U prethodnom tekstu spomenule smo neke domaće dizajnere koji  koriste Instagram kako bi popularizovali svoj rad i poboljšali prodaju, ali dobile smo komentar da neki od navedenih primera nisu adekvatni jer se njihov dizajn bazira na čistom kopiranju i krađi tuđeg rada. Iako to nije bila tema, već isključivo pametna prodaja, pomenuti komentar poslužio je kao inspiracija za kolumnu koju sada čitate jer nas je naveo da se zapitamo – koliko originalnosti postoji danas u dizajnerskom radu i da li je (i kada) kopiranje tolerantno?

Na ovo pitanje nije lako dati odgovor jer, za razliku od drugih industrija, modne komade kupujemo iz želje, a ne potrebe – pa ih zato nosimo dok ne postanu demode, a ne zbog toga što su neupotrebljivi. Kada se dizan kopira, tako nastaje trend. Kopije dolaze do velikog broja potrošača koji žele da izgledaju lepo, ali nemaju novca za original. U ovom slučaju gube samo luksuzne modne kuće koje su zapravo osmislile plagiran komad, jer mu se ekskluzivitet smanjuje u velikoj meri. Međutim, problem nastaje kad i poznati dizajneri počnu da kopiraju usled očiglednog nedostatka kreativnosti i prebrze proizvodnje novih komada.

Činjenica je da svi kopiraju – bilo da je to vintage komad Ossiea Clarka iz nekog second hand shopa u Londonu, Céline kolekcija od pre dve-tri sezone ili rad nekog azijskog dizajnera koji nije široko poznat na mainstream modnoj sceni

U prošlom veku nije bilo tako jednostavno baviti se modnim plagiranjem. Insajderi su teškom mukom dolazili u dizajnerski studio i iz glave skicirali inovacije koje bi kasnije reprodukovali i plasirali na tržište. Danas, zbog modnog kalendara koji prikazuje kolekcije šest meseci pre nego što se one puste u prodaju, street brendovi kao što su Zara, H&M ili Mango imaju sasvim dovoljno vremena da iskopiraju i te kopije prodaju mnogo pre pojave originalnih verzija u radnjama.

Pomenuti brendovi su oduvek važili za kradljivce dizajna, ali pošto koriste lošije materijale, tehnike šivenja i masovno lansiraju kolekcije (što ih automatski pojeftinjuje), oni taj dobar dizajn – učine lošim. U svakom slučaju, od njih se nikada  nije ni očekivalo nešto drugačije, pa se i ne kritikuju preterano.

U slučaju domaćih brendova ili dizajnera, tema je pipava jer tržište je veoma usko i siromašno. Imajući u vidu dominantnu vulgarnu estetiku na sceni, brendovima čiji komadi nisu u apsolutnom skladu sa srpskim mainstreamom, već tržište uče malo drugačijoj estetici, i to kroz komercijalne kanale marketinga, može se donekle progledati kroz prste. Naravno, ovo važi ukoliko  se ne potencira originalnost i ne insistira na epitetu dizajnera.

Ali kada govorimo o luksuznim brendovima i pozicioniranim dizajnerima (čak i kod nas), ili onima koji sebe ubrajaju u njih, problem nastaje kada počnu da se pretvaraju da imaju poseban identitet i filozofiju – a zapravo svoju estetiku i koncept baziraju na tuđim.

Međutim, za razliku od street brendova, ova pojava se nešto manje toleriše, što je i logično s obzirom na mnogo više prodajne cene, srazmerne statusu dizajnera.

Autentičnost je ideja, misao, koncept, a koju drugi dalje kopiraju. Međutim, izgleda da društvo u globalu ne interesuje autentičnost – ko je prvi nešto uradio, izmislio, plasirao

Krajem prošle godine pravi internet fenomen postao je Instagram profil @diet­­_prada, prati ga oko 232.000 ljudi, a bavi se demistifikovanjem upravo takvih slučajeva. Inkognito modni duo koji stoji iza profila savesno prikazuje kopije u modnoj industriji i uz pre svega duhovite, ali ponekad i surove komentare proziva modne dizajnere za plagiranje i krađu tuđeg dizajna. I ako zaista obratimo pažnju, poražavajuće je to koliko se dizajneri i ne potrude da ta kopija bude suptilna, već se radi o identičnim komadima, tj. potpunim plagijatima koje prodaju za ogromne sume novca. Za najočiglednije kopije prebacivali su Alessandru Micheleu ispred kuće Gucci, Anthonyju Vaccarellu za YSL, italijanskom dvojcu Dolce&Gabbana, a ubedljivo najviše prozivki popio je dizajner brenda Off White – Virgil Abloh, ljubimac modne industrije, za kog u kontinuitetu dokazuju da banalno plagira i krade tuđ rad.

Usled ovih prozivki, a na koje je kritički reagovao veliki broj ljudi, dizajneri su se javljali s izgovorima da su njihove copycat kolekcije omaž originalu, ili su, jednostavno, bili inspirisani određenim dizajnerskim stilom. Ipak, uprkos raznim komentarima, konkretno Michaele za Gucci popeo se na prodajni pijedestal u prošloj godini.

I, onda, koja je granica između kopiranja nečijeg rada i korišćenja istog u svrhu inspiracije?

Činjenica je da gotovo svi kopiraju – bilo da je to vintage komad Ossiea Clarka iz nekog second hand shopa u Londonu, Céline kolekcija od pre dve-tri sezone ili rad nekog azijskog dizajnera koji nije široko poznat na mainstream modnoj sceni. Ali razlika postoji i ogleda se u tome koliko je jedan dizajner talentovan i dovoljno posvećen da te reference razvije, da ih „pročisti“ i predstavi na potpuno nov i drugačiji način. Uostalom, zar ovo ne važi za apsolutno svaki posao, bilo da pričamo o akademskim i naučnim krugovima, intelektualnoj sferi ili o modi – koja je za mnoge površna stvar? Sposobnost da se neka dobra ideja uzme kao referenca, ali da se transformiše na promišljen način i predstavi u drugačijem i novom pogledu, bitna je za razvoj društva u celini.

Strukture i forme koje Iris van Herpen stvara proizvod su interdisciplinarnog istraživanja i saradnje s drugim umetnicima i naučnicima, što oživljava ideju da je moda mnogo više od odeće

Martin Margiela, jedan od najznačajnijih dizajnera u istoriji mode, modu je revolucionarizovao reciklirajući i redizajnirajući komade koje je pronalazio na pijacama i second hand shopovima. Ali ti modeli doživeli su potpunu transformaciju, dokazujući najvažnije vrednosti – kreativnost i promišljenost. Njegov rad i dizajn poslednjih godina najviše je eksploatisan ali, nažalost, ne i razvijen u nešto novo i drugačije.

Dobar primer pomeranja granica u modnoj sferi daje i Francuz Nicolas Ghesquiere. Jedan od dizajnera iz njegovog tima, pričajući o procesu rada na novoj kolekciji kaže da se on sastoji od početne reference koja se dalje razvija do najsitnijih detalja, dokle god se ne pronađe nova perspektiva i nov način sagledavanja, i na kraju – transformiše u nešto originalno.

Napredak u kreativnom smislu može se desiti spajanjem nauke, digitalne tehnologije i modnog dizajna. Upravo tako radi dizajnerka Iris van Herpen, čije kolekcije prikazuju ozbiljan nivo zanatskog umeća, kao i neviđene dizajnerske tehnike. Strukture i forme koje ona stvara proizvod su interdisciplinarnog istraživanja i saradnje s drugim umetnicima i naučnicima, što oživljava ideju da moda nije samo odeća, već simbioza tehnologije, umetnosti i nauke.

Takođe, bitan je i što kompleksniji ručni rad, jer je tako nešto teže reprodukovati i prodavati za malo novca. Poslednjih sezona britanska dizajnerka Mary Katranzou prestala je da radi odeću s digitalnim printovima koju su masovno kopirali manji brendovi, već ručno radi vez i koristi guipure čipku (gusta čipka s inkorporiranim vezenim motivima), čije je plagiranje za mass-market lance gotovo nemoguće.

Kada pričamo o pravnoj zaštiti od kopiranja – ona postoji, ali nije globalna i nije jasno definisana. Važi na prostoru Evrope, Severne Amerike i Australije, dok u Južnoj Americi i čitavoj Aziji nikakva copyright pravila ne postoje. Dakle, ogroman deo tržišta, zbog nejasnih zakona i diskutabilnih pravnih stavki – podržava kopiranje ili se time ni ne bavi. U vreme hiperprodukcije većina proizvođača i potrošača fokusirana je isključivo na prodaju/kupovinu određenog komada, dok su originalnost i inovativnost u dizajnu skoro potpuno zaboravljeni.

Phoebe are the rumors true?? Is your time at @celine drawing to a close? Sublime collection, but we hope it wasn't you who let the interns ransack recent shows and draw heavy inspiration from a draping test you gave to a candidate who you didn't end up hiring. Yes that last image is the test done AT the Céline studio in London. And yes…those opening jackets also resemble some Juun J pieces, but the draping test says it all… #celine #phoebephilo #rumors #fashionweek #pfw #pfwss18 #ss18 #gossip #prada #classical #knockoff #menswear #loewe #jwanderson #peplum #corsetbelt #juunj #tailoring #designtest #ootd #wiwt #dietprada

A post shared by Diet Prada ™ (@diet_prada) on Oct 1, 2017 at 8:55am PDT

Ako bismo sumirali trenutnu modnu scenu – kreativnost u industriji je na najnižem nivou u poslednjih 20 godina. Glavni uzrok leži u konstantnoj jurnjavi za profitom jer gusto raspoređen modni kalendar ne ostavlja prostora da se kreativnost razvija u nešto kvalitetno, originalno i drugačije. Nažalost, jedino inovativno što je preostalo na mainstream modnoj sceni jeste isključivo marketing, odnosno hajp koji dizajner plasira o novoj kolekciji da bi je uspešno prodao, a koji se sve više zasniva na šokiranju publike umesto na kreativi (najnoviji primer je Glenn Martens koji je u Y Project kolekciji stavio na pistu UGG čizme, uz obrazloženje da su one ICONIC dizajn?!).

***

Autentičnost je ideja, misao, koncept koji drugi dalje kopiraju. Međutim, izgleda da društvo u globalu ne interesuje autentičnost – ko je prvi nešto uradio, osmislio. To više nije ni važno jer kopije se prodaju veoma dobro. U postmodernom svetu vladavine konzumerizma i kapitalizma, termini poput nasleđe, zanat, ručni rad postaju izlizane fraze, a što je i najtužnije – sve više među tradicionalnim brendovima.

Ono što je zapravo zanimljivo jeste činjenica da se stil gradi upravo kako bismo bili „autentični“. Tako nastaje paradoks – besomučno šopingujemo u nadi da će nova i jeftinija kopija kopije kopije nečijeg originalnog dizajnerskog rada dokazati našu posebnost.

The post MODNI STAV: Ekonomija piraterije – o tržištu modnih kopija appeared first on 42 magazin.

Instagram brenda M-ISHKA

Probiti se na modnoj sceni i pozicionirati se na njoj nikada nije bilo lako.

Ako se osvrnemo na vreme kada je modna industrija bila zatvoreni sistem, dostupan retkim pojedincima koji su imali dovoljno sreće da njihov talenat primete uticajni ljudi u industriji, njihov uspeh danas bi mogao delovati kao neka tajna alhemija.

Okej, uvek tu postoji „biti na pravom mestu u pravo vreme“ faktor, imati dovoljno talenta da se izdvojiš od ostalih i dovoljno sredstava i mogućnosti da uopšte možeš da se baviš tim konkretnim kreativnim poslom. Međutim, put do prve modne revije nikada nije bilo lak.

Sve do pojave Instagrama.

Demokratizacija mode
Paralelno sa pojavom modnih blogova uticaj modnih magazina počeo je da opada i ostaje u senci influensera, a Instagram, kao društvena platforma, demokratizovao je modne događaje, uzdrmao čak i uticaj influensera jer se publika sve ređe okreće individualnim savetima i objavama, već trendove pretražuje putem heštegova (možda se zato mnogi od njih sa mode šiftuju na lifestyle ili beauty?).

Danas, kada sa nestrpljenjem očekujemo novu kolekciju omiljenog dizajnera, prva adresa na kojoj ćemo je potražiti nije više nowfashion.com ili vogue.com, već upravo Instagram. U širem smislu ova platforma danas je jedno od najznačajnijih marketinških alata, ali je posebno bitna za mlade modne brendove.

Sistem forsiranja četiri modne nedelje – Pariske, Njujorške, Milanske i Londonske mogao je da funkcioniše ranije jer globalno tržište nije imalo pristupa široj slici

„Mislim da svako ko radi u modnoj industriji zna da današnji modni kalendar nije održiv, niti da podržava razvoj kreativnosti“, rekla je Lou Stoppard, urednica sajta SHOWStudio, fotografske i rediteljske kuće Nicka Knighta.

Samo prošle prolećne sezone, tokom modnog meseca, prikazano je oko 500 revija i prezentacija na samo četiri modne nedelje (dakle, bez nordijskih ili azijskih nedelja mode koje postaju sve interesantnije). Takav sistem forsiranja četiri modne nedelje – Pariske, Njujorške, Milanske i Londonske mogao je da funkcioniše ranije, jer globalno tržište nije imalo pristupa široj slici. A o gubitku inovativnosti nekih od njih smo i mi već pisali. Međutim danas, kada je sve dostupno online, mnogi brendovi ili dizajneri upravo putem Instagrama zgrću toliku popularnost, da im revija na nedelji mode, ukoliko se desi, dođe više kao neka lenta kojom se mogu okititi, nego bogzna kakvo sredstvo za bolju prodaju ili isticanje na sceni.

Boom niche brendova
Zanimljivo je da je ovaj Instagram fenomen doveo, pre svega, do procvata niche brendova koji su najzad dobili mogućnost vidljivosti bez prevelikog ulaganja u marketing.

Verujemo da je ovo okretanje ka online sferi usko vezano i za to kako kupujemo.

Danas kupci, ali i buyeri, koriste Instagram kao alat za otkrivanje jedinstvenih, ali i kvalitetnih modnih itema, jer prosto – usled agresivnog modnog marketinga, magazini, ali i blogeri, pomalo gube kredibilitet

Domaći potrošači su i dalje uzdržani kada je reč o kupovini preko interneta, uglavnom zbog nepoverenja, ogromnih carina i nekakvog izmišljenog PDV-a koji mi ovde plaćamo, ali na celoj planeti situacija je drugačija. Kada su luksuzne modne linije u pitanju, kupci moraju da čekaju šest meseci da bi došli do željenog komada, što u današnjim uslovima i s prebrzim modnim kalendarom postaje neprihvatljivo. Baš zato se kupci okreću manjim brendovima koji im izlaze u susret na internetu, a nude jednaku dozu hajpa ili kvaliteta.

A pošto se toliko mode kupuje online, logično je da na internetu i bude njen debi.

U BOF izveštaju za godinu koja će uskoro biti iza nas piše da se ponašanje potrošača menja istom brzinom kojom se menja i sama moda. Danas kupci, ali i buyeri, koriste isključivo Instagram kao alat za otkrivanje jedinstvenih, ali i kvalitetnih modnih itema, jer prosto – usled agresivnog modnog marketinga, magazini, ali i blogeri, pomalo gube kredibilitet.

Takođe, engagment kupaca na društvenim mrežama je mnogo direktniji i šireg obima nego inače – jer su svi na internetu. Iako to ponekad može da bude opterećujuće i samo po sebi rađa nove karijere (potrebni su ljudi koji će samo odgovarati na Insta poruke), ova platforma je sjajna za istraživanje tržišta. Online retailer Everlane lansirao je privatni nalog @EverlaneStudio (akcija je sada završena), koji su nazvali Instagram inkubator, gde su određene linije plasirali manjem broju potrošača, pa u odnosu na feedback pravili veće kolekcije. Danas uz opciju glasanja na Insta storyju – sve je još lakše.

Formula za Instagram uspeh
Baza korisnika ove društvene mreže na mesečnom nivou prelazi broj od 600 miliona, pa se postavlja pitanje na koji način se izdvojiti i na pravi način iskoristiti mogućnosti koje ona pruža?

Odgovaramo primerom brenda Mansur Gavriel, koji je pre pet godina premestio celo tržište sa piste na online.

A post shared by Mansur Gavriel (@mansurgavriel) on Nov 9, 2017 at 7:00am PST

Rachel Mansur i Floriana Gavriel su dve dame iz Njujorka, čiji je brend aksesoara popločao put manjim imenima da dobiju toliko željen It pridev. Sećate li se njihove Bucket torbe? Iste godine kada je lansirana počela je da se prodaje uz luks brendove, i na sajtovima poput poznatog Net-a-portera. A kako? Tako što su gradile vizuelni identitet, kombinovale ga sa internetskom lifestyle kulturom i plasirale u kontinuitetu. Sama Bucket torba nije inovativna, ali kada kupuješ Mansur Gavriel torbu, ti kupuješ i imidž. I to jedan nonšalantan pristupačan imidž koji nisu stvorile velike produkcije i najskuplji fotografi, već sveža imena njujorške scene. Nakon ovog fenomena, slično se dogodilo brendovima Staud, Cult Gaia ili Building Bloc koji su svojom drugačijom estetikom, ali i pristupačnošću uspeli da uhvate pažnju kupaca i influensera.

Francuski wunderkind i svetla tačka globalne modne scene danas – Simon Porte Jacquemus, sa svojim brendom Jacquemus bio je uveliko zvezda zahvaljujući Instagramu, mnogo pre svoje prve modne revije

Pored aksesaor brendova i neki nekonvencionalni dizajneri koristili su sličnu formulu da dođu do ogromnog broja pratilaca i popnu se na vrh.

Francuski wunderkind i svetla tačka globalne modne scene danas – Simon Porte Jacquemus, sa svojim brendom Jacquemus, bio je uveliko zvezda zahvaljujući Instagramu, mnogo pre svoje prve modne revije, a koja je te sezone bila jedna od najiščekivanijih na Pariskoj nedelji mode.

" JE SUIS AMOUREUX DE LA FRANCE " Par Brigitte Lacombe pour @m_magazine

A post shared by SIMON PORTE JACQUEMUS (@jacquemus) on Nov 13, 2017 at 2:32pm PST

On je 2010, bez formalnog modnog obrazovanja i sa samo 19 godina, izbacio prvu modnu liniju. Svu svoju energiju, umesto na ulagivanje urednicima iz časopisa, koristio je na gradnju svog Instagram profila. Oko sebe je okupljao šik pariske influensere, pre svih Jeanne Damas, te je i kroz svoj upeglani lifestyle, koji je neodvojiv od brenda i funkcionisanja Instagram platforme, uspeo da zgrne hordu pratilaca. Na njegovom profilu sve asocira na sunčani jug Francuske, pa i kada postavi fotografije sa pomorandžama – to ima smisla jer zapravo priča priču o svom poreklu s juga Francuske i tome da su mu se roditelji bavili uzgajanjem pomorandži.

U nekom momentu Simon je organizovao neformalnu modnu reviju u toku nedelje mode, ali se ona dešavala na ulici i bila otvorena za sve. Iako isprva deluje da ovaj pristup ima za cilj da se dođe do mlađe publike, zanimljivo je da je Simon brzo došao u luks segment, prodavao na Net-a-porteru, bio blizak i starijim modnim ljubiteljima – a tek na kraju, kada je maltene postao etabliran, imao i reviju na Pariskoj nedelji mode.

Pored toga, čitava američka dizajnerska scena na internetu interesantnija je od one koju vidimo na njihovim nedeljama mode. Na primer, internet famous dizajnerka Maryam Nassir Zadeh stekla je neverovatnu količinu fanova, čak i među poznatim ličnostima, koji je gotovo opsesivno prate i obožavaju sve što radi.

MNZ

A post shared by Hailey Gates (@haileybentongates) on Sep 18, 2017 at 1:05pm PDT

Domaća Instagram scena
Iako smo u jednoj od prethodnih kolumni spomenule da smatramo neumesnim komentarisati domaće dizajnere kada znamo kako tržište funkcioniše, u kakvim uslovima nastaje garderoba i kakva estetika dominira, ovoga puta ne možemo da se ne osvrnemo na nju.

Problem je u tome što, kada gledaš Instagram profile domaćih dizajnera, vrlo brzo shvatiš da najveći deo internetskog prostora okupiraju oni koji imaju dovoljno novca za promociju ili kupovinu pratilaca i lajkova, a diskutabilnu ili nepostojeću količinu inovativnosti (ili mnogo manju od ljudi za koje znaš da postoje, ali prosto NISU VIDLJIVI).

Polako – ali sigurno grade svoje Instagram brendove – modne dizajnerke Marija Kulušić i Jovana Marković, dizajnerka nakita Dunja Sabljić ili brend aksesoara M-ishka

U današnjem digitalnom vremenu šteta bi bilo ne iskoristi mogućnosti koje postoje. Naravno da treba imati jasnu sliku o tvojoj ciljnoj grupi, ali na mikrotržištu, kakvo je srpsko, mnogo je bitnije ubediti one za koje smatraš da nisu u njoj. Držati se svog vizuelnog identiteta jeste apsolutno neupitno, ali na kraju dana, kada se baviš tržišnom delatnošću – primarni cilj jeste prodati proizvod jer drugačija opcija ne postoji u dugoročnom pogledu.

Postoji nekoliko primera u regionu koji, primećujemo, polako – ali sigurno grade svoje Instagram brendove – modne dizajnerke Marija Kulušić i Jovana Marković, dizajnerka nakita Dunja Sabljić ili brend aksesoara M-ishka. Sa oformljenim, a specifičnim vizuelnim identitetom i jasnom vizijom o bitnosti društvenih mreža i infulensera koji možda nisu na prvu loptu u njihovom kalupu, one uspevaju da dođu do veće publike – koja, uostalom, pre svega putem interneta dolazi do njihovog dizajna. A u slučaju Marije Kulušić – do magazina Nylon i Metal koji koriste njene modele u svojim editorijalima.

info@marijakulusic.com most of the garments can be custom made #fashion #slowfashion #custommade #fashiondesign #styling #outfit #instafashion #atelier #interior #designer #architecture #design

A post shared by MARIJA KULUSIC (@marija_kulusic) on Sep 23, 2017 at 10:15am PDT

Da li će digitalno rođeni brendovi prevazići velike heritage brendove?
Tokom Njujorške nedelje mode, brend Nonoo prvi je prikazao svoju kolekciju ekskluzivno na Instagramu, a za ovu priliku kreirao je poseban nalog @mishanonoo_show. Iako nam sam brend nije interesantan, ovaj njihov potez ne treba zanemariti.

Sa ubrzanim razvojem tehnologije i novim mogućnostima koje ona pruža u modnoj industriji, u poslednje vreme počelo je da se priča i o samoj održivosti modnih revija u formi u kojoj ih poznajemo. Luksuzni modni brendovi imali su poteškoća da se prilagode novoj digitalnoj eri i preusmere svoje marketing aktivnosti na društvene mreže, a svoje proizvode plasiraju i prodaju online. Njihova nesporna prednost su tradicija i nasleđe, ali ukoliko potraje kreativna kriza koja je evidentna kod većine, vrlo je verovatno da će digitalni prostor i online brendovi imati još veću vidljivost.

Iako svi volimo duh teatra koji modna revija pruža, u vremenu rapidne evolucije konzumerizma, koja ne deluje da će uskoro usporiti, tržište traži sveže ideje i novu estetiku, a danas je Instagram mesto na kojoj je i nalazi.

The post MODNI STAV: Da li će Instagram srušiti fashion week koncept? appeared first on 42 magazin.

Njujorška nedelja mode se završila, ostavljajući samo jedan utisak u formi pitanja – koliko zapravo i dalje zaslužuje reputaciju jednog od glavna četiri fashion weeka? Šta je inovativno prikazano? Po čemu se izdvaja, po čemu je prepoznatljiva i koliko je uticajna u diktiranju trendova danas? Ili, možda, još bolje – u poslednih pedeset godina?

Pariska nedelja moda bila je i ostala suverena modna vladarka, a Pariz prestonica koja diktira trendove iz sezone u sezonu, bilo da govorimo o visokoj modi ili ready-to-wear kolekcijama.  Sa listom tradicionalnih modnih kuća Chanel, Louis Vuitton, Dior, Saint Laurent, Balenciaga ili Celine, preko inovatora kao što su Rei Kawakubo, Yohji Yammamoto i Haider Ackerman, pa sve do novih dizajnera – Jacquemusa ili Glenna Martensa (Y Project) svaka revija potencijalno će vas oboriti s nogu. Ili bar podsvesno se urezati u vaše pamćenje. Konzervativan i strog kada je reč o visokoj modi, ovaj grad, u isto vreme, uvek je bio otvoren za nove i revolucionarne ideje. Čuvena šestorka – Antwerpen Six, sa genijalnim Martinom Margielom na čelu, unela je tektonske promene na celu svetsku scenu i vratila ideju da moda zaista jeste umetnost, da ne mora i ne treba da bude komercijalna.

Nedelja mode u Njujorku je uvek morala da se dokazuje, a nije ni čudo – jer je od samog starta negovala copycat filozofiju

Londonska nedelja mode je plodno zemljište iz kog se rađaju novi modni talenti. Za to su pre svega zaslužni prestižni modni koledži Central Saint Martins, Art and Design i Royal College of Art u kombinaciji za živom i veoma raznolikom street style kulturom. Ova nedelja mode, iako je imala svoje krizne periode, uspela je da se održi i dobije epitet scene za punk i underground, zahvaljujući modnoj kraljici (jer svi znaju da Britanija ima dve kraljice) Vivienne Westwood. Pored nje, koja je bila i ostala na prvom mestu, ne smemo da zaboravimo Paula Smitha, Betty Jackson ili Nicole Farhi, koji su i te kako doprineli gradnji britanskog stila. Devedesetih su Alexander McQueen i Hussein Chalayan bukvalno ostavljali publiku bez teksta svojim spektakularnim revijama koje su više ličile na teatar nego na modni event, jer samo je LFW mogao tako nešto da podnese. Danas su simboli ove modne nedelje Stella McCartney, čija je karijera baš na njoj lansirana, zatim, Burberry, Christopher Kane i Gareth Pugh.

A kako izgleda Milanska nedelja mode? Italijanski dizajneri su godinama uspevali da se profilišu i postanu ikone za sebe – Giorgio Armani i Valentino svakako su jedna od najvažnijih i najrespektabilnijih imena u istoriji mode. Miuccia Prada, modni matrijarh, svakom novom kolekcijom pomera granice u modnoj industriji i postavlja trendove. Da li je to uvek po našem ukusu ili ne (sećate se prozivke u našoj prošloj kolumni?), moramo da priznamo da je svake godine drugačija, što ne možemo a da ne cenimo. Modna kuća Gucci, pod kreativnom direkcijom Toma Forda, obeležila je devedesete, a sada je opet u fokusu sa hippie eklektičnom estetikom Alessandra Michaela.

Svoj modni hajlajt NYFW imao je 60-ih i 70-ih, kada je Brigitte Bardot, francuska lepotica, izjavila da je Chanel za bakice. Kul gospođice želele su mini-suknje iz Londona, ali i džins i disko haljine koje je potpisivao američki dizajner Halston

A gde je tu NY?

Nedelja mode u Njujorku je uvek morala da se dokazuje, a nije ni čudo – jer je od samog starta negovala copycat filozofiju.

Neke od prvih revija u Americi organizovala je modna novinarka Eleanor Lambert kada je lansirala prvu nedelju mode za štampu, 1943. u hotelu Plaza. Na tom eventu pojavili su se dizajneri Norman Norell, Claire McCardell i Valentina, uglavnom kopirajući francusku modu. No, u Americi je to bio ogroman uspeh podržan od uticajnih glosi magazina Vogue i Harper’s Bazaar. I upravo tako, uz medijsku podršku, malo-pomalo, ovaj događaj dobijao je status modne nedelje poput onih u Parizu ili Rimu, gde su Italijani održavali svoju nedelju mode pre Milana.

I šta se dogodilo značajno u Njujorku od tada do danas? Svoj modni hajlajt NYFW imao je 60-ih i 70-ih, kada je Brigitte Bardot, francuska lepotica, izjavila da je Chanel za bakice. Kul gospođice želele su mini-suknje iz Londona, ali i džins i disko haljine koje je potpisivao američki dizajner Halston. Pored toga, Amerika se dičila svojim diverzitetom – među novim modnim zvezdama bio je Afroamerikanac Stephen Burroughs, Amerikanac dominikanskog porekla Oscar de la Renta i žena – Anne Klein. A s tim se dizajnerska grupica belih muškaraca u Francuskoj teško takmičila jer govorimo o vremenu građanskog pokreta, ženskog pokreta i solidarisanja.

Dizajner Roy Halston Frowick, poznatiji samo kao HALSTON

To je svakako revolucionarno, ali se ta revolucija na tom mestu i završila. I vratila nazad u svoju mašinu za kopiranje.

NYFW se u svojoj današnjoj formi i konceptu održava od 1993. godine i otvara modnu sezonu dva puta godišnje. Od tada bi hajlajti bile revije Calvina Kleina, čiji se minimalizam profilisao ’90. ili grunge stil Marca Jacobsa. Od 1997 do njegovog povlačenja 2005. godine, Helmut Lang revija bila je jedna od najiščekivanijih u celoj modnoj sezoni. Zatim, tu su Donna Karan i party diva Diane von Furstenberg. Međutim, istina je da su Donna Karan i Mr. Klein izgradili svoja imena kopirajući evropske dizajnere i njihov rad iz 80-ih, prvenstveno Armanija. CK je uz pomoć Glenna O’Briena, kroz vešt marketing i kampanje koje su u to vreme bile kontroverzne, ipak uspeo da se profiliše i izgradi prepoznatljiv stil.

Dakle, šta NYFW nudi danas? Koji je kreativni doprinos američkih dizajnera modnoj industriji u skorijem periodu? (Ne računajući Ricka Owensa koji je odavno emigrirao u Pariz i upravo tamo izgradio svoju karijeru.)

Javna je tajna da bi većina evropskih modnih urednika, da može, preskočila ovaj događaj vrlo rado, kao i to da NYFW već neko vreme ima reputaciju kreativno uspavane fešte na kojoj dominiraju sportska garderoba i koktel haljine sa odsustvom novih i inovativnih ideja. Da stvar bude još gora, Thom Browne, Proenza Schouler, Rodarte i Altuzarra odlučili su da premeste svoje revije na Paris Fashion Week. I svakako će biti  zanimljivo videti kako će upravo ove, glavne zvezde njujorške scene (pre svih Rodarte i Proenza Schouler), da prodju u Parizu – jer jak si onoliko koliko ti je konkurencija dobra ili loša.

Donna Karan i Mr. Klein izgradili su svoja imena kopirajući evropske dizajnere i njihov rad iz 80-ih, prvenstveno Armanija

I šta je ostalo?

Tom Ford koji se nakon lutanja po svetu vratio u Njujork. Iako je po internetu nova kolekcija hvaljena kao njegov comeback, utisak je poprilično razočaravajući. Marc Jacobs živi na svojoj staroj slavi, a zapravo ništa novo i kreativno ne nudi. Da li uopšte treba da spomenemo Michaela Korsa, dizajnera za skorojevićke?

Kada je Belgijanac Raf Simons, jedan od najvoljenijih i najuticajnijih svetskih dizajnera, nakon kuća Dior i Jil Sander prešao u Calvin Klein, mislilo se da će dati boost NYFW-u i podići igru na nov nivo. U teoriji bi ostali dizajneri, u takmičarskom duhu, radili na svojim kolekcijama i tako unapredili celokupnu scenu. Iako je ovaj prelazak svetla tačka za modnu nedelju i revija koju, maltene, jedino i želimo da vidimo, nikakav uticaj nije imao na status NYFW-a.

Javna je tajna da bi većina evropskih modnih urednika, da može, preskočila ovaj događaj vrlo rado, kao i to da NYFW već neko vreme ima reputaciju kreativno uspavane fešte

Američki wunderkind Alexander Wang je nakon par sezona u kući Balenciaga malo izgubio kompas i kada je reč o njegovoj liniji. Kada smo kod mladih dizajnera, ono što je bila potencijalna prednost američkog tržišta jeste finansijska podrška upravo za njih. Po inicijativi Anne Wintour, CFDA (Council of Fashion Designers of America) osnovan je Fashion Fund iz kog su finansirani mladi talenti. I gorepomenuti dizajneri koji su emigrirali na Paris Fashion Week neki su od dobitnika ove nagrade. Ali upravo ova moguća prednost pretvorila se u promašaj u kreativnom smislu, jer kada se sagleda lista dobitnika Fashion Funda, dolazi se do zaključka da su podršku dobijali oni koji su imali najviše komercijalnog potencijala. Zahvaljujući Instagramu ipak uspemo da otkrijemo neko novo, zanimljivo ime, koje ipak postoji na njujorškoj sceni – poput Maryam Nassir Zadeh ili dua Eckhaus Latta, ali je činjenica da oni još uvek nemaju značajniju finansijsku, kao ni medijsku podršku. A tu je i tridesetogodišnji Michael Halpern, jedini američki mladi dizajner koji je potencijalno mogao da vrati 70’s glitz and glam after-dark stil na njujoršku pistu, ali i on je izabrao da svoje kolekcije prikazuje u Londonu.

Halpern, jesen-zima 2018

U članku na NY Times sajtu, nazvanom Da li je Njujorška nedelja mode došla do kraja piste?, modni novinar Eric Wilson rekao je da „spoljnjem svetu“ NYFW deluje kao najbolja žurka na planeti, ali insajderi su umorni „puno priče ni oko čega“ situacije. Njujorkom vladaju reprodukcije trendova viđenih prošle sezone na pistama Pariza, Milana i Londona.

Najveći problem NYFW jeste utemeljeni stav da je moda prvenstveno biznis. Što čak i vrlo transparentno organizator događaja, kompanija IMG, priča o NYFW-u kao mega-marketing eventu (da, baš tim rečima ga opisuje) i novim luksuznim uslugama koje planiraju da uvedu za korporativne klijente u okviru manifestacije kao npr. – bekstejdž ture, upoznavanje sa dizajnerima i modelima, usluge stilizovanja itd.

U svakom slučaju, Njujork mora mnogo više da se potrudi. Da dâ validne razloge zbog kojih bi horde eminentnih urednika, novinara, kolumnista, ritejlera, fotografa, videografa i blogera MORALE DA BUDU TAMO.

Ili da ispadne iz TOP 4 fashion week grupe.

The post MODNI STAV: Da li je NYFW (p)ostao besmislen? appeared first on 42 magazin.