Sasvim je jasno da, kada uđete u knjižaru, postoji mogućnost da ćete biti preplavljeni knjigama koje počinju sa Kako da…, ili Put do…, ili Tajna… ‒ ili, ili, ili… Veznik ili mogao bi se ponavljati unedogled, beskonačno. Knjige samopomoći postale su deo osnovnog inventara knjižara, ali i YouTube scene, blogera, vlogera, potkastera i ostalih autentičnih srpskih zanimanja. No, ovde nije reč o Srbiji, reč je o jednom globalnom trendu.

Šta nam pak ovaj trend govori i da li je u pitanju samo trend?
Počećemo od očiglednog – jeste trend.
Možda načelno nije tako počelo, ali kada, kao što je slučaj sa većinom stvari koje se plasiraju na ekonomsku tržištu, nešto uzme maha, inicijalna ideja se vrlo često rasprši na tužnom tržišnom nebu. Za sebe bih mogla reći da čitanju pristupam na izvestan elitistički način. U nekoj sumornoj računici: ukoliko godišnje uspem da pročitam pedesetak knjiga, u najboljem slučaju mi ostaje još nekih 2.000 knjiga do kraja života. Znam, jezivo zvuči kad se ovako svede na matematiku. Ali poenta je: koliko god sam u mogućnosti, literaturu biram pažljivo i ne želim da mi mnogo tih naslova bude bespredmetno. Naravno, to je u nekom svetu ideja, ali ka tome idem i ne padam pod konzumerističke trendove. Ovo sad nije samopohvala, već činjenica koja važi za sva misleća bića – nevezano za knjige i teorije o kojima je danas reč, teško je izboriti se i izabrati dobra štiva, a naročito kad se pojavljuju munjevitom brzinom.

U nekim slučajevima saveti samopomoći mogu delovati – odlično! Ali nemojte misliti da ste slabi ako vam ne pomažu nečiji saveti za privlačenje sreće. Čitate ih, a i dalje osećate razdraženost, anksioznost, nedostatnost. Čitate, primenjujete, pokušavate, borite se. I dalje se grčite, imate napade panike

Sledeća problematika koja se, nužno, nameće jeste: zašto je došlo do naglog porasta prodaje i pisanja takvih sadržaja? Nesporna činjenica da se prodaju govori o tome da je ljudima takva vrsta sadržaja potrebna. Popularna psihologija danas unekoliko menja čuvenu literaturu „za plažu“ i efemerne ljubavne romančiće, a menja je zato što je ljudima to potrebno. S jedne ravni koja se tiče spoljašnje događajnosti ljudi su prešli na unutrašnji plan i pokušavaju sebi da pomognu. U želji da ne zvučim isključivo – zaista sam obratila pažnju, ispratila, istražila i pokušala da shvatim to kao socijalnu problematiku. Cela priča ovenčana je ironijskim podtekstom. Živimo brzo, već čuvena rečenica. Radimo brzo. Volimo brzo. Čitamo brzo. Da! I tražimo brzu pomoć. Očekujemo da ćemo pročitati knjigu u kojoj se krije tajna unutrašnjeg postojanja koja će nam rešiti sve probleme i umiriti nas.

Da budem iskrena – uvek sam za pomoć. I ukoliko nekome takvi saveti zaista pomognu, nemam ništa protiv i tu isključujem svaki kritički stav, a nekome zaista pomogne, to je istina. Ja, doduše, u svemu tome vidim šarlatanstvo i neozbiljnost igranja ljudskim dušama. Nije to uvek slučaj, naravno.

Postoji nešto što se zove bolest, i to ne mogu dovoljno da potcrtam. Mentalna bolest. Ozbiljna bolest. Bolest koja je zvanična. Deo medicine. I koja se leči. Kod lekara. Ozbiljnih lekara

Dalji problem koji se nameće: u moru saveta, principa, ključeva, rešenja, vrlo je nezgodno pronaći ono što je valjano (podrazumevam da za ovim knjigama često posežu ljudi koji i imaju nekakvih problema, a često i ozbiljnijih), te se možete naći u nebranom grožđu kad vas s jedne strane bombarduju time da treba da ustajete u četiri ujutro i da će vaš život samo u tom slučaju biti ispravan, a s druge strane da treba da pratite svoj fiziološki sat jer je samo to ispravno. Nužno će doći do izvesne zbunjenosti, ali često i do suprotnog efekta. Ukoliko ne uspevate da funkcionišete po savetima autora, možete osetiti kao da ne uspevate da vodite taj željeni život. Tema je široka i ozbiljna, ali činjenica je da može dovesti i do suprotnog efekta od namere autora.

Živimo brzo je već čuvena rečenica. Radimo brzo. Volimo brzo. Čitamo brzo. Da! I tražimo brzu pomoć. Očekujemo da ćemo pročitati knjigu u kojoj se krije tajna unutrašnjeg postojanja koja će nam rešiti sve probleme i umiriti nas

Možda najvažniji problem ovih ideja leži u diskutabilnom autorstvu ljudi koji takve savete dele, a što može dovesti do ozbiljnijih posledica od prozaičnih gluposti koje se tiču toga da li jedete brokoli ili meditirate. Postoji nešto što se zove bolest, i to ne mogu dovoljno da potcrtam. Mentalna bolest. Ozbiljna bolest. Bolest koja je zvanična. Deo medicine. I koja se leči. Kod lekara. Ozbiljnih lekara. U nekim slučajevima saveti samopomoći mogu delovati, i uvek kažem – odlično! Ali nemojte misliti da ste slabi ako vam ne pomažu nečiji saveti za privlačenje sreće. Čitate ih, a i dalje osećate razdraženost, anksioznost, nedostatnost. Čitate, primenjujete, pokušavate, borite se. I dalje se grčite, imate napade panike, ne volite da hodate među ljudima. Pokušavate da prizovete mantre. Pomišljate na samoubistvo. Dakle, postoji tačka kad ostavljate popularnu psihologiju (u bilo kom vidu, knjige, video-snimci, saveti prijatelja), jer ona to jeste – popularna, i obraćate se doktoru za pomoć.
Uzmimo za primer dijabetes. Možete da čitate o ishrani, možete se informisati o iskustvima, možete pogledati savete, ali to često nije dovoljno, morate se obratiti lekaru za pravu terapiju. I pravovremenu.
Zato je bila važna ona računica o čitanju knjiga. Nemojte dopustiti da se izgubite u tome i da ne reagujete ispravno.

Ovo možda jeste bio neki oblik pamfleta, ali u jednom cilju – samopomoći. Nadam se da ćete ga ispravno i ozbiljno shvatiti.

The post Kako nam popularna psihologija (ne) pomaže appeared first on 42 magazin.

Cele godine planirate svoj savršen odmor iz snova. Zamišljate idealnu plažu na kojoj se odmarate, restoran u kome spremaju neverovatne specijalitete i već u glavi imate mapu svih znamenitosti koje obilazite. Inostranstvo već viri iz pasoša na polici.

Ipak, na putu se, osim avantura za sećanje, dešavaju i nepredviđene a neželjene situacije, kao što su bolest ili nesrećni slučajevi, koje, nažalost, ne možemo unapred planirati. A uz pomenute neprijatnosti, troškovi medicinske, putne i pravne asistencije koji su u inostranstvu veoma visoki jesu još jedna stvar koja samo može da pogorša situaciju.

Polisa putnog osiguranja omogućiće da putujete bezbrižno 24 sata, na svim kontinentima i zato putujte i jednostavno uživajte u svom zasluženom odmoru

A onda se pitate šta činiti tada. Koga pozvati u tim situacijama? Na koga se osloniti? Da ne biste u svoj kofer pakovali i brige, predlažemo da u pet klikova poručite vaš pasoš za letovanje sa osmehom – polisu osiguranja Wiener Städtische! Kako? Putem našeg WebShopa, na e-adresi webshop.wiener.co.rs, kome možete pristupiti i sa smart telefona. Bez provizije, iz fotelje vašeg doma ili usput, dok putujete ka granici, na vama je da odlučite. U roku od pola sata mi vam šaljemo potvrdu o ugovorenoj polisi na vašu imejl adresu.

Cene putnog osiguranja su na popustu u zavisnosti od perioda kupovine, pa je tako od 15. 5 do 15. 7. 2017. cena snižena za 5 odsto, od 16. 7. do 31. 8. 2017. za 7 odsto, dok je od 1. 9. do 30. 9. 2017. putno osiguranje vaše po sniženoj ceni od 10 odsto.

Ukoliko dođe do nesrećnog slučaja ili bolesti, dovoljno je da o tome obavestite Wiener Städtische asistentsku kuću i dobićete brzu, efikasnu i profesionalnu podršku, a troškovi medicinske, putne i pravne asistencije plaćeni su za vas. Polisa putnog osiguranja omogućiće da putujete bezbrižno 24 sata, na svim kontinentima i zato putujte i jednostavno uživajte u svom zasluženom odmoru.

The post Kako na bezbrižno putovanje? appeared first on 42 magazin.