Kada je oktobra 2016. godine Švedska akademija odlučila da Nobelovu nagradu za književnost dodeli Bobu Dilanu, bio je to najpouzdaniji znak finalne kanonizacije rokenrola unutar mejnstrim kulture, ali i znak za početak ozbiljnih rasprava o potezu koji je podelio elitu i s jedne i s druge strane limba. Naime, Nobel za Dilana bio je previše subverzivan i iz ugla književnih i rokenrol fanatika. Za prve je činjenica da je nagradu dobio jedan „tamburaš“ bila znak devalvacije i svetogrđa u jasno omeđenim i definisanim estetskim i žanrovskim granicama, dok je za druge Dilanovo krunisanje bio definitivni dokaz da rokenrol inkorporiran u elitne tokove definitvno gubi snagu pobune. Pošto smo potrošili boga, žene, rat, ostalo je još da potrošimo i rokenrol, moglo se tada čuti negodovanje pravovernih rokera.

S druge strane, na ovom mestu treba se podsetiti reči Branka Vukojevića, jednog od najznačajnijih jugoslovenskih rok novinara, koji je pre više od tri decenije napisao: „Da li je rokenrol umetnost, danas je još samo dilema gluvih.“ A upravo je Dilan kao rok ikona proširio simboličko polje književnosti jer Nobela nije dobio za nekakvu ukoričenu umetnost, već za onu otpevanu. Opet, vraćajući se još unatrag, lako ćemo pronaći tragove simbioze ekspresionizima, impresionista, književnosti, slikarstva i muzike, pa sve tako do početka 20. veka, kada ovaj pažljivo skrivani flert postaje strasni i višeslojni ljubavni odnos. A kada smo već kod ovog odnosa, nije teško primetiti da svako književno delo u sebi ima muzike, ritma naracije, ubrzanja i usporavanja koji nas vode ka logici teksta. Knjiga se, na koncu, sećamo po njenom tonu, zvuku i ritmu, tek usputno, kako vreme prolazi, sećajući se likova, pa i same radnje.

Potpuno novu dimenziju simbiozi rokenrola i književnosti dao legendarni Branimir Džoni Štulić svojom numerom Filigranski pločnici. U stihu „ponekad i osjetim, na vrhovima prstiju, grobnica za Borisa, čovječe“ Štulić nepogrešivo prepoznaje tragiku i tamu koja je pratila legendarno delo Grobnica za Borisa Davidoviča Danila Kiša, zbog koga je veliki pisac bio optužen za plagijat i koji će nakon toga zauvek napustiti zemlju

Ali vratimo se činjenici da je mnogo pre Dilanovog krunisanja u Stokholmu, rokenrol odavno izgubio oreol subverzivnog i supkulturnog i da ga je njegova ideološka komponenta, koja je najčešće za narativ imala pobunu, smestila u mnogo širi društveni kontekst, dimenzionirajući je kao sveprihvaćeni kulturni obrazac.

Genije fobije: Zašto volimo Stivena Kinga?

Rokenrol je inspiraciju najčešće pronalazio u poeziji, ređe u prozi, ali dešavalo se da i poznati romani budu deo pesama ili čak čitavih albuma. Tibetanska knjiga mrtvih uticala je na psihodelični zvuk Pink Floyda, koji će postati zaštitni znak benda manje-više kroz čitavu karijeru. A osnivač ovog sastava Sid Baret, neurotični genije koji će se zbog ličnih problema povući u ilegalu nakon što je potpisao prva dva albuma koji spadaju u remek-dela rokenrola, snimio je Džojsovu pesmu Golden Hair iz Kamerne muzike. I do danas je Baretova izvedba ostala jedno od najpotresnijih čitanja Džojsove poezije. Još jedan fascinantni omaž srešćemo u pesmi Orkanski visovi, za koju je Kejt Buš inspiraciju pronašla u istoimenom romanu Emili Bronte. Još impresivnije zvuči podatak da Buš nije čitala knjigu, već je najpre odgledala televizijsku adaptaciju Orkanskih visova i u tih pet minuta dočarala suštinu romana bolje od bilo kakve klasične kritičke interpretacije. Za samo mesec dana, tada 19-godišnja britanska kantautokra zasela je na prvo mesto top lista i preko noći postala globalni fenomen.

Rokenrol je inspiraciju najčešće pronalazio u poeziji, ređe u prozi, ali dešavalo se da i poznati romani budu deo pesama ili čak čitavih albuma

Teško je samo i pobrojati prožimanja roka i književnosti, ali mora biti da su čuveni Oldus Haksli i legendarni Džim Morison bili u dosluhu čim je ovaj drugi ime svojoj grupi The Doors dao po naslovu Hakslijevog romana Vrata percepcije (The Doors of Perception), dok je Džeger planetarni hit Simhaty for the Devil napisao nakon čitanja Majstora i Margarite Mihaila Bulgakova. Istovremeno, mama panka, Peti Smit, inspiraciju je pronalazila u mladom ruskom pesniku, anarhisti Vladimiru Majakovskom,  lider legendarnog The Clash, Džo Stramer fasciniran francuskim pesnikom Arturom Remboom komponovao je Gheto Defandant, a jedna od najupečatljivijih veza književnosti i rokenrola viđena je u pesmi White Rabbit sastava Jafferson Airplane, u kojoj su jasno vidljivi motivi legendarnog dela Luisa Kerola Alisa u zemlji čuda.

Ali „pozajmice“ iz književnosti nisu specifikum samo stranih rok autora. Branko Miljković, ukleti pesnik jugoslovenskog komunizma, bio je inspiracija grupama najrazličitijih žanrovskih odrednica. Tako će Goran Bregović u svojoj poslednjoj posveti umirućoj državi Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo iskoristio stih iz Miljkovićeve pesme Poeziju će svi pisati, koja proročki poručuje da „ko ne sluša pesmu, slušaće oluju“. Zabranjeno pušenje će nas podsetiti da smo ostali sužnji parafrazirajući stih iz iste Miljkovićeve pesme da „sloboda očigledno nije umela da peva“, a Partibrejkers su u generacijsku himnu Hoću da znam involvirali Miljkovićev stih Tamo gde je bilo srce stajaće sunce.

Da li je priča o Klubu 27 samo mit ili ipak nije?

I daleko od toga da je Miljković bio jedini primer fuzije rokera i pesnika. Vrisak generacije u postpank maniru obradio je pesmu Pijanstvo Vladislava Petkovića Disa, jednog od velikana srpske poezije 20. veka, podsećajući nas na univerzalnu istinu o otuđenom pojedincu.

I pritisne očaj, sam, bez moje volje.

Ceo jedan život, i njime se kreće.

Uzvik ga prolama: Neće biti bolje,

Nikad, nikad bolje, nikad biti neće.

Ali sasvim izvesno je da je potpuno novu dimenziju simbiozi rokenrola i književnosti dao legendarni Branimir Džoni Štulić svojom numerom Filigranski pločnici na istoimenom albumu. U stihu „ponekad i osjetim, na vrhovima prstiju, grobnica za Borisa, čovječe“ Štulić nepogrešivo prepoznaje tragiku i tamu koja je pratila legendarno delo Grobnica za Borisa Davidoviča Danila Kiša, zbog koga je veliki pisac bio optužen za plagijat i koji će nakon toga zauvek napustiti zemlju.

Vraćajući se unazad, lako ćemo pronaći tragove simbioze ekspresionizima, impresionista, književnosti, slikarstva i muzike, pa sve tako do početka 20. veka, kada ovaj pažljivo skrivani flert postaje strasni i višeslojni ljubavni odnos

Ostaće, naposletku, i posle Dilanovog Nobela brojna pitanja – da li su stihovi na pločama, recimo Leonarda Koena ili Dejvida Bouvija, samo pop muzika ili pevana poezija na isti način na koji poezijom smatramo i stihove Volta Vitmena ili Alana Ginzberga ili je pak reč o tome da poezija samo kada je okružena distorziranim rifovima, lupom bubnjeva i reskim zvucima gitare dobija onaj potencijal koji danas više ne može da ima u standardnom književnom formatu? Nije malo onih koji će se složiti da je mnogo jednostavnije prepustiti se onome čemu smo odavno prepušteni – ritmu sopstvenih bića, ličnoj ritam sekciji srca, zapaljivom rifu života s kojim je rokenrol davno izjednačen.

Pa makar ga nikad i ne nazivali književnošću.

The post Književnost i rokenrol: Pisani rifovi naših života appeared first on 42 magazin.

Knjiga je uvek dobar dar, a mi vam dajemo predloge kojima ćete sasvim sigurno obradovati prijatelje, familiju i sve ostale drage osobe.

Za mamu: Sestre Bronte, izabrana dela

Nezamislivo je da neka mama (ili žena uopšte) na ovoj planeti ne voli dela Bronte trija, najpoznatijih sestara u književnosti, a ove godine je Vulkan izdao njihove najbolje romane u jednoj knjizi – Orkanski visovi Emili Bronte, Džejn Ejr Šarlot Bronte i Stanarka napuštenog zamka En Bronte.

Proza sestara Bronte nije samo prepuna emocija, ona je neposredna i provokativna. Šarlot i En prve su se bavile intrigantnim temama – bar kada su žene u pitanju – o samopoštovanju žena, o ženama koje moraju da rade da bi preživele, o zarobljenosti u braku u kom su zlostavljane. En Bronte pisala je možda i najmodernije, brinući za položaj i socijalni status žena, naročito guvernanti; Emili Bronte je, s druge strane, opisala neka od najintenzivnijih osećanja i iskustava, a retko je napuštala svoja četiri zida. Za mnoge, one su prvi put upoznale žene (i ne samo žene) sa onom drugom, mračnijom stranom srca.

Cena: 999 dinara
Izdavač: Vulkan

Za tatu: Faksimil Alehandra Sambre

Tata voli da sve bude po njegovom. Zato mu predlažemo i takvu knjigu! Faksimil Alehandra Sombre nudi novo čitalačko iskustvo jer čitalac direktno učestvuje u konstrukciji teksta.

Napisan u formi standardizovanog testa, Faksimil poziva čitaoca da odgovori na virtuozne jezičke vežbe, kratke priče posle kojih su postavljena provokativno zamišljena pitanja višestrukog izbora odgovora, nekad nerešiva, često apsurdna i uglavnom iz sfere morala: potreba da lažemo da bismo se dokazali pred drugima, želja za uspostavljanjem veza u ljubavi i porodici uprkos nepoverenju, komplikovanost hodanja po minskom polju tajni i, tužno i nepodnošljivo, ubeđenje da nismo učeni da mislimo već da smo trenirani da slušamo i ponavljamo. Sambra sjedinjuje fikciju i sećanje čarobno se poigravajući s formom. Knjiga je duhovita, melanholična, puna iznenađenja. Čas neozbiljna, čas veoma snažna i oštra. Njena složenost, sastavljena od kratke priče u manje-više klasičnom smislu, mikropriče (ili nečeg sličnog), testova, poeme, pa čak recimo mikroeseja, pokazuje nam da ponešto, trenutno, samo književnost može da realizuje.

Cena: 550 dinara
Izdavač: Geopoetika

Za sestru: A nilski konji su se skuvali u svojim bazenima Vilijama S. Barouza i Džeka Keruaka

Sestru doživljavamo kao pametnu, hrabru i radoznalu ljubiteljku avanture – i još bolje ako je sve to začinjeno pripovedačkim stilom beat generacije. Zato joj predlažemo knjigu A nilski konji su se skuvali u svojim bazenima, koju su naizmenično pisali Barouz i Keruak.

Roman opisuje istiniti događaj, ubistvo Dejvida Kamemera, koga je u pijanoj tuči, u navodnoj samoodbrani, ubio Lisjen Kar. Kar je priznao ubistvo Barouzu i Keruaku koji ga nisu prijavili i zbog toga su osuđeni kao saučesnici u prikrivanju zločina, kada se Kar kasnije predao policiji. Keruak je odslužio deo kazne, a Barouza je od zatvora spasila porodica.

Atmosferski roman prepun likova izvučenih iz stvarnog života, opisuje boemski Njujork tokom i krajem Drugog svetskog rata, pun opsesija, umetnosti i seksualne oslobođenosti.

Cena: 1320 dinara
Izdavač: Rende

Za brata: Enciklopedija savamalskih bića Simona Marića, ilustrovala Olga Jorgačević

Ovo prelepo izdanje ne treba propustiti – zabavno je, duhovito i poučno, govori nam o izmišljenim stvorovima koji naseljavaju prostor Savamale i utiču na živote ljudi.

Da li bi u Savamali bilo oronulih zgrada da nema Fasadoždera?
Da li bi istorija Beograda bila drugačija da nije bilo Drema i Mostodona? Da li bi hotel Bristol, Vučina kuća i zgrada Geozavoda krasili ulice Savamale da nekada nije harala epidemija Griparha?

Savamalologija se već više od sto godina bavi izučavanjem ovih neobičnih urbanih stvorenja, a ova predivno ilustrovana enciklopedija daje nam bajkovitu sliku o životu, navikama i staništu ovih bića koja su neraskidivi deo Savamale koju danas poznajemo.

Cena: 800 dinara
Izdavač: Everest Media

Za nju: Regata papirnih brodova Marka Tomaša

Marko je definitivno jedan od najcenjenijih pesnika regiona, koji neretko piše o ljubavi.

On je u jednom intervjuu na tu temu rekao:
„Ne znam puno o tome, zato valjda i pišem o ljubavi, tražim odgovore. Mislim da moramo ponovno pronaći istinsko značenje te riječi. Nanovo krenuti u duhovnu potragu. Na koncu, sve se svodi na potragu. Ljubav je ropstvo, diktatura, emotivni kanibalizam. Jad nas nagoni da uništavamo jedni druge. Sve što čovjeka uznosi to ga i ubija, tako mi se čini, tako vidim stvari. A svi, pa i ja, živimo za trenutke zanosa znajući da će nas pad nakon toga potpuno zgromiti. Ponekad prezirem sam sebe. Zaljubim se i odmah si kažem: dobro došao u vlastitu propast. Perverzija je da uživam u tome.“

Njegove pesme su idealne ako nekom želite da poklonite sirovu emociju.

Cena: Oko 400 dinara
Izdavač: Lom

Za njega: Tragovi karmina: tajna istorija XX veka Grejla Markusa

Ovaj naslov aludira na seksi literaturu, a zapravo je reč o istoriji i filozofiji panka.

Grejl Markus, vrhunski ekspert za američku pop-rok kulturu, započeo je rad na ovoj knjizi fasciniran grupom Sex Pistols, tom „skandaloznom antimuzičkom grupom“ koja je nastala u Londonu 1975. i nestala u roku od dve godine, inicirajući pojavu pank supkulture i dovodeći do transformacije pop-rok muzike širom sveta. Studija Tragovi karmina predstavlja pank kao pokretač istorije intelektualne avangarde XX veka. Za Markusa pank je simbol same prirode XX veka.

Cena: 1.200 dinara
Izdavač: Gradac

Za baku: Fridine fijeste, Mari-Pjer Kole, Gvadalupe Rivera Marin

Da li je vaša baka A) virtuoz u kuhinji ili B) to je ne zanima uopšte, već voli da igra poker i zna da napravi jedino poparu?

Pronašli smo knjigu koja će se dopasti i baki A i baki B – a to je naslov Fridine fijeste. Tu se nalazi preko 100 recepata za jela koja je Frida volela da priprema, ilustracije tih recepata, kao i fotografije mrtvih priroda koje su inspirisane Fridinim slikama, koje će baka A obožavati. Pored toga, knjiga je i svojevrsna priča o burnom životu Fride Kalo i Dijega Rivijere, njihovim svađama i mirenjima, što će baka B s uzbuđenjem čitati. Sve ovo zajedno čini knjigu Fridine fijeste snažnom, uzbudljivom i inspirativnom – baš kakva je bila i Frida.

Cena: 1.700 dinara
Izdavač: Službeni glasnik

Za deku: Kratka istorija Beograda Milorada Pavića

Beograd je stariji od svakoga, zato se u njemu deke osećaju mladim.

Oni koji vole i poznaju ovaj grad ne poznaju ga na osnovu onoga što su u njemu videli ili dotakli. Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je iščezao netragom pa ga više nikada nećemo videti, fotografisati ili dodirnuti. Ali istoriji pripada i onaj njen nestali deo, koji se više nikada neće moći rekonstruisati, onaj deo istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas.

Darujući nam bogatstvo ilustrovanu Kratku istoriju Beograda, srpski pisac Milorad Pavić otkriva nam sve važne podatke, legende, svilenim nitima istkane priče o Beogradu, drevnom gradu na obalama rajske reke Ister, koji su Turci zvali Vrata ratova, a hrišćani Bedem hrišćanstva. Kroz ta vrata prohujali su Argonauti, Kelti, Rimljani, Vizantinci, Goti, Huni, Avari, Bugari, Ugri, krstaši i Turci i ostavili mnoge tragove svoje moći, svog besa i svojih kultura…

Cena: 1.600 dinara
Izdavač: Dereta

Za drugaricu: Moj muž Rumene Bužarovske

Deluje da se o ovoj knjizi najviše priča u poslednje vreme, pa ako već niste, popričajte o njoj i sa svojom drugaricom, uz kafu – naravno. Ili čašu vina, piva, viskija, šta god vam je draže.

Sve priče u ovoj briljantnoj zbirci ispripovedale su vrlo različite žene iz prvog lica, ali se te priče tiču koliko njih toliko i njihove okoline, odnosa s muževima, decom, roditeljima, kolegama i prijateljima. Zbog toga se radi o galeriji izuzetno upečatljivih i precizno profilisanih likova, o psihološkim ali i socijalnim portretima, s posebnom osetljivošću na patrijarhat. Jer, govoreći o svojim brakovima i muževima, ginekolozima, pesnicima, policajcima, govori se o profesijama i njihovim statusima, o odnosima moći – većina ženskih likova ipak je zasenjena i emotivno i socijalno zapuštena zbog prestiža njihovih muževa i njihovih profesija.

Sve to ispisano je u najboljem duhu američke kratke priče, najzahtevnijim načinom, jezikom običnih ljudi, mimo svake patetike, razorno i istinito.

Cena: 550 dinara
Izdavač: Booka

Za druga: Da li androidi sanjaju elektronske ovce Filipa K. Dika

Ako vaš ortak voli originalni film Blade Runner (a sigurni smo da ga obožava), onda je super ideja da mu poklonite knjigu po kojoj je snimljen. Ukoliko nema odnos prema filmu, šta god da uzmete od Filipa K. Dika, nećete pogrešiti.

Filip  K. Dik (1928–1982) bio je američki pisac čija dela većinom pripadaju žanru naučne fantastike. Dik istražuje filozofske, sociološke i političke teme u romanima u kojima dominiraju korporacije, autoritarne države i izmenjeno stanje svesti. U njegovim kasnijim radovima, Dikov tematski fokus pomera se na njegove lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada iz područja fantastike i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr.

Cena: 799 dinara
Izdavač: Kontrast

The post Neka poklon ispod jelke bude – knjiga! appeared first on 42 magazin.

Njegov uticaj na književnu, ali i pop kulturu je ogroman. Hemingwejev roman Imati i nemati (1944) pretočen je u filmski klasik s Humphreyjem Bogartom i Lauren Bacall u glavnim ulogama, dok je roman Za kim zvono zvoni (1940) imao sličnu sudbinu, pa je tri godine nakon objavljivanja doživeo i premijeru na filmskom platnu, a likove su oživeli Gary Cooper i Ingrid Bergman. Ovaj roman je prošle godine objavljen i na srpskom jeziku u izdanju Kontrast izdavaštva.

U online arhivi magazina Esquire i izdanju iz 1935. godine nalazi se jedna zaista zanimljiva priča o slavnom piscu i njegovom prijateljstvu sa studentom žurnalistike Arnoldom Samuelsonom. Članak se zove Monologue to the Maestro: A High Seas Letter, a ukoliko niste pretplaćeni na Esquierovu arhivu, članak u celosti možete pronaći na sajtu scenaristkinje Diane Drake.

Naime, Arnold je 1934, tek završivši Univerzitet u Minesoti, odlučio da se zaputi na Floridu kako bi upoznao tada već slavnog pisca. Kada su se sreli, Hemingway mu je rekao kako on, kao mlad pisac, ne bi trebalo da se poredi sa svojim savremenicima, već da inspiraciju potraži u prošlosti – među velikim imenima koja više nisu među živima.

Ernest Hemingway piše za svojim stolom dok je živeo u Africi, 1953. godine

Tada mu je dao listu knjiga koje treba da pročita, a koju je Samuelson kasnije i objavio u memoarima: With Hemingway: A Year in Key West and Cuba. Ukoliko ste i sami zainteresovani za dobro štivo po Hemingweyevom receptu, prenosimo vam listu naslova u celosti:

Dablinci, James Joyce
Revolucionarno za svoje vreme, kako po tematici, tako i po stilu, Joyceovo remek-delo, Dablinci odbilo je 40 izdavača, slog je tri puta rasturan, a prvi tiraž uništen jer je po tadašnjim kanonima knjiga vređala javni moral. Delo Dablinci čini 15 priča na granici naturalizma i modernizma, koje opisuju život u Dablinu s početka 20. veka. Grad iz kog je rano otišao, ali koji je zauvek ostao mesto radnje njegovih knjiga, Joyce opisuje kao centar paralize, fizičke i duhovne. Po poslednjoj, ujedno i najpoznatijoj priči ove zbirke Mrtvi John Huston je 1987. snimio istoimeni film.

Ljudsko robovanje, Somerset Maugham
Izvorno objavljen 1915, naslov Ljudsko robovanje je snažan izraz moći i uticaj seksualne opsesije na savremenog čoveka, te oslikava njegovu čežnju za slobodom. Ovaj klasični roman priča priču o Philipu Carei, osetljivom dečaku rođenom sa deformitetom, koji odrasta u religioznoj porodici. Nažalost, ovaj roman nije preveden na srpski jezik, ali ga možete pronaći u knjižarama koje imaju Penguionova izdanja.

Gospođa Bovari, Gustave Flaubert
Ovaj izuzetan roman je priča o jednoj od najzanimljivijih junakinja u savremenoj književnosti – Emi Bovari. Nesrećno udata za posvećenog, ali nespretnog provincijskog lekara, Ema se suprotstavlja običnom i dosadnom životu kroz snove o ekstazi i ljubavi. Međutim, u potrazi za ostvarenjem snova dolazi samo do patnje i bola.

Ana Karenjina, Lav Nikolajevič Tolstoj
Knjiga koju smo svi čitali u srednjoj školi, ali koju je malo ko otvarao nakon toga. A to je šteta jer se ova knjiga smatra za jednu od najboljih knjiga svih vremena, a klasična priča o Aninoj ljubavi i prevari prenesena je i na filmsko platno više puta. Predlažemo vam da sada, kada ste malo odrasli, ponovo zakoračite u visoko društvo Moskve i Sankt Peterburga.

Crveno i crno, Marie-Henri Beyle Stendal
Crveno (1830) je roman koji je Stendalu doneo svetsku slavu, bavi se sudbinom mladog i ambicioznog siromašnog provincijalca, sina drvodelje, u postnapoleonovoj Francuskoj.
Radnja je smeštena u vreme Burbonske restauracije, dvadesetih godina 19. veka posle Napoleonove abdikacije. U Francuskoj je uspostavljena ustavna monarhija, pošto su na presto vraćeni Burboni. Na vlasti su ultrarojalisti, bogati zemljoposednici, nekadašnje izbeglo plemstvo i sveštenstvo. Za uspeh u društvu presudno je plemićko poreklo. Glavni junak romana Žilijen Sorel oduševljava se Napoleonom i njegovim vrtoglavim i brzim usponom. Međutim, u novim društvenim okolnostima (Napoleon je poražen i prognan na Svetu Jelenu) vojska (crveno) ne može pružiti mogućnosti za brz uspeh. Sorel procenjuje da jedino preko svešteničkog poziva (crno) može ostvariti svoje ambiciozne planove o uspehu, bogatstvu i priznanju u društvu.

Budenbrokovi, Thomas Mann
Prvi roman Thomasa Manna i jedno od najznačajnijih dela nemačke književnosti predratnog doba govori o opadanju buržoazije koje je prikazano kroz propadanje jedne ugledne trgovačke porodice. Radnja se dešava u Libeku, rodnom gradu Thomasa Manna, i kroz nekoliko generacija u 19. veku, prati propadanje bogate i ugledne trgovačke porodice Bundenrbrok. Autor na izvanredan način slika likova i njihova unutrašnja stanja i sukobe.

Hail and Farewell, George Moore
Ova knjiga objavljena 1911. godine smatra se remek-delom i uticala je na mnoge pisce poput Yeatsa, zatim tu je Lady Gregory, G. W. Russell (AE), Plunkett i Synge. Ona nam nudi uvid ne samo u literarni i umetnički svet tog vremena, već i socijalne strukture i uticaj religije. Ne postoji prevod na srpski jezik, ali možete pronaći neka druga izdanja istog autora kao što je knjiga Jezero.

The Enormous Room, E. E. Cummings
The Enormous Room (1922) autobiografski je roman proslavljenog pisca i pesnika noveliste E. E. Cummingsa, o njegovom zatočeništvu u Francuskoj tokom Prvog svetskog rata. Avgusta 1917. njegovog prijatelja i kolegu Williama Slatera Browna hapsi francuska policija zbog toga što je bio protivnik rata, a Cummings ga je žustro podržavao. Iako ovo izdanje ne postoji na srpskom, knjiga ovog autora – Izabrane pesme priređena je iz zaostavštine beogradskog pesnika, višestruko talentovanog Aleksandra Obradovića, koji je uradio prevod.

Orkanski Visovi, Emily Bronte
Usamljena vresišta severne Engleske. Dve porodice, dva suprotstavljena sveta destruktivnih strasti i stidljivog konformizma. Neprevaziđenom dramskom snagom bezvremenog klasika, surova stvarnost svakodnevnog života stapa se sa neutoljivim strastima, dubokim emocijama i gnevom osvete, pripovedajući o nesreći ljudskog roda sputanog i poraženog sopstvenim ograničenjima. Jedini roman Emily Bronte uzbudljiv je viktorijanski klasik o snazi ljubavi koja, uprkos svemu, pa i smrti, živi večno. Ketrin i Hitklif nezaboravni su likovi koji i dan-danas očaravaju čitaoce neobuzdanom snagom svojih karaktera.

Daleko i davno, W. H. Hudson
Vilijam Henri Hudson je bio autor, prirodnjak, i ornitolog. Rođen je u Buenos Airesu u Argentini, a knjiga govori o njegovoj mladosti koju je proveo proučavajući lokalnu floru i faunu. Njegova ljubav prema prirodi počela je veoma rano, i često se u svojim delima bavio ovom tematikom. Ova knjiga je napisana pre sto godina, ali njegova zapažanja o ljudskoj ruci koja uništava prirodne prostore važi i danas.

Amerikanac, Henry James
Ova knjiga donosi pomalo neprijatnu kombinaciju socijalne komedije i melodrame. Glavni protagonista je Kristofer Njuman, dobrodušni biznismen na putu za Evropu. Upoređujući Ameriku i Evropu 19. veka, možemo videti zanimljive socijalne strukture, svakodnevicu tog vremena, ali i sjajno opisane različitosti između života na dva kontinenta.

Braća Karamazovi, Fjodor Dostojevski
Roman Braća Karamazovi velikog ruskog pisca Fjodora Dostojevskog jedno je od najvećih dela svetske književnosti, po mnogima najbolji roman ikada napisan. Karamazovi su zapravo knjiga o kojoj je napisano mnogo knjiga. Proročka knjiga o suštinskim pitanjima koja čoveka danas muče možda još i više nego u vreme kad je knjiga pisana. Knjiga o strastima, o Bogu, o smislu. Krimi-roman u kome ima više duhovnosti nego u tomovima filozofije i akademske teologije.

The post Knjige koje svaki mladi pisac mora da pročita appeared first on 42 magazin.