Zašto? Pa, postoji nekoliko razloga, a svi su u cilju podizanja rejtinga i podilaženja mlađoj publici.

Početkom avgusta Američka akademija filmskih umetnosti i nauka objavila je vest da će ove godine dodeliti i jednu novu nagradu, i to za – izvanredno dostignuće u popularnom filmu. Što znači da će svi silni superherojski filmovi, franšize i ostali blokbasteri, biti u konkurenciji za Oskara. Ova odluka podigla je dosta buke jer će izjednačiti umetnički film sa konzumerističkim box-office ostvarenjima, koja, osim kapitalne, nemaju nikakvu drugu vrednost.

Zatim, pošto se sa rejtinzima bori još od 1987, Akademija je nedavno odlučila da TV prenos dodele nagrada, zbog sve slabije gledanosti, sa pet sati smanji na tri sata, tako što će neke dobitnike isključiti iz programa uživo.

A među tim „nekim“ su najbolji kinematografi i montažeri – dve veoma važne profesije koje svojim radom izdvajaju film od drugih medija

Kinematografi film čine prepoznatljivim, lepim, atmosferičnim i jasno govore kako forma može biti sredstvo za izmamljivanje emocija ili pričanje priče. S druge strane, montažeri su ujedno i kreativci i tehničari, koji postprodukcijom oblikuju film u smislenu, upečatljivu celinu.

Kako stvoriti popularniji TV prenos ako u isto vreme poniziš umetnike koje bi baš trebalo nagraditi, dati im priznanje?

Pored svega toga, komičar Kevin Hart, koji je najavljen kao voditelj programa, sklonjen je s te pozicije zbog glasnih homofobnih izjava. Dakle, osim što je ceremonija sve manje gledana, sada nije važno ni ko će je voditi!

Kevin Hart

Zbog svega toga ekipa holivudskih zvezda, kao što su Martin Scorsese, Kerry Washington, Brad Pitt, Judd Law, Chloë Sevigny, Russell Crowe, Frances McDormand, Alfonso Cuarón, Guillermo del Toro, Spike Lee, Quentin Tarantino ili Rachel Morrison – najbolja američka kinematografkinja, uputila je otvoreno pismo Akademiji sa ciljem da odustanu od nove prezentacije dodele nagrada i u program vrate sve dobitnike.

U pismu oni kažu: „Akademija je osnovana 1927. sa ciljem da nagradi umetničku i zanatsku izvanrednost pri kreiranju jednog filma. Potiskivanjem esencijalnih filmskih zanimanja i zanata, 91. ceremonija dodele nagrada Oskar nije ništa drugo do uvreda za sve nas koji smo život posvetili sedmoj umetnosti… Kada institucija kao što je Akademija filmskih nauka i umetnosti, čija je svrha da veliča upravo kvalitetan timski rad, ne uspeva da prizna i adekvatno nagradi one koji to zaslužuju, onda ne želimo da budemo deo nje, ili da verujemo u njeno obećanje da će slaviti film kao kolaborativnu umetničku formu.“

Akademija je odgovorila izjavom kojom okrivljuje netačno novinsko izveštavanje i tračeve na društvenim mrežama, te da je lanac tih dezinformacija uznemirio mnoge članove filmskog sveta. Na kraju, rekli su da će se dobitnici svih kategorija naći u TV prenosu.

Scenografiju ovogodišnje dodele nagrada dizajnirao je David Korins

Ipak, videćemo kako će taj prenos izgledati i na koji način će se dodvoriti mlađim generacijama, nestrpljivim za duže TV formate. Članovi Akademije nisu naglasili da li će čitav šou biti duži ili sve ostaje u prvobitno planiranoj tročasovnoj formi.

U svakom slučaju, angažovanje holivudskih zvezda daje nadu da postoji svetlija budućnost za filmsku umetnost i da akcija donekle ima smisla. Kažemo donekle jer, iako je povučena i  nova nagrada,  filmovi koji su u nju prvobitno svrstani – samo su prebačeni u druge kategorije i takmiče se.

Trend nagrađivanja box-office hitova vlada još od 1997. i čuvenog Titanika, a nastavio se kasnije s Gospodarom prstenova ili filmom iz X Men serijala – Logan. Međutim, ovogodišnji model kulminacija je tog trenda. Nagrađivanje popularnih filmova kao što su The Black Panther, A star is Born ili Bohemian Rapsody će možda dići rejting, ali će na duže staze smanjiti umetničku vrednost filma.

Devedeset godina filmske tradicije zamenjuje se populističkim potezima i ulizivanjem širokim narodnim masama

A toj publici nije ni stalo do nagrada, jer ne gledaju filmove zbog toga što su dobri, već zato što su zabavni ili – zbog toga što u njima glumi omiljena pevačica.

U neku ruku, manja gledanost, a zatim i apatija ljudi iz industrije, cena je koju Holivud plaća zbog svog višegodišnjeg ponašanja: ako su nastavci, rimejkovi i franšize od 7+ delova moderna jezgra holivudskog biznisa i ako se štancuju neverovatnom brzinom, jasno je da edukuju jednu novu publiku. Onu kojoj umetnost na filmu ili jake priče o društvenim problemima nisu dovoljno uzbudljive.

Pitanje koje ostaje je – da li će Akademija nastaviti s dodvoravanjem toj publici ili suprotno – kvalitetnim nagradama inspirisati holivudsku industriju da umesto na štancu poradi na kvalitetu?

Rejting će pokazati.

The post Brad Pitt i Martin Scorsese smatraju da je dodela Oskara uvreda za filmsku umetnost appeared first on 42 magazin.

Joker
Režija: Todd Phillips

Studiji DC i Warner Bros. usudili su se da posle Džokera Heata Leadgera snime još jedan film o ovom stripskom antiheroju, a glavna uloga dodeljena je Joaquinu Phoenixu.

Film je režirao Todd Phillips (The Hangover), dok je scenario pisao Scott Silver (8 Mile, The Fighter). Ovoga puta gledaćemo tranziciju karaktera od skromnog Arthura Flecka do jednog od najupečatljivijih zloća velikog ekrana – znatevećkoga.

Jojo Rabbit
Režija: Taika Waititi

Slika iz filmske satire Taike Waititija – Jojo Rabit

Novi film fenomenalnog novozelandskog reditelja Taikae Waititija preti da postane najomiljeniji svih vremena. Njegova prethodna ostvarenja Boy, Hunt For The Wilderpeople, What We Do in The Shadows i da – Thor: Ragnarok, oborila su nas s nogu, i to s razlogom: u svaki od njih reditelj uspeva da unese radost i zadaje emotivne udarce za pamćenje i obožavanje.

U ovom novom ostvarenju reditelj će (kao i obično) i glumiti – i to imaginarnog prijatelja jednog desetogodišnjeg nemačkog dečaka koji sanja da postane član Nacističke partije. Taj imaginarni prijatelj je, naravno – Hitler. Scarlett Johannson glumi dečakovu antinaci majku, dok Sam Rockwell, Stephen Merchant, Rebel Wilson i Alfie Allen glume naciste s kojima ne biste voleli da se zezate četrdesetih.

Where’d You Go, Bernadette
Režija: Richard Linklate

Ovaj film miks je komedije/drame i baziran na noveli Marie Semple iz 2012. godine koja je bila veoma popularna i kod nas. Glavnu ulogu tumači Cate Blanchett, ona je Bernadette Fox – žena koja iznenada nestaje.

Trejler izgleda kao prosečna sapunica i zaista ne obećava, ali Blanchett je sjajna kao i obično, a reditelj Richard Linklater u poslednje vreme izbacuje hit za hitom, te se nadamo da je film bolji od onoga što nam se na prvu loptu servira.

Lucy in The Sky
Režija: Noah Hawley

Noah Hawley, prepoznatljiv pre svega po filmu Fargo, bio je primoran da odloži rad na naslovu Doctor Doom kako bi se posvetio novom projektu kompanija Disney i Fox – Lucy in The Sky.

Glavnu ulogu u filmu tumači Natalie Portman, kao astronautkinja koja je previše dugo na svemirskoj misiji. Diskonektovana od familije i prijatelja, ona se konačno vraća na Zemlju, ne uspevajući da se sporazume s mužem. Deluje kao fantastičan film, odličan nastavak za Portmanovu nakon sjajne uloge u SF ostvarenju iz 2018. – Annihilation.

Star Wars Episode IX
Režija: J. J. Abrams

Godina 2019. biće prepuna blokbastera i superherojskih filmova, a mi, umesto da nabrajamo sve – izdvojićemo samo Star Wars.

Da li su Reyini roditelji obični skupljači đubreta? Da li će se između Finna i Rose roditi romansa? Hoće li Poe naučiti iz prethodnih grešaka i prestati da donosi impulsivne odluke? Da li će Kylo Ren ostati u kontaktu sa svetlom stranom? Da li će mnogi fanovi stare triologije opet bojkotovati film? Verovatno da, ali on će opet zgrnuti neviđeno mnogo novca.

Velvet Buzzsaw
Režija: Dan Gilroy

Još jedan Netflixov film koji s nestrpljenjem čekamo da bude dostupan za strimovanje.

Reditelj Dan Gilroy prisutan je u industriji tek četiri godine, ali njegovo debi ostvarenje Nightcrawler zaista je film za pamćenje. U novom horor-trileru Velvet Bizzsaw gledaćemo sjajnog Jakea Gyllenhaala zajedno sa Rene Russo i Johnom Malkovichem.

Parasite
Režija: Bong Joon-ho

Nakon što nam je doneo svet Okje i Snowpiercera, reditelj Bong vraća se filmom na korejskom jeziku. Iako na osnovu naslova deluje da se radi od SF žanru, Parazit je zapravo porodična drama u kojoj upoznajemo četiri posve različita i zanimljiva karaktera.

A Beautiful Day in The Neighborhood
Režija: Marielle Heller 

Marielle Heller (The Diary of a Teenage Girl) stoji iza ove priče o novinaru Tomu Junodu (Matthew Rhys) koji za magazin Esquire piše članak o Fredu Rogersu (Tom Hanks) – zvezdi dečjih emisija. Film deluje kao emotivni rolerkoster, a Hanksu se uvek radujemo, pa tako i ove 2019.

Once Upon a Time in Hollywood
Režija: Quentin Tarantino

https://www.youtube.com/watch?v=-BDbdkFGRJg

Once Upon a Time in Hollywood  biće Tarantinov prvi film nakon petogodišnje pauze i, kako je najavljeno, neće biti vestern tematike koja je preovladala u prethodnim ostvarenjima Django Unchained i The Hateful Eight.

U filmu će glumiti Leonardo DiCaprio, Brad Pitt, Margot Robbie, Dakota Fanning, Tim Roth, Bruce Dern i Al Pacino (što je već dovoljan razlog da ga pogledamo) a radnja je smeštena u 1969. godinu – vreme kada je Charles Manson sektašio Amerikom.

The post Filmovi koje ćemo gledati u 2019. appeared first on 42 magazin.

Naravno da imamo svog favorita, koga ovde nećemo otkrivati, ali ćemo se zato vratiti u prošlost – podsetiti se nekih filmskih dobitnika ove prestižne nagrade i malo obnoviti istoriju najpoznatijeg francuskog filmskog festivala i istoriju filma, uopšte.

La Dolce Vita (Sladak život); Federico Fellini, 1960.

Sladak život je ekspresionistička bajka koja prati Marčela Rubinija, novinara žute štampe, opsednutim filmskim zvezdama i njihovim životima.

Upravo je ovaj film inspirisao termin paparaco fotograf, a osim tog kurioziteta, film se poigrava sa svim čime može, a što odslikava naše društvo. Struktuiran je tako da na narativno zanimljiv način istražuje teme poput religije, ljubavi, politike, socijalnih odnosa…

Roma, Citta aperta (Rim, otvoren grad), Roberto Rossellini, 1945.

Kada čujete za italijanski neorealizam – znajte da je ova Roselinijeva drama upravo ono što taj termin podrazumeva.

Film je snimljen u dokumentarnom maniru, a predstavlja Rim nakon pada Musolinijevog fašističkog režima i kraja Drugog svetskog rata. Kako bi prikazao Rimljane pod nacističkom okupacijom, Roselini priča priču o članu Pokreta otpora koji beži od Gestapa, uz pomoć sveštenika (ovaj lik baziran je na realnom svešteniku don Pietru Mirosiniju, koga su, kada je otkriveno da je pomagao Pokretu otpora, odmah ubile vlasti).

U neorealističkom maniru, Roselini je glavne uloge poverio amaterima Aldu Fabriziju, Ani Manjani ili Marćelu Paljeriju, a neki od njih ušli su kasnije u filmsku istoriju.

Apocalypse Now (Apokalipsa sada), Francis Ford Coppola, 1979.

Ovaj film je definicija genijalnog ludila ili lude genijalnosti – srčani udari, samoubistva, jezive oluje, rat, droga i Marlon Brando samo su neke od ključnih reči koje bi se mogle vezati za Kopolin masterpis.

Scenario je baziran na noveli Džozefa Konrada – Heart of Darkness, ali je radnja, koja se u knjizi odigrava u Africi, premeštena u Vijetnam, u jeku rata. Baš tamo pratimo kapetana Vilarda koji juri niz reku Nuang sve do srca džungle, kako bi pronašao odbeglog pukovnika Kurca. Tokom ovog psihideličnog putovanja on prolazi kroz ratna bojišta, Playboy zečice i jednu stravičnu sektu.

Pulp Fiction (Pretparačke priče), Quentin Tarantino, 1994.

Plaćene ubice Džuls Vinfild i Vinsent Vega treba da povrate novac koji je ukraden njihovom poslodavcu Marselasu Volasu. Kao čovek od poverenja Vinset Vega ima dodatni zadatak da nekoliko dana kasnije, kada Marselas bude van grada, izvede u provod Miju Volas, Marselasovu suprugu. U priču se uključuje i Buč Kulidž, bokser na zalasku karijere, potplaćen od strane Marselasa da izgubi svoj sledeći meč.

Životi naizgled nepovezanih ljudi prepliću se tokom nelinearnog toka filma, rezultirajući zaista bizarnim situacijama.

All That Jazz (Sav taj džez), Bob Fosse, 1979.

Priča o nadarenom koreografu koga je sopstveni nagon, kako profesionalni tako i lični, doveo do uništenja. Čuveni brodvejski reditelj i koreograf Bob Fos zasnovao je film na ličnom iskustvu.

Džo Gideon je pozorišni reditelj i koreograf koji pokušava da uskladi rad na najnovijem brodvejskom mjuziklu i montiranje holivudskog filma koji je režirao. On je radoholičar koji ne vadi cigaretu iz usta i neprekidno spava sa svojim plesačicama. Bez dnevne doze Vivaldija, kapi za oči, alka selcera, deksedrina i seksa, ne bi imao dovoljno energije da vodi najveći šou od svih – svoj život. Devojka Kejti, bivša žena Odri i ćerka Mišel pokušavaju da ga vrate s ivice propasti, ali prekasno je za njegovo iscrpljeno telo i stresom oštećeno srce.

Les parapluies de Cherbourg (Šerbuški kišobrani), Jacques Demy, 1964.

Premijerno prikazan na Kanskom festivalu 1964, godine – film je momentalno trijumfovao i osvojio Zlatnu palmu. Ova odluka žirija je, doduše, izazvala kontroverze među delom kritike koja je film smatrala „previše komercijalnim“ i „nedovoljno umetničkim“ za dodeljivanje tako velikog priznanja.

Međ publikom je pak imao daleko bolji prijem. Katrin Denev je upravo zahvaljujući naslovu Les Parapluies de Cherbourg postala jedna od najvećih zvezda francuskog i evropskog filma, a numere koje se u filmu čuju i danas važe za velike hitove, a žive i kroz obrade raznih pop izvođača.

Kagemusha (Kagemuša), Akira Kurosawa, 1980.

Smeštena u 16. vek, kada su se moćni ljudi borili za kontrolu nad Japanom, ova priča istražuje prirodu političke moći i gubitak identiteta. Film prati Šingena Takedu, koji se drži podalje od bojnog polja zahvaljujući bratu Nobukadu, koji se zauzimao za njega i u ratu postavljao kao njegov dvojnik.

Beskompromisni Akira Kurosava naišao je na brojne poteškoće radeći da ovom, za vreme kada je nastao zahtevnom filmu. U nekom momentu mu je ponestalo finansija neophodnih za finiširanje projekta, te je režiser koji se pre angažmana u filmskoj industriji bavio slikarstvom, pretvorio Kagemušu u seriju slika pod istim nazivom. Prodajom ovih dela, između ostalih kolegama Džoržu Lukasu i Frensisu Fordu Kopoli, on je dobio finansijsku podršku koja mu je umnogome pomogla da realizuje film.

Viridiana, Luis Buñuel, 1961.

https://www.youtube.com/watch?v=x4hTSjfh7Y0&t=1s

Bunjuel je satiričar, fetišista i kralj crne komedije. Takav je i ovaj film.

Drama se vrti oko glavne junjakinje Viridijane, devojke koja želi da se zamonaši, ali neposredno pre uzimanja zaveta dobija poziv od dalekog rođaka kojeg je samo jednom u životu videla. Pod presijom odlazi do njegove farme, mesta na kom se on, nakon gomile bizarnih dešavanja, obesi. Tako farma ostaje Viridijani, koja odustaje od ideje da postane monahinja i ostaje tu s rođakom Horheom i njgegovom devojkom Lucijom, koji se, zajedno, brinu o siromašnim sugrađanima i edukuju ih.

The Third Man (Treći čovek), Carol Reed, 1949.

Smatra se jednim od najvažnijih filmova svih vremena (prvi je na listi Top 100 filmova Britanskog filmskog instituta), i ne samo to – Treći čovek najbolje je ostvarenje filmskog noir žanra.

U uvrnutoj priči smeštenoj u ratom oskrnavljenom Beču, pulp fiction pisac Holi Martins traži svog prijatelja koji ga je tu i pozvao, Harja Lajma. Nalazi ga mrtvog, dok ga nose tri muškarca od kojih dva uspevaju da identifikuju, ali niko ne zna ko je – treći čovek.

The post Filmska lista: Kanski pobednici za sva vremena appeared first on 42 magazin.

Kreativac David Ma dugo radi u advertajzingu, a njegova specijalizacija su umetnički projekti vezani za hranu. Za svoj novi projekat Food Films umetnik je postavio pitanje „Kako bi poznati filmski reditelji pravili video-snimke o kuvanju, onda je izmislio recepte i snimio ih prema estetici poznatih filmskih stvaralaca.
On nam nudi S’morse ili meršmelou Wesa Andersona, krvave špagete bolonjeze Quentina Tarantina, eksplozivne vafle Michaela Baya ili kosmičke i kontemplativne palačinke inspirisane filmom Gravity Alfonsa Cuaróna.
Zanimljive video-snimke naći ćete i na njegovom Instagram profilu.

Špageti bolonjeze Quentina Tarantina

Vafle Michaela Baya

Palačinke Alfonsa Cuaróna

Meršmelou Wesa Andersona

The post Kako bi izgledali video-recepti slavnih reditelja? Recimo, Tarantinove špagete appeared first on 42 magazin.