Izdvajamo naslove u kojima su kostimografi kreirali bolje zimske komade nego većina modnih dizajnera za svoje F/W kolekcije.

Doktor Živago (1965)

Iako dizajneri danas polako odbacuju krzno, nekada je ono bilo simbol luksuza i zimske mode.

Krzno je i simbol filma Doktor Živago. Kostime je dizajnirala Phyllis Dalton, a oni su pokrenuli modnu revoluciju. Kada film pogledamo danas i vidimo Julie Christie u krznu, dugim i strukiranim kaputima, belim košuljama i aksesoarom u vidu dugačkih rukavica, plišanih čokera, mašni, šubara, beretki i šešira – možemo slobodno reći da je ona ikona jednog romantičnog zimskog stila. Phyllisini kostimi inspirisali su Živago look i motivisali dizajnere da u svoje kolekcije inkorporiraju, pre svega, visoke kragne i krznene obrube na zimskim kaputima. Svila i duboke čizme, koje su direktna asocijacija na ovaj film, i danas su u modi.

Dakle – dugački kaputi, duboke čizme, svila i krzno. Naravno, ako je krzno fejk – tim bolje.

Grand Budapest Hotel (2013)

Filmovi Wesa Andersona bi mogli biti inspiracija za sve vas koji slavite ekscentrični modni duh – a posebno zimska kostimografska idila predstavljena u ostvarenju Grand Budapest Hotel.

Kostimografkinja Milena Canonero je, kako bi na pravi način predstavila duh izmišljene evropske republike Zubrowke između dva rata, za inspiraciju uzimala fotografije Mana Raya ili slike Gustava Klimta i Tamare de Lempicke.

Kostimi Tilde Swinton su direktna asocijacija na pomenute umetnike, dok je Pradin kožni trenč koji nosi Willem Daefoe veoma moderan.

Za ovaj film Prada je dizajnirala i set od 21 kofera koji pripada liku Ralpha Fiennesa – Monsieuru Gustaveu.

Carol (2015)

https://www.youtube.com/watch?v=H4z7Px68ywk

Za film Carol reditelja Todda Haynesa kostim je radila Sandy Powell, koja je veoma uspešno probudila njujoršku modu 50-ih.

Bogate boje, šalovi od svile i tartana, mačkaste naočare, crvena beretka i upadljivi broševi – to je sve što vam je potrebno za retro zimski stil!

Factory Girl (2006)

U filmu o Warholovoj Fabrici kostim je veoma važan jer ta ekipa je nosila trendi garderobu (ili ju je kreirala s obzirom na to da su neki važni modni dizajneri bili deo nje).

Sienna Miller je odradila dobar posao u ulozi devojke i muze Edie Sedgwick, dok Warhola, takođe sjajno, glumi Guy Pearce. Film nas kostimom podseća da nosimo leopard kapute u kombinaciji sa mornarskim prugama, lakovane mini-suknje, velike minđuše, dosta šminke i možda najbitnije – stav pop zvezde.

 Orlando (1992)

U filmu Orlando, koji je adaptacija istoimenog romana Virginie Woolf, rediteljka Sally Potter je, osim što je veoma dobro izvela narativ, dosta pažnje poklonila kostimu, pa je ovo jedno veoma stylish ostvarenje. Kostimografkinja Sandy Powell, koju smo već pomenuli, za ovaj film zaradila je svoju prvu nominaciju za Oskara u kategoriji, pogađate, najbolji kostim.

Najviše nam se dopada kako je odeven lik Saše (glumi je Charlotte Valandrey) s pletenicama u kosi, kaputima od plavog pliša i bogato ukrašenim šubarama.

Ana Karenjina (2012)

Jacqueline Durran osvojila je Oskara za interpretaciju mode 70-ih godina 19. veka koju vidimo u ovom filmu. Karenjina (Kiera Knightly) šljašti okićena Chanel nakitom, odevena u pretežno tamne tonove – crnu ili bordo.

Dok je kao kontrast Ani – Kiti (Alicia Vikander) vizija u belom, s kraćim haljinama koje simbolizuju čistotu i nevinost.

Morocco (1930)

https://www.youtube.com/watch?v=CZqaWX0obaA&t=50s

Dietrich s maskulinim stavom, u crnom odelu, sa cilindrom i leptir-mašnom, šokirala je svet pre gotovo 90 godina, a o takvom stilu priča se i danas.

Zapravo je i bila Marlenina ideja da se njen lik ponaša kao muški predator, a scena u kojoj ljubi devojku veoma je bitna u filmskom svetu. Maskulini look iz filma Morocco kasnije je ponela i Julie Andrews u filmu Victor Victoria (1982), a citiran je i u mnogim magazinima svaki put kada se priča o androginoj modi.

The post 3, 2, 1 – kostim! appeared first on 42 magazin.

Ako ste se makar jednom našli u hotelu, luksuznom ili nekom manje zvezdanom, sigurno ste primetili jedan važan detalj – na izbor i broj sapuna i šampona teško da ćete imati zamerke, jer tzv. bar of soup treba da opčini sva vaša čula i doprinese još većoj hedonističkoj erupciji vašeg bića na odmoru ili samo u prolazu.

No, da li ste se ikada zapitali, u trenutku kada pakujete kofer i napuštate oazu zadovoljstva, šta se dalje događa sa svim tim načetim sapunima i polupotrošenim bočicama, koje se u zavisnosti od broja zvezdica hotela menjaju svakog dana ili čak nekoliko puta dnevno? Gde odlaze milioni neiskorišćenih ili gotovo novih sredstava za higijenu u trenutku kada Treći svet umire od bolesti prljavih ruku? Ukoliko ste i vi zatečeni tom činjenicom, postoje oni koji su to odavno primetili, razmišljali na ovu temu i, što je još bitnije, povukli prave poteze.

Samo u Americi svakoga dana baci se oko dva miliona sapuna!

Clean the World, američka organizacija sa sedištem u Orlandu, bavi se recikliranjem upotrebljenih hotelskih sapuna, a zatim i njihovom distribucijom u zemlje gde su najpotrebniji. Podatak da je ova humanitarna organizacija samo prošle godine reciklirala sedam miliona sapuna i 400.000 higijenskih setova izaziva iskreno divljenje. U rad su uključeni mnogobrojni volonteri čiji je zadatak da sortiraju higijenske proizvode za reciklažu, te da zatim gotove proizvode pakuju za distribuciju u zemlje Trećeg sveta, odnosno u ona područja koja je zadesila neka prirodna katastrofa, poput, recimo, Haitija. Osim odraslih, u volonterski rad uključeni su i najmlađi, a donja granica za vredne mališane je osam godina. Fondacija Clean the World svoje male fabrike za recikliranje ima i u Las Vegasu, Montrealu, Hongkongu, a u njihovu mrežu uključeno je preko 5.000 hotela iz celog sveta. Princip je da zainteresovani hoteli ovoj organizaciji plaćaju pet dolara po sobi mesečno kako bi organizovali preuzimanje kontingenata sredstava za higijenu.

Humanitarna organizacija Clean the World je samo prošle godine reciklirala sedam miliona sapuna i 400.000 higijenskih setova

Međutim, prema nekim procenama, i dalje se samo u Americi svakoga dana baci oko dva miliona sapuna! Zahvaljujući dosadašnjem radu kompanije koja je rešila da očisti svet do sada je donirano čak 40 miliona sapuna u 115 zemalja. U proces reciklaže ubačene su i bočice šampona, balzama za kosu i kupke, s tim da je pravilo da moraju da budu potrošene više od četvrtine. Posle procesa dezinfekcije i prerade pravi se novi higijenski kit koji sadrži i četkicu i pastu za zube, te sredstvo za dezinfekciju ruku.

Recikliraju se bočice šampona, balzama za kosu i kupke, s tim da je pravilo da moraju da budu potrošene više od četvrtine

Pričom o oživljavanju sapuna koji umesto na neku deponiju stižu u ruke onima kojima su najpotrebniji želimo da zaintrigiramo i menadžere naših hotela, koji bi, možda, misleći globalno delovali lokalno, a mi se javljamo da budemo prvi volonteri u našoj verziji fondacije koja bi ugroženima recimo balkanskog prostora obezbedila sredstva za osnovnu ličnu higijenu.

The post Nov život hotelskog sapuna – malo nade za Treći svet appeared first on 42 magazin.