Međutim, ne morate kupovati avionsku kartu ukoliko vas zanima da posetite jedno „nepostojeće mesto“. Na mapi Srbije, takođe, ima neverovatnih tačaka, na kojima su se nekada nalazili legendarni gradovi.

Razglednica sa ostrva Ada Kale

U ovom tekstu, koji je zamišljen kao mala istorijsko-avanturistička tura, otkrivamo zajedno gradove u Srbiji kojih više nema.

Ada Kale

Oj Dunave, Dunave plavi. A zašto plavi, kad nije plav?
Krećemo turu s pričom o Adi Kale – gradu na ostrvu dugom 1.750 metara, a to ostrvo nalazilo se upravo usred Dunava, između Srbije i Rumunije. Potopljeno je 1970. godine izgradnjom Hidrocentrale Đerdap.

Ada Kale , 1909.

Kada je nivo reke Dunav nadvisio ostrvo, ostavljen je prostor za talasanje brojnih legendi. Po jednoj od njih, baš na ovom mestu Argonauti su zastali i prvi put videli maslinu, koju su kasnije preneli nazad u Grčku. Zatim, priča se da je rimski car Trajan na tom mestu preko reke prebacio svoje legije kada je krenuo u rat s Dačanima. A tu su, navodno, i Mongoli prešli preko zaleđenog Dunava u svom pohodu na Zapad.

Često je menjalo gospodare – tu su bili prvo Srbi, zatim Turci, Austrougari i na kraju Rumuni. Najdužu borbu za prevlast nad ostrvom, ipak, vodile su Austrougarska i Turska. Njihova borba trajala je više od 500 godina. U tom turbulentnom vremenu ostrvo je nosilo razna i sasvim različita imena. Sa’an, Karolina, Nova Oršava i Ada Kebir samo su neka od njih. Ona koja se pamte. Ime Ada Kale (ostrvo tvrđava) dobilo je nakon izgradnje velike tvrđave duž cele površine ostrva.

Bazar na Adi Kale, 1914.

Tu tvrđavu počeli su da grade Austrijanci 1689. godine, a završili su je Austrougari 1717. godine. Po sačuvanim dokumentima, na ostrvu su se, u okviru tvrđave, nalazili bolnica, kasarna i jedan podzemni tunel koji je vodio do utvrđenja Fort Elizabet, na srpskoj obali Dunava (ova tvrđava je minirana prilikоm probijanjа modernog puta, tokom XX veka).

Baš na ovom mestu su Argonauti zastali i prvi put videli maslinu, koju su kasnije preneli nazad u Grčku

Zbog stalnog mešanja naroda koji su ostrvo naseljavali, na ovom malenom prostoru krčkala se jedna prava papazjanija imena, nacija, vera i zanimanja. Koji su, zamislite, živeli složno u svoj različitosti.

https://www.youtube.com/watch?v=CUkJCAIS6oU

Ukoliko smo vas zainteresovali za Adu Kale, preporučujemo vam da pronađete rumunski dokumentarni film Poslednje proleće na Adi Kale iz 1968, gde ćete videti kako izgleda velika tvrđava koju smo pomenuli, a koja je, pre potapanja ostrva, velikim delom prenesena i donekle podignuta na Šimijanu u Rumuniji.

Bezimeni grad na Jelici

Na Jeličkom visu, planini koja se nalazi nedaleko od Čačka, postojala je jedna od najvažnijih srednjovekovnih utvrda u Srbiji, a podigle su je Jazige, ili Alani, ili Anti, službenici rimske i vizantijske vojske.

Ovo mesto bilo je i drugi ranohrišćanski centar Srbije, odmah posle Niša, na kom je bilo podignuto čak pet hramova. Jedan od tih hramova ima i natpis koji nam govori da potiče s kraja 4. ili iz prve polovine 5. veka, a zanimljivo je da u jednoj od njih postoji i krstionica, što nagoveštava da je ovaj grad nepoznatog imena mogao biti sedište episkopije.

Tadašnji grad bio je centar našeg regiona, veći nego što je to, na primer, Čačak danas.

Ovo mesto bilo je i drugi ranohrišćanski centar Srbije, odmah posle Niša, na kom je bilo podignuto čak pet hramova

Jelički lokalitet se nalazi na 846 metara nadmorske visine, zahvatajući površinu od nekoliko hektara i na nižim delovima gradine. Uglavnom je pod šumom, što otežava sagledavanje veličine grada i dimenzija pojedinačnih lokaliteta. Arheolog Janko Šafarik i istraživač rimskih starina i putopisac Feliks Kanic,  još u 19. veku primetili su značaj Jeličkog grada i upućivali mlađe generacije da istražuju ostatke objekata koji se unutar njega nalaze.

Smatra se da je grad krajem 6. ili početkom 7. veka spaljen u požaru, koji je, pretpostavlja se, posledica avarskih ili slovenskih napada koji su se dogodili tokom slovenskog naseljavanja Balkana.

Damastion

Damastion je ime antičkog grada starog 2.500 godina. Dugo se verovalo da se nalazi na prostoru centralnog Balkana, ali niko nije uspevao da ga pronađe. Tek 2001. godine, na lokalitetu Kale, kod sela Krševica, otkriven je antički grad za koji se pretpostavlja da je upravo – Damastion. Izronio je iz zemlje.

Srebrnjaci iz Damastiona

To je bio bogat grad, najpoznatiji po rudnicima srebra i srebrnim kovanicama na kojima se nalazio lik Apolona, boga muzike, umetnosti i pozorišta. Ispod njegove glave na kovanicama ponosno je pisalo ΔΑΜΑΣΤΙΝΩΝ. Zbog sveg tog srebra Damstion je bio čuven i kao Srebrni grad. Kako se za sada pretpostavlja, naselje je zahvatalo oko pet hektara površine i bilo smešteno u dolini Morave i Vardara, rekama povezano sa Evropom i Grčkom. Građen po grčkom modelu, Damastion je procvat doživeo za vreme vladavine Filipa Makedonskog i njegovog sina Aleksandra Velikog, a njegovi stanovnici živeli su po principima koji su već bili definisani u grčkim gradovima u Egeji i Joniji.

Kasnije su nađeni tragovi koji ukazuju na to da su Kelti-Skordisci i drugi varvari koji su boravili na Balkanu koristili napušteni grad kao stanište tokom pljačkaških pohoda u 1. i 2. veku pre nove ere.

Arheološki lokalitet Kale, kod sela Krševica

Međutim, i dalje ne znamo da li je ovaj zadivljujuć grad zaista Damastion, ali istraživanja traju i konstantno nam daju nove podatke. U svakom slučaju – jasno je da Kale u Krševici predstavlja veoma značajan lokalitet.

Rudnik

Rudnik, srednjovekovna varošica nadomak istoimene planine, bila je mesto na kom se kopala ruda srebra, zatim zlata i olova, koje su se kasnije izvozile u okolne zemlje. Standard tadašnjeg života bio je visok, a posebno je zanimljivo to da su kuće bile ukrašene freskama, te da je prizemlje bilo namenjeno trgovanju, dok se živelo na prvom spratu. Na ovom lokalitetu otkrivene su i najmanje dve crkve, kao i nekolicina građevina većih dimenzija za koje se pretpostavlja da su imale administrativnu funkciju.

Najstariji tragovi o ovom mestu govore nam da ono potiče iz doba kralja Dragutina, ali je procvat doživelo u 14. i 15. veku

Aktivna istraživanja ovog mesta počela su tek 2009, tako da ćemo o ovoj zanimljivoj i zagonetnoj varošici tek otkrivati.

Justinijana Prima ili Caričin grad

O ovoj metropoli, koje nema već 15 vekova, najviše se zna od svih lokaliteta koje smo ovde nabrojali. Car Justinijan I potekao je s teritorije koja danas zauzima jug Srbije, pa je u rodnom kraju i podigao grad koji će veličati njegov život i delo. Justinijana Prima ili Caričin grad  nalazi se na padinama planine Radan, nadomak glavnih trgovačkih mreža.

Grad se sastoji od tri celine – donjeg grada, gornjeg grada i akropolja

Bazilika, arhiepiskopska palata, akvadukti i bazeni od kamena, koji se i danas naziru, monumentalni su. Naravno, kao i svaki grad tog vremena, u centru je imao forum s monumentalnim, pozlaćenim kipom cara Justinijana I.

Mozaik u Caričinom gradu; izvor fotografije: Turistički klub

Istraživanja ovog grada počela su pre nešto više od sto godina, a pored nabrojanih elemenata, grad su činile ulice sa portirnicama, utvrđenja, podni mozaici, pozlata i luksuzni objekti. Sve to nam govori o moćnoj arhitekturi i neverovatnom estetskom osećaju paleovizantijske civilizacije.

Izvori: 
Virtuelni muzej Dunava, Tekst “Ostrvo iz Duše”,  Klub putnika, Turistički klub, AlJazeera Balkans

The post Nepostojeća mesta koja možete da posetite appeared first on 42 magazin.

Dok tražimo obližnju vodu u gradu i pravimo letnje planove u glavi, već zamišljamo nerealne slike pustih ostrva sa tirkiznom vodom gde se čuju samo talasi. A sada je vreme da odemo korak dalje jer zašto biste se ustručavali kad maštate. Dakle, pošto se u mašti može svašta, zašto ne biste sagradili i kuća na steni odmah pored belog peska kojim ljudsko stopalo ne prolazi, gde samo vi možete da koračate bosi po svom novom domu koji može da izgleda recimo ovako.Uputstvo za upotrebu galerije: ove fotografije primenjujte kao vođenu meditaciju ako vam ponestane lepo mesto kojeg u sekundi treba da se setite.Ako se pitate gde je geografski locirano ovo područje, predlažemo da targetirate i zumirate ostrva Terks i Kejkos, koja predstavljaju produžetak bahamskog lanca na jugu u Atlantskom okeanu, istočno od Kube, nedaleko od Bahama. Ona su pod upravom Ujedinjenog Kraljevstva iako su na prekomorskoj teritoriji koja pripada Severnoj Americi. Kada ste ih locirali i zumirali na mapi, vreme je da uđete i zavirite u kuću.

Prednost ove lokacije jeste što se na moru mogu videti samo ribari koji u prolazu nude svoj dnevni ulov i to je sve, pa iako nisu na pustom ostrvu, osećaj je vrlo sličan ili identičan

Projekat potpisuju Rick Joy Architects, a idejno rešenje nastalo je sa idejom da porodici stvori idealno mesto za beg iz grada, maksimalno opuštanje i tišinu koju jedino prekida vetar kome se raduju jer se odlično kombinuje sa tropskim suncem.
Već na samom prilazu stiče se utisak da je ovaj građevinski kompleks organski srastao sa reljefom obale, pa deluje kao njen sastavni deo. Svetla fasadna nijansa u boji ljuske belog jajeta iliti belog peska koji je specifičan za ovo mesto komplementarna je tirkiznoj vodi, pa se međusobno intenzivno naglašavaju i jednako dolaze do izražaja.Arhitekti su se vodili kolorističkim smernicama lokacije, pa su fasadne zidove, vrata i stolariju od mahagonija, kao i zelenilo, prilagodili tako da se međusobno nadopunjuju i kako bi bili u savršenoj homogenoj harmoniji kao da oduvek pripadaju ovde. Zamisao je bila da se sagradi kuća koja ostavlja utisak kao da je nastavak njenog prirodnog okruženja.

[See image gallery at 42magazin.rs]
Plan kuće je vrlo jednostavan – u fokusu je ogromna terasa koja zapravo razdvaja, ali istovremeno povezuje spavaće sobe i privatni deo kuće na zapadu sa dnevnim boravkom, kuhinjom i trpezarijom na istočnoj strani.
Odmah ispred kuće je plitki bazen lociran između peska i pomenute terase i kao takav on okeansku vodu čini još bližom unutrašnjem prostoru koji je namenjen odmoru i relaksaciji.Cela kuća sačinjena je od ovakvih slika jer to je ključna funkcija građevine – da se oni koji u borave hedonistički relaksiraju i uživaju jednako kao u prirodi, samo je osećaj sigurnosti kakav nudi krov nad glavom umesto ležaljke i suncobrana ovde vrlo naglašen. Odavno je zadatak arhitekture da, osim što treba da osigura funkcionalan i lep prostor, obezbedi i željenu emociju, odnosno da odgovori na zahteve stanara i izazove raspoloženje i unapred targetiranu emociju koju dati prostor treba da obezbedi. Dakle, arhitektonska forma koja treba da prati funkciju sada treba da isprati i ispuni očekivani emocionalni zahtev, što bi negde bilo bliže umetničkom nego arhitektonskom delu, ali možda smo, a možda i nismo, zaboravili da je arhitektura vrsta umetnosti, pa je to sasvim u redu.

Svetla fasadna nijansa u boji ljuske belog jajeta iliti belog peska koji je specifičan za ovo mesto komplementarna je tirkiznoj vodi, pa se međusobno intenzivno naglašavaju

Kako bi bila autentična, ovu građevinu sazidali su lokalni zidari, ali korišćeni su i lokalni materijali, pa su pesak i ostali agregati iz neposredne okoline. Na taj način smanjena je na minimum potreba za uvozom građevinskog materijala. U tom duhu svesti o resursima, arhitekti su postavili cisternu za sakupljanje kišnice odmah ispod glavne terase.Pažljivo pozicionirani prozori daju tačno koliko treba sunčeve svetlosti spavaćim sobama, pa je prijatna atmosfera i u njima obezbeđena.Prednost ove lokacije jeste što se na moru mogu videti samo ribari koji u prolazu nude svoj dnevni ulov i to je sve, pa iako nisu na pustom ostrvu, osećaj je vrlo sličan ili identičan. Kada smo pitali arhitekte šta misle o svom projektu, odgovorili su da je ovo čist primer građevine koja izgleda kao da je prirodno procvetala na ovom tlu, a mi ćemo se složiti sa njima.

Dizajn: Rick Joy Architects
Foto: Joe Fletcher Photography

The post Arhitektonski hedonizam na ostrvu appeared first on 42 magazin.

Integralni deo identiteta japanskog naroda svakako jeste njihova kultura. Ona je za mnoge strance poput udaljene galaksije, sa jezikom koji je crovotočina u koju uranjaš da bi stigao do te galaksije. Jezik pre svega odražava odnose, vrednosti, ideje i stavove, a japanske fraze i reči koje ne postoje u drugim jezicima oslikavaju dubinu i lepotu percepcije japanskog naroda i tradicije. Pitali smo diplomirane japanologe koje su njima omiljene japanske reči i fraze koje ne postoje u drugim jezicima.

To su mi omiljene fraze zbog toga što mislim da pokazuju pravi duh japanskog jezika, složenog, utančanog i često teško doslovno prevodivog

Ivana Gostić, diplomirana japanološkinja

Tsundoku [積ん読] znači kupovati knjige s namjerom da ih pročitamo, ali to zapravo nikad ne uradimo i tako se samo gomilaju nepročitane. Naravno, uvek sa nadom da ćemo naći vremena da ih pročitamo. Izabrala sam ovaj termin jer u poslednje vrijeme baš to radim, a vjerujem da ima i drugih u sličnoj situaciji.

Kristina Gvozdenović, MA japanološkinja

Yūgen [幽玄] – na bezbroj mjesta na internetu može se naći prevod ove riječi kao „svijest o svemiru koja izaziva osjećaje previše duboke i misteriozne za riječi“. Takođe se citiranjem Zaemija Motokiyoa isti pojam objašnjava: „gledati kako sunce tone iza cvjetnog brda; lutati bez prestanka šumom, bez razmišljanja da želite natrag iz nje; stajati na obali i gledati u daljinu nakon što jedrilica polako nestaje iza udaljenih ostrva; razmišljati o letu divljih gusaka viđenih pa izgubljenih među oblacima“. Pojam yūgen je upravo jedan paket koji se rječnički može opisati kao: suptilna gracioznost, milina, skrivena ljepota, misteriozna dubina, elegantna jednostavnost, suptilnost.
U svakom slučaju, yūgenje onaj osjećaj koji dobijete kada osjetite da ste gotovo u stanju dotaknuti tu duboku stvarnost koja naglašava postojanje. I ono je produžetak osjećaja aware [哀れ] – druge japanske riječi koja nije direktno prevodiva.

Ove reči su intenzivno žive i upućuju na to da postoje načini za percipiranje svjetova koji su zbog različitosti jezika (ili estetskih sposobnosti i drugačijih emocionalnih ideja?) ostali zaključani

Pronađen, najučestaliji prevod na internetu bio bi „osjećaji prouzrokovani prolaznošću ljepote“. Rječnici ovaj pojam prevode kao: jak estetski smisao; uvažavanje prolaznosti ljepote prirode; patos stvari. To nadahnjuje neku vrstu svijesti koju donosi ta prolazna, krhka ljepota, recimo, pad trešnjine latice na tlo – vrlo japansko iskustvo jer trešnje cvjetaju samo jednom godišnje, a to je ljepota koju sa nestrpljenjem čekaju, ali koja traje samo kratko – kada cvjetovi padaju na zemlju – finalni izraz njihove ljepote dolazi sa spoznajom da je takva ljepota gotova i da nestaje za ovu godinu. Kad god neko uzdahne jer je kišna oluja isprala sve latice s drveta trešnje, ili kada se neki predivni buket cvijeća počne sušiti, ili kad god je ono što je lijepo zbog svoje krhkosti uništeno neizbježnim vremenom, to je vrijeme kada možemo razmišljati o aware (a nije li to ono što je Heidegger mislio kad je tvrdio da nalazimo značenje postojanja u svojoj konačnosti).Yūgen nosi mnogo dublje značenje nego aware. Pošto je aware vremenski ograničeno, yūgen podrazumijeva da iza ovog vremenskog postojanja postoji nešto više. Zašto mi se ove riječi dopadaju? Pa jednostavno, intenzivno su žive i upućuju na to da postoje načini za percipiranje svjetova koji su zbog različitosti jezika (ili estetskih sposobnosti i drugačijih emocionalnih ideja?) ostali zaključani.

Velimir Krstić, diplomirani japanolog

Izraz umami [うま味], u direktnom prevodu „prijatan/dobar ukus“ koji označava peti osnovni ukus koji možemo osetiti. Pored slatkog, kiselog, gorkog i slanog, naš jezik reaguje i na jedinstveni ukus glutaminske kiseline koja je prisutna u mesu, algama i drugoj visokoproteinskoj hrani. Ovaj ukus identifikovao je i definisao Kikunae Ikeda, japanski hemičar, početkom 20. veka. Volim da eksperimentišem u kuhinji, stoga mi je drag ovaj izraz kao i ukus koji predstavlja.

Marina Simić, diplomirana japanološkinja

Kintsugi [金継ぎ] jeste verovatno moja omiljena reč iz japanskog jezika, što bi u nekom slobodnom prevodu značilo: popravljanje polomljenih stvari zlatom. Elem, to je prava tehnika kojom se polomljeno posuđe lepi tako što se u smesu za lepljenje doda zlato ili neki drugi vredni materijal. Time polomljeni predmet dobija i neku emotivnu vrednost. Sviđa mi se ta reč jer bih volela da je tako i sa nama, ljudima. Često nas naše greške odvedu na neko mračno mesto, umesto da iz njih učimo i izvučemo neku pouku. Valjda mi se sviđa ta ideja da bolna iskustva u životu mogu biti nešto što će nas učiniti boljim i jačim, nešto čega se ne treba stideti i sakrivati. Kintsugi predstavlja učenje kroz pad, slom i zaceljenje.

Kosta Jovanović, diplomirani japanolog

Sasuga [さすが] najčešće se prevodi „kao što je i očekivano“. Ovo je fraza koja se koristi kada govorimo pozitivno o nekome ili nečemu i naglašava visoka očekivanja, poštovanje i visoko mišljenje o subjektu.
Komorebi [木漏れ日]– reč koja se odnosi na zrake sunca koji se probijaju kroz krošnje drveća.
Natsukashii [懐かしい]– iako se u najvećem broju slučajeva ovaj glagol prevodi kao „nostalgično“, emocija iza ove reči ima nešto pozitivniju konotaciju, nekakvo toplo osećanje izazvano prisećanjem na prošlo vreme.
Hikikomori [引きこもり] – dobar primer toga kako svako doba sa sobom donosi nove reči. Ova reč se odnosi na jedan od sve češćih problema u japanskom društvu danas – mladi ljudi koji se opredeljuju da sve svoje vreme provode zatvoreni kod kuće, izolovani od spoljnog sveta.I to su mi omiljene fraze zbog toga što mislim da pokazuju pravi duh japanskog jezika, složenog, utančanog i često teško doslovno prevodivog.

The post Jezgrovita lepota japanskih fraza i reči appeared first on 42 magazin.

Na severnoj strani ostrva Vlilend u Holandiji sagrađeno je oko 200 vikend-kuća u periodu između tridesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Većina kuća je naravno privatno vlasništvo i sve su sagrađene po slobodnom nahođenu jer je bilo prostora za takav izbor. No, onda su se stvari promenile i propisima je zabranjena izgradnju novih objekata.

Dakle, šta je do tada napravljeno – to je sve što ostaje, nema dodavanja jer tako novi zakon nalaže. Lokalna politika usmerena je na održavanje postojećeg prirodnog stanja ove oblasti, pa su kuće na njemu zamišljene kao mali objekti u otvorenom pejzažu i bez ograde oko privatnih nekretnina.

I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž

Planovi zoniranja ne pružaju stvarne mogućnosti za proširenje postojećih kuća, tako ni oni koji već imaju nekretninu nemaju opciju da je uvećavaju. Međutim, deo tih kuća ne zadovoljava trenutne zahteve, pa je tako rušenje i izgradnja novih objekata najracionalnija opcija. I to je bila i sudbina ove kuće koja je sagrađena 70-ih godina, a srušena 2016.

Pre nekoliko meseci na ovom mestu nastala je nova, komforna i moderna vikend-kuća namenjena velikoj porodici, njihovim prijateljima i rođacima. Iako se nalazi na vrhu peščane dine, kuća se stapa sa okruženjem i pruža neverovatan pogled na holandsko ostrvo Vlilend.

Dovoljno je da samo bacite pogled na ovo mesto i pretpostavite da su vlasnici od arhitekata naručili malu, slatku kuću, no nije bilo tako, naprotiv. Njihov zahtev bio je da kuća primarno bude prostrana i praktična, a ne na prvom mestu lepa, kako bi mogla da odgovori njihovim potrebama. Shodno tome projektni zadatak postavljen je kao kuća za odmor u kojoj su pejzaž, enterijer i eksterijer optimalno povezani.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Glavna karakteristika objekta koja skreće pažnju na prvi pogled jeste visok krov. Ovaj neujednačen krov uklapa se po formi sa okolinom, a kolorit je odabran na osnovu vremenskih uslova koje diktira klima ostrva.

Ako zavirite ispod krova, tu su tri nivoa: u potkrovlju i podrumu nalaze se spavaće sobe i kupatila, dok je između njih prostran dnevni boravak i natkrivena terasa.

Kao deo podruma koji zalazi u peščane dine je i prekriven spoljni prostor sa ulazom. Dnevno svetlo stiže do spavaćih soba upravo preko ovog prostora, dok za prolaznike podrumski prostor ostaje potpuno skriven. I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž.

Nakon što je završena izgradnja kuće, kako arhitekte kažu, vreme je za finalni deo projekta, a to je proces kada vremenski uslovi uspostavljaju neprekidnu vezu između kuće i pejzaža i tek tada novi i tek postavljeni materijali dobijaju svoju pravu verziju, dok kuća vizuelno postaje deo prirodnog okruženja, a ne neki objekat koji odskače.

Dizajn: Borren Staalenhoef Architecten BV bna
Fotografije: Pieter Kers

The post Jedna od 200 kuća na ostrvu Vlilend appeared first on 42 magazin.

Dok ne uđemo u zimsku idilu, valjalo bi da upijemo sunca što je više moguće, zato tragamo za drugačijim načinom vikend opuštanja koji će imati trajan efekat. Fotografije svedoče da smo našli pravi!

Napravite sopstveni eksperiment, 72 sata u ovom smeštaju nek preraste u 142 sata recimo, pa bacite pogled na rezultate koji pokazuju nivo stresa

Ove male kućice kreirane su posebno za okolinu u kojoj se nalaze. Svaka odluka o dizajnu napravljena je kako bi se poboljšalo iskustvo doživljaja okruženja. Svrha kabine je da se ljudi koji u njoj borave približe prirodi, ali na najprijatniji mogući način.

Sve kabine nalaze se na privatnom ostrvu i svaka je izolovana, pa je efekat mrežnog pozicioniranja ostavljen za neke druge projekte. Jednostavan dizajn bio je neophodan – sa stanovišta izgradnje,  ali i održavanja ravnoteže između objekta i prirodne.

Kada je reč o materijalima, dizajneri su se odlučili za drvo koje raste u okolini. Stubovi podižu pod iznad zemlje ne samo iz funkcionalnih razloga već i simbolično jer je to znak poštovanja prirode.

Naziv projekta 72h Cabin, odnosi se na vreme boravka koje je pet osoba provelo učestvujući u studiji koju je Institut Karaolinska sproveo o stresu. Rezultati istraživanja nakon 72 sata pokazuju da se svi učesnici drastično smanjili nivo stresa.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Sve ploče – one na zidovima, kao i na podu, postavljene su sa razmakom od nekoliko milimetara, delom zbog kretanja unutar samih materijala, a delom zbog toga kako se filtrira sunčeva svetlost na prelep način, iako je primarni razlog za to ventilacija. Pošto ima toliko stakla, temperatura može biti vrlo visoka, ali zato su kabine odlično provetrene, iako se unutrašnja temperatura ne razlikuje previše od spoljašnje, atmosfera je prijatna zbog cirkulacije vazduha. Ovo mesto, osim dnevnih, omogućuje neverovatne noćne aktivnosti, pod tim podrazumevamo pogled na zvezdano nebo za početak.

Glavna karakteristika ovih kabina jeste pregledan pogled na gotovo sve strane. Za razliku od šatora u koji se zatvorite kada povučete rajsferšlust, ovde se popnete u ugodan krevet i brojite zvezde u prirodi. Krevet o kom pričamo dominira površinom poda, ali je izdignut nogarima, pa imate skladišni prostor ispod. Dimenzije kreveta su pažljivo sračunate da zauzimaju što manje prostora, ali da istovremeno omoguće nekome da udobno sedi na ivici.

Svaka odluka o dizajnu napravljena je kako bi se poboljšalo iskustvo doživljaja okruženja

Police iznad kreveta su zapravo elementi kojima se fiksiraju ploče između zidova, oni su namerno napravljeni veći da bi njihova dvojna funkcija bila realizovana.

Svako ko želi da provede svoja 72 sata u jednoj od kabina može da ih bukira online, dostupne su na nekoliko lokacija od sledeće godine, a počinju na ostrvu Henriksholm u Švedskoj. Građevinska kompanija koja stoji iza njih Fridh & Hell Bygg daje mogućnost da ih kupite, ali u posed mogu doći samo oni koji ispune uslov da ih smeste na jedinstvenu i lepu lokaciju. Pa ako mislite da imate neku, probajte da ih smestite, a u tom slučaju napravite sopstveni eksperiment, 72 sata nek preraste u 142 sata recimo, bacite pogled na rezultate koji pokazuju nivo stresa.

Dizajn: Jean Arch
Fotografije: Jeanna Berger

The post Smeštaj koji smanjuje nivo stresa appeared first on 42 magazin.