Svojim specifičnim načinom sviranja gitare Cory Wong osvaja svetsku fank i umetničku scenu. Proslavio se kao gitarista bendova Fearless Flyers i Vulfpeck, a sada je njegova karijera solo gitariste u apsolutnom procvatu.
Šta ga čini toliko posebnim i zbog čega polako postaje jedan od omiljenih fank gitarista današnjice, sa kojim najveće zvezde aktuelne jazz, funk, fusion, R’n’B scene željno sarađuju?
Idemo redom.

Prvi Stratocaster

Cory Wong rođen je u Njujorku, a odrastao u Minesoti, u državi Mineapolis. Oduvek je bio naklonjen muzici. Kao dečak slušao je uglavnom bendove koji su imali istaknute bas gitariste, tako da je, kako kaže, bilo sasvim logično da će krenuti tim putem. Imao je veliku želju da osnuje bend sa svojim školskim drugarima i uradio je sve kako bi to realizovao. Budući da ih niko nije shvatao ozbiljno, čak ni roditelji, pronalaženje finansijske podrške za instrumente bila je borba s vetrenjačama.
Kako bi pomogao svom drugu da nauči da svira bubnjeve, Cory je umesto na časove, koje roditelji nisu želeli da mu plate, odlazio svaki dan ranije u školu i provodio sate učeći da svira bubnjeve sa članovima školskog benda kako bi kasnije mogao da pomogne svom drugu da ih savlada.
Ni drugi član benda nije sebi mogao da priušti instrument, pa je od ujaka igrom slučaja nasledio bas gitaru, koju je i Cory želeo da svira. Ipak, Cory shvata da nije najbolje u bendu imati dve bas gitare, pa odlučuje da postane gitarista.
U Mineapolisu je neko vreme čistio komšijska dvorišta i ulice od snega, uštedeo novac i kupio sebi svoj prvi Stratocaster. Ta odluka ispostaviće se kao jedna od važnijih dobrih odluka koje je doneo u životu.
U srednjoj školi je svirao i bubnjeve,  i to je značajno uticalo na njegov budući perkusionistički stil sviranja gitare. Mnogo pažnje posvetio je ritmu i tajmingu, nečemu što ga danas ističe i zbog čega mnogi svetski poznati bendova poput Vulfpecka žele da sarađuju sa njim.

https://www.youtube.com/watch?v=scN9KDUbv34

I muzika može biti pravi posao!

Cory je odrastao u porodici kompjuteraša. Uvek je bio okružen tehnologijom, ali gajio je posebnu vrstu fascinacije muzikom. Njegov otac je imao dosta ploča u kući i bio je izvrstan poznavalac muzike.

Wong je na koledžu u Minesoti počeo da studira prirodne nauke i tada shvatio da sebi pravi pritisak da u životu mora da ima tzv. normalan posao, o čemu priča u svojim pesmama Today I’m Going to Get Myself a Real Job i Starting Line.
„Te pesme su o umetničkom putovanju, kroz koje ideš, svestan svog životnog poziva, ali se njemu ne prepuštaš zbog te ideje o ‘pravom poslu’ koji moraš imati. To je kreativna težnja. Moja strast. Stvar koju toliko volim, da sam shvatio da i ona može biti moj ‘pravi posao’“, priča Cory.

Svirao je u klubu koji je voleo Prince

Tokom studija Cory je redovno posećivao legendarne tzv. house gig svirke u klubu koji se zvao Bunkers, gde su nedeljom i ponedeljkom svirali članovi benda Dr. Mambo’s Combo. Tu je po prvi put došao u ozbiljniji kontakt sa arenbijem. Brzo se sprijateljio sa članovima benda, čiji je bio veliki fan, ne bi li počeo da svira sa njima. U taj klub svraćao je veliki broj poznatih muzičara na svojim putovanjima i turnejama, kao što su John Mayer i Jimmie Vaughan, a Prince je bio redovan gost, koji je u zadnjem delu kluba imao svoj separe.
Cory je ubrzo je odlučio da upiše školu muzike McNally Smith u St. Paulu.
Kada je odlučio da se okrene muzici, ona je postala jedina stvar kojom se ikada bavio.

https://www.youtube.com/watch?v=cLASq3j9N9g

Jazz faza: Zašto ne pokušaš da budeš Cory Wong?

Cory Wong je, kako kaže, prošao i kroz svoju jazz fazu. Dosta vremena je provodio slušajući Scofielda i Methenyja, u kojima je video velike uzore.
Tokom studija želeo da jednog dana bude dobar kao Pat Metheny. Tada je čuo savet koji će napraviti prekretnicu u njegovom muzičkom opredeljenju i pronalaženju sopstvenog stila. Profesorka, poznajući njegove afinitete, rekla mu je: „Slušaj, Cory, Pat Metheny će uvek biti bolji Pat Metheny nego što bi ti ikada mogao da budeš. Zašto ne pokušaš da budeš Cory Wong i da nađeš svoj izraz?“
To je i uradio. Tada je shvatio da ne mora da drži trzalicu na „pravilan način“ kako je do tada činio. Ne mora da bude Pat Metheny, niti mora da bude gitarista koji će pratiti tuđe stilove. Odlučio je da bude Cory Wong.

https://www.youtube.com/watch?v=XJojzloJwHI

Saradnja sa bendom Vulfpeck i solo albumi

Nastupao je u džez klubovima  u Minesoti, St. Paulu, radio je kao producent, aranžer i išao na turneje. On je takođe jedan od osnivača lokalne nezavisne izdavačke kuće Secret Stash Records.
Od 2008. do 2012. proslavio se pesmama i albumima kao što su Even, Uneven (2008), Upstream (2010) i Kvartet/Kvintet (2012).

U vreme kada je objavio Kvartet/Kvintet upoznao je i članove Vulfpecka. Odmah su se prepoznali i sprijateljili, te su brzo počeli da nastupaju zajedno i snimili The Beautiful Game 2016, a taj album ušao je u izbor top 10 hip-hop/R’n’B albuma na Bilbordovoj listi. Iste godine Wong je objavio svoj solo album MSP, Pt. 1. Predstavio ga je u septembru 2017. sa eklektičnim bendom Cory Wong and the Green Screen Band, koji pliva u fuziji fanka, R’n’B-ja, džeza i roka. Dva meseca kasnije, njegovu gitaru koja će postati tajno oružje Vulfpecka fanovi su mogli da čuju na trećem albumu ovog virtuoznog benda pod nazivom Mr. Finish Line.
Na drugom solo albumu sarađivao je sa Rickyjem Petersonom i bivšim članovima Prinsovog benda Sonnyjem Thompsonom i Michaelom Blendom, kao i sa Benom Rectorom u Nešvilu. Rezultat je album The Optimist iz 2018. godine.

Ovog neverovatnog solo gitaristu imaćete priliku da čujete u Beogradu 7. novembra u okviru serijala Musicology Barcaffe Sessions.

Ulaznice za koncerte možete kupiti online ili na prodajnim mestima servisa www.tickets.rs & www.ddtickets.rs.

The post Cory Wong – virtuozni gitarista prvi put u Beogradu appeared first on 42 magazin.

Koncertni serijal Musicology Barcaffe Sessions već neko vreme popunjava prazninu na muzičkoj sceni ali i u muzičkoj edukaciji naše zemlje. Sa velikom željom da srpskoj publici pruži kvalitet koji je spletom okolnosti kod nas ostao u senci popularne kulture, Musicology je uspeo ne samo da dovede neke od najvećih imena svetske džez, fank, rok, bluz, world music i r’n’b scene već i da kreira svoju ciljnu publiku koja je ovakav poduhvat prigrlila i zajedno sa njima upustila se u promovisanje i čuvanje novih vrednosti na beogradskoj kulturnoj sceni. Musicology broji već nekoliko uspešnih sezona, a koncert benda Snarky Puppy, kojim će se završiti ova sezona serijala, već u najavi je oduševio ovdašnju publiku.

Ovaj svetski poznati muzički kolektiv i dobitnik prestižnih nagrada, među kojima su i tri Grammyja, održaće koncert na teniskim terenima na Kalemegdanu 23. juna.

Bend je još 2003. godine osnovao basista i kompozitor Majkl Lig na koledžu sa prijateljima sa kojima je delio muzičke afinitete. Snarky Puppy započeo je svoju karijeru u lokalnoj piceriji na koledžu, da bi se u njenoj eskalaciji našao u konkurenciji sa najcenjenijim predstavnicima svetske džez fjužn scene. Ovaj kolektiv danas čini više 30 izvrsnih muzičara, od kojih svaki ima uspešnu muzičku karijeru nezavisno od samog benda. Reč je o grupi fenomenalnih muzičara koji nastupaju u rotirajućoj postavci od desetak članova. Ovaj kolektiv, poznat i pod nazivom The Fam, konstantno istražuje granice, prepuštajući se improvizaciji koja svaki nastup čini spektakularnim, a svako novo izvođenje svake numere jedinstvenim iskustvom.

Imali smo priliku da razgovaramo sa Majklom Ligom (Michael League), koji ističe da jedva čeka da nastupi pred beogradskom publikom sa svojim superbendom.

Umetnost je toliko važna za nas kao individue i za nas kao društvo – ona može promeniti srca i umove, ali samo kada ima nečeg suštinskoj u njoj

Nešto što vaša publika ne izostavlja u komentarima jeste oduševljenje neverovatnom energijom kojom zračite na sceni prilikom nastupa. Kako je Snarky Puppi postao kolektiv koji toliko dobro funkcioniše na sceni?
Upravo je to nešto što ja najviše volim kod naše grupe – način na koji se prepuštamo improvizacijama. Svaki član doprinosi tome da svako novo izvođenje bilo koje pesme dobija novu dimenziju, ali uvek ostajemo verni suštinskom sadržaju kompozicije. Na taj način naša muzika raste, diše i razvija se, što nam dopušta da stvorimo jedinstveno muzičko iskustvo svake večeri.

Šta biste izdvojili kao vaš najveći uspeh?
Za mene su najveći uspeh međusobni odnosi u okviru našeg benda. Mi već 15 godina sviramo zajedno, a i dalje se volimo. Zapravo se sada slažemo bolje nego ikada. I još nešto, ideja o tome da zarađujemo za život svirajući originalnu instrumentalnu muziku – to je zaista neverovatan osećaj.

Cenimo različite osobenosti, perspektive i prednosti svih naših članova ponaosob. Sve se to spaja u jedan spektakl koji pravimo na sceni

Osvojili ste tri Grammy nagrade. Kakvo je bilo to iskustvo za vas? Da li ste ikada mislili da ćete osvojiti tako prestižna priznanja?
To je zaista, zaista nestvarno. Bio sam gotovo ubeđen da prvi Grammy nećemo osvojiti. Kada su nas prozvali, bio sam u apsolutnom šoku. I druge dve nagrade bile su neverovatno iskustvo, ali prvi put se pamti. Kendrik Lamar, Tamar Brekston, Hijatus Kejoti i Migel bili su u toj kategoriji. Osetili smo se kao potpuni autsajderi. Nismo očekivali nijednu nominaciju. Sa nagradama nikada ne znaš šta da očekuješ, naročito kada su drugi umetnici iz tvoje kategorije zaista izvrsni muzičari. Jedne godine smo čak bili u konkurenciji sa Bilom Frizelom i Markusom Milerom. Gotovo da me je bilo sramota što smo pobedili. Morali smo da se im se zahvalimo za neiscrpnu inspiraciju koju smo pronašli u njihovoj muzici.

Članovi vašeg kolektiva dolaze iz različitih kulturnih i muzičkih okruženja. Da li vas je ta raznovrsnost inspirisala da budete bolji i širi u vašoj muzičkoj orijentaciji?
Apsolutno. Cenimo različite osobenosti, perspektive i prednosti svih naših članova ponaosob. Sve se to spaja u jedan spektakl koji pravimo na sceni.

Da li se članovi grupe druže i van vaše muzičke avanture?
Naravno. Većina nas živi u Njujorku i dosta se družimo. Onoliko vremena koliko na turneji zajedno provodimo na sceni toliko provedemo i van nje. Već smo postali porodica i svi se uzajamno veoma poštujemo.

Svaki član doprinosi tome da svako novo izvođenje bilo koje pesme dobija novu dimenziju, ali uvek ostajemo verni suštinskom sadržaju kompozicije. Na taj način naša muzika raste, diše i razvija se

Kako biste opisali svoju publiku? Da li je raznovrsna?
Definitivno. Rekao bih da je jedino što je povezuje duboka i opsesivna ljubav prema muzici. Godine, pol, rasa, religije… to u velikoj meri varira od svirke do svirke.

Nadate li se da ćete kao poznati umetnici imati uticaja na mlade muzičare?
Ja nas ne doživljavam kao poznate, ali mislim da se trudimo da što više podstičemo muzičare, naročito mlađe, da se maksimalno potrude da stvaraju muziku koju vole i u koju veruju. Umetnost je toliko važna za nas kao individue i za nas kao društvo – ona može promeniti srca i umove, ali samo kada ima nečeg suštinskoj u njoj.

The post Snarky Puppy: Svaki naš koncert je nova priča sa istom poentom appeared first on 42 magazin.