U 2018. emitovano je više od 500 TV i striming serijala, i svaki je obećavao da će nam promeniti život (ili barem vikend). Međutim, samo 10 naslova učinilo je obećano, a evo i kojih:

Homecoming (Amazon)
I sezona, 10 epizoda
Žanr: drama

Julia Roberts, decenijama jedna od najpopularnijih glumica na svetu – premijerno igra u jednoj TV seriji. I to kakvoj! Apsolutno vrednoj bindžovanja.

Roberts je Heidi Bergman, terapeutkinja u centru Homecoming – misterioznoj vladinoj ustanovi za rehabilitaciju vojnika koji pate od posttraumatskog poremećaja. U samom startu nam začudna atmosfera, subverzivne epizode i snenoliki enterijeri govore da se nešto čudno dešava, i da se, definitivno, nešto krije ispod upeglane površine centra Homecoming. Kroz fleševe u klaustrofobičnom 3:4 formatu saznajemo da je Heidi dala otkaz, počela da živi sa majkom (Sisi Spacek) i zaposlila se kao konobarica u lokalnom restoranu brze hrane. Shea Whigham (Boardwalk Empire), agent Ministarstva odbrane, odlučan je da sazna šta se desilo u Homecomingu i zašto je Heidi odande pobegla.

Kidding (Showtime)
I sezona, 10 epizoda
Žanr: komedija/drama

Jim Carrey se nakon dve decenije vraća na male ekrane i to ruku pod ruku s rediteljem filma Eternal Sunshine of the Spotless Mind – Michelom Gondryjem. Kako je i u filmu, tako je i u ovoj seriji – ona žonglira između humora i srceparanja.

Carrey glumi gospodina Krastavca (Mr. Pickles), TV voditelja za decu. Iako deluje vrlo veselo na televiziji, otkrivamo da je preživeo porodičnu dramu – sin mu je poginuo, a žena traži razvod. Može li gosin Krastavac održati srećnu fasadu u ciničnom, brutalnom svetu?

Jutro će promeniti sve (RTS)
I sezona, 40 epizoda
Žanr: Drama

Nakon nekoliko pokušaja da parira holivudskim televizijskim formatima (jedan od pokušaja: serija Ubice moga oca), domaća produkcija konačno je izrodila naslov o kom svi pričaju –Jutro će promeniti sve. Kroz prvu sezonu pratimo dve glavne junakinje i dva junaka: Anđelu (Jovana Stojiljković), Sašu (Isidora Simionović), Filipa (Nikola Rakočević) i Ljubu (Andrija Kuzmanović), ljude u tridesetim, koji se snalaze, preživljavaju i svašta proživljavaju u modernom Beogradu.

Fora sa ovom serijom krije se u tome što ju je stvorio tim mladih scenarista, te konačno imamo priču koja liči na realan život, bez isforsiranog humora, tipskih junaka, oslanjanja na kriminal ili nepotrebno psovanje. Takođe, ne smemo a da ne pomenemo i zaista sjajan soundtrack – sastavljen od numera mnogih domaćih alternativnih bendova.

Jutro možda neće promeniti sve, ali domaći TV format – definitivno hoće.

Maniac (Netflix)
I sezona, 10 epizoda
Žanr: komedija/drama

Reditelj zaslužan za veliki uspeh prve sezone serije True Detective – Cary Joji Fukunaga, stoji iza Netflixovog naslova Maniac, a koji je zapravo rimejk norveškog istoimenog originala iz 2014. godine. U ovoj, novoj verziji glavne uloge tumače Emma Stone i Jonah Hill, a radnja je smeštena u 1980. godinu i govori o svetu fantazije koji kreiraju dva pacijenta hospitalizovana na psihijatriji.

Atlanta (FX)
Sezona 2, 11 epizoda
Žanr: komedija/drama

Donald Glover imao je zaista napornu godinu za sobom. U filmu Solo: A Star Wars Story glumio je legendarnog Landoa Calrissiana, pod pseudonimom Chilidish Gambino izbacio je najslušaniju pesmu godine – This is America, bio host emisije Saturday Night Live i poentirao kao producent i glumac u seriji Atlanta.

Atlanta, iako je žanrovski opisana kao komedija/drama, ima svoje triler, psihološke, pa čak i elemente horora – te definitivno pripada kategoriji nadžanra. I znate šta, ne vredi da vam je prepričavamo, ovi seriju morate doživeti sami.

The Expanse (SyFy/Amazon)
III sezona, 13 epizoda
Žanr: Naučna fantastika

https://www.youtube.com/watch?v=DkBVlRiAHuU

The Expanse je sasvim sigurno najbolja naučnofantastična serija koju možete pogledati u ovom trenutku, ako ne i jedna od najboljih političkih drama u isto vreme. Priča je bazirana na romanima pisca Jamesa S. A. Coreya (koje možete čitati na srpskom, u izdanju Lagune), a postala je popularna kada ju je za gledanje preporučio George R. R. Martin (The Song of Ice and Fire /Game of Thrones)

Iako mreža SyFy nije uspela da seriju postavi na mesto kultne (kao što je to bio slučaj sa naslovom Battlestar Galactica), ova epska priča se uz pomoć upornih fanova i dobrih kritika bori za to mesto. Odlična estetika, nelinearan narativ, nepredvidive reakcije karaktera i do sad neviđena vanzemaljska tehnologija čine je apsolutno vrednom gledanja.

Radnja se odvija u budućnosti u kojoj su ljudi kolonizovali Sunčev sistem. Glavni protagonisti – ambasadorka Ujedinjenih nacija Chrisjen Avasarala (Shohreh Aghdashloo), detektiv Joseph Miller (Thomas Jane), oficir jednog svemirskog broda Jim Holden (Steven Strait) i njegova posada otkrivaju zaveru koja nastoji da ugrozi mir u čitavom sistemu.

My brilliant friend (HBO/RAI)
I sezona, 8 epizoda
Žanr: Drama

Roman Moja genijalna prijateljica, italijanske spisateljice Elene Ferante, prvi je deo sada već kultne tetralogije Napuljske priče. Nakon opsesivnog čitanja ovih romana, ekranizovanu verziju jednako opsesivno gledamo na HBO kanalu.

Priča o genijalnoj prijateljici ispričana je u prvom licu. Pripoveda je Elena Greko, kao zrela žena, u trenutku kad saznaje da je njena prijateljica Lila svojevoljno nestala iz Napulja brišući svaki trag svog postojanja. Ona se priseća njihovih zajedničkih trenutaka i zapisuje sve što ima veze sa Lilom, počevši od samog detinjstva, u Napulju 1950ih.

The Handmaid’s Tale (Hulu)
II sezona, 13 epizoda
Žanr: SF/Triler

https://www.youtube.com/watch?v=dKoIPuifJvE

Malo je televizijskog programa koji ima moć da nas pomeri kako mentalno tako i emotivno, a Sluškinjina priča čini obe stvari odjednom. I više od toga.

Druga sezona serije nastavlja se u tom maniru, s tim što je brutalnija, a glumci još bolji (pogotovo Ann Dowd kao Lydia). U vremenu u kom živimo ova priča šalje jake poruke i gledaoce navodi da se zapitaju o socijalno/političkoj sadašnjosti i o potencijalnoj budućnosti u kojoj mogu da se nađu.

American Crime Story: The Assassination of Gianni Versace (Netflix)
Sezona II, 9 epizoda
Žanr: Drama

Nakon prve sezone koja se bavila slučajem O. J. Simpsona, druga sezona serijala American Crime Story donosi nam istinitu priču o serijskom ubici Andrewu Cunananu (Darren Criss), koji je 1997. ubio poznatog modnog kreatora Giannija Versacea (Édgar Ramírez). Serija je zapravo fascinantna studija o jednom psihopati, čija je realnost oblikovana popularnom kulturom. Darren Criss je briljantan u ulozi Cunanena i nadamo se da ćemo ga ubrzo gledati u još nekoj zanimljivoj roli.

Adventure Time (Cartoon Network)
Sezona 10, 16 epizoda
Žanr: Animirana komedija

Ova veoma uticajna animirana serija doživela je finale u 2018. nakon osam godina, deset sezona i više od sto epizoda. Poslednja epizoda, nazvana Come Along with Me, prepričava nam priču o drugarstvu psa Jakea i dečaka Finna, te njihovoj borbi s bogom haosa zvanim GOLB.

Ako nikada niste gledali seriju, ovaj opis može delovati skroz bez veze, ali Adventure Time je jedan od najboljih crtaća ikada! On je tripozan, kontradiktoran, srceparajuć, šokantan (prvi crtani film u kom pratimo romansu između dve veoma moćne glavne junakinje) i koji će vam sigurno promeniti pogled na svet.

A ukoliko ste je pak godinama pratili, baš kao i mi, onda puštamo jednu pesmu – da se isplačemo zajedno:

The post Najbolje serije u 2018. appeared first on 42 magazin.

Jutro će promeniti sve nova je igrana serija RTS-a, koja definitivno pomera standarde televizijske produkcije. Ovo je priča o mladim ljudima u Srbiji, generaciji na razmeđu mladosti i zrelog doba, koji tragajući za sobom preispituju sopstveni identitet i smeštaju se u univerzum hemingvejske izgubljene generacije 21. veka. U takvoj životnoj tranziciji nameće se pitanje da li postoji nada da će jutro promeniti sve.
Kreatori i režiseri serije su Goran Stanković i Vladimir Tagić. Osim njih dvojice, režiju potpisuje i Milica Tomović. Dramaturzi serije su Maja Pelević, Dimitrije Kokanov, Filip Vujošević, Milan Marković i Boris Grgurović, dok je glavni producent Snežana van Hauvelingen. Glavne uloge poverene su Nikoli Rakočeviću, Jovani Stojiljković, Andriji Kuzmanoviću i Isidori Simijonović. Serija je snimana na više od 270 lokacija u Beogradu, a sastoji se od 40 epizoda u trajanju od 25 minuta. Emituje se na Prvom programu RTS-a četiri dana nedeljno: ponedeljkom, utorkom, sredom i četvrtkom od 22 časa. Reprizu možete gledati nedeljom na RTS 3 od 17 časova i radnim danima od 12.20 sati, a seriju online potražite na RTS planeti. Ja ne znam da li će jutro promeniti sve, ali će vreme ovu kreaciju zasigurno označiti kao antologijsko delo novog talasa srpske režije i produkcije.

Jutro će promeniti sve jeste svakako serija koja govori o jednoj u biti perspektivnoj generaciji (ili pak generacijama) koja nije u potpunosti realizovala svoj potencijal i nalazi se u životnom limbu.
Vladimir: Postoji mali problem sa ovim delom „perspektivni“ jer publika njih tako doživljava. Oni su svi mladi ljudi, ali ne dolaze svi iz istih pozicija – u socijalnom smislu. Imamo Sašu koja je iz manje-više bogate dorćolske porodice, koja nije završila fakultet i koja trenutno drži kafić. Taj kafić iznajmljuje, nije to njen prostor. Sa jedne strane imamo nju, a sa druge strane imamo Filipa i Anđelu koji su odrasli na Mirijevu – to je drugačiji socijalni stalež. Međutim, oni su dosta radili na sebi, oboje su bili i užasno ambiciozni i uslovno rečeno perspektivni i želeli su mnogo od sebe, te se može reći da su u tom nekom smislu ostvarili jedan nivo svojih očekivanja i onda je došlo do tačke kada su to što su ostvarili počeli da preispituju. Sa treće strane imamo Ljubu koji dolazi iz provincije, koji teško živi, koji se bori za preživljavanje i koji se suočava sa vrlo velikim i jakim egzistencijalnim problemima i kome život nimalo nije lak, već preživljava i radi u teretani.

Bili smo dovoljno nenormalni da u seriji imamo 270 realnih lokacija, ništa nije snimljeno u studiju, snimali smo na filmski način, jednom kamerom, i po kiši i po suncu, i na 40 i na 5 stepeni, i noću i danju, i velike scene žurki i slične komplikovane stvari… To je težak, ali sjajan proces

Ipak, u seriji se, pored svih poteškoća sa kojima se likovi susreću, nazire i nada. Kao i u istoimenom tekstu pesme Indeksa?
Goran: Ta dualnost naslova nam je i bila zanimljiva od početka, pa smo tako koncipirali seriju – da svaka epizoda počinje sa nekim jutrom, a da se završava obično uveče. Ideja je bila da nada za sledeći dan donese razrešenje nečeg što se zakomplikovalo u toj prethodnoj noći, odnosno epizodi. Tih 40 epizoda predstavlja period od godinu dana, to je vreme kroz koje pratimo te junake. To je godina u kojoj se njima uglavnom dešavaju bitne stvari i prekretnice u životu u kojima moraju doneti teške odluke. Određeni likovi u seriji su već doneli odluku pre nego što smo ušli u njihove živote – kao Filip, koga glumi Nikola Rakočević. On je odlučio da se vrati iz Amerike i sad se bori sa tom odlukom i sa posledicama koje ona povlači. Ostalim likovima će se dešavati kompleksne stvari, a onda će morati i da se nose sa njima.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Emotivno sirov, ali i poetični dramski narativ serije savršeno se uklapa u vizuelni. Koliko je zapravo bilo izazovno uklopiti ih?
Vladimir: To je nešto što meni i Goranu predstavlja najveće uživanje, kada dođeš u fazu da razmišljaš o rediteljskom, odnosno vizuelnom konceptu serije. Nakon faze pisanja i faza obezbeđivanja novca, usledila je faza u kojoj smo krenuli da razmišljamo o koloru, o bojama, o načinu na koji ćemo da snimamo tu seriju, o načinu na koji ćemo da je kadriramo, i tu sam bar nekako ja najsrećniji. Ono što je nama bilo bitno jeste da u potpunosti sledimo unutrašnji osećaj koji smo imali, a to je da ova serija treba da se radi beskompromisno, da treba da se radi filmskim jezikom, kao da je u pitanju naš autorski film. Ja sam ubeđen i verujem da nijedna scena te serije nije snimljena samo da bi se neka informacija zabeležila, već da je to stvarno bio pokušaj da se taj jezik koji postoji u scenariju prenese u vizuelni jezik.
Goran: Ljudi su uglavnom navikli da gledaju serije tako što uključe TV, da slušaju šta ljudi pričaju, da mogu da prate tad nešto drugo, a Jutro će promeniti sve zahteva jedan malo veći angažman, zato što nisu sva sredstva koja pričaju priču u tom tekstu i dijalogu. Zato ponekad ima malo dijaloga, a ostala sredstva koja su na raspolaganju u tom filmskom izražaju pričaju tu priču. Serija zahteva da se malo više udubiš u nju jer ima dosta stvari koje su u podtekstu, koje nisu samo u tim izgovorenim rečima. Tu dolazi vizuelni pristup izražaja.

Pokušali smo da napravimo seriju koja stvarno referiše na život naših prijatelja, poznanika, ljudi iz našeg okruženja i na naš život. Nismo kopirali život, već smo uzimali delove i pravili mozaik

Da li ste inkorporirali i određene autobiografske elemente prilikom osmišljavanja priče?
Goran: Mi smo krenuli od toga, od nas, ali onda se to zakomplikovalo i onda je otišlo malo dalje od nas. Osnova je nešto što nam je jako blisko, suština tih likova je negde u nama, blizu nas, ali onda kako smo stvorili te ljude, stavili ih u razne kontekste, situacije, oformili tu ekipu, tada su ti ljudi otišli od nas. Više nismo mi u tim situacijama, to su postali svoji ljudi koji su negde preneli naše probleme sa kojima se suočavamo. Lik Filipa koji se vraća iz Amerike je negde inspirisan mojim povratkom iz Amerike. To se desilo pre dve godine i ta situacija da svima objašnjavaš zašto si se vratio, da li se vraćaš tamo ili si sad ovde i objašnjavanje ljudima da nije sve kako su oni zamislili i da Amerika nije ono što su oni mislili da jeste, kao i odlazak iz zemlje. Njegov lik upravo pokušava da objasni i da se time bavi.

Vladimir: Goran i ja smo sedeli i pričali  o tome kakvu seriju želimo da napravimo i kroz taj konstantan dijalog smo se prisećali stvari iz njegovog i mog života, stvari iz života ljudi koje mi poznajemo. Onda su jednostavno ideje krenule da naviru i krenuli smo da ih beležimo. Naša osnovna ideja bila je da napravimo seriju koja će biti istinita i autentična i bilo nam je bitno da pobegnemo od nečeg što bi bio lažni koncept. Pokušali smo da napravimo seriju koja stvarno referiše na život naših prijatelja, poznanika, ljudi iz našeg okruženja i na naš život. Nismo ni u kom smislu direktno kopirali život, već smo uzimali delove i pravili jednu vrstu mozaika.

Da li postoji određena razlika snimanja serija/filmova koji su inspirisani realnim situacijama u odnosu na one koji su čista fikcija?
Goran: Mislim da si samo osetljiviji na nijanse kada su u pitanju te scene, emocija je bliska i u samom načinu u kom pristupaš tome što pišeš, razgovaraš sa glumcima i sklapaš scene. Imaš tu svest jer ti je poznatije – nemaš tu distancu, pokušavaš ponovo da je oživiš, da bi bila što realističnija.

Na pretpremijeri serije na Sarajevo film festivalu dobili ste pohvale. Kakve su reakcije publike u Srbiji?
Vladimir: Ono što mene raduje jeste to da je premijera bila izuzetno gledana. Ljudi to prihvataju, čak sam se ja lično iznenadio jer sam mislio da će reakcije biti podeljenije ili da će čak manje ljudi gledati. Reakcije su bile skoro pa jednoglasno pozitivne. Naravno, uvek ima ljudi koji će reagovati negativno, ali svačije je to pravo. Imam osećaj da sada kada kreće emitovanje, a emitovano je prvih pet epizoda, da se ljudi polako privikavaju na format koji mislim da je trenutno glavna prepreka. Ljudi nisu navikli da gledaju dramsku seriju u formatu od 25 minuta, ali je to prosto stvar navike. Postoji veliki broj serija u Americi koje su tog formata, poput Girls, How to Make It in America itd. To su serije koje nisu sitkomi, komedije, to su serije koje su žanrovski dramedy, a to je ono što smo i mi napravili.

Nama je bilo bitno da u potpunosti sledimo unutrašnji osećaj koji smo imali, a to je da ova serija treba da se radi beskompromisno, da treba da se radi filmskim jezikom, kao da je u pitanju naš autorski film

Kako ste postizali balans prilikom snimanja, s obzirom na to da je psihofizički bilo vrlo naporno?
Vladimir: Balansa nije bilo (smeh). Ovo je bio jedan mukotrpan rad u ekstremno napornim i izazovnim uslovima. Mi smo budžetski tretirani kao sitkom, kao serija koja se snima u studiju, koja se snima na dve ili tri lokacije, gde je non-stop udobno, nema kiše, nema vetra. U uslovima gde radi klima i grejanje, gde kada snimaš, imaš tri kamere i već postavljeno svetlo – glumci samo dođu i ispričaju tekst. Mi smo bili dovoljno nenormalni da u seriji imamo 270 lokacija, gde je svaka lokacija realna, gde se apsolutno ništa nije snimilo u studiju. Snimali smo na filmski način, jednom kamerom, a ne sa tri – i po kiši i po suncu, i na 40 stepeni i na 5 stepeni, i noću i danju, i velike scene žurki i slične komplikovane stvari. Upustili smo se u to jer smo veliki entuzijasti. To je bio težak proces, ali istovremeno i sjajan.
Goran: Pre samog snimanja, mi smo godinu i po dana radili na scenariju koji je važan deo procesa, zato što smo u toj fazi najviše stvari utvrdili i ustanovili šta će to biti i kako će izgledati. Onda smo to pripremali nekoliko meseci i snimali ukupno šest meseci, a paralelno i montirali. Evo sad još dok se emituju epizode mi i dalje završavamo, montiramo epizode koje idu za mesec-dva, tako da smo još uvek u pogonu.

The post Goran Stanković i Vladimir Tagić: Samo budite strpljivi – jedno jutro će promeniti sve appeared first on 42 magazin.