Čim grane sunce i veže se nekoliko lepih dana zaredom, svi želimo da neprestano budemo napolju. A kako biti istovremeno unutra i napolju a ne biti na terasi? Sledeći nivo jeste provoditi vreme na krovu, pod uslovom da je ravan. Ovaj deo na vrhu zgrade ili kuće jedan je od najprivlačnijih kako nama da u njemu uživamo u pogledu na ceo grad, jednako je zanimljiv i arhitektama. Izazov da od ovog prostora naprave onaj sa wow efektom nije uvek lak zadatak, zato smo prelistali internet i pronašli najupečatljivije primere krovnog prostora koje su arhitekte uspešno rešile. Ovo je TOP 10:

Ako želite da napravite park, vrt ili urbani mini-trg, možete se ugledati na ovaj primer.

Kuća u Nha Trangu; Foto: Hiroyuki Oki; Dizajn: ICADA+VTN Architects

Naravno, bazen je prvo na šta smo i mi pomislili!

Stan u Tel Avivu; Foto: Amit Geron; Dizajn: Pitsou Kedem Architects

Ukoliko vam uslovi dozvoljavaju, u prevodu sve komšije se sa tim slože, možete se baciti na nadogradnju i napraviti stan na vrhu zgrade.

Foto: Bruce Damonte; Dizan: WORKac

Dnevni boravak nije rezervisan samo za unutrašnji prostor. Treba vam kauč, stočić i mini-kuhinja u ćošku.

Foto: Nico Arellano; Dizajn: Bostudio Architects

Za adrenalinski doživljaj krovnog prostora odaberite stakleni pod.

Kuća Feldbalz; Foto: Bruno Helbling; Dizajn: Gus Wusteimann Architects

Ili napravite igralište za decu…

OB obdanište; Studio Bauhaus; Foto: Ryuji Inoue; Dizajn: HIBINOSEKKEI Youji no Shiro

Ko kaže da su livade i zelenilo rezervisani samo za prizemlje, evo poljane na krovu.

Muzej Moesgaard; Foto: Jens Lindhe; Dizajn: Henning Larsen Architects

Inspirišite se komunizmom i eto betonskog krova.

Kroz privatne kuće; Foto: Sergio Pirrone; Dizajn: BCHO Architects

Naravno, niko ne kaže da to mora da bude jedan nivo – bazen na jednom nivou, na drugom  boravak za sedenje, što da ne.

Privatna kuća, Foto: DW5/Bernard Khoury; Dizajn: DW5/Bernard Khoury

I za kraj favorit – drvena koliba na vrhu zgrade! Nije vam potreban stan unutar zgrade, sami možete sagraditi mini-dom na krovu.

Kućica; Foto: Rafael Gamo; Dizajn: Big City/Office of Architects

The post Top 10 inovativnih prostora na krovu appeared first on 42 magazin.

Iako je funkcionalni trening već svetski popularan, kod nas postoje još uvek brojne nedoumice šta on zapravo predstavlja. Ukratko – on je zamenio klasičan trening sa tegovima i kardio-spravama i zauzeo vodeću poziciju kod većine vežbača, jer je visokointenzivni, individualno prilagođen funkcionalni trening.
Velike traktorske i kamionske gume, masivni lanci i konopci postali su neophodni rekviziti treninga 21. veka, kako mnogi drugačije nazivaju ovu vrstu treninga. Reč je o treninzima koji omogućavaju da više grupa mišića bude istovremeno aktivirano kroz integrisane i kompleksne pokrete koji uključuju i um i telo.

 Da biste brže doveli telo u željenu formu, jasno je da favorizujemo ovaj vid treninga, ali pre nego što obujete patike pređite naše „uputstvo za upotrebu“ u vidu osam koraka koji slede.

1. Dobro procenite svoju trenutnu formu
Radi se o visokointenzivnom vidu treniranja, u kome su vežbe kružno koncipirane, kao što su mrtvo dizanje, zgibovi, sklekovi, propadanja i druge koje zahtevaju određenu kondiciju. Zbog toga se početnici najčešće preforsiraju i odustanu od ovog vida treninga. Zato je veoma važna procena ličnih kapaciteta kao polazna osnova za napredak i pomeranje sopstvenih granica.

2. Budite prisutni na treningu i pokažite maksimalnu koncentraciju
Za razliku od vežbanja na spravama, gde vam je ponekad i dozvoljeno da odlutate u mislima, na funkcionalnom treningu je to gotovo nemoguće. Vežbači moraju biti potpuno uključeni i koncentrisani kako bi pravilno izveli sve vežbe jer one predstavljaju objedinjeni fizički i mentalni izazov.

2. Odaberite najbolju opremu i trenirajte kao šampion
Odabir kvalitetne opreme je podjednako važan kao i sam trening. Tim povodom je Reebok predstavio nove CrossFit Nano 8 patike sa posebnom Flexweave tehnologijom koja predstavlja revoluciju brenda sa savršenim balansom lakoće, izdržljivosti i stabilnosti. Kreirana kao vrhunska patika za ovu vrstu treninga, Nano 8 pruža lagan osećaj na nogama, a zahvaljujući Flexweave tehnologiji, ovo su do sada najudobnije i najistrajnije patike koje stopalu omogućavaju prozračnost tokom treniranja.

4. Uključite celo telo i ojačajte najslabije tačke
Funkcionalni trening je najkompletniji način treniranja koji kombinuje sve elemente – snagu, kondiciju, eksplozivnost, brzinu i izdržljivost. Zajednička nit kod svih vežbi jeste angažovanje više grupa mišića istovremeno, uz jačanje najslabijih delova tela – stomaka i donjeg dela leđa.

5. Manje različitih vežbi za veći učinak
Kod kreiranja programa za ovu vrstu treninga akcenat se stavlja na izvođenje manjeg broja vežbi sa više ponavljanja, tako da se neretko čitav trening sastoji od samo dve vežbe. Upravo zbog pomenutog visokog intenziteta vežbi, treninzi traju oko 30 minuta.

6. Trenirajte u paru
Odaberite idealnog trening partnera koji će biti vaš oslonac, podrška i motivator. Pronađite osobu koja će vam pomoći da pomerite svoje granice i koja neće dozvoliti da odustanete pri prvoj prepreci.

7. Postavljajte sebi ciljeve i stremite ka njima
Ne dozvolite da vam glavni cilj bude regulisanje telesne mase ili izgradnja muskulature. Postavljajte sebi kratkoročne ciljeve pomoću kojih ćete unaprediti svoje performanse i učiniti da trening bude sastavni deo vašeg života i odličan ventil za sve dnevne izazove. Na ovaj način ćete trening trajno uvesti u svoju rutinu i unaprediti suštinski kvalitet života.

8. I, naravno, pravilna ishrana!
Za postizanje bilo kakvih rezultata neophodno je redukovati ishranu. Izbegavajte masnu hranu, slatkiše, a unosite optimalnu količinu proteina, voća i povrća. Takođe, važna je i rehidratacija organizma – pijte od litar i po do tri litra vode dnevno.

Da sumiramo… sada kada znate sve što je potrebno za pravilan trening, na vama je samo da odlučite koje je pravo vreme za jednu kvalitetnu promenu u vašem životu i ne čekajte ponedeljak ili prvi, teretane rade i nedeljom, tako da nema izgovora!

The post Otkrivamo 8 saveta za funkcionalni trening! appeared first on 42 magazin.

Beograd je na još jedan, sportski način deo društva najvećih svetskih metropola budući da je i kod nas osnovana adidas Runners zajednica (AR), popularni sportski klub koji okuplja ljude sa svih meridijana. Time se prestonica Srbije pridružila Londonu, Berlinu, Parizu, Tokiju i drugim velikim gradovima koji su već deo ovog globalnog trkačkog pokreta.

Treninzi i radionice su besplatni i biće realizovani uz nadzor profesionalnih i stručnih trenera

Kroz povezivanje različitih ljudi sličnih ciljeva, adidas Runners donosi jedno sasvim novo iskustvo ljubiteljima trčanja. Ovaj pokret ujedinjuje sve one koji žele više od treninga, više od trčanja, više od običnog sportskog kluba. One koji žele zabavu, ali na ozbiljniji način.

„Mi smo zajednica, prijatelji, porodica i trkači. Sa ponosom mogu da kažem da smo mi prvi članovi adidas Runners pokreta u Srbiji. Za nas ovo nije još jedan vid rekreacije, već istinska filozofija života. Želimo da među naše članove primimo sve istomišljenike i apsolutno je nebitno da li neko iza sebe ima pet, šest maratona ili je na samom početku. Važno je da nas spaja isti cilj, a to je želja da budemo najbolja verzija sebe“, istakao je Marko Tomić, kapiten tima i dodao: „Treninzi i radionice su besplatni i biće realizovani uz nadzor profesionalnih i stručnih trenera, a kroz pažljivo osmišljeni program svako će imati priliku da ostvari svoje trkačke ambicije.“

Pokret ujedinjuje sve one koji žele više od treninga, više od trčanja, više od običnog sportskog kluba, one koji žele zabavu, ali na ozbiljniji način

Osim što će se treninzi održavati na zanimljivim lokacijama, dinamičnost celom projektu daće i različiti sadržaji koje je pažljivo osmislio tim stručnjaka trenera. Kako bi se adekvatno uklopio u tim, svakom članu će se pristupiti individualno u skladu sa trenutnom fizičkom spremnošću, a na raspolaganju će imati i profesionalne savete o zdravlju.

Prestonica Srbije pridružila se Londonu, Berlinu, Parizu, Tokiju i drugim velikim gradovima koji su već deo ovog globalnog trkačkog pokreta

Za više informacija o adidas Runners Beograd pokretu, treninzima i načinu učlanjenja, posetite zvaničnu Facebook grupu adidas Running Belgrade, a preko lokalnog haštaga #TakeChargeBelgrade delite svoja iskustva i napretke sa drugim trkačima.

The post U korak sa svetom – adidas Runners Beograd appeared first on 42 magazin.

Bivša atletičarka, magistar komunikologije, žena iz čijeg se CV-ja izdvajaju Olimpijske igre, Pesma Evrovizije i adidas u Nemačkoj i, kada tu zastanete, sve izgleda kao da ona korača uzlazom putanjom koju je sama osmislila, ali ako nastavite, sledi povratak u Srbiju. Pitali smo je zašto, a ona s osmehom, spontano, odgovara zato što tamo nije imala dovoljno onog što želi. Onda postaje deo Mikser festivala, Urbanog inkubatora, Krokodila, a paralelno otpočinje svoj najveći projekat – osnivanje Atletskog kluba Running sa idejom da promeni svest ljudima u Srbiji kada je reč o sportu. Kada žena sa takvim iskustvom počinje od nule i gradi brend, onda je zadovoljstvo razgovarati o njenim desetogodišnjim ciljevima, a već za nekoliko godina ostvarila je gotovo nemoguće, trčanje je postalo trend u Srbiji!

Radila si na velikim projektima kao što su Olimpijske igre u Atini 2004. Pesma Evrovizije 2006, u centrali adidasa u Nemačkoj između ostalog, a zatim se vratila u Srbiju. Šta je uticalo na tvoju odluku?
To se nije desilo planski, jer da se desilo planski, ne bi bilo tako. To je bilo pre deset godina. U tom trenutku su stvari ovde izgledale optimistično, izgledalo je kao da će se krenuti u nekom boljem pravcu. Tada mi se činilo da sa svim svojim iskustvom mogu ovde da napravim promenu. I nije mi odgovaralo da imam kancelarijski posao u inostranstvu – imala sam stabilan posao od devet do pet i osećala sam se kao u zatvoru, da gubim vreme i da ne doprinosim dovoljno. Nije mi bilo dovoljno da imam lepu platu s kojom mogu sebi i svom partneru da obezbedim lepši život, kola, letovanje… To mi nije bilo dovoljno. Sasvim slučajno odlučila sam da ne obnovim ugovor i da to stavim na stand by. Došla sam ovde na poziciju direktora u konsultantskoj kompaniji gde sam se zadržala pet dana. Zatim me je drugarica, producentkinja Maja Đulić, sada Maršićević, pozvala da pomognem revitalizaciji gradske četvrti Savamale, odnosno prvom Mikser festivalu i od tog trenutka počinje posao koji traje 24 sata, a nije usmeren na honorar već na društveno angažovanje.

Kod nas ne postoji neki profesionalni pristup u komunikacijama u sportu, pa se ljudi ili deca uključuju u sport kako bi bili Novak Đoković, a onda se isključuju u nekom periodu kada shvate da to nisu

To je prelomna godina budući da si tada osnovala Atletski klub Running.
Da, u novembru te godine osnovan je Running. Nekada sam se bavila profesionalno atletikom i odrasla sam na Partizanovom stadionu. Ono što je dobro u Nemačkoj jeste što sam se vratila trčanju, s obzirom na to da tamo postoji kultura trčanja i oprema mi je bila na raspolaganju (smeh). Polako sam se spremala za Beogradski maraton u aprilu te 2012. godine. Tada su već u Nemačkoj postojali road-running klubovi i ljudi koji trče. U Beogradu je tada je bilo svega stotinak rekreativnih trkača. Njih dvadesetak se okupljalo oko sajta Trčanje.rs koje je osnovano na jesen 2011. Njima sam se priključila i pomagala svojim znanjem i iskustvom jer sam mislila da kroz trčanje ljudi ovde mogu da postanu mentalno zdraviji, a onda i fizički. Paralelno su se dešavali projekti revitalizacije Savamale, Mikser festival, potom Urbani inkubator sa Goethe Institutom, koji je obuhvatao 10 projekata.

Kako nastaje Running?
Na preporuku glavnog trenera Trčanje.rs u novembru osnivam Running sa idejom da ponudim nešto drugačije. Da inkorporiram svoje iskustvo i ekspertizu u komunikaciju u sportu. Kod nas ne postoji neki profesionalni pristup u komunikacijama u sportu, pa se ljudi ili deca uključuju u sport kako bi bili Novak Đoković, a onda se isključuju kada shvate da to nisu i nikad se sportom više ne bave. Moja ideja je bila da se to promeni, da trčanje i sport učinim pristupačnim širim narodnim masama na njima blizak način – moderan i zabavan. U trenutku osnivanja Runninga želela sam dve stvari – prvo, da pokrenem besplatan program za decu kako bismo im trčanje predstavili kao omiljenu obavezu koja se neguje kroz život. To je trend u svetu, a kod nas to mora da počne da se dešava paralelno sa drugim promenama u Srbiji. Druga stvar je bila da rekreativnim trkačima obezbedimo prostor za presvlačenje, tuševe i trenersku podršku. To je falilo u tom trenutku. U saradnji sa opštinom Savski venac i Dečjim kulturnim centrom Majdan pokrenula sam program za decu i obezbedili smo trkačima da koriste prostorije. Nakon toga pokrenuli smo program za odrasle 10 Running, ali ovo su bile osnove.

Kakve je bio odziv ljudi te prve godine, a kako je danas s obzirom na to da je sada trčanje trend? Kako je to izgledalo prve godine?
Rekla si da se ljudi sada uključuju jer je trčanje kul. E to je rezultat onoga što smo tada radili. To je upravo to što sam želela da postignem, da ljudima trčanje postane kul obaveza. To smo postigli, a kako? U toj prvoj godini najbitnije je bilo vrlo jasno planiranje onoga što želite da postignete i kako. Tada smo imali kampanju Trčanje je. Želeli smo da kažemo da to nije samo atletika već je ljudima i revolucija u životu, vrsta meditacije… svakome je nešto drugo. Želeli smo da kroz online i offline kampanju te prve godine prbližimo trčanje na kul način pre svega mladim ljudima, a onda i starijim. Bilo je bitno planiranje, ali i prepoznavanje stvari i dalja modifikacija planova u skladu sa tržištem i društvom. U stvari, prvih godinu dana ništa drugo nismo radili osim što smo gradili vizuelni identitet, pravili jasne ciljeve, planove, kratkoročne i dugoročne, saradnje, ugovore, dizajn i komunikaciju. To traje! Kada pokrenete nešto od nule da biste stvorili brend koji ima identitet, morate da odvojite vreme za to. To vreme sam omogućila tako što sam radila druge stvari, pa nisam živela od toga i moglo je vrlo temeljno i profesionalno da se radi.

Zatim je nastao dečji program.
Ljudi misle da će odmah da se prijavi gomila dece, ali to nije tako. Ono što u realnosti igra najveću ulogu jeste reputacija i preporuka i prepoznavanje po senzibilitetu. Što se tiče dece, imamo između 10 i 20 klinaca koji prolaze kroz školu. Kod nas je, nažalost, mentalitet takav da ljudi ako ne plate, misle da ne dobijaju kvalitetnu uslugu, a mi angažujemo najbolje trenere na tržištu, biramo ih po visokim kriterijumima, tako ih i plaćamo i trudimo se da taj nivo kvaliteta održimo.

Kako izgleda dečji program?
On se sastoji iz treninga i radionica o ishrani. Treninzi su prilagođeni uzrastima. Počinje zagrevanjem, pa se radi tzv. poligon gde deca rade na koordinaciji tela kroz kolut napred, trčanje… osim na kondiciji, radi se i na motorici. Trening se završava igrom, sakrije se predmet recimo, pa ga oni traže i za kraj ide istezanje. To se održava za vikend, subotom i nedeljom. Volela bih da ovo raste jer je ovaj program osnovan kako bismo roditeljima, pored svega što plaćaju, knjiga, škola, odeće, obuće i ostalog, mogli da omogućimo nešto besplatno.

Uključila si i roditelje da ne moraju da čekaju da klinci završe s treningom već da to bude porodična aktivnost.
Pratili smo šta je nabolja praksa u inostranstvu kako bismo je primenili i ovde. U isto vreme primetili smo da roditelji, kad dovedu decu, sede ispred sale, pa ih dovedu kad im odgovara, a ne dovedu ih kad im ne odgovara. Želeli smo da postoji kontinuitet i da to bude zajednička obaveza jer smo znali da, ako to bude obaveza roditelja, oni će povesti i dete. Pa smo uveli program Running mama i Running tata uz nadoknadu od 800 dinara mesečno, što je 100 dinara po treningu, gde dobiju individualni trening u odnosu na kapacitete koje procenjujemo testiranjem. Oni odrade svoj trening i vrate se na rastezanje s decom i to postaje zajednička aktivnost.

Trčala sam sve trke Beogradskog maratona osim onih kada sam živela van Srbije. Sećam se i ’99. godine kada je bilo bombardovanje i pljuštala je kiša

Kakav izgleda program za odrasle?
Program 10 Running nastao je sasvim slučajno u februaru 2014. Mi smo koorganizator trke s preprekama Challenge Race na Košutnjaku i, odlazeći tamo, razgovarala sam sa glavim trenerom Igorom Čurovićem. Oboje smo se spremali za Beogradski maraton i razmišljali zašto ne spremamo još neke ljude za ovaj program. Sećam se da je on rekao da to ne može da bude da se samo skupimo i trčimo zajedno, već mora da bude prilagođenu kvalitetu koji želimo da postignemo. Da to bude manja grupa ljudi sa tri treninga nedeljno, da imaju kabine i tuševe, da jedan trening bude stabilizacija snage i rastezanja u sali, a zatim trčanje sa detaljnim planom ishrane. Onda smo se složili da tako krenemo i napravili smo prvi vizual. Trčali smo 10 Running Beograd, Novi Sad, Budimpešta, zatim Rim. Najdirljivije je to da imamo ljude od 16 do 60 godina. Jedna 16-godišnjakinja spremala se za maraton, a kada smo išli u Rim, ona i još neki mladi ljudi su sa našim programom prvi put putovali u inostranstvo i leteli avionom. Tada sam shvatila šta zapravo radimo! Dvoje dece leti s nama avionom, jedno prvi put ide u inostranstvo, drugo prvi put leti avionom – a razlog je trčanje!

To je dobar osećaj.
Jeste, zato smo 2013. počeli s programom međunarodne saradnje, a to je pregovaranje s međunarodnim trkama za povoljnije uslove za učešće trkača iz Srbije. Maraton i polumaraton u Stokholmu, gde smo bili prošle godine, košta skoro 100 evra, a nama je to mnogo. Nakon pregovora dobili smo popust i to ne samo za ljude iz Runninga već za sve ljude iz Srbije koji se prijave preko nas, a plaćali su 25 evra za trku. Za Rim smo takođe dogovorili odličan popust i poveli preko 70 ljudi iz Srbije u Italiju. Svi mediji su tada objavili da je to rekordni broj trkača iz Srbije na bilo kojoj maratonskoj trci u Italiji.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Nakon Košutnjak Challenge Race, koji je svake godine drugačiji, sledi Color Running, otkud ideja?
Košutnjak Challenge Race nastao je isto spontano, nekoliko rekreativnih trkača sa kojima sam trčala poželelo je da organizujemo trku s preprekama. Mi smo to organizovali za nas i prijatelje i to je skroz neplanirano preraslo u značajnu trku u Srbiji. O trci s bojama pričam otkad sam osnovala Running. To je najpopularnija tematska trka na svetu. Ona upravo uključuje decu i mlade ljude u sport na prezabavan način. Moja želja je bila da zvanični The Color Run dovedem u Srbiju, to je ogroman brend. Kontaktirala sam sa njima, ali licenca za naše tržište koštala je oko pola miliona evra. Tada sam shvatila da ne možemo zvanični Color Run da dovedemo već da napravimo našu tematsku trku u Srbiji, pa smo je nazvali Color Running, po našem Runningu. Boje su naravno najvažnije ali su preskupe – 100 grama te boje košta jedan evro, a na trci bacite oko 200 kilograma. Boje treba da budu organske i jestive, da ako nekom upadne u usta, ne bude problema, da se lako ispiraju. One moraju da prođu sve sanitarne kontrole, pa je procedura organizovanja ove trke mnogo komplikovanija od drugih.

Ovo je već treća po redu trka, što znači da ste ipak uspeli.
Prve godine kada smo je organizovali nismo imali glavnog sponzora – glavno sponzorstvo je nakon potpisanog ugovora bilo otkazano, tako da sam svu svoju ušteđevinu uložila da se desi prva trka, uz pomoć prijatelja i partera, među kojima je Savez za rekreaciju i fitnes Srbije. Boje, reći ću vam otvoreno, uzela sam od dečka koji u Mađarskoj organizuje žurke s bojama, a meni je 50 kilograma boje dovezao preko Horgoša. Bukvalno uz pomoć prijatelja i volontera uspeli smo da organizujemo prvu trku. Imali smo ogromnu medijsku pažnju i u Srbiji i u regionu. Tada sam znala da sa dobro obavljenim poslom možemo da nađemo sponzora za sledeću godinu, iako sam tada iskreno rekla da ja to više nikad neću raditi. Teško iskustvo u svakom smislu – vremena, emocija i finansija, svega!

Mislim da su ljudi efikasniji u svojim poslovima ako se bave sportom, generalni menadžeri velikih svetskih kompanija najčešće trče

Kako je onda došlo do druge trke?
Sledeće godine me je pozvala bivša koleginica iz agencije u kojoj sam radila pet godina i rekla „Dobar dan, da li je to Running? Da li će biti trke ove godine, mi želimo da budemo sponzor.“ Napravila sam prezentaciju uz ogromnu muku i poslala je i kompanijama koje se bave bojama. Ujutru sam poslala i bukvalno me je popodne zvala Tikkurila i rekli su da žele da rezervišu glavno sponzorstvo. Da jure ovu trku otkad je održana i da žele da budu glavni sponzor. To je ono kad ljudi kažu moraš nešto da daš da bi dobio. Trka je doživela neverovatan uspeh i sada mi je želja da samo raste. I ove godine je Tikkurila sponzor, oni proizvode boje organskog porekla, a ljudi koji imaju problem sa alergijama isključivo koriste Tikkuriline boje jer su antialergenske. Sada i drugi to prepoznaju, pa nam je ove godine sponzor i opština Stari grad jer je svake godine druga lokacija trke, a ove je na Dorćolu.

Šta mogu da očekuju 16. septembra oni koji se prijave za trku?
Ova trka sastoji se od dve trke – za decu i za odrasle. Ona je i pet friendly, pa smo prošle godine imali dve kuce, a ove godine imamo zvaničnu prijavu kako bismo mogli brojeve da uradimo i za kuce i mace. Za sada imamo blizu 10 prijavljenih. U 10 časova počine trka za decu na 300 metara, a u podne trka za odrasle. Manifestacija ne uključuje samo trku, već i aktivnosti pre trke koje naši partneri i sponzori organizuju i oni su zabavnog karaktera. Tako će na raspolaganju biti Jeep Renagede za avanturističku test vožnju kroz gradsku sredinu, ali i mnogi drugi, pa ljudi mogu da dođu ranije i da uživaju pre trke, ali i posle trke kada kreće žurka.

Kada pokrenete nešto od nule da biste stvorili brend koji ima identitet, morate da odvojite vreme

Kad si trčala svoj prvi maraton?
Kada je osnovan Beogradski maraton. Trčala sam sve maratone osim onih kada sam živela van Srbije. Kao mala pet kilometara, kao malo starija polumaraton, a jednom i ceo maraton. Sećam se i ’99. godine kada je bilo bombardovanje i pljuštala kiša. Tako da trčim ceo život sa jednom ogromnom pauzom, zbog koje mi je žao, a to je kada sam otišla u Atinu da radim i otprilike pet godina do Nemačke bila sam isključena. Kroz uključivanje u sport se sve menja, okruženje i poslovi, navike. Mislim da su ljudi efikasniji u svojim poslovima, ako se bave sportom, generalni menadžeri velikih svetskih kompanija najčešće trče. Ljudima se jednostavno promeni život kada počnu da trče, a kako se oni menjaju iznutra, to se vidi i spolja. Ja to vidim kod nas u Runningu, bukvalno na našem primeru, ne moram da gledam dalje – to su ljudi koji sada dobro izgledaju i sebi i drugima i dobro se osećaju.

Kakvi su dalji planovi?
Da Color Running raste zdravo. Da svake godine pružamo više trkačima i društvu, da naši partneki budu svake godine zadovoljni sa nama. Da se uključuju i drugi koji to prepoznaju, da budžet raste i da možemo da kažemo da ćemo imati na Ušću trku za 5.000 ljudi, da ćemo imati 1.000 kilograma boja, da će to biti regionalni događaj u isto vreme u nekoliko država, da ćemo imati video-bim gde u isto vreme svi startuju… Imam viziju te trke kako raste i već sada dogovaramo šta će biti za dve godine jer ona mora da raste i nema nazad. Volela bih da 10 Running naraste da imamo pet Running programa i da odemo na neke lokacije koje nismo videli, a da razlog putovanja bude trčanje. Ove godine idemo u Bejrut. Da dečji program nastavimo i da skupimo sredstva za još radionica o ishrani. A desetogodišnji cilj za Running jeste da aktiviramo tinejdžere kroz teen program, a ideja je aktivacija dece, pogotovo devojčica koje se isključuju iz sporta u tom periodu. To je već ispričana priča u Evropi, a kod nas je to sada aktuelna tema.

U vašoj kampanji ljudi su odgovarali na pitanje šta je za njih trčanje – a šta je ono za tebe, šta bi ti dodala na kraju rečenice: Trčanje je…
Život!

The post Milena Berić: Trčanje je revolucija u životu! appeared first on 42 magazin.