Ana Martins, poznata kao Aheneah, uradila je neverovatan mural Switch-over na zidu u Vila Franca de Xira u Portugalu. Taj veliki rad nalazi se baš na putu do škole, a ima više od 2.300 šrafova i blizu 700 metara vunenog prediva.

Mesto koje je izabrala za rad nije puka slučajnost – mlada 22-godišnja umetnica želela je da deca i mladi vide njen rad jer put do škole nije tek samo put do škole.
„Svakog dana, tokom mnogo godina, hiljade dece prolazi pored ovog zida na putu od kuće do škole i od škole do kuće. Većinu vremena samo plutaju u sopstvenim mislima, izgubljeni u prostoru, vremenu i rutini. Dok ti putevi ne promene pravac. To se i meni desilo pre nekoliko godina“, kaže ona.

Ana je prvi put počela da radi sa tekstilom pripremajući svoj diplomski rad na studijama grafičkog dizajna, a sada kaže da voli da kombinuje tradicionalnu umetnost sa svojim modernijim dizajnerskim izrazom.
Nove kreacije ove zanimljive umetnice pratite na njenom Instagramu.

The post Mural od šrafova i vune na jednom portugalskom zidu appeared first on 42 magazin.

Ako ste ranijih godina posetili ili bili deo Dev9t festivala, onda znate da je teško definisati ga, ali se njegova energija lako prepoznaje i brzinom svetlosti širi pod sloganom Stvaraj dalje. To je umetnička kolonija, galerija, plesni podijum, koncertni prostor, kafana, skejt park, igralište za decu i odrasle, gradilište, škola, art market, motivator kreativnosti. Ljudi koji pasionirano rade na njemu kažu da Dev9t želi da inspiriše, pokreće, izvlači umetnost iz pojedinaca i ekipa, izbaci iz zone komfora i da motiviše zainteresovane da zakorače i unesu sebe u svet oko sebe. Nesporno je da Dev9t magnetski privlači ljude oko sebe, zato kroz razgovor sa Aidom i Selenom tražimo odgovor na pitanje kako.

Ćao devojke! Šta radite ovih dana?
Aida: Sanjam more, sanjam brodove
Selena: Jurimo dozvole, papire i bavimo se nekim proceduralnim stvarima, bez kojih festival ne može da se desi, a koje uopšte nisu zabavne.

Foto: Vladimir Jević

E, da! Bliži se Dev9t! Koliko vas radi na organizovanju festivala?
Aida: Na Dev9t radi svako ko poželi da bude deo tima. Bukvalno. Okosnica festivala je nekih desetak ljudi koji su tokom cele godine u intenzivnom kontaktu, a onda se s proleća priključuju i ostali i ekipa se širi. To podrazumeva i volontere i majstore, ali i publiku koja, sve vreme dok traje Dev9t, stvara sa nama. Zbog administrativnih stvari osnovali smo i umetnički savet, a neki ljudi su dobili i zvanične pozicije, koliko god mi to ne želeli i od toga bežali. Ali, u principu, svi koji hoće da budu deo Dev9tke samo moraju to da žele. I uži i širi tim sastoji se od ljudi iz raznih branši – slikara, vajara, grafitera, filmadžija, do profesija koje uopšte nisu umetničke, ali prosto ti pojedinci daju svoj doprinos, zato što žele da se izraze, doprinesu i pomognu.

Ako imaš definiciju, imaš i razlog da se držiš samo te definicije. A to se onda pretvara u kulturni fašizam, čiji smo svedoci svaki dan. Umetnost i kultura su fluidne stavke i smatramo da je ipak važnije negovanje otvorenosti jer jedino tako imamo pravo da koristimo reč umetnost

Dev9t znači devet umetnosti: muzika, književnost, slikarstvo, vajarstvo, arhitektura, ples, fotografija, film i strip. A šta je bila početna ideja festivala?
Selena: Ideja je krenula od toga da ljudi stalno nešto stvaraju, a da to nigde ne izlažu i da to niko ne vidi. Mi smo želeli da napravimo neko mesto, komunu, gde će se svi osećati prijatno, gde će dobiti prostor da izlože svoj rad. Prvi Dev9t je organizovan bukvalno za tri nedelje. Raspisali smo konkurs i za manje od tri nedelje javilo se preko 500 umetnika i to nam je bio signal da je Dev9t potreba i umetničke scene.

Foto: Vladimir Jević

Aida: A onda kad smo otvorili kapije, ispostavilo se da su se ljudi mnogo primili na opciju da se za vreme festivala uključe i stvaraju svoju umetnost. Da uvide da su za to sposobni bez obzira na to što im to nije primarna stvar u životu. Meni prvoj se to desilo – povukle su me te silne boje, ambijent Ciglane i sve što se tamo dešava, a što ti ne dozvoljava da budeš samo nemi posmatrač i konzument te ponuđene umetnosti. Od ideje nam je važnija dostupnost i otvorenost. Nikad mi nismo seli i rekli „e ovo mora da bude ovako, to je ideja“, već nam se jednostavno svima poklapaju vizije života i pristup njemu, pa zbog toga želimo da Dev9t pre svega bude razmena. Razmena umetnosti. Razmena iskustava. Mi ohrabrujemo svakog pojedinca, pa i sami sebe da je umetnost u svima nama, da su za nju sposobni svi i uz takav pristup pokušavamo izaći iz okvira bilo kakve definicije i ideje. Zato se ne želimo ograničavati i reći da je Dev9t festival, jer ne zadovoljavamo sve definicije festivala, niti želimo reći da smo umetnička kolonija, jer i tada bi nam došli samo slikari…
Umetnost nije baš moguće definisati i staviti u okvire. Da umetnost ima definiciju, ne bi bila savršena. Jer ako imaš definiciju, imaš i razlog da se držiš samo te definicije. A to se onda pretvara u kulturni fašizam, čiji smo svedoci svaki dan. Umetnost i kultura su fluidne stavke i smatramo da je ipak važnije negovanje otvorenosti, jer jedino tako imamo pravo da koristimo reč umetnost.

Posle samo četiri godine svi su čuli za Dev9t, je l’ ste očekivali ovoliko interesovanje ranijih godina?
Selena: Joooj, pa naš je utisak da nisu baš svi čuli za Dev9t. Jedne godine smo doveli dečka iz marketinške agencije, koji je trebalo da nam prenese svoje znanje i iskustvo i da nam pomogne da kreiramo kampanju kako bi stvarno svi čuli za Dev9t. Ali se to nije završilo baš slavno. Naš kolega Viktor je njemu objasnio da je sve to super, ali da je naša politika malo drugačija – kad nekoga ili nešto voliš, ti onda o tome svima lepo pričaš, a to je najbolji marketing. Mi svi volimo Dev9t i toliko uživamo dok radimo da se i naš marketing i kampanja zasnivaju na tome da ljudima oko sebe pričamo koliko je divno na festivalu i tako onda oni čuju za Dev9t i dođu. Nije možda najbolja marketinška strategija, ali je najiskrenija.
Aida: Da, ali se u umetničkim krugovima baš pročulo da nešto radimo i to nas nije iznenadilo. Kao što je Selena rekla na početku, ispostavilo se da umetnici ili stvarno nemaju prostor da izlažu svoje radove, ili su galerijski prostori toliko prevaziđeni, a sa druge strane, uslovljavaju ih i nekim novcem i raznim drugim procedurama, koje oni ne mogu da ispune, pa su onda Ciglana kao prostor i naš koncept doprineli tome da interesovanje umetnika poraste i da je sve veće iz godine u godinu i da umetnici stvarno znaju za nas i cene to što radimo.

Videla sam da je počeo konkurs za umetnike koji žele da budu deo Dev9tke ove godine. Kako izgleda procedura prijave?
Selena: Kao i prethodnih godina, pod sloganom Stvaraj dalje, Dev9t će objediniti sve vrste umetnosti i pokrenuti slobodne umove da stvore paralelnu, kreativnu stvarnost. Ovogodišnje izdanje biće obeleženo temom Ogledalo, a Dev9t poziva sve kreativce da, kroz svoje stvaranje, pokažu šta je Ogledalo za njih. Da bi bili deo Dev9t, svi zainteresovani treba da pripreme dela iz jedne od devet umetničkih sfera, među kojima su muzika, književnost, slikarstvo, vajarstvo, arhitektura, ples, fotografija, film i strip. Osim dela inspirisanih temom Ogledalo, umetnici mogu da pošalju i predloge koji se slažu uz opštu temu Dev9t. Koncept događaja podrazumeva da će na Dev9t festivalu biti izložena dela svih prijavljenih. Posetioci su dobrodošli da stvaraju na samom eventu, kroz asistenciju umetnicima i kroz interaktivne radionice. Zainteresovani mogu da se prijave tako što će se registrovati na www.dev9t.com i popuniti odgovarajuće prijave, do 20. maja 2018.

To je osetno rušenje sujeta i zidova među umetnicima različitih žanrova, masovno ujedinjenje i uzajamna podrška za stvaranje

Na šta tačno mislite kada kažete Stvaraj dalje?
Aida: Viktor kao zvanični umetnik tvrdi da je velika stvar koja se desila i pre Dev9tbila osetno rušenje sujeta i zidova među umetnicima različitih žanrova, masovno ujedinjenje i uzajamna podrška za stvaranje. Zbog toga je naš slogan Stvaraj dalje, jer jedino na talasu sopstvenog stvaralačkog pogona i uz uvažavanje i razumevanje da su za stvaralaštvo sposobni i oni preko puta nas, čovek može daleko da stigne i postane bolji. Umetnost je svuda oko nas. Nekome je zid platno za slikanje, a pešački prelaz umesto u belom vidi u duginim bojama, a nije drogiran… Važno je da to prepoznamo i prihvatimo taj naš stvaralački nagon, da se vozimo na tom talasu i tako stvaramo lepši svet, ne samo u umetničkom smislu, nego i u smislu življenja generalno.

Selena: Tako je!

Foto: Vladimir Jević

Tema festivala ove godine je Ogledalo?
Aida: Tema je Ogledalo. Demokratski smo je odabrali. Mada, Seli i ja nismo baš navijale za nju.  Uglavnom, Dev9t želi da nam ekipa pokaže šta je Ogledalo za njih. Da li služi za igru i prelamanje sunčevih zraka, ili možda ima neka magijska svojstva za komunikaciju između svetova? Da li nam pomaže da spoznamo i proširimo vidike ili pak sužava percepciju ubacujući nas u zatočeništvo optočeno zidovima predrasuda? Reflektujuće površine su zavodljive, ali i zaslepljujuće. Ove godine se pitamo kolika ja naša moć da razaznamo istinu.
A svi koji odluče da stvaraju sa nama i budu deo Dev9t, mogu ići daleko, čak do pragova sujeverja, putevima razbijenih ogledala do sedam godina nesreće. Predanja kažu da si izgubio dušu ukoliko se tvoj lik ne pojavi u ogledalu, da si prešao u svet besmrtnih.
Selena: Ove godine svi treba da pogledaju svoj odraz u Ogledalui usude se da krenu u istraživanje kreativnih dubina svog bića, da dođu na Dev9ti da pokažu svoje otkriće!

Foto: Vladimir Jević

Supernovost za vajare je konkurs za skulpture veće od dva metra i interaktivne instalacije, koje će sufinansirati festival, što ozbiljno motiviše. Šta su uslovi za prijavu?
Selena: U prethodne tri godine shvatili smo da neki od najznačajnijih umetnika u Srbiji iz godine u godinu ne uspevaju da izađu u javnost sa jednom velikom skulpturom ili instalacijom, i to pre svega zbog finansijskih razloga. Umetnicu su nam prethodnih godina tražili neku vrstu podrške u vidu materijala za rad, a ove godine smo prvi put uspeli da izdvojimo 1.200.000 dinara za materijal i pomoć pri stvaranju velikih skulptura, koje su odgovor na našu ovogodišnju temu Ogledalo, ili su prosto umetnička dela čije je nastajanje motivisano našim sloganom da stvaraju dalje. O velikim interaktivnim skulpturama koje će biti sufinansirane odlučivaće Aleksandar Gligorijević, Ivan Gračner, Arpad Slančik i Viktor Kiss, a za raspored izlaganja ostalih dela biće zadužen Umetnički savet Dev9t. Ciglana je već neko vreme utočište za sve naše dosadašnje radove, a da nam to i nije bila namera primarno. Osim što smo tamo provodili mnogo vremena, jednostavno se desilo da je u tom vremenu ona počela da poprima izgled velike galerije na otvorenom. Umetnici sanjaju o prostoru koji neće modifikovati njihovu prvobitnu zamisao o tome kako bi delo trebalo da izgleda. Ciglana je otvorena i ne postavlja uslove. I zato stvarno s nestrpljenjem očekujemo ta džinovska umetnička rešenja i drago nam je što ove godine možemo da pomognemo njihovu izradu.

Dev9t će objediniti sve vrste umetnosti i pokrenuti slobodne umove da stvore paralelnu, kreativnu stvarnost

Više od 2.000 umetnika je prošlo kroz festival do sada, šta očekujete ove godine?
Aida: Najmanje toliko! : )

Foto: Vladimir Jević

A šta mi da očekujemo od programa?
Aida: Mi nismo festival koji se promoviše tako što zakaže izvođača šest meseci unapred i na osnovu toga privlači ili ne privlači pažnju. Naš program se popunjava čak i onog momenta kad festival počne i svih dev9t dana. Tako da, ako očekujete najavu da će Mika, Žika ili Pera biti na festivalu Dev9t, razočaraćemo vas. Ne zato što neće, već zato što nam prvo valja rasporediti ekipu sa konkursa, radionice i slično, pa vas možda i iznenadimo nekim imenom koje će se predstaviti među silnim zvezdama koje nam stižu sa konkursa.
Selena: Na Dev9t je svaki dan potpuno drugačiji i uvek postoji nešto novo i nešto što prethodnog dana niste videli.

Kada i gde se tačno vidimo?
Selena: Vidimo se od 15. do 23. juna u Ciglani.

Vidimo se!

Foto: Magdalena Stanković

The post Aida & Selena: Uskoro ćemo se na festivalu Dev9t svi pogledati u ogledalo appeared first on 42 magazin.

U velikoj raspravi koja je nastala pokretanjem inicijative Incest trauma centra (ITC) da se u vrtiće i škole uvede edukacija dece o seksualnosti i seksualnom nasilju, javili su se branitelji porodičnih vrednosti i pokrenuli peticiju. Radi se o obrazovnom paketu koji je osmišljen tako da u skladu sa uzrastom dece uvede priču o seksualnosti, ali i o još nekim temama koje uključuju i bezbednost deteta. Sakupilo se na hiljade potpisa protiv sramotne seksualizacije dece time što u školi uče o seksualnosti i seksualnim različitostima. Normalnom čoveku naizgled nije jasno oko čega se svi sporimo na suprotnim stranama.

Zar nismo svi protiv toga da nam neko nedolično dodiruje decu? Zar nismo protiv toga da nam abortus bude kontraceptivno sredstvo? Zar ne bismo da smanjimo rizik od toga da nam deca obole od seksualno prenosivih bolesti? Da, ali ne tako javno. Ne da se o tome otvoreno priča, i to u školi ili vrtiću. O tome šapućemo.

Wilhelm Reich, austrijski psihijatar, još četrdesetih godina 20. veka govorio je o emocionalnoj kugi, fenomenu koji nastaje kada se seksualnost ne prihvata kao normalan deo ličnosti koji je povezan sa ljubavlju, već se tabuizira, potiskuje i traži patološke načine da izbije, obično preko pornografije, skrivanja i različitih seksualnih bizarnosti. Dakle, princip da ako ne govorimo o nečemu – to neće postojati, u ovom slučaju ima drugi oblik. Ako ne govorimo o tome, to će i dalje postojati, samo će se ispoljavati tajno, maligno, autodestruktivno, možda čak i u većem obimu, podstaknutno represivnošću.

Ali vi niste za to da deca ne znaju ništa o seksualnosti. Vi ste za to da znaju samo određene stvari, one u domenu „normalnih“ i da se priča manje-više svede na zdravu reprodukciju u adekvatno doba

Moram da vas razočaram, iz profesionalnog ugla, sa idejom da je seksualnost prilično fluidna, različita i nikako svodiva na samo jedan oblik ispoljavanja zarad reprodukcije. Ako vaša deca ne dobiju priliku da saznaju o tome na jedan zdrav način, saznaće na neki drugi. Ali saznaće. Možda bi bilo bolje da učestvujete u tome i koju će verziju saznati, u dogovoru sa stručnim licima koje se bave psihologijom i seksualnošću. Jer ako je vaše dete gej, nijedna edukacija neće učiniti da bude manje gej ili više heteroseksualno. Kao što ni heteronormativna literatura do sada nije učinila sve ljude heteroseksualnim. Samo će dobiti priliku da možda bolje razume sebe, kao i da ga možda bolje razume okolina, zbog čega ga vršnjaci neće zlostavljati i zbog koje će možda živeti dug i srećan život. Druga opcija je da se pretvarate da vaše dete nije gej i da ružičasti slon nije u sobi, da ga pustite da se nalazi sa nepoznatim muškarcima po mračnim haustorima, da nikada nema porodicu, jer mu vaše neprihvatanje to ne dozvoljava i da možda strada u raznim oblicima samodestrukcije. Ne zato što je gej, već zato što vi ne prihvatate da je on gej.

Postoji još jedan problem u predloženom seksualnom obrazovanju dece, priča se o pedofiliji. Popularna misao je da ona u stvari ne postoji kod nas, to je zapadna izmišljotina. A i ako postoji, došla je sa Zapada. Osim što zvanični podaci u Srbiji govore da je jedno od petoro dece žrtva seksualnog nasilja, ali bi možda bilo bolje da se ni o tome ne priča. Statistike ne mogu da nam kažu kakvo je zaista stanje – jer se o tome ne govori. Na osnovu svoje psihološke prakse, rekla bih jedno od troje dece, a možda su i to opet nerealni podaci, jer postoji puno neznanja u vezi sa seksualnim zlostavljanjem dece.

Kako dete uopšte da zna da je seksualno zlostavljano? Mislite da je jako maloj deci jasno šta se dešava ili da uspevaju da pročitaju zloupotrebu poverenja odraslih, i to često osoba koje poznaju i vole? Zaista nije.

Zato se danas i ti odrasli bune i potpisuju peticije, često nesvesni da su i sami bili žrtve zlostavljanja. To nije lako saznanje i često se ispoljava preko različitih psihičkih i fizičkih tegoba koje tumačimo na razne načine, ali ne razumemo uzrok. Zloupotreba alkohola i droga, seksualne disfunkcije, poremećaji ličnosti, promiskuitet, reproduktivna i urinarna oboljenja, depresija, to su samo neke od mogućih posledica seksualnog zlostavljanja u detinjstvu ili tokom života.

Kod zlostavljanja zaista nije lako razumeti ZAŠTO i u svima nama izaziva ljutnju, ali je od toga važnije da znamo KAKO i da učinimo sve da zaštitimo decu. To nije predstavljanje seksualnosti u lošem svetlu, to je učenje deteta da voli i poštuje svoje telo, kao i da brani njegov suverenitet. Da se ne dozvoli da običajni načini dodirivanja, upakovani u srdačnost, zapravo budu prikriveno seksualizovani. I što je najvažnije, da dete ima slobodu da vam to kaže, a da ga optužite da ne govori istinu ili da vam to bude previše strašno da možete uopšte da reagujete. Jer vaše nereagovanje šalje još snažniju poruku detetu – samo si u tome, možda si nekako i samo to izazvalo, najbolje je da prećutiš, treba da se stidiš, nešto si skrivilo. U obrazovnom materijalu ITC-a je na veoma pažljiv način osmišljeno uvođenje i ovakvih tema u obrazovni i porodični sistem, na isti način na koji uvodimo i druga upozorenja o bezbednosti ili učimo da brinemo o svom zdravlju.

Seksualno zlostavljanje dece je nasilan čin i ozbiljan problem u Srbiji koji se dešava znatno češće nego što mislimo i moramo ga upoznati da bismo se sa njim borili. Možda smo krenuli pogrešnim redosledom, možda je trebalo da obrazujemo sve generacije „čuvara porodice“, a tek onda decu, jer će deca sada znati više od njih

„Četiri zida“ više nisu rešenje, „ofinger“ (ofinger je inače davno korišćen kod nelegalnih abortusa zbog čega su žene silno umirale) više nije rešenje, „sedi čiki u krilo“ takođe nije rešenje – vreme je da se obrazujemo.

Psihougao – mesto za pitanja,
odgovore i razlike

Psihologija kao mlada nauka poslednjih godina doživljava svoj vrhunac. Svuda je psihologija i sve postaje psihologija. Marketing, politika, menadžment, bezbroj knjiga o samopomoći i ljudi koji nude slamku psihološkog spasa. Da li zaista psihologija kao nauka doživljava procvat, nisam baš sigurna, ali njeni derivati svakako stvaraju potpuno novo tržište i sve brojnije konzumente. Ulazimo na mala vrata, velika vrata, ponegde još uvek kucamo, ali ipak postajemo deo života. Jer više nije dovoljno samo ići kroz život, već taj život treba proživeti sa malo više smisla. I razumeti zašto, kako, sa kim i kada. Treba nam nov ugao posmatranja. Psihougao.

Volim da pišem o psihologiji jer je promenila moj život. Volim i što je ima toliko i svuda jer vraća pogled na unutra. Ljudi uvek pitaju „kako“, a „kako“ je put, a ne kratka instrukcija.

Kako upotrebiti, a ne zloupotrebiti psihologiju? Da li sam zavisan od seksa/gejminga/hrane? Da li i kako seksualno obrazovati decu u školama? Šta više motiviše ljude, kazna ili nagrada? Šta je naučena bespomoćnost i da li Srbija od toga boluje? Šta je psihoterapija tela? Vrli novi svet onlajn dejtinga, za ili protiv, i zašto? Šta je kink? Zašto nam je lakše da pamtimo negativna nego pozitivna iskustva? Zašto klikćemo po sadržajima koji nas plaše? Da li je ljubav prema sebi sebičnost i zašto ona to nije? Zašto zrelost ne zvuči kao privlačna opcija?

Biće puno pitanja, ali i dosta odgovora koji opet vuku ka novim pitanjima. Biće i neslaganja, i diskusija, i jednostranosti, ali i širine tamo gde na nju nismo navikli. I provokacije, jer nas tera da mislimo i vuče nas napolje. Biće i ljubavi na neočekivanim mestima. Ali uvek će biti poštovanja prava da budemo drugačiji i svoji.

The post PSIHOUGAO: Seksualno obrazovanje iliti zašto ćutanje nije rešenje appeared first on 42 magazin.