Jasno nam je da ili – vreme prolazi brže (što je po zakonima fizike malo moguće) – ili nam je egzistencijalni ritam poludeo. Šta god da je u pitanju, dobra organizacija je imperativ rapidne današnjice. Putujući kroz svetove organizacije, došla sam i do Njegovog visočanstva, koncepta bullet journala. O čemu je, naime, reč?
Bullet planer nije planer – ili bar ne u klasičnom smislu te reči. Bullet dnevnik je svojevrsni umetnički izraz plana vašeg života. Za početak vam treba prazna sveska. Može biti mala, velika, sa lepim ili manje lepim dizajnom naslovne strane. Ali važno je da unutrašnjost bude tabula rasa. Tu nastupate vi, na toj praznini otpočinjete putovanje, što je možda najbolji opis za koncept bullet planera. Meditativno putovanje kroz život i ideje.

Bullet planer je ponosni naslednik planera, a u svetu fanatika – doveden je do estetske perfekcije koja proizvodi mala umetnička dela

Koncept BuJo (kako ga još nazivaju) otkrila sam sasvim slučajno, kopajući po Pinterestu i rešila da se i ja otisnem na to putešestvije. Šta razlikuje BuJo od standardnog planera, osim što je u pitanju samo prazna sveska? Za početak, potpuno je personalizovan. Ja sam kreator sadržaja, lista, citata, ilustracija. Za BuJo ne postoji tačno utvrđena forma jer to je i ideja – da vas niko formalno ne ograničava, ali postoji niz predloga i inspiracija. Ideje vam mogu biti stimulansi, ali ne morate nužno pratiti ništa od toga, možete sve sami da smislite. Istina, idejni kreator ovog koncepta (Rajder Kerol) ima neke osnovne smernice, na primer: zgodno je imati indeks, tj. sadržaj, ali ja se ne držim toga. Bullet planer je ponosni naslednik planera, a u svetu fanatika – doveden je do estetske perfekcije koja proizvodi mala umetnička dela.

Da predupredim zapitanost, ne – ne morate biti umetnik ili kaligraf da biste se ovim bavili. Ovo nije bavljenje, već zabavljanje. To je samo vaš izraz, a ko zna – možda i probudite nekog zaspalog kaligrafa u sebi.
Fotografije će vam ilustrovati moć ove alatke, ali i njenu potencijalnu estetsku dimenziju. Ja ću vas provesti kroz galeriju, a zatim vam reći kako da se u tom moru ideja snađete. Isprva sam i ja bila zbunjena. Vremenom shvatite da vam nije potrebno sve, već samo ono što ćete prilagoditi svojim potrebama i raspoloženju.
Prvo i poslednje pravilo je – nema pravila. Stvarate ih u ritmu svojih koraka, a onda ih vi i menjate, ako vam se ritam promeni i zaplešete baš na drugu notu. Ovo su neki primeri malih putovanja:

1. Ne mora biti početak godine. Bullet možete početi 26. marta. Ili 7. maja. Ne morate se zanositi lepotama početka nove godine, nova godina može da vam počne i usred marta. Kad zaboravite na to ograničenje, nešto lepo naslikate. Ja sam izabrala da na levoj strani dam ton svojoj godini i koristila sam vodene boje u olovci i Faber Castell B artist pen, a na desnoj sam skicirala kalendar za 2018. godinu.

2. Sledeće su ciljevi. To vam je već poznato. Ciljevi dolaze u svim formama i oblicima, kod mene su došli u vidu planine, jer do nje se mora stići.

3. Ovde vidite spisak knjiga koje želim da pročitam ili ponovo pročitam. Postoji niz varijacija kako da to uradite. Može se primeniti na filmove, pozorišne predstave, hranu koju želite da probate. NA SVE! Jer BuJo je to – sve što čini vaš život smislenim, a ovde ga samo prenosite i postajete svoj asistent.

4. Početak meseca. Svaki mesec ima sličnu dinamiku, ali vi možete da menjate sve, svaku stavku. Ako otkrijete da vam nešto i nije bilo toliko korisno, izbacite to. Ako želite nešto novo na čemu biste radili, recimo plan za dijetu, samo dodajte novu stranu. Ja mesec tradicionalno otpočinjem jednom To do listom koja se odnosi na planove za ceo mesec. To su, znate, one krupne stvari koje morate da uradite (ili ih, možda, odlažete).

5. Tu je i kalendar za tekući mesec, u koji upisujete važne stavke ili možda potpuno banalne stari. Npr. Januar, 16: nasmejati nekog.

6. Sleep tracker (odnosno praćenje spavanja). Možda vas ovo zbuni, pa pomislite – šta će mi to, znam kad ustajem i kad radim. E pa, ja ne znam. BuJo me motiviše da to saznam. Napravila sam plan da pratim dane, broj sati i vreme spavanja, da bih imala okvirnu sliku i narednog meseca pokušala da promenim ono što ne štima. Ranoranilac ste, imate savršeni ritam, ustajete vredno u sedam, pijete vodu s limunom i smoothie, a onda sveži hrlite u dan – naravno da vam ovakva strana ne treba. Ali možda, možda ne pijete dovoljno tečnosti i bežite od vode kao da vam je krvni neprijatelj? Onda možete da napravite drugačiju tabelu.

7. Budžet/štednja/kapitalizam i ostali -izmi. Kršim svoje pravilo da nema pravila. Ovo treba da poseduje svaki građanin brdovitog nam Balkana. Ja sam svoj nacrt ovako skicirala: a) imam prihode, b) a tek što imam rashode. Kao što vidite, tu stavljam one stalne troškove i one koji dolaze tog meseca, a onda upisujem koliko je potrošeno od očekivanog. Na kraju imam kvadratić za štednju. Nije baš veliki, ali je ipak kvadratić.

8. Mood tracker (odnosno praćenje raspoloženja). Da li vam je ovo potrebno? Može biti. Ovo je jedan način da pratite svoje raspoloženje, stanje uma i duha. Metodom colour coordination pripisala sam određene boje stanjima (nasumično, mada je jasno da za tugu ide samo plava jer bluz je tuga). A onda u skladu sa tim kako se osećam bojim ovaj krug iscrtan šestarom (da, to je ono što smo koristili na OTO-u – čitaj: opštetehničko obrazovanje). Svakog meseca menjam formate, isključivo jer me to beskrajno zabavlja.

9. Tu su i nedeljni planovi. Oni se menjaju u skladu sa mesecom i inspiracijom. Uglavnom imam temu za određeni mesec. Često je predvidiva (decembar je, naravno, u znaku pahulja i snega).

10. Naravno, sve možete dopuniti ilustracijama, citatima, dnevničkim zapisima, poezijom, tačkama, mandalama, a ne morate ničim.

11. Zadnji deo svog planera odredila sam za neke dodatne stavke. Tu su rođendani, recepti i tome slično.

12. Ukoliko želite da sve izgleda estetski lepo i ne težite minimalizmu, a malo vam manjka tehničkog smisla, uvek možete da štampate gotove printables, sličice i da zalepite običnim školskim lepkom. Ideja je pregršt.

Sada nešto što se izvesno nameće kao pitanje – koliko mi ovo oduzima vremena? Oduzima neko vreme, uistinu. Ali to je vreme koje bih uludo protraćila vrteći besmislene internet stranice. A neće mi oduzeti vreme za čitanje Tihog Dona – zato i imam plan, Šolohov mi je stalno ispred. I to „oduzeto“ vreme je neki vid kreativnog procesa, a sve što spada u kreativni proces je dobro iskorišćeno vreme. Bullet planer je sada mali vodič kroz sve moje hodnike i predvorja.

Prvo i poslednje pravilo je – nema pravila. Stvarate ih u ritmu svojih koraka, a onda ih vi i menjate, ako vam se ritam promeni i zaplešete baš na drugu notu

Ono što vam mogu reći, kada je o dodatnom materijalu reč, naše knjižare i hobi prodavnice nisu toliko opremljene, ali postajemo sve ozbiljniji i u vezi sa tim. Mesta na kojim ja pazarim su obične i malo bolje opremljene knjižare za razne hemijske, markere, lenjire, gumice i osnove. Pikanterije poput bojica koje se u dodiru sa vodom pretvaraju u vodene boje nabavljam u knjižari Ars (Ima u Rajićevoj, Stadionu i u Ušću). Tamo možete naći i Winsor&Newton program markera, ali oni propuštaju kroz običan papir. U knjižari Office 1, u Ilije Garašanina, možete naći veliki izbor markera-četkica (marka Tombow je trenutno vodeća u svetu).

Kada je pak reč o scrapbook dodacima i selotejpu sa desenom (washi tapes) – u Modelini možete pronaći veliki izbor hobi materijala. Washi se kod nas može iskopati kod komšija Kineza, ali oni malo privlačniji se teže nalaze, a ako ih i nađete – često budu precenjeni, zato ih nabavljam po inostranstvu, a uvek je i dobrodošao Ali, ko voli da poručuje sa neta.

Bullet dnevnik je svojevrsni umetnički izraz plana vašeg života

Stikere skupljam na raznim stranama, a često i sama štampam, pravim, lepim.
A to su samo dodaci. Apsolutno sve možete uraditi jednom olovkom. Nadam se da vas je ovo mikroputovanje malo zainteresovalo i da ćete, još jednom, pokušati da organizujete svoje telo i duh. Možda zvučim kao jedna od onih knjiga samopomoći, kojih se najčešće grozim, ali ne lažem, ova kreativna meditacija je moja samopomoć i stvarno radi.

The post Bullet journal ili – kako sam organizovala duh i vreme appeared first on 42 magazin.

Ima jedna reč od koje mi se poslednjih godina naježi celo biće. Ne zna se tačno kada se „rezolucija“ (nlat. resolutio, fr. resolution – pismeni zaključak, odluka rešenje; odlučnost, rešenost…) uselila u svakodnevnu leksiku većine ljudi, a sigurno je njenoj široj upotrebi doprineo tzv. politički diskurs na koji smo osuđeni.

Čak 25 procenata ljudi već u toku prve nedelje odustaje od svojih planova, a za šest meseci posustaje više od 50 odsto njih

Nije lako osvestiti trenutak kad neka reč uđe u naš rečnik, jezik je živa stvar, a mi smo živi ljudi i živimo u vreme rezolucija koje su proterale odluke, rešenost, želje, težnje, htenja, stremljenja… u vreme kada je mera i imperativ da stvarnost vidimo što detaljnije, u što više boja, što oštrije u ramovima. Neko će pomisliti da „miksam grendmeders end frogs“, no trenutak mi ide naruku da značenja tih homonima malo izmešam.
U decembru, oko Nove godine, ponavljanje te reči bude toliko često da već 2. januara ona samu sebe pojede, kao i revolucija.

Hmmm, rezolucija se čak i rimuje sa revolucijom, koja posle sumiranja, listanja, evaluacije… ima, čini mi se, mnogo više smisla. Uz osvrt na to da se i okretanje Zemlje oko Sunca naziva revolucijom, pa mu godina dođe kao parče revolucije, pun krug, zatvaranje krive… Bla, bla…

Izlet u revoluciju opet me vraća na rezoluciju, izoštrenu i usitnjenu u ovo praznično vreme. Svačiju reč koja bombastično okupira našu pažnju, reč u koju staje nesavršenost i nezadovoljstvo ljudi širom planete, ljudi koji su „čvrsto“ odlučili da nešto promene od ponedeljka, tj. 1. januara, da na drugačiji način, u drugim patikama (kao neko drugi?) istrče od novog 1. januara do onog tamo novog 1. januara.

U decembru, oko Nove godine, ponavljanje te reči stigne do tačke zbog koje ona već 2. januara samu sebe pojede, kao i revolucija

Pre nekoliko godina istraživači sa University of Scranton prikupili su podatke o novogodišnjim rezolucijama ili odlukama Amerikanaca i pokazali da ubedljivo najviše ljudi u novoj godini želi da smrša, drugo mesto pripada boljem organizovanju, onda da pažljivije troše novac, da više uživaju u životu, da se bolje hrane, da nauče nešto novo; na sedmom mestu je ostavljanje cigareta, a potom slede pomoći drugima, ili humanizam, zaljubiti se i više vremena provoditi sa porodicom, renesansa ili romantika.

To istraživanje pokazalo je da čak 45 odsto ispitanika redovno donosi tzv. novogodišnje rezolucije, a naučnici kažu da oni koji osmisle ciljeve za novu godinu imaju 10 puta veće šanse da ih i ostvare od onih koji to ne čine. Kako stare, ljudi imaju manje šanse za uspeh, tako da 39 odsto ljudi u dvadesetim ostvari planove za sledeću godinu, a kod starijih od 50 godina samo 14 odsto njih.
Ono što ovu statistiku čini zanimljivom jeste da će čak 25 procenata ljudi već u toku prve nedelje odustati od svojih planova, te da će za šest meseci posustati više od 50 odsto, a da od ukupnog broja onih koji prave planove samo osam (8) odsto njih zaista istraje i realizuje odlučeno.

Svakojake savete daju lajfkoučevi i neurolingvistički programeri. I nema razloga da ih ne posluša svako ko to želi

Nije teško upasti u tih „podlih osam procenata“, a sigurno, onako laički, neostvarivost kao da stiže od te, čini se, kolektivne liste američkih rezolucija. Koje su postale i naše. Kao da postoji globalna lista rezolucija koja ometa revoluciju.

Ja nemam listu. Dosad je nisam imala. Realno, a i mala anketa među poznanicima je to pokazala – koliko ljudi znate da u decembru sedne i ispiše ili iskuca svoju listu potencijalnih odluka, potreba, želja za samog sebe od samog sebe? Uglavnom su to neka opšta mesta smeštena u nekom klaudu, da ne kažem oblaku, u sajber-sferi, iznad glave, rekla sam, kazala sam u magli da mogu, da moram, da sam rešena… I da se lečim od prokrastinacije.

Kažu psiholozi sa pomenutog univerziteta da uspeh u ostvarenju ciljeva ume da pojede i njihovo uopšteno formulisanje, te da će decidiranost pospešiti istrajnost, realizaciju… Svakojake savete daju lajfkoučevi i neurolingvistički programeri. I nema razloga da ih ne posluša svako ko to želi.

A rezolucije teško mogu biti put do ličnog preokreta od ponedeljka ili od prvog.
Evo, imam i ja neku listu, sastavljam je tako cele godine, prepisujem sve kad nekoj stavci dodam više fusnota. Lični razvoj, potrebe, ostvarenost, ambicije…

Na vrhu te liste je prva stavka svih lista:

Naći psihoterapeuta
Spisak je na papiru, uveliko prelazimo moje potrebe i težnje, zacrtavam ciljeve i baš me briga da li je sutradan ponedeljak ili prvi januar. Ja volim sredu.

A ovako bi nekako glasile opšte rezolucije kad bi bile moje:

Sećanje na dim
Ranije sam pri pomisli da ostavljam cigarete palila odmah pet. Sad palim dve. Do kraja godine jednu. Skromno, lepo, fino, polako.

Usporeno sagorevanje
Da li će 2018. biti godina u kojoj ću se spremati za polumaraton? Nikako. Đipanje na nekom jakom kardio-aerobnom treningu? Jok. Osim misli, usporava mi se i telo. Joga.

Ne uštedeti više para
Hm. Ovde. Možda je bolje planirati koliko mogu da ne zaradim i ne uštedim, finansije kod nas uvek idu u kontrasmeru.

Rezistencija na gojenje
Umesto dijete – svakoga jutra stati na vagu i sprečiti kazaljku da ide udesno.

Samoljubljem do ljubavi
Nije mi jasno kako se ljubav može projektovati kao cilj. Možda bi bolje bilo početi negovati ljubav sa samim sobom –
često se dogodi da, kada prestanemo da tražimo nekog drugog i počnemo da negujemo taj najvažniji odnos sa sobom – neko će se već srdačno isprečiti na našem putu samoljublja.

Mentalni detoks
Umesto nutribulita kupiti sva dela omiljenog pisca, ići u bioskop, pozorište, proširiti prostor mentalnog leksikona i vizuelnog sećanja.

I nikada ne zaboraviti prošlost, čak ni u ponedeljak 1. januara
Umesto da se trudim da zaboravim, setiću se intenziteta i položaja svojih koraka i proceniti kako su me zakucavali u mestu ili terali da marširam napred.

The post Kako je i zašto 1. januar postao ultimativni ponedeljak? appeared first on 42 magazin.