Ako pogledate fotografije, reviju ili haljinu sa etiketom Vlade Savića, već od prvog momenta bivate uvučeni u njegov opipljiv magični svet – a to je glavna karakteristika njegovog rada, nedodirljiva nakon godina i godina postojanja na našoj dizajnerskoj sceni. Zahvaljujući iskustvu rada na raznim projektima, poslovima stiliste, modnog urednika, bayera, te profesora, Vlada sagledava modu iz svih uglova i baš zato ga pitamo kako mu uspeva da njegov dizajn ostane izolovan od modnih i socijalnih uticaja.

U modnim kućama Tifany i Zekstra ispekao si zanat odmah nakon studija, koliko ti je to pomoglo da kasnije nastaviš rad pod svojim imenom?
Kad sam završio faks, uvek sam čitao biografije stranih dizajnera i tamo je uvek pisalo da su dizajneri praktično bili šegrti. Nikada niko nije iz klupe osnovao svoj brend. I bilo mi je uvek čudno kako kod nas odmah sa fakulteta imaš reviju. Ja sam hteo da idem tim putem jer mi je tako bilo logično. Sve što sam naučio, kako u biti moda funkcioniše, tamo sam naučio. Koji su to postupci i ko je sve uključen u jedan veliki sistem od belog parčeta papira, od kog i ja danas polazim, do kupca koji ode u radnju i odabere da to kupi. Tamo sam napravio širu sliku mode i biznisa. Prvo treba da se ispeče zanat, jer moda je zanatski pristup odevnom predmetu, pa tek onda umetnički. Bez znanja koje imaš u rukama, u svojih deset prstiju, nema ničega. Dobra ideja u glavi ne mora da bude dobra i u realizaciji.

Nikada mi nije bilo jasno pitanje novinara da li pratite modne trendove. Lončići su se skroz pomešali jer dizajner je taj koji stvara trendove

Kada si na fakultetu i studiraš dizajn, pun si entuzijazma i infantilno ulaziš u proces stvaranja sa velikim vizijama, to je osećaj koji svaki dizajner želi da zadrži, ali često ne uspe iz mnogo razloga. Kakav je slučaj sa tobom?
Kad sam upisivao Fakultet primenjenih umetnosti, nisam imao utisak da je to javni poziv. Mislio sam da je dovoljno da budeš talentovan i vredan i da je to to. Uopšte nisam imao sliku da treba da radiš na mnogo nekih polja da bi uspeo. Kada sam završio faks i shvatio da ne želim ići u inostranstvo na usavršavanje, ja sam shvatio da više ne vidim smisao u glamuroznom životu,  putovanjima,  velikim kolekcijama, aplauzima i životu gde nije moja porodica i prijatelji. Sve to mi je postalo nekako nebitno. Valjda sam sazreo kao čovek i nije mi stalo do preteranog uspeha i popularnosti, i da mi je najvažnije da budem srećan makar u kolekciji od deset modela. Važno je da se to meni dopada, makar niko ne morao to da kupi, da ja tu svoju umetničku crtu zadovoljim. Ni sada mi to nije važno, jer da jeste, verovatno bih bio negde drugde i imao svoju radnju, atelje ili veliku firmu. Negde mi je uvek bilo bitnije da budem priznat a ne poznat. Nisam izgubio entuzijazam, nego su mi neke stvari postale važnije od toga, a to je porodica.

Kolekcija proleće – leto 2017. Foto: Marko Vulević; Stajling: Lara Milanović; Šminka: Mina Abramović; Frizura: Đuka Ivanović; Model: Maja Marić @Fox Fashion Agency

Šta je najlepši deo tvog posla?
Sam susret sa belim papirom i moja vizija koja se pretoči u skicu a kasnije u model, to je ono što me tera da idem dalje. Uživam u tome da sve to zamišljam i nadograđujem kako bi sve moglo da bude veće i dalje. I to je najlepše, ta vizualizacija koja nekad i ne mora da se manifestuje. A onda dolazi realizacija koja nekad stvara dosta problema jer više nisam samo ja u igri, nego je ceo tim – krojači, šivači, izbor materijala i nailazimo na probleme  koje ne rešavam samo ja, već sve zavisi od više ljudi. Tako da mi je najslađe kada sam sâm, ispred mene je beli papir i maštam.

Kako izgleda ta scena u tvojoj glavi?
Nikad mi nije u glavi jedan odevni predmet, nego ceo koncept. Ja sam u nekom prostoru, ateljeu ili showroomu, i to izgleda tako, tu počinje stvaranje. Čak i kada ne znam kako komadno izgleda garderoba u njemu, znam kako izgleda štender. Imam kompletnu sliku neke vizije svog umetničkog sveta i koncepta koji želim da predstavim. Ne zamišljam top ili haljinu pojedinačno, već uvek gledam neku širu sliku, tek kasnije razmišljam o komadima ponaosob.  U takvom  prostoru, sa tom estetikom, i onda se tu osećam dobro.

Ja sam kao neki mali hrabri krojač koji samo vredno radi i prati svoju viziju. Moj rad je moja preporuka

Nakon mnogo godina uspeo si da se pozicioniraš na tržištu kao dizajner čiji stil prepoznajemo. Kako je išao taj put dok nisi pronašao tvoju ličnu estetiku koju danas vezujemo za tvoje modele?
Mislim da je to moja najveća vrednost. Dizajneri u moru svojih kolekcija propuštaju osnovu, a to je da nemaju svoju estetiku. Neki ponavljaju iz godine u godinu iste modele i publika ima privid da je to njihova estetika, jer toliko puta ponovljena stvar uđe u oko i oni prepoznaju rad nekog dizajnera. A suština mode nije u ponavljanju već u pružanju nečeg novog iz sezone u sezonu. Moda se na tome bazira. Valjda su iskustvo, sam rad i obrazovanje meni dali tu pozadinu da to kad izađe bude stvar koja nosi moju estetiku. To se gradilo konstantno, čak i kada neki modeli nisu izašli na pistu. Kao kod umetnika, radiš, slikaš i gradiš svoju estetiku, pa to posle nekog vremena izađe u javnost i neko primeti.

Bez obzira na tvoj dizajnerski potpis, kod tebe je s novom kolekcijom uvek nešto novo.
Posao dizajnera jeste da predviđa. Nikada mi nije bilo jasno pitanje novinara da li pratite modne trendove. Lončići su se skroz pomešali jer dizajner je taj koji stvara trendove. On daje pretpostavku šta bi trebalo da se nosi.

Kako bi opisao svoj rad kao modni kritičar?
Geometrija, boja, redefinisanje kroja kroz geometriju, colorblocking, ženstvenost.

Geometrija je glavna karakteristika tvojih modela.
Kada bi rasklopila moju suknju, videla bi da su tu dva-tri geometrijska oblika i kada ona padnu na figuru, dešava se taj lep momenat. Kada kažem geometrija, to u mom slučaju nije banalan trougao na topu, već je geometrija sakrivena u kroju ili slaganju boja. Po principu umetničkih slika. Kada bih svoju haljinu nacrtao na platnu, to bi bila savremena slika u nekom modernom prostoru ili galeriji. To je ta moja granica između umetnosti i mode, s jedne strane, a mog komercijalnog pristupa, sa druge. Ja nisam dizajner koji je arty po svaku cenu. Želim da napravim brend koji je baziran na visokom prêt-à-porteru, ja ne želim da moja haljina bude iz Zare, ni da budu super i začudne na pisti i da se tu završi svaka priča. Želim da se nosi.

To su te česte krajnosti.
Kod nas se poslednjih godina modna scena svodi na čist amaterizam ili umetnički koncept koji je napravljen zarad fashion showa koji dobije aplauz, i to je to. Sve te revije u inostranstvu koje vidimo jesu takve, oni imaju novca da to zaista bude show, ali u radnji to nije tako, revija služi građenju kredibiliteta, modne filozofije, imidža firme i oni to mogu. A mislim da mi nismo u situaciji da pravimo show radi showa.

Za stanje na srpskoj dizajnerskoj sceni zaslužna je šira slika, kako politička i kulturna, tako i društvena, ali to se na tvojim modelima ne vidi. Kako uspevaš da izoluješ svoj rad od svih ovih uticaja i održiš kvalitet i pravac i da li nekad praviš kompromise?
To je sama promišljenost kreatora i onoga što on želi da bude. Mi svi gledamo iste stvari, čitamo istu literaturu, gledamo iste sajtove, idemo na ista mesta, a ti si kao umetnik i dizajner filter koji prima onoliko koliko želi i filtrira šta će na njega uticati, a šta ne, i šta će na kraju prikazati. Iks puta mi se dešavalo da skice koje nikada nisam realizovao vidim i prepoznam kao slična rešenja negde u inostranstvu. Taj ciklus mode je krug koji se neprestano okreće i dešava se da neko na drugoj strani planete ima istu viziju ili istu misao kao ja, i to mi je jako zanimljivo kada vidim.

Imam dve ličnosti, štrebersku, kada radim sa klijentima i za honorar i ovu drugu gde sam slobodan i izbacim sve kreativno što imam da kažem

Šta treba da zadovolji tvoj proizvod da bi ti stajao 100 odsto iza toga?
Počev od kroja, materijala i fitinga do te umetničke strane, kako taj odevni predmet izgleda i da li opravdava tu etiketu koja je za vratom.

Šta ti je najteže u poslu?
Da budem sam sa sobom i donosim odluke kuda ja to idem, a kuda želim. Nije mi teško da radim, niti rad s klijentima jer je to ciljna grupa koja razume moj rad i nema puno lutanja. Oni meni ne traže nešto što nije moj potpis. Nemam problem ni sa saradnicima, ni sa medijima, ali sam sa sobom imam – koji su sledeći koraci, gde ja to želim da idem, ne sa svojim estetikom, već sa svojim brendom, kako ga razvijati i to mi je teško. Nikako da se odreknem svojih interesovanja u modi na kojima sve vreme radim. Za brend za koji sam radio idem kao bayer u inostranstvo, prošle godine bio sam profesor na privatnoj modnoj akademiji, radim kao stilista i modni urednik i najmanje se posvećujem svom radu i svom imenu. Ja se klijentima  mnogo više dam jer osećam odgovornost i ne mogu da zabušavam, a najteže mi je da presečem da sam sâm sebi najvažniji klijent.

Važno mi je da svaki moj model opravdava etiketu koju nosi za vratom

Otvorila su ti se nova tržišta, kako je došlo do toga i kako to utiče na tvoj način razmišljanja vezan za tvoj dizajn i biznis plan?
To je jako teško jer se rad odavde svodi na tvoj rad sa samim sobom. Nemam nikog ko se bavi marketingom ili bilo kojim segmentom posla. Kao što je to inače u Srbiji – sam svoj majstor od belog papira pa do krajnog produkta. Imao sam neke upite vezane za Bliski istok i dopao mi se taj način rada koji sam inače i zamišljao da tako funkcioniše. Tamo određeni showroomovi naprave order, odabir modela i boja koji se njima dopadaju, u konfekcijskim veličinama koje oni žele, oni to plate 50 odsto unapred, a 50 odsto po isporuci robe, i to je kraj. Tako se radi u svetu. Imao sam super iskustvo sa tim, a da bi se to nastavilo i širilo, potreban ti je agent u inostranstvu koji će tražiti te showroomove, raditi za tebe i uzimati procenat i biti deo tvog tima koji širi mrežu. Tržište Srbije je malo, moja ciljna grupa je mala, a ja ne želim da širim ciljnu grupu jer bi to onda bilo podilaženje masi, što ne želim i moj put bi bio inostrani put. A pozivi iz showroomova iz regiona traže komisionu prodaju. Ti njima napraviš kolekciju, uložiš i deo koji ne prodaju, oni ti to vrate. Oni nemaju nikakve troškove i nikakav rizik već ti jednostavno ulažeš u njihovu radnju. Jedina opcija u ovako maloj zemlji jeste da se otvoriš ka inostranstvu. Mi se još uvek nismo zasitili brendova kao što je H&M, koji je nedavno došao kod nas, a svet je davno otišao dalje, oni svi žele da budu individualci i ne žele da izgledaju kao svi. Kada stranci dođu kod nas i uđu u П1 radnju gde prodajem, oni pitaju šta je od domaćih dizajnera jer žele da odavde ponesu to, a ne idu u radnje koje imaju robu kao svuda u svetu. Mi još uvek nemamo tu kulturu da kupujemo autorske komade domaćih dizajnera.

Tvoje modele nosila je Jelena Đoković, stilizovao si princezu Jelisavetu, a često na naslovnim stranama domaćih magazina tvoji modeli su u glavnoj ulozi. Govoriš kako ti je svaki klijent važan, a koga bi sa internacionalne scene voleo da vidiš u svojoj kreaciji?
Kao što nisam razmišljao ko bi ovde to nosio, nisam razmišljao ni ko bi to nosio u inostranstvu. Ja nemam razvijenu tu, možda je glupo da kažem, ali socijalnu inteligenciju. Nikada se nisam družio sa ljudima koji su bitni, koji bi mi pomogli, nisam vukao nikog za rukav da stavi moje stvari u novine ili da ih obuče. Ja sam kao neki mali hrabri krojač koji samo vredno radi i prati svoju viziju. Moj rad je moja preporuka i to je to. Ali moraću da razmislim ko bi od stranih ličnosti to mogao da bude.

Šta čini jedan brend?
Brend je reč koja se ovde često koristi i tamo gde joj mesto nije. Mislim da je samo par dizajnera u Srbiji uspeo da izgradi svoj brend, i to je to. Ako bi sutra neki stranac želeo da ih kupi, oni bi lako mogli da prodaju svoj brend i njima se stvarno divim. Čak i neka zvučna imena za koje zna široka masa nisu brend. Brend se bazira na kvalitetu, dobom proizvodu, marketingu, tradiciji, uokviren tako da čini celu jednu filozofiju, tako da je, nažalost, malo dizajnera koji su uspeli u tome.

Kolekcija proleće – leto 2017. Foto: Marko Vulević; Stajling: Lara Milanović; Šminka: Mina Abramović; Frizura: Đuka Ivanović; Model: Maja Marić @Fox Fashion Agency

Kako ti vidiš brend Vlada Savić u budućnosti?
Nemam neke velike ambicije, znam da bi trebalo da zvuči možda drugačije, ali u principu nemam. Imam ambiciju da pravim svoje kolekcije, da imam svoj atelje i prodajno mesto u Beogradu, i to je to. Ako se desi nešto veliko za inostranstvo, mislim na prodaju o kojoj sam pričao, a bazirana je na radu odavde, to bi bilo lepo. Mene ne bi činilo srećnim ništa što je megalomanski. Nije mi sreća u novcu, aplauzima, da me nose najveće zvezde u Srbiji. Ja sam srećan kada stvaram svoj svet. Dobar dizajner je onaj koji je stvorio svoj estetski univerzum koji funkcioniše nezavisno od drugog modnog univerzuma. Napraviti magiju oko sebe i svog brenda je nešto najteže.

Ti se sa suprugom konsultuješ u radu, ona vrlo često i prva proba modele tvojih novih kolekcija, a da ne govorimo o osloncu koji se vidi iz vašeg odnosa. Koliko ti je važno da imaš i taj ženski senzibilitet u procesu kreiranja i kako je to uticalo na tebe?
Ona je kao neki skretničar i pomaže mi možda manje u vizuelnom, a više u nekim odlukama o kojima sam pričao. Kada nisam siguran kojim putem treba da idem, onda ona nastupa, zato kažem da je kao skretničar (smeh).

Na čemu sada radiš i kakvi su ti bliski planovi?
Ja ne razmišljam nikada o samoj reviji, razmišljam o toj celoj slici kolekcije. Zamišljam 15 outfita, kako to teče, kako to funkcioniše zajedno ali i kako će posle pojedinačno funcionisati. Trenutna želja mi je da napravim malu wedding kolekciju, ali ne kroz čipku i til, već bi to bili moji modeli samo u beloj boji. Želeo sam da napravim pandan tome, da svoje modele koji su bestseleri selektujem i napravim ih i u crnoj boji. Da imam deset belih i deset crnih outfita. Mene često vezuju za boju, međutim, kad se neki komad oboji u crnu ili belu boju, to postaje potpuno druga priča koju želim sada da ispričam.

Prvo treba da se ispeče zanat, jer moda je zanatski pristup odevnom predmetu, pa tek onda umetnički. Bez znanja koje imaš u rukama, u svojih deset prstiju, nema ničega

Posao modnog urednika Bazara i stiliste je potpuno drugačija stvar od dizajnerskog, kako se tebi čini i koliko on doprinosi tvom primarnom zanimanju?
Odmah posle fakulteta počeo sam da radim na više strana i sve mi je bilo zanimljivo. Želeo sam da vidim kako stvari funkcionišu i krenuo sam u sve vode. Kad sve to krene, onda ti uvek bude žao da se otisneš samo na jednu stranu jer želiš da je istražiš do kraja i onda ti se desi da sediš na više stolica. S jedne strane je to super, jer se razvijaš i modu sagledavaš iz više uglova, kroz novine, klijente, stajling, komercijalni pristup, kroz rad za brendove. Ono što je zajedničko za sve jeste to što si ti ograničen, imaš zadate impute koje moraš da ispuniš. Meni puni baterije što sam ja u svom primarnom poslu slobodan, a umetnik ako nije slobodan, nije umetnik. Tako da sam uvek na dve strane. Kao da imam dve ličnosti, štrebersku, kada radim sa klijentima i za honorar, i ovu drugu, gde sam potpuno slobodan i izbacim sve kreativno što imam da kažem.

Kada se ne bi bavio modom, čime bi se bavio?
Pa enterijerom! Sada bih dao više novca za dobru stolicu nego za komad garderobe. Ja generalno imam stav da jedan talenat nikad ne ide sam, naročito kada je dizajn u pitanju, tako da bih se ja time bavio.

Kada bi trebalo da stilizuješ naslovnu stranu 42 magazina, kako bi izgledala, odrešene su ti ruke?
Ona bi izgledala minimalno, fashion, fashion, fashion! Jer ja vas percipiram kao fashion, ne znam zašto. Možda bi izgledala crno-belo zbog vašeg vizuelnog koncepta. Nekako inostrano,  kao vaš vizuelni identitet. Urbano, a kao da ne dolazi odavde. A stajling bih dao Lari da radi.

The post VLADA SAVIĆ: Dobar dizajner stvara svoj nezavisni estetski univerzum appeared first on 42 magazin.

Modna kuća Mona, kolekcija proleće-leto 2017. Foto: Dušan Milenković

Ako vam se poslednjih nedelja čini da više odmarate nego što radite, isti je slučaj i sa nama. Po nekoliko slobodnih dana za Uskrs i Prvi maj sasvim je dovoljno da se čovek navikne na stanje odmora i nije ni čudo što vam se sada čini da teško hvatate poslovni zalet, a da radna svakodnevica guta energiju. Baš zato što potpuno razumemo ovo stanje, nakon dugog razmišljanja i međusobnog debatovanja, jednoglasno smo došli do rešenja ovog problema i sa sigurnošću tvrdimo da radi!

Vrlo jednostavno – posle dva praznika sa po par slobodnih dana potreban vam je treći mini-odmor kako biste zatvorili krug i potpuno se resetovali za nove poslovne pobede. Dakle, uzmite tri slobodna dana – predlažemo petak plus vikend – i pronađite savršenu plažu jer pesak pod nogama i malo vetra u kosi je sve što vam treba. Ukoliko već znate gde biste, smislite i sa kim biste, a kada i to čekirate, sledi najbolji deo – pakovanje i osmišljavanje stajlinga za svaku aktivnost sa vašeg dugog spiska.

E tu na scenu stupamo mi – jer smo taj deo već obavili. Dakle, slede stilske smernice: sezona proleće-leto 2017, belo od glave do pete – zato što su pesak, belo i more stvoreni jedno za drugo. A gde je belo, tu je i plavo kao obavezna kolor kombinacija za sunčane dane, prirodni lagani materijali, lepršave haljine, karneri i savršen džentlmen da vam ponese prtljag.

Modna kuća Mona, kolekcija proleće-leto 2017. Foto: Dušan Milenković

Sve sa dosadašnjeg spiska (osim džentlmena, za njega se morate pobrinuti sami) pronašli smo u novoj kolekciji modne kuće Mona jer izgleda kao da su njihovi modeli stvoreni upravo za našu produženi vikend zamisao. A ta zamisao nije daleko od istine jer je inspiracija Moninih dizajnera bila upravo Italija, pa ne čudi što čujete italijanske kancone u glavi dok gledate fotografije i video ili zamišljate sebe kao Sophia Loren sa vetrom u kosi dok se vozite kabrioletom uz obalu.

Shodno svom senzibilitetu odlučite se za opušten ili holivudski vikend. Ukoliko biste samo da se opustite i šetate plažom – za tu priliku predlažemo floralnu haljinu koja leprša na vetru dok koračate bosi po pesku. A da je odelo na plaži dobra ideja, govori svaka od fotografija koja podseća na scenu iz filma, a pošto ovde vi glumite i vi pišete scenario, nađite sami povod da nosite strukiranu belu haljinu ili belo letnje odelo na plaži, ali i na večeri, proslavi ili venčanju – sve dolazi u obzir!

Ne sumnjamo da smo vas ubedili već posle druge rečenice, zato počnite s planovima za vikend i napravite svoju modnu priču pored mora uz modele kolekcije proleće/leto 2017!

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Šta se nosi uz vetar u kosi appeared first on 42 magazin.

Iako ima deset godina iskustva na dizajnerskoj sceni, Jovana je mlada dizajnerka, budući da je njen brend rođen u inostranstvu tek pre nekoliko godina. Od tada su Francuska, Italija i Saudijska Arabija na neko vreme postali dom njenih modela, a u Njujorku je kao na domaćem terenu. Kada je reč o našem tržištu, umesto nje govore naslovne strane, editorijali svih velikih modnih magazina u Srbiji i nagrade koje dizajner može da dobije. A ako se pitate ko nosi modele s potpisom Jovane Marković, dovoljno je navesti – Beyonce, a ko je sledeći, s nestrpljenjem čekamo da vidimo.

Brend Jovana Marković postoji već deset godina, prva kolekcija prikazana je 2007. Kada pogledaš tu prvu kolekciju i tebe lično tada i ovo sada, kako ti se sve čini?
U suštini, postoji deset godina, ali ja ne mogu da računam ništa do 2011. Dok nisam otvorila svoju radnju i stvarno krenula da zarađujem od toga. Sve do tada je bilo kao neko pronalaženje, studentsko doba, izlaganje. Kada se prezentujem u svetu, uvek želim da kažem da sam nastala 2014. jer sam tada krenula sa online prodajom i plasiranjem u inostranstvu. Mlada sam još uvek (smeh).

Pratim mnogo dizajnera, bez obzira na to što nekad možda nije moj fazon, mogu da cenim druge ideje i stilove

Šta se promenilo u pristupu, a šta je ostalo isto?
Uh, pa kad se setim svog prvog izlaganja 2007. na Fashion Selectionu, od tada se dosta toga promenilo. Sazrela sam dosta i pročistile su se neke sitnice. Mnogo sam naučila o poslu i samom dizajnu. Samo mi se čini da sam tada imala malo više slobode u dizajnu. Sada razmišljam koliko bi se šta prodalo i koliko bi bilo nosivo. Biznis mozak mi je uključen, a tada nisam tako razmišljala.

A u estetskom smislu?
Čistije je, zrelije i nadam se da se vidi progres.

U međuvremenu se dešavalo mnogo toga. Šta bi izdvojila kao najvažnije prekretnice?
Kada sam počela saradnju sa Not Just a Labelom. To je bila revija u Domu omladine sa nastupom benda Nouvelle Vague, tada su oni mene skautovali i pokrenuta je prodaja i plasiranje u inostranstvu. Od tada se sve promenilo. Više sam naučila o poslu i krenula mnogo ozbiljnije da radim.

 Šta ti je doneo Not Just a Label?
To je bilo krajem 2013, a već 2014. pokrenula sam online prodaju i poslednje dve godine su me slali na svaki trade show preko konkursa koje su oni pravili, i to mi je bila kao neka škola jer sam puno naučila. Pogotovo u Vićenci pre dve godine u maju, kada je bilo nas 100 odabranih dizajnera od više od 20.000 koji su aplicirali i imali smo sajam gde smo učili o modi i vodili razgovore sa stvarno prestižnim ljudima u modnom svetu, kao i sa proizvođačima materijala.

Izrada kolekcija je ovde naporan deo. Neko nekad ne može da izvede u potpunosti onako kako si ti zamislio i to je najstresniji deo, bar meni, a verujem i većini kolega

Tvoji modeli stigli su do Njujorka, Pariza, Vićence… kako druge kulture reaguju na tvoj dizajn?
Posle toga je bio Paris Who’s Next, takođe preko Not Just a Labela, i treći sajam je bio Capsule u Njujorku, što mi je otvorilo neka vrata. Pravila sam godišnju statistiku gde se najbolje prodaje i Amerika je stvarno bila najbolje tržište za moj brend. Tamo sam stvorila dosta kontakata i sada imam prvu bazu u Njujorku u jednoj radnji na Lower East Sideu, a to je lep početak.

 Neko vreme provela si u Njujorku, gde si radila na svom brendu i snimala kampanje. Šta je najvažnije što si naučila iz tog iskustva?
Kada sam bila prvi put, ostala sam tri meseca. Bio je taj sajam, povezala sam se sa dosta ljudi i radila slikanja sa stilistima za online časopise. Čak smo prošli put radili za ukrajinski L’Officiel, sasvim slučajno su se desili neki kontakti, ljudi su uvek raspoloženi za saradnju, a to mi se baš dopalo.

Kada si se vratila, deluje kao da je taj vajb ostao u tvom brendu?
Moguće. Ja stvarno i jesam želela da poslednje dve kolekcije budu inspirisane Njujorkom, tačnije Bruklinom. Ali ne želim da budem isključivo orijentisana ka Americi i njihovom tržištu, želim da moja moda bude nosiva svuda.

I onda te je zvala stilistikinja Beyonce?
To se desilo kada sam se spremala za Paris Who’s Next i kada sam saznala da sam prošla konkurs, imala sam svega 29 dana da spremim celu kolekciju, prezentaciju i plus se desilo da me je ona zvala za mantil. Potpuno lud period od mesec dana! Bez obzira na sve, uspeli smo da odradimo mantil i ona je bila baš zadovoljna. Nosila ga je na nekom od koncerata na turneji po Americi, kao jedan od stajlinga budući da ih ona ima ne znam koliko tokom koncerta. Žao mi je što nemam tu fotografiju jer ja sada nemam ništa od toga. Ali ostala sam u kontaktu sa Raquel, njenom stilistkinjom, i nadam se daljoj saradnji. Iskreno, više bih volela da radim sa Solange jer mi se više dopada njen stil.

Svi mislimo da su dizajn i kvalitet materijala najvažnije stvari, ali bez dobre kampanje, marketinga i biznis plana to sve pada u vodu. Kakvo je tvoje iskustvo kada pogledaš unazad?
Kad pogledam unazad, vidim samo greške. Ja sam veliki kritičar samoj sebi i uvek samo gledam šta može da bude bolje. To je razlog zašto preskačem ovu jesenju sezonu jer sam bila previše iscrpljena poslednje četiri sezone. Kolekcija za kolekcijom, sajmovi… Želim da se pročistim od svih informacija koje sam prikupila za to vreme i da krenem sa prolećnom kolekcijom malo svežija, sa novim idejama i svim što sam naučila, nadam se da će se to videti u novoj kolekciji.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Već radiš na njoj?
Sada sam u procesu crtanja, i to mi je najlepše. Tražim inspiraciju, menjam sajt i ceo brending. Stilski ću to opet biti ja, ali ću probati da doradim par stvari na brendu.

Esencijalno za tvoje modele je…
Volela bih da bude nosivost i ženstvenost. Želim da moje stvari mogu da se nose u svakoj prilici i da se osobe koje ih nose osećaju zadovoljno i posebno u njima.

Šta ti privlači pažnju kod drugih dizajnera?
Drugačiji kroj i nove ideje. Pratim mnogo dizajnera, bez obzira na to što nekad možda nije moj fazon, mogu da cenim druge ideje i stilove.

Kada bi morala da izdvojiš jedan komad koji predstavlja čitavu estetiku tvog brenda, koji bi to bio?
Kožna jakna! Postoji veliko interesovanje muške populacije za modele kožnih jakni, pa razmišljam da u narednoj kolekciji ubacim i jedan muški model.

Kako je nastala poslednja kampanja?
U Njujorku smo je radili sa Monique Barron. Ona je tek završila studije, ali je neverovatno talentovana i mnogo mi se dopao njen rad. Upoznale smo se sasvim slučajno i ona je predložila da uradimo kampanju. Smislile smo baš lep koncept – da sve bude veselo i šareno u Chinatownu. Jedva smo našle dve devojke crnkinje i probale da sve istovremeno uklopimo, na kraju je pala kiša i nismo to mogle da realizujemo. Samo smo kupile kišobrane i slikale ih na kiši, ali ispalo je bolje nego što smo mogle da zamislimo.

Šta ti je najteže u procesu, a u čemu najviše uživaš?
Izrada – jer izrada kolekcija je ovde naporan deo. Neko nekad ne može da izvede u potpunosti onako kako si ti zamislio i to je najstresniji deo, bar meni, a verujem i većini kolega. Naravno, glavni problem je kako da zaradimo s ovim što radimo.

A šta je najlepše?
Kada vidim završen model kako sam ga zamislila, na devojci kakvu sam zamislila i kada celu svoju viziju pretočim u delo. To mi je najdraže.

Kako nastaje jedna tvoja kolekcija, od inspiracije, preko ideje, do izrade?
Kako kad. Sada sam sebi dala više vremena jer želim da ovaj put uradim sve natenane. Rekord mi je ta kolekcija za 29 dana, a inače traje od dva do tri meseca. Završiš jednu i odmah krećeš da radiš sledeću. Tako mi je bilo poslednje dve godine.

Kad pogledam unazad, vidim samo greške. Ja sam veliki kritičar samoj sebi i uvek samo gledam šta može da bude bolje

Koliko ljudi učestvuje u realizaciji kolekcije?
Radim sa dva studija. Posebno odeljenje za kožne modele i drugo za ostale modele.

Postoji li momenat kada nemaš pojma šta ćeš sledeće da radiš?
Da!

I šta radiš tada?
Uvek možeš da nađeš inspiraciju, ali nekad nisi oduševljen tom idejom, nego jednostavno nastaviš, i to je to. Ali kada kreneš da radiš, i to se nastavlja, budeš sve uzbuđeniji i uzbuđeniji i bude ti drago što si došao na tu ideju kasnije. Ali dešavalo mi se da ne znam šta bih i onda tražim inspiraciju, najčešće u filmovima i drugačijim kulturama.

Šta bi rekla sebi pre 10 godina ili dala savet onima koji počinju?
Studiranje u inostranstvu!

Planovi za ovu godinu? Šta je sledeće?
Bavim se malim izmenama sa logom, sajtom i sledećom kolekcijom i idem u Njujork.

Vraćaš se posle Njujorka?
Nadam se da ću sada ostati malo duže jer sam prošli put imala osećaj da sam otišla prerano. Tek su krenule stvari da se odvijaju, a ja sam u tom momentu morala da krenem zbog revije na Beogradskoj nedelji mode. Videćemo kako će se odvijati ovaj put, otvorena sam za sve opcije.

The post JOVANA MARKOVIĆ: Iako je Beyonce nosila moj mantil, više mi se dopada stil Solange appeared first on 42 magazin.