera i još materijala koje treba istražiti, ukrotiti – tek su pred njom.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Ko zna šta će sledeće praviti? Do tad, pazite da ne polomite zube u pokušaju da zagrizete neku od njenih bresaka. Tako ukusno izgledaju, zar ne?

The post Kako pretvoriti mermer u sočnu breskvu? appeared first on 42 magazin.

]]> Ana Rajčević: Mutacijom dovodim u pitanje ideal lepote https://42magazin.rs/ana-rajcevic-mutacijom-dovodim-u-pitanje-ideal-lepote/ Mon, 28 Aug 2017 14:34:48 +0000 http://42magazin.rs/?p=19996 Strah od nepoznatog i čudnovata, detinja radoznalost kod posmatrača prethode potpunom prepuštanju paralelnom univerzumu srpske umetnice Ane Rajčević

The post Ana Rajčević: Mutacijom dovodim u pitanje ideal lepote appeared first on 42 magazin.

]]> Strah od nepoznatog i čudnovata, detinja radoznalost kod posmatrača prethode potpunom prepuštanju paralelnom univerzumu neobične srpske umetnice

Ana Rajčević

Sam pogled na mladu umetnicu Anu Rajčević u radnom okruženju studija u Berlinu dovoljno govori o njenom vanvremenskoj angažovanosti i metafizičkim interesovanjima. Poput modernog doktora Frankenštajna, ona modelira svoje skulpture kao ekstenzije ljudske pojavnosti, beskompromisna prema očekivanom, surova prema bilo kakvoj naznaci manjka perfekcije.
Ana je stvaralac neponovljive individualnosti, kompleksne veštine i jedinstvene poetike. Ne pripadajući krugu povodljivih autora koji lamentiraju nad aktuelnim izazovima vremena, ona pravi radove za aktivne posmatrače, spremne da se suoče sa novim sobom koji se promalja iz njenih struktura.

Poput  modernog doktora Frankenštajna, ona modelira svoje skulpture kao ekstenzije ljudske pojavnosti, beskompromisna prema očekivanom, surova prema bilo kakvoj naznaci manjka perfekcije

Posetili smo umetnicu u njenom berlinskom studiju gde provodi najviše vremena (kad nije u Londonu), modelujući novu stvarnost, baziranu na evolutivnim regeneracijama i istraživanju fiktivnih mogućnosti mutacije kako materijala kojima radi, tako i značenja koje mu bespoštedno dodeljuje. U svojim nekad ironičnim ambivalencijama Ana miri suprotnosti: nemoguće i moguće, figurativno i apstraktno, nasilno i senzualno, egzistencijalističko i hedonističko… Duga, gotovo vilinska kosa zaštitni je znak po kom je umetnica prepoznatljiva, a koji lako može da zavara da je reč o snenoj i nežnoj personi – lucidni iskričavi pogled zaokružuje utisak da, ako postoje paralelni svetovi, jedan od njih jeste svakako rezervisan za ovu intrigantnu mladu personu i armiju njenih mutanata koji će rado da vas prime u svoje krdo.

Njen lucidni iskričavi pogled zaokružuje utisak da, ako postoje paralelni svetovi, jedan od njih jeste svakako rezervisan za ovu intrigantnu mladu personu i armiju njenih mutanata

Kako bi sebe opisala u pet reči?
Book of Imaginary Beings.

Koje materijale najčešće upotrebljavaš u svom kreativnom procesu?
Početni materijali za rad su uvek vosak ili glina, koje koristim za oblikovanje same trodimenzionalne forme jer pružaju širok spektar mogućnosti u izradi. U finalnom procesu uglavnom radim sa savremenim materijalima koji se koriste prvenstveno u nauci i medicini, kao što su, između ostalih, prirodni i sintetički polimeri i kompoziti: gume, silikoni, sintetička i akrilik smola, kao i lateks. Ono što me kontinuirano fascinira kod ovih materijala jeste mogućnost mutacije i transformacije same materije, iz tečnog u čvrsto, krutog u fleksibilno, prozirnog u neprozirno. Bezbrojne mogućnosti su uvek dovoljan prostor za eksperiment i usavršavanje.

Ono što me kontinuirano fascinira kod ovih materijala jeste mogućnost mutacije i transformacije same materije

Šta te najviše privlači kod ljudskog tela koje stavljaš u centar svog stvaranja?
U svom radu preispitujem opštu ideju čovečanstva kroz praksu koja obuhvata skulpturu, dizajn i konceptualnu umetnost. Nazivam ih nosivim skulpturama, artefaktima, arhitekturom tela, umetničkim protezama i kroz različite discipline u umetnosti i dizajnu, preispitujem povezanost između umetnosti, tehnologije i nauke. Kroz rekonstrukciju ljudske figure, doživljavanje novih oblika i formi, kreiranje i preoblikovanje ljudske siluete, ja dovodim u pitanje naše ideale o lepoti i pojmu normativnog, odnosa racionalnog i nesvesnog, uma i tela, odnosa čoveka i životinje, kao i čoveka i tehnologije.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Šta znači biti čovek danas?
Oduvek sam bila zainteresovana za anatomiju tela, njenu funkcionalnost i kapacitete, kao i za deformaciju i limite. Za mene telo predstavlja bazu na kojoj gradim slojeve, strukture i koncepte. Zanimaju me teme evolucije i mutacije. Kako je evolucija uticala na razvoj i promene nas samih i našeg okruženja i kako to danas radi tehnologija, pitanja su kojima se stalno poigravam. Kako se estetski koncepti menjaju kroz generacije, kako su uopšte nastali, kuda idu i da li je moguće promeniti ih?

Za mene telo predstavlja bazu na kojoj gradim slojeve, strukture i koncepte. Zanimaju me teme evolucije i mutacije

Pre osam godina si u beogradskom klubu Tube imala reviju Unhuman, na kojoj si prikazala urbane ratnike u koži i oklopima koji ih čine ne-smrtnim. Da li imaš u planu još neke izlete u modu i kakve?
Za sada ne. Fokus su mi nove nosive skulpture, koje će biti izlagane tokom 2018. godine u muzejima u Austriji, Španiji, Holandiji, Švedskoj i Švajcarskoj.  Takođe, trenutno sarađujem s Istraživačkim centrom neurorobotike (NRL) u Berlinu i naučnim saradnikom Univerziteta umetnosti (UDK) Markom Donarumamom na projektu Artficijalne inteligencije (AI) pod nazivom Amygdala. U pitanju je izgradnja AI Robota i ja sam zadužena za celokupni dizajn i vizuelni koncept, kao i za fabrikaciju ideje.

Radila si kostimografiju za eksperimentalni balet Empathy u izvođenju kompanije Neon Dance, koliko je zahtevno bilo prebacivanje sa individualnog na grupni projekat?
Ne previše. Rad sa Adrijene Hart, koreografkinjom i direktorkom Neon Dancea, veoma je slobodan i uzbudljiv. Adrijene voli da spaja umetnike iz različitih sfera, i u slučaju projekta Empathy tim se sastojao iz grupa Efeterklang iz Danske, zadužene za muziku, Numen for Use, scenografa Svena Jonka i mene, zadužene za kostim iliti nosive artefakte i rekvizite. Svako je dao sopstveni pristup i interpretaciju teme, i na taj način grupni rad pretvorio se u neku vrstu umetničke konverzacije.
Sa Adrijene radim opet na novom projektu, koji će biti još uzbudljiviji. Naziv komada je Puzzle Creature i inspirisan je životom i radom umetničkog dua Arakawa i Gins (Japan/NYC). Probe su već počele u Barbican Centreu u Londonu, gde smo koreografkinja i ja razvijale koncept i strukturu celog komada, a premijera je zakazana za leto 2018. u Tokiju.

Moje skulpture predstavljaju savremenu unakrsnu sliku čoveka i životinja, novo atemporalno biće koje ne pripada ni prošlosti ni budućnosti

Reci nam nešto o svojoj seriji skulptura The Other Side of Evolution po kojoj si postala prepoznatljiva u svetu.
Animal – The Other Side of Evolution jeste projekat koji je nastao kao deo mog magistarskog rada na Univerzitetu umetnosti u Londonu 2012. Prvenstveno baziran na preispitivanju odnosa između čoveka i životinje, kao i čoveka i tehnologije, ovaj projekat je na neki način obeležio nov početak u mom stvaralaštvu. Zasnovane na vizuelnoj interpretaciji životinjske i ljudske komparativne anatomije, i istraživanju koncepta mutacije i evolucije, skulpture predstavljaju savremenu unakrsnu sliku  čoveka i životinja, novo atemporalno biće koje ne pripada ni prošlosti ni budućnosti. Sami komadi imaju dvojaku ulogu – kao skulpture, ovi umetnički objekti izlagani su u galerijama i muzejima širom sveta, ali onoga trenutka kada su na telu, oni dobijaju drugačiji kontekst i postaju luksuzni modni artefakti. Meni je zanimljiva ta dvojaka priroda, kontradikcije i kontrasti su stvari kojima volim da se bavim i kojima volim da se poigravam u svom radu.
Ova serija nosivih skulptura donela mi je ukupno tri velike nagrade: nagradu Univerziteta umetnosti u Londonu za najbolji projekat 2012, London SEED nagradu za mlade talente 2013. i najznačajniju nagradu u oblasti umetničkog dizajna u Italiji – IT’S 2012. Takođe, projekat je bio nominovan za glavnu nagradu Bijenala umetnosti i dizajna u Sent Etijenu u Francuskoj 2014.

Kao skulpture, ovi umetnički objekti izlagani su u galerijama i muzejima širom sveta, ali onoga trenutka kada su na telu, oni dobijaju drugačiji kontekst i postaju luksuzni modni artefakti

Privlači te koncept evolucije i mutacije, da li misliš da previše hibridizacije može narušiti prirodnu dinamiku i obezbediti nam pakao na Zemlji u budućnosti?
Ne. Mutacija je sastavni deo evolucije i sastavni deo života. Za mene lično mutacija predstavlja oblik rekonstrukcije i time se i bavim u svom radu.

Ana Rajčević

Osim nauke i tehnike u tvojim radovima se provlači i ideja seksualnosti, da li preterano  konzumiranje erotike u medijima dovodi do otupelosti ili to zavisi od konzumenta?
Ne znam da li ovde pričamo o erotici ili pornografiji, za mene su to veoma zasebne celine. Kako god, verujem da zavisi i od osobe koja konzumira i od toga šta konzumira. Kroz istoriju umetnosti, seksualnost se pojavljuje u svim granama umetnosti kao manje ili više važan segment. U mojim radovima ideja seksualnosti se provlači kroz njeno preispitivanje, ali ne predstavlja glavnu temu istraživanja.

Jutarnji smoothie & yoga rave sa prijateljima u Londonu, od šest do devet ujutro, pre nego što se svi razbeže na posao, čine jedan moj netipičan dan

Opiši nam jedan svoj uobičajeni dan.
Klasičan dan bi izgledao ovako: uz jutarnju kafu odgovaram na mejlove. Posle toga pravo u atelje i uveče, ukoliko ne zaglavim u ateljeu previše dugo, odem na jogu ili na piće s prijateljima. Ako nisam u ateljeu, onda sam verovatno na putu zbog neke izložbe ili projekta.

A netipičan?
Jutarnji smoothie & yoga rave sa prijateljima u Londonu, od šest do devet ujutro, pre nego što se svi razbeže na posao. Ili spontani odlazak na jezero u okolini Berlina, uz dobro vino, knjigu i društvo.

Da li imaš svoj guilty pleasure?
Volim da sanjarim.

Kad planiraš da se zaustaviš i na čemu?
Ne planiram da se zaustavim. Ponekad se osećam kao da sam tek počela.

Ana Rajčević

The post Ana Rajčević: Mutacijom dovodim u pitanje ideal lepote appeared first on 42 magazin.

]]>