GaGa tehnika nas je zaintrigirala već u startu, pa smo se zapitali o čemu je reč. Institut za umetničku igru i Ustanova kulture Vuk nedavno su organizovali javni GaGa čas koji je vodio naš sagovornik. On nam već u startu objašnjava da je GaGa novi način sticanja znanja kroz telesni pokret. To je okvir za otkrivanje i jačanje tela, njegove fleksibilnosti, izdržljivosti i agilnosti dok pojačava čula i maštu. GaGa podiže svest o fizičkim slabostima, budi obamrle delove, izlaže fizičke fiksacije i nudi načine za njihovo otklanjanje. Rad ovom tehnikom poboljšava instinktivno kretanje i povezivanje svesnih i nesvesnih pokreta, a to dovodi do iskustva slobode i zadovoljstva na jednostavan način, u prijatnom prostoru, u udobnoj odeći, u pratnji muzike, povezujući svaku osobu sa sobom i drugima. Ovaj čas poslužio je kao zagrevanje pred premijeru plesne predstave Aliza koja će se održati 24. juna na istoj sceni.
Nakon što smo shvatili o čemu je reč, želeli smo da saznamo više pre nego što zaplešemo.

Javi GaGa čas u UK Vuk; Foto: Nemanja Maraš

S obzirom na to si već nekoliko dana u Beogradu, šta ti je ostavilo najjači utisak do sada?
Cene! Ovde je sve tako jeftino!

Šta ćeš raditi do nedelje kada je premijera?
Nastaviću da vežbam sa igračima što više mogu kako bismo se bolje razumeli kroz igru, a istovremeno otkrivajući im sve više šta je GaGa.

Ti si plesač, koreograf, a uz to i komponuješ muziku. Reci nam nešto više o svojim počecima, čime si želeo da se baviš na početku karijere.
Oduvek sam znao da želim da stvaram i da moj svet treba da bude umetnost. Oduvek sam osećao bezuslovnu ljubav i prihvatanje koje mi pruža umetnost i u tom odnosu sam uvek bio svoj.

Sreća je stvar odluke. Način na koji mi možemo da nateramo sebe da budemo srećni i verujemo tom osećaju

Šta je GaGa?
GaGa je jezik pokreta čiji je tvorac Ohad Naharin. To je način razmišljanja i rada u Batsheva Dance Company, a ja imam sertifikat da sada tome naučim i druge. To izgleda tako što navodim učesnike evokativnim instrukcijama na pokret, ali umesto da bukvalno kopiraju određeni pokret, svako od njih treba da istražuje ta uputstva i otkriva kako će razumeti, nadograditi, interpretirati i na kraju realizovati izvršenje zadatka. GaGa nudi kreativni okvir u kome se učesnici povezuju sa svojim telima, imaginacijama, tada postaju svesniji svog tela i njegovog pokreta, poboljšavaju fleksibilnost i izdržljivost i uživaju u pokretu u već stvorenoj prijatnoj atmosferi.

Šta možemo da očekujemo da ćemo videti na predstavi Aliza?
Dobro pitanje. U delu Aliza igrači istražuju sopstvene fantazije kroz kretanje tela koje nastaju tako što oni osluškuju svoje strasti, na osnovu toga se kreću, povezuju sa svojim telima, ali i ljudima koji ih okružuju. Aliza slavi sreću, ali ne zaboravlja prošlost. Igrom u Alizai će svaki plesač slaviti sopstvenu sreću kroz vreme i prostor.

Alizarin je arapska reččiji je skraćeni oblik Aliza, a označava strast, ljubav, život, snagu, sreću i sl. Šta Aliza predstavlja za tebe?
Aliza je bila moja baka, majka moje majke i ja sam je jako voleo. Pokušavajući da se izborim sa njenom smrću i prevaziđem taj tužan trenutak, shvatio sam da je zapravo sreća stvar odluke – način na koji možemo da nateramo sebe da budemo srećni i verujemo tom osećaju tela. Aliza na hebrejskom jeziku znači veselost, a to je reč koja opisuje način na koji me je baka odgajila. To mi je donelo pitanja: Da li mi možemo da kontrolišemo sreću? Da li možemo uživati u pravom i iskrenom trenutku?

GaGa nudi kreativni okvir u kome se učesnici povezuju sa svojim telima, imaginacijama, tada postaju svesniji svog tela i njegovog pokreta, poboljšavaju fleksibilnost i izdržljivost i uživaju u pokretu

Šta ti je potrebno da bi bio u balansu u svakom smislu te reči?
S obzirom na to da sam hiperaktivan, moram nekako da izbacim energiju, da se krećem, da se znojim, da osećam svoje telo. Baš zbog toga volim da zastanem na trenutak i jednostavno samo dišem duboko. Mislim da je to dobar balans.

Tvoja sledeća stanica?
Vraćam se kući na dve nedelje, a onda letim za Kopenhagen, pa u Milano.

Foto: Alvin Collantes

Šta dalje planiraš?
Mislim da bez ambicija i snova ne bih bio danas ovde. Što su veći i dalji tvoji snovi, to ćeš biti bliže onom čemu stremiš. Nadam se da ću svoju umetnost poslati što dalje kako bi ona mogla da mi vraća izdaleka.

The post Ido Gidron: GaGa je novi način sticanja znanja kroz telesni pokret appeared first on 42 magazin.

Najbolje fotografije jesu one spontane, nastale u trenucima kad biva uhvaćen neki poseban pokret, izraz lica, emocija. Fotografije su često dokument jednog vremena, stanja duha, pravi psihološki portret. Upravo psihološka studija fotografisanog trenutka bila je lajtmotiv za nastajanje monografije portreta igrača iz sveta baleta i umetničke igre pod nazivom Apres umetničkog fotografa i profesora na Institutu za umetničku igru Nemanje Maraša. Autor je postavio set iza scene, pozadinu sa crnim zidom, i tako uhvatio nesvesne izraze koji otkrivaju osećanja umetnika. Euforija, a odmah potom i iznenađenje zbog objektiva iznedrili su iskrena osećanja fotografisanih ličnosti odmah posle odigrane predstave. Ovom monografijom i samostalnom izložbom Maraš obeležava deset godina rada.

Naziv monografije Apres je veoma sugestivan – koje se sve emocije mogu uhvatiti objektivom neposredno posle predstave?
Želeo sam da igračima prepustim da to pokažu, a publici da prepozna. Nisam želeo da ja budem taj koji analizira, već samo posrednik, medijum između emocije igrača i posmatrača.

Koje su se sve ličnosti našle u knjizi i šta je bilo presudno?
Igrači koji su fotografisani za Apres najaktuelniji su umetnici domaće i svetske plesne scene. Izbor je zavisio od trenutnog igračkog repertoara u Beogradu i gostovanja svetskih umetnika.

Pokret je glavno izražajno sredstvo u umetničkoj igri. Da li se objektivom može dočarati intenzitet fizičkog napora i emotivne erupcije?
Postoji više načina da se pokret zabeleži i prikaže – umetnički ili dokumentarno. Moj pristup je najnekonvencionalniji i možda ne najbolji za studiju pokreta i napora, ali se, kada se zagledate na velikom formatu, tajna portretisanog može prepoznati u detaljima. Odaće ga poneka kapljica znoja, crvenilo na koži ili izražena vena.

Sve se dešava jako brzo, poluautomatizovano, rekao bih čak da je skoro sve prepušteno trenutku. Namerno je korišćen skoro identičan ambijenti, što je moguće bezličniji, kako bi trenutak i emocija igrača došli do punog izražaja

Vaše fotografije jesu često i reakcija na apsurdno ponašanje čoveka u modernom društvu. Opomena ili edukativni pristup?
Kao i svaki umetnik, kao i svaki čovek, u svojoj okolini primećujem stvari koje mi smetaju… U ovom poslu se stvari koje smetaju često pretoče u teme radova. Kao modni fotograf, što mi je godinama bilo glavno zanimanje, susretao sam se sa brojnim zahtevima da se izmeni lični opis. Jedno je kad je to u službi umetničkog izraza ili stava koji se iskazuje, a drugo kad postane oboljenje savremenog društva. Potreba za promenom ličnog opisa i nezadovoljstvo sobom postali su naša svakodnevica. Otuda u mojim radovima postoji sve više istraživanja na temu portreta nesvesnog i pokušaja da se zabeleži najiskrenija maska koju čovek može da ponudi, kao što sam opisao u okviru projekta Buđenje.

Vi ste i profesor na Institutu za umetničku igru. Kako doživljavate nove generacije igrača i njihovu budućnost?
Svaka generacija sa sobom nosi nešto novo, makar nov senzibilitet. I važno je i dobro što, najzad, postoji mesto kao što je Institut za umetničku igru, gde mladi igrači imaju priliku da se susretnu sa raznim vidovima umetnosti i različitim razmišljanjima. Sve to im može samo pomoći da taj svoj senzibilitet uobliče i što bolje prezentuju.

Koliko su društvene mreže važne za ovu vrstu umetnosti i na koji način?
One su postale osnova svake komunikacije – od privatne do poslovne, uključujući onu u marketinške svrhe. Danas se sve više stvari odvija putem socijalnih mreža, koje su postale neminovnost. Verujem da je internet tek na početku, zapravo da smo mi tek na početku, te da još uvek ne umemo da ga koristimo u meri u kojoj nam je dato.

U mojim radovima postoji sve više istraživanja na temu portreta nesvesnog i pokušaja da se zabeleži najiskrenija maska koju čovek može da ponudi

Twitter ili Instagram, i zbog čega?
Instagram je trenutno najaktuelnija socijalna mreža. Budući da je baziran na komunikaciji vizuelnim sadržajem, tu se zaista pronalazim. Twitter sam aktivno koristio kad mu je bilo vreme, ali nisam nikada bio dovoljno ciničan da bih postao popularan.

Da li Beograd prati ritam velikih evropskih kulturnih centara i da li nešto nedostaje?
Kao što je već svima dobro poznato, nedostaju nam muzeji. Toliko.

Ko su vaši uzori u svetu fotografije, a ko vam je omiljen modni fotograf?
Kada sam počinjao, postojali su fotografi koji su mi se dopadali i za koje bih mogao reći da su mi bili uzori, ali to se odavno promenilo. Nikoga ne favorizujem, ali se trudim da pratim rad kako onih eminentnih, tako i  manje poznatih fotografa u svetu i kod nas.

Ko vam je bio najinspirativniji za fotografisanje, a koga biste voleli da fotkate i u kom ambijentu?
Sam proces je bio vrlo specifičan, kao što sam opisao u knjizi koja izlazi u okviru izložbe. Igrač seda ispred objektiva odmah nakon predstave, ja pravim par snimaka uz minimalno korekcija i uticaja na igrače i – to je to. Sve se dešava jako brzo, poluautomatizovano, rekao bih čak da je skoro sve prepušteno trenutku. Namerno je korišćen skoro identičan ambijenti, što je moguće bezličniji kako bi trenutak i emocija igrača došli do punog izražaja.

The post Nemanja Maraš: Ja sam medijum između emocija igrača i oka posmatrača appeared first on 42 magazin.