Ovoga puta vodimo vas do nekoliko najstarijih beogradskih poslastičarnica.

Detalj iz poslastičarnice “Bombaj”

Od proverenih recepata, preko čarobnih sastojaka, neverovatne istorije, pa sve do dekora – ova mala mesta odišu tradicijom, a samim tim autentičnošću, duhom i ljubavlju. Upravo to su začini koji jedan grad čine posebnim, zar ne?

Tradicija beogradskog poslastičarstva stara je više od 150 godina. Isprva smo se sladili medenim pitama i turskim specijalitetima, a kasnije, kada su došli Česi, Bečlije i Mađari, Beograđani unapređuju zanat i mese neke od najboljih kolača, po kojima je ceo grad danas i prepoznatljiv. Pa tako sladoled od maka, iz poslastičarnice DJ, postaje neizostavan za sve putnike gastronome, kao i čuveni gradski brend – torta Moskva šnit iz restorana hotela Moskva.

Kesten pire, na primer, iako italijanski specijalitet, jede se isključivo u Beogradu i Novom Sadu, kako samostalno (ponekad sa šlagom) tako i kao glavni sastojak mnogih prste da poližeš specijaliteta.

Ipak – budite oprezni, jer kada su slatkiši u pitanju, osim što šire vaše vidike, može se desiti da vas prošire i na nekim drugim mestima. Dakle, s tim na umu, otkopčajte kaiševe – krećemo u obilazak.

Bulevarska ruta: Pelivan, Bombaj, Jadran, Lion i Bolonja

Turu krećemo od ugla Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša. Jer baš tu, iza ćoška i preko puta Glavne pošte, nalazi se čuveni Pelivan. Ovu poslastičarnicu otvorio je Mustafa Pelivanović 1951. godine. Iako se u njihovoj bogatoj ponudi slatkiša najpre sudara orijentalna i srednjoevropska bečka škola, čini nam se da je najpoznatija po sladoledima – pre svega onim od čokolade i lešnika, ukusima koji opstaju još od otvaranja.

Jednom godišnje ekipa iz Pelivana obeležava datum kada je poslastičarnica otvorena tako što besplatno dele sladoled svim slučajnim i namernim prolaznicima. Iako volimo sladoled, predlažemo vam da isprobate njihove minjone i kesten suzice (ima ih, doduše, na jesen i zimu jer se prave od domaćeg kesten pirea).

Do sledeće tačke naše slatke rute moramo se šetati neko vreme. Ona se nalazi preko puta Đeram pijace. Tako je, dobro ste pretpostavili, to je poslastičarnica Bombaj. Stara više od pola veka diči se asortimanom od preko 30 vrsta ručno spravljenog sladolela i domaćom bozom.

U gotovo svim poslastičarnicama kažu da su najprodavaniji “klasični” ukusi: čokolada i vanila

Boza je jeftina, ali se teško pravi. Zato mnogi Zvezdarci tvrde da je najbolja upravo u ovoj poslastičarnici, koja, navodno, ima neki posebni recept za mućenje ovog pića.

Šetamo se i dalje Bulevarom kralja Aleksandra, ka Zvezdari. I evo nas, tu smo, kod od broja 146 – poslastičarnice Jadran. Otvorena je pre više od 60 godina, a danas je vodi treća generacija poslastičara. Nedaleko je i Lion, još jedna poslastičarnica s višedecenijskom tradicijom. Najprodavaniji kolači su im oni od čokolade, orasnice, baklave, ali i baš, baš dobro žito. I to sve s limunadom, onom pravom, poslastičarskom.

Broj 170 okačen je pored ulaza u poslastičarnicu Bolonja koja načinje petu deceniju postojanja na ovoj adresi. Za razliku od prethodnih bulevarskih, a koje prave kolače po ugledu na Beč ili Istanbul (ili su najčešće miks ova dva), Bolonja je, kako i naziv sugeriše, italijanska pasticerija.

Ženske poslastičarnice: DJ, Zlata i poslastičarnica hotela Moskva

Kada se poslastičarstvo razvijalo u Beogradu, lokale su pretežno držali muškarci, a samo nekoliko njih vodile su žene.

Za poslastičarnicu DJ, koja se nalazi na uglu Mišarske ulice i preko puta Treće beogradske gimnazije, kažu da je jedna od tih, ženskih. Iako ju je zvanično otvorio jedan Čeh, Jaromir Dlabal, 1936. godine, vodila ju je i proslavila njegova supruga Bisa.

Upravo ova dama tvorac je najprepoznatljivijih poslastica, ne samo njihovog lokala, već i čitavog Beograda – poput čuvene kifle sa šlagom ili krokanbuš torte sa kesten pireom i karamelizovanim profiterolama.

Kako smo već pomenuli, sladoled sa ukusom maka možete probati samo kod njih, a mi vam predlažemo da uz njega naručite i miks limunade i boze. Preukusno!

Sladoled od maka

Još jedna od ovih „ženskih“ je i poslastičarnica hotela Moskva iz koje dolazi gastronomski simbol grada – Moskva šnit. Čitava poslastičarnica poznata je po Anici Džepini, jednoj od retkih šefica kuhinje u gradu, koja je osmislila recept za čuvenu tortu 1974 – originalno nazvanu šnit a la hotel Moskva.

Poslastičarnica hotela “Moskva”

Danas je šefica poslastičarnice takođe jedna dama, Dobrila Stanković, i tortu pravi po originalnom receptu (u jednom periodu Moskva šnit pravljen je sa jagodama i malinama, ali to nije naišlo na dobar odziv). Prava na ovaj recept zaštićena su, ali su uprkos tome otkupljivana. Zato danas, osim u Beogradu, ova torta, znak našeg grada, može se probati i u poslastičarnicama u Londonu, Beču, Budimpešti, Ženevi, Rimu i Čikagu.

Moska šnit

Sveto trojstvo „ženskih“ poslastičarnica zaključujemo Zlatom Spasojević, osnivačicom istoimene poslastičarnice. Zlata je mali lokal u Ulici kralja Milana, preko puta i u apsolutnom kontrastu sa novim hotelom Hilton. Postoji od 1946. godine.

Autentičnog enterijera, s zidovima u pastelnim bojama i tendom u karamel nijansi, Zlata deluje kao scenografija nekog od filmova Wesa Andersona. Najpoznatije delicije, koje vam punog srca savetujemo da probate, jesu: srneća leđa, torte Diplomat i Argentina, kao i odlične šampite.

Vazda je zlatna ova naša Zlata.

Specijaliteti s Istoka: Aca, Orijent i Specijal

Iako bi trebalo da bude donekle logično, s obzirom na našu istoriju, da gajimo kult spravljanja orijentalnih poslastica, pod uticajem bečke kuhinje on se gotovo izgubio. Danas u gradu postoji tek nekolicina poslastičarnica koje kolače izrađuju po originalnoj turskoj recepturi.

Poslastičarnica Aca otvorena je 1951. godine na adresi Karađorđeva 44, gde opstaje skoro 70 godina, i jedna je od tih, retkih. Prvobitno se zvala Vardar, ali joj je ime ubrzo promenjeno zbog kritika komšiluka. Od samog starta fokusirani su na orijentalne kolače: baklave, tulumbe urmašice, kadaif… Ako ste ljubitelj ovakvih slatkiša, možete katkad zaobići novootvorene turske poslastičarnice (iako su neke od njih zaista odlične) i svratiti do ove naše, stare dobre.

Domaća boza sa cimetom

Zatim, Balkanska 36 adresa je na kojoj se nalazi poslastičarnica Orijent, jedina u kojoj, danas u Beogradu, možete naručiti sutlijaš po staroj recepturi. U ponudi imaju i nekoliko vrsta domaće alve, čarobne baklave, najbolje urmašice u gradu, sve uvek sveže i mirisno.

Šareni izlog u Prizrenskoj ulici niste mogli a da ne primetite. On pripada poslastičarnici Specijal. Otvorio ju je Mulaim Rešidović, koji je u Beograd došao 1963. godine, prethodno učeći zanat u Sarajevu i Makedoniji. Kako su turskog porekla, odlučili su da takve kolače i prave.

Važno je znati da svaki delić kolača koje prodaju oni sami prave i proizvode, što zahteva podosta vremena, ali i dobro poznavanje zanata. Kako je i ova poslastičarnica porodičan biznis, svi njeni članovi smatraju da ih to zajedništvo održava i daje im snage da se bore sa veoma jakom i sve modernijom konkurencijom.

Predlažemo vam da tamo svratite na sok od ruža i ratluke, kao da ste u Sarajevu.

Najstarije u gradu: Petković i Dorćol

Poslastičarnica Petković nalazi se na uglu Takovske i Ilije Garašanina, mala radnja drvenog enterijera (i eksterijera), iz čijeg izloga mame preslatki (bukvalno i figurativno), šareni kolači. Otvorena je čak 1903. godine, najpre kod Londona, a zatim je 1937. preseljena u zgradu Konstatnina Šonde, koji je tada u Beogradu imao prvu čokolateriju i prvu fabriku čokolade.

Predlažemo vam da kod njih svratite na žito, čak i onda kada nije sezona slava, a pogotovo leti uz hladan šlag ili sladoled o vanile i pokoju trešnjicu na vrhu. Priznajte, kada vam je to palo na pamet u sred vrućina? Hladi, garantujemo!

Iako joj se ne zna tačna godina osnivanja, za malenu poslastičarnicu Dorćol, izloga ofarbanog u belo, kažu da je najstarija u gradu. Nalazi se, pretpostavljate, na Dorćolu – u Ulici Cara Dušana i na broju 34. Tri generacije poslastičara smenile su se od njenog otvaranja, a ipak niko od njih nije previše intervenisao kako u enterijeru, tako i na recepturi. Dakle, sve je staro, šarmantno i evocira neka druga vremena.

Pre svega probajte njihove specijalitete – torte. Na usavršavanje recepata za torte fokusirali su se od samog otvaranja, a danas o njima priča ceo grad. Ovo je mesto na kom ćete sasvim sigurno sresti razne generacije Beograđana, a neki od njih kolače pazare u ovoj radnji preko šest decenija. Ne znamo koliki im je šećer, ali da su hedonisti – to nam je jasno.

The post Duh starog Beograda živi u gradskim poslastičarnicama appeared first on 42 magazin.

ATEHNEO je modno-umetnički projekat nastao u saradnji dizajnerke Nevene Ivanović i fotografkinje Irene Fabri. Modeli nisu iz agencije, već su plesači, a Hazarski rečnik Miorada Pavića inspirisao je početak priče. Roman predstavlja svet hazarskog naroda, nomadskih plemena koja žive oko reke Volge, priča otkriva jedno mistično pleme. Irena Fabri hvata interakciju između dvojice igrača koji se nalaze oko spomenika skulpturalno-arhitektonske forme, dok Nevena Ivanović kroz svoj rad analizira mitologiju i tranziciju, što je polazna tačka njenog eksperimenta u polju modnog dizajna. Ona ističe priču pomoću motiva orijentalnog folklora jer je estetika Hazara izgubljena u istoriji.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Dizajner: Nevena Ivanović
Fotograf: Irena Fabri
Igrači: Tibor Šmit i Slobodan Spalević

The post Kad se spoje moda, fotografija i Milorad Pavić appeared first on 42 magazin.