Panorama Predraga Terzića na izložbi Devotion u Hestia Art Residency & Exhibitions Bureau

Počinjemo jednom nekonvencionalnom – a to je lista galerija koje su otvorene u 2017!

Godina koje će uskoro biti iza nas bila je interesantna za nezavisnu umetničku scenu budući da je otvoreno nekoliko zaista sjajnih prostora čiji se osnivači bore za stvaranje stabilnijeg tržišta i promocije regionalne umetnosti.

Transformart 

Detalj sa izložbe “Daljine”, umetnice Mine Piščević

Od svih galerija na listi, ova je otvorena prva, dakle – najstarija nova galerija. Otvorena je januara 2017, a iza nje stoje Ana Zarubica i Ava Bojović. Ideja koju Ana i Ava imaju jeste da prostor transformišu sa svakom novom izložbom i zapravo pomeraju granice prikazivanja umetnosti. Do sada je tamo izlagao veliki broj umetnika, a izdvajamo Sonju Helenu Lundin, Milana Ćuka, Timora i Tijanu Đorđević. Trenutno je aktuelna izložba Daljine divne Mine Piščević, a čekamo i novu izložbu u organizaciji Kulturforuma, koja će se desiti upravo u ovom prostoru.

Pored sjajne ideje prezentovanja umetnosti u okviru galerije organizovana je i Škola vazdušnih akrobacija, tj. akrobacija na svili, koju vodi Tanja Milanović, a galerija ima i kurs glume i režije ArtoNaut, koju organizuju i vode rediteljka Jelena Marković i glumica Mila Manojlović.

GDE: Svetog Save 8, Beograd

Laufer || Eugster

S izložbe “9:14” umetnika Emira Esha Šehanovića

Prostor je otvoren za posetioce 5. maja 2017. izložbom Demons – o kojoj smo već pisali – Vladimira Milivojevića Bugija, međunarodno priznatog fotografa iz Srbije. Nakon Bugija, u galeriji su se smenjivali fantastični umetnici od kojih izdvajamo izložbu nazvanu 9:14 umetnika Emira Esha Šehanovića. Trenutno je galeriju okupirala performans umetnica Marta Jovanović sa svojim projektom Motherhood.

Galeriju Laufer-Eugster Belgrade osnovali su Švajcarci koji već neko vreme žive i rade u Beogradu – pisac i publicista David Laufer i proizvođač umetničkih radova Jan Eugster – sa idejom da definišu i promovišu regionalnu scenu savremene umetnosti.

GDE: Stovarište u pojasu stare beogradske luke u Dunavskoj bb (Viline vode bb)
RADNO VREME: Posetu zakažite putem telefona 066/63-23-942

HESTIA Art Residency & Exhibitions Bureau 

Grupna izložba “Devotion” predstavlja radove umetnika: Predraga Terzića, Nataše

HESTIA je nezavisni multidisciplinarni prostor za savremenu umetnost koji okuplja kako etablirane tako i mlade vizuelne umetnike, istovremeno razmenjujući iskustva i stečena znanja. Prostor funkcioniše kao rezidencija za umetnike koji žive van Beograda i takođe kao izlagački prostor. Sam naziv galerije potiče od imena Hestia (gr. /ˈhɛstiə/), grčke boginje ognjišta, oikosa, arhitekture i domaćinstva.

HESTIA se nalazi u privatnom stanu i poseduje ognjište, tj. kamin koji predstavlja ovaj izložbeni prostor i na simboličkom nivou. Sa nekoliko godišnjih termina i raznim dešavanjima i programima, cilj je ostvarivanje samostalnih i grupnih izložbi sa fokusom na teme koje se odvijaju u Istočnoj Evropi i Južnoj Americi, dok je rezidencija otvorena za ostvarivanje projekata koji su posvećeni međunarodnim umetničkim stvaralaštvom, a koji, radeći direktno iz okruženja, sarađuju sa lokalnom umetničkom scenom. Umetnički radovi realizovani tokom rezidencijalnog programa teže uspostavljanju međunarodne kulturne saradnje i umrežavanju raznih aktera iz kulture iz regiona.

GDE: Topličin venac 14/9, Beograd, IV sprat
RADNO VREME: od četvrtka do nedelje od 11 do 19 h

Asocijacija blanc / blank / бланк

Otvaranje izložbe Seba Janiaka; fotografija Marija Kuluškić

Iako je trenutno smeštena u prostoru na IV spratu od gotovo 400 metara kvadratnih koji se nalaze u Luci Beograd – delu grada koji postaje sve interesantniji modernim umetnicima, koncept Asocijacije blanc / blank / бланк jeste da, u zavisnosti od projekta, izabere, po potrebi, i neki drugi prostor, a koji uvek ostaje u domenu industrijskog.

Aktuelni galerijski prostor otvoren je 3. novembra izložbom francuskog fotografa Seba Janiaka, koji je poznato ime u svetu fotografije i režije video-spotova.

GDE: Dunavska 86, Luka Beograd
RADNO VREME: Posete se zakazuju putem maila blanc@blancblank.net ili telefonom: 060/09-96-610

GIR art space

GIR Store je isprva bio jedinstveni maloprodajni centar koji uključuje sve vrste proizvoda za dom – od nameštaja do rasvete ili aksesoara. Pored toga, fabrika GIR u Kraljevu proizvodi i svoj nameštaj u saradnji sa talentovanim dizajnerima i arhitektama.

Međutim, ovaj centar je odnedavno proširen na još jednu delatnost, a to je uvođenje izložbenog prostora sa idejom da prezentuje radove umetnika iz regiona, svih generacija.

Prostor je otvoren 18. oktobra izložbom ФОРМА – FORMA, na kojoj su izlagani radovi grupe mladih autora – Dragane Krtinić, Gorane Bačevac, Gorane Stojkov, Helene Tošić, Jovane Čajović, Marije Knežević – Mariah Scary, Marine Milanović, Milice Mijajlović, Nemanje Kneževića i Stefana Jovanovića

Sa ciljem da ujedini sve vrste umetnosti, ekipa koja stoji iza GIR Storea radi na razvoju umetničkog tržišta i mapiranja domaće scene na svetskoj karti.

GDE: Trešnjinog cveta 5, Beograd
RADNO VREME: Ponedeljak-petak od 10 do 20 h, subotom od 10 do 16 h, nedeljom ne radi

MARSH Open Space

MARSH Open Space otvoren je u martu 2017. i pre svega je organizovan kao coworking prostor, ali pored toga, ekipa koja stoji iza ove ideje organizuje i druge programe.

Na mapi izložbenih prostora pozicinirao se nedavno i to izložbom fotografija Brioni autorke Dee Cvetković. Ove fotografije nastajale su tokom leta od 2012. do 2017. na Brionima, a ova letnja izložba na početku zime privukla je dosta mladih ljubitelja fotografije. Izložba je i dalje aktuelna – otvorena je do marta 2018, nakon čega se priprema novi izlagački program.

GDE: Cetinjska 15
RADNO VREME: Ponedeljak-petak od 9 do 17 h, vikendom ne radi

The post LISTA: Galerije otvorene u 2017. appeared first on 42 magazin.

Popričao sam sa Natašom o promenama koje su se neminovno dešavale u njenom stvaralaštvu, od 2011, kada se prvi put predstavila u Velikoj galeriji, do Distribucije verovatnoće, kako je nazvana najnovija postavka. Saznajem zbog čega se bavi antičkom filozofijom, kako je inkorporira u svoje stvaralaštvo, kako vidi promene na domaćoj umetničkoj sceni, koje kolege prati i koji su njeni planovi za budućnost.

Nataša je pri kraju svojih doktorskih studija.

Dok planira samostalnu izložbu u Berlinu, koja će biti malo drugačija, pozivamo publiku da se upozna sa korpusom najnovijeg stvaralaštva u Velikoj galeriji KC Grada. Distribucija verovatnoće biće otvorena do 14. oktobra svakog dana od 14 do 20 časova.

Za početak mi reci kako je došlo do ideje za ovu postavku? Zašto baš antička filozofija? Da li se inače baviš antikom ili si do nje došla istražujući konkretno za Distribuciju verovatnoće?
Fizika i astronomija, kao i njihovi vizuelni opisi, zanimaju me još odavno. Privlačile su me stare ilustracije eksperimenata iz hemije, fotografije nebeskih tela, kao i njihove aproksimacije. Ideja je bila spojiti takav vizuelni materijal sa savremenim opisom društva, to jest sa pogledom pojedinca na društvo. Zanimalo me je kako jedan prosečan građanin tumači današnje društvo i odnose njemu, kao i svoje mesto u gomili. Antičku filozofiju otkrila sam usput, kroz čitanje i gledanje raznih emisija o evoluciji prirodne filozofije i fizike. Išla sam unazad kroz vreme i stigla sve do atomizma, koji se na Zapadu pojavio u 5, veku p. n. e. Tu je iskočio i determinizam kao koncept, odnosno njegova suprotnost – pošto se ne mogu predvideti pokreti molekula, ne može se predvideti ni stanje sveta. Te jake slike su me inspirisale da se poigram sa odnosima determinizma, haosa, savremenog društva i pojedinca.

“Molecule in motion”, 41cm x 32cm, ugalj i pastel na papiru

Predstavljaš se drugi put u Velikoj galeriji KC Grada, izložba Snaga u nama bila je deo izlagačke sezone 2011. godine. Šta se promenilo u tvom stvaralaštvu od Snage u nama? Da li si ti drugačija?
Stvari su se sigurno promenile od 2011. Pre svega, početni koncept sa „pejzažima preprekama“ koji su se takođe bavili sličnim temama prerasli su u nešto novo. Pejzaž je tada bio prirodni element koji sam suprotstavljala društvu kao celini i predstavljao je  prepreke koje se moraju savladati da bi se postigao neki cilj. Sada je, u suštini, koncept vrlo sličan, samo što se promenio pristup i način predstavljanja.
Ja sam takođe drugačija – manje naivna i sa više poštovanja.

Zanimalo me je kako jedan prosečan građanin tumači današnje društvo i odnose u njemu, kao i svoje mesto u gomili

Distribucija verovatnoće je na neki način organska izložba, pa mene interesuje ideja iza izbora da ne koristiš nikakve fiksatore na crtežima, samo papir i ugljen?
To je, pre svega, bila potreba. Ugljen se menja kada je fiksiran za papir, gubi somotski izgled, kao i miris prašine. Neki radovi su morali biti fiksirani, ali to su uglavnom oni na kojima crnilo nije bilo tako važno. Na ostalima se vidi svaki dodir, ali sam vremenom prihvatila njihovu promenljivost i taktilnost. Trudim se da ih što manje pomeram.

U stejtmentu navodiš da crteži treba da ostavljaju utisak antičkih hramova. Da li je u pitanju neki arhitektonski kvalitet: simetrija, sklad proporcija, struktura ili je ta impresija više simbolička?
Ideja se od tada promenila. Mislim da sam htela da postignem efekat strahopoštovanja prema najmanjim delovima prirode, kojih inače nismo svesni. To više nije aktuelno.

Na proleće imam samostalnu izložbu u Berlinu, u galeriji Pinewood sa kojom imam potpisan ugovor. To će uglavnom biti pejzaži, jer je fokus galerije takav

Koje svoje kolege pratiš i ceniš na domaćoj umetničkoj sceni? Koliko se scena promenila prema tvojim utiscima? Šta joj to nedostaje ako joj išta nedostaje?
Naša scena se dosta promenila poslednjih godina u veoma pozitivnom smislu. Pojavile su se nove galerije, organizacije i zanimljivi mladi umetnici. Kada sam ja počinjala sa izlaganjem, bilo je svega nekoliko prostora i ne baš mnogo opcija. Mlađi umetnici preuzimaju stvari u svoje ruke, što mi se sviđa, a i meni daje polet. Sada se mnogo više prati i svetska scena, čini mi se. Svakako nedostaje još mnogo toga, još galerija, veći budžeti, veće interesovanje, veća promocija, kako ovde, tako i u inostranstvu. Imamo odlične umetnike koji bi mogli da poprave imidž ove zemlje, ali im treba pomoć. Treba neko da stane iza nas, kako fizički, tako i kao moralna podrška. Pratim uglavnom sve što se dešava na sceni. Ima mnogo umetnika koje bih mogla da pomenem… samo neki od njih su Ivan Grubanov, Siniša Ilić, Ivana Ivković, Selman Trtovac, Ivan Petrović, Žolt Kovač, Slobodan Stošić, Vladimir Miladinović, Marko Marković, Ivan Šuletić… Pomenula bih i grupu umetnika sa kojima ponekad sarađujem: Mariju Bjekić, Predraga Damjanovića, Gordanu Žikić i Boška Begovića.

Mi imamo odlične umetnike koji bi mogli da poprave imidž ove zemlje, ali im treba pomoć

Kakvi su tvoji planovi, da li tvoje radove možemo videti i na nekoj grupnoj izložbi, s obzirom na to da si izlagački vrlo aktivna. Da li Distribucija verovatnoće gostuje negde izvan naše zemlje?
Planovi su veliki, a vremena je malo. U novembru učestvujem na jednoj grupnoj izložbi u Beogradu u novoj galeriji koja se tada i otvara. Na proleće imam samostalnu izložbu u Berlinu, u galeriji Pinewood sa kojom imam potpisan ugovor. To će uglavnom biti pejzaži jer je fokus galerije takav. Sto se izložbe Distribucija verovatnoće tiče, mislim da će malo promeniti svoj oblik i tako biti doktorska izložba, a zatim nastaviti svoj put sa novim imenom i novim radovima.

“9 comet falling apart” jedan od 30 crteža u seriji, 56cm x 76cm, ugalj i pastel na papiru, 2015. godina

The post NATAŠA KOKIĆ: Imam puno planova, a vremena je malo appeared first on 42 magazin.