Imamo 9 fenomenalnih predloga da za ovaj vikend, ili neki drugi, nakratko pobegnete iz grada:

Koliba usred ničega – Previja na Zlatiboru

Pošto je modernom čoveku teško da nađe doslovno taj čistac i izoluje svoje biće, da se sjedini s prirodom i oslušne kako mu kucka srce, možda je ovo rešenje – Planinska koliba Previja na pitomom Zlatiboru, u naselju Vodice.

Previja se nalazi na 1.177 metara nadmorske visine, okružena je netaknutom prirodom, a drvena kuća ima veliku nameštenu terasu sa koje puca pogled na planine i jezero. Centar Zlatibora udaljen je 15 km, a nije loše znati da je najbliže skijalište udaljeno 10 km,
Kad zakoračite na Previju, nećete videti ni beton, ni elektronsku bravu, ništa sivo. Sačekaće vas topli osmeh i dobrodošlica domaćina, koji će vam otkriti šta sve krije drvena kolibica ušuškana između mirišljavih borova. I vrlo brzo ćete se osećati kao kod kuće, a u idiličnoj kolibi o kakvoj ste sigurno oduvek maštali.

A osim što odiše mirom, kućica ima dnevni boravak s kaminom i TV ravnog ekrana, ukoliko baš hoćete da pogledate neki program ili film za opuštanje, ima i opremljenu kuhinju s trpezarijom i kupatilom sa tuš-kabinom. Ima i internet, krevetac za bebe, parking….
Najvažnije je da Previja krije mir i tišinu koje biste možda mogli da presečete porcijom adrenalina, budući da se kurs paraglajdinga može organizovati na licu mesta, kao i jahanje konja.
A tu su brojne mogućnosti za biciklizam ili pak plivanje u jezeru, koje je na kilometar od kolibe.
Najbliža prodavnica, restoran lokalne kuhinje i autobusko stajalište udaljeni su četiri kilometra, možete organizovati dostavu hrane iz restorana, a besplatan prevoz do autobusne stanice moguć je na zahtev.

Etno-domaćinstvo Veliki Grabovski

Etno-domaćinstvo Veliki Grabovski nalazi se u selu Grab u Dragačevu, gde ga su ga Ljija i Zoran Jovičić osnovali 2005. krčeći na Jelici svoju šumu. Veliki Grabovski je na 620 metara nadmorske visine, tačno na onom mestu odakle se pogled pruža na celu Guču. Brojni posetioci taj pogled proglasili su nečim najvrednijim što se može naći na Grabu i nazvali ga „pogled vredan milion dolara“. Ovaj kompleks rastao je godinama, a sada već može da primi 30 gostiju na bazi punog pansiona. Osim glavne kafane u kojoj se možete okrepiti, popiti kafu ili domaći sok ili prosto sesti i uživati u prizoru i muzici, Veliki Grabovski ima šest vajata-kućica, u kojima se možete i odmoriti i prenoćiti.

Bežeći od automatizovane svakodnevice, domaćini Velikog Grabovskog teže da stvore oazu u kojoj će svaki putnik namernik naći svoje mesto za relaksaciju.
I da, tamo nema telefona ni interneta.

Perkov salaš na Fruškoj gori

Nadimak jednog od predaka porodice Ivanić postao je naziv za Perkov salaš, koji se nalazi se na južnim padinama Fruške gore. Velika zbirka starina od kojih su jarmovi, taljige, plugovi kao i razboji za tkanje drveni kreveti i madraci, ogledala i ručno rađena posteljina stara oko dva veka daju posebnu lepotu ovom salašu. Sve ove eksponate upotpunjuje ljubaznost i srdačnost domaćina.

Odličan položaj salaša, pejzaž i čist vazduh prosto mame posetioce. Perkov salaš pokrenuo je razvoj seoskog turizma u opštini Irig, a od velike važnosti je i njegova uloga u očuvanju kulturne baštine ovih prostora.
Inače, u ovoj opštini nalazi se osam fruškogorskih manastira.
Većinu ljudi ovde privlači odlična domaća sremačka kuhinja, na jelovniku su najčešće pileći ili juneći paprikaš s domaćim mešanim rezancima, paradajz čorba s tikvicama, supa, štrudla s makom ili orasima, domaća rakija, vino i prirodni sokovi. A od slatkiša tu su starinski kolači i slatke pite, ali i pekmez od šljiva, drenjina ili šipaka, slatko od lubenice, kupina, šumskih jagoda. Umesto industrijskih likera, toče se rakija višnjevača i orahovača.

Samo jedan od komentara zadovoljnih posetilaca glasi: „Ambijent, priroda, ljubaznost domaćina, istorija, tradicija, ukusna domaća hrana, organsko gajeno voće, povrće i ostala božanstvena hrana, jednostavnost, udobnost… sve to staje u samo dve reči Perkov salaš.“
Važna napomena je da veće grupe treba obavezno najaviti, a da je ponedeljak neradan dan.

Bungalovi na Drini

Malo je u našoj zemlji mesta kao što je Perućac. Tamo su Bog i priroda na malo prostora podarili narodu pregršt lepote i uživanja za sva čula. Ako osetite potrebu za iskonskim čarima prirode, onda ćete zasigurno doći i pokloniti svoje srce i dušu ovim predelima.

Bungalovi Viola i Detelina su novoizgrađeni objekti u centru mesta Perućac. Svaki ima po tri spavaće sobe, dva kupatila, dnevni boravak, opremljenu kuhinju sa trpezarijom i posuđem i TV, parking i mogućnost ishrane u obližnjem restoranu Drinska priča po veoma povoljnim cenama (doručak 200, ručak 400 i večera 400 dinara).
Ali ono što ovo mesto čini tako privlačnim jeste moćna reka na kojoj maltene stoje bungalovi. Idealno za vikend posle kog ćete tretirani negativnim jonima lakše dočekati ponedeljak.

Izletište Grza

Kao posebno atraktivno izletište u opštini Paraćin ističe se Grza, gde se nalazi i istoimena planinska reka. Grza je na 17. kilometru puta Paraćin–Zaječar, nalazi se na 400 metara nadmorske visine, ušuškana u podnožju Kučajskih planina, a prepoznatljiva je po izuzetnoj divljoj prirodi, čistom vazduhu, raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu.

Reka Grza izvire na 480 metara nadmorske visine, a u blizini vrela je i Planinarski dom Đorđe Živković namenjen planinarima, studentima, sportistima i izletnicima. Na ulasku u Grzu je ugostiteljski objekat Koliba. U blizini su sportski tereni za pripreme košarkaša, odbojkaša, rukometaša, fudbalera ili pak za pasionirane rekreativce u prirodi. A oni koji vole da pešače po prirodi i slušaju tišinu i ptice u horu tamo jednostavno moraju da odu.
Dva jezera na Grzi – Gornje i Donje – posebno su atraktivna za sportske ribolovce jer su bogata kalifornijskom i potočnom pastrmkom.
I da, signal za internet tamo ne dopire, a onaj za telefon može da se ulovi samo na određenim mestima koja znaju lokalci.

Krupajsko vrelo

Homoljski kraj poznat je kao velika ekološka oaza, a Krupajsko vrelo predstavlja jednu od prirodnih retkosti i obeležja ovog kraja. Svojom jedinstvenom lepotom, ovo izvorište, koje na površini stvara kraško jezero, neodoljivo mami u carstvo šuma, voda i čistog planinskog vazduha. Lekovite vode termalnog izvora, koje se mešaju sa hladnom izvorskom vodom Krupajskog vrela, upotpunjuju sliku ovog bajkovitog predela.

Krupajsko vrelo se nalazi u istočnoj Srbiji, u zapadnom podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke, između sela Milanovac i Krupaja, na oko 35 kilometara od Žagubice. Pristupačno je asfaltnim putem koji povezuje Krepoljin i Despotovac.
Ako se uputite tamo, naći ćete udoban smeštaj i specijalitete domaće kuhinje ovog kraja – homoljsko jagnje, homoljski sir i kačamak.

Planinski dom Šum na Staroj planini

Ima mesta koja jednostavno morate posetiti da biste poverovali da postoje. Mogu i priče dočarati delić atmosfere, ali one za doživljaj bajke nisu dovoljne. Jedno od takvih mesta je Stara planina, odnosno Planinski dom Šum na toj planini.

 
Na putu do Babinog zuba, kraj Crnovrške reke, sa pogledom na planinske vence – nalazi se Šum. U snegu zimi, u cveću svih ostalih meseci – ovaj dom može biti i vaše sklonište od gradske vreve. Baš kao što je Stara planina nešto više od obične planine, tako je i Planinski dom Šum nešto više od običnog smeštaja.
Planinski masiv koji se proteže istokom Srbije ima savršenu auru mesta koje još nije u potpunosti ukroćeno, i koje teško da će ikad i biti samo jedan komercijalni turistički centar u nizu. Dovoljno daleko od civilizacije, a dovoljno blizu svim pogodnostima koje se očekuju na planini sa ozbiljnim potencijalom za zimske sportove i prolećno/letnje kuliranje, neverovatna belina snega zimi i divna cvetna polja ostatkom godine.

Odmah pored Šuma teče reka koja svojom pesmom može da razbije sve čvorove u leđima i ramenima i natera svakoga da se opusti i prepusti opojnim čarima krajolika. Tu je čist, planinski vazduh, tu je tvrda planina pod nogama, tu je široko, duboko, nepregledno nebo nad glavom.
Dom ima 10 apartmana i dve odvojene sobe, a za druženje i razmenu priča sa planinskih staza i bogaza Šum ima i veliku dnevnu sobu.

Borsko jezero

U podnožju Crnog vrha, na 17 kilometara od Bora, planinski vodotokovi zarobljeni su pedesetih godina 20. veka branom, a priroda je tu ljudsku odluku prihvatila kao svoju. Tako je nastalo Borsko jezero. Nа nаdmorskoj visini od 438 metara, glatka površina jezerske vode od 30 hektara, ogledalo je slikovitoj i raskošnoj lepoti okolnih predela.

Kristalno čista jezerska voda u letnjim mesecimа dobija tamnozelenu boju, a njena površina doseže temperaturu od 25 stepeni, što je čini izuzetno prijatnom za kupanje. Sitno razuđena i slikovita obala i priobalje sa uređenim plažama, rekreativnim i stazama za šetnju, sportskim terenima i drugim sadržajima pored odmora omogućavaju sportske, rekreativne, izletišne i kulturne aktivnosti, i tako čine Borsko jezero jednim od najprivlačnijih turističkih mesta u ovom delu Srbije.
A možete na izlet do Bora, Brestovačke banje, Lazarevog kanjona i pećine, Feliks Romulijane, Rtnja, Dubašnice, Crnog vrha, vrela Mlave, manastira Gornjak… Idealno je mesto za ribolov jer čiste planinske vode koje se ulivaju u jezero i redovna godišnja poribljavanja čine ga pogodnim staništem velikog broja ribljih vrsta, poput šarana, deverike, soma, smuđa, svih vrsta bele ribe.
Od smeštаjnih kаpаcitetа nа rаspolаgаnju su vam hotel Jezero, Dečije odmаrаlište Sаvаčа, auto-kamp, konačište Vertigo, privatni smeštaj u kućama oko jezera.

Imanje Četiri pera

Na obodu Specijalnog rezervata prirode Carska bara nalazi se mesto stvoreno za uživanje u prirodi – Imanje Četiri pera, gde vas očekuju mir i lični prostor, kuliranje i komfor. Ovo mesto je klub ljubitelja prirode i ptica jer se tu gnezdi oko 250 vrsta, od kojih je osam na listi zaštićenih vrsta, a njegov dnevni kapacitet je do 50 osoba.

Divni bazen okružen drvenim ležaljkama, luksuzna kuća, travnjak, nebo i sunce, filmska projekcija pod vedrim nebom, jahanje… a idealno je ako samo želite da posmatrate prirodu i uživate u njoj. Nakon dana provedenog po slobodnoj volji, kuhinja će vas oduševiti – internacionalna, svaki put drugačija i preukusna. A veliki plus je i što vegetarijanci i vegani ne moraju da razmišljaju – specijaliteti se spremaju i za njih!

A uveče možete samo da posmatrate predivan zalazak sunca. Lekovito je.

Etno-selo Tiganjica

Ako ste ikada prošli putem Beograd–Zrenjanin, onda sigurno znate gde je ovo mesto jer nije moguće da su vam promakli kula vetrenjača i celo selo opasano zidom od cigle i crepa.
A kad uđete, ne znate gde pre da gledate, da li u mini zoološki vrt sa srnama, emuima, ukrasnim kokama, divljim patkama ili na restoran, da li na dečije igralište, ponije, konje, krave, dvorište, rečicu, banatske kuće, Ljubišin etno-muzej… ma svaki prizor je čaroban i odiše duhom ovog podneblja.

Hrana je tipično banatska, prepuna lokalno proizvedenih delicija poput čobanskog gulaša, čvaraka, šunke, kulena, domaće žute supe, štrudle s makom, domaćih peciva, raznih specijaliteta od divljači…
A dok vi uživate u hrani i piću a deca radoznalo obilaze svaki kutak imanja, jašu ponije ili velike konje, hrane krave i kozice ili igraju se na uredno sređenom i ograđenom igralištu – iz ugla se čuje zvuk bisernice i tambura koje svakim tonom podsećaju da ste u vojvođanskom raju.

Etno-selo Tiganjica ima dvokrevetne i trokrevente sobe, a svaka je unikatna i odslikava davno prošlo vreme…

U blizini su rezervat prirode Carska bara, sportski aerodrom na kome se često održavaju jedriličarska takmičanja ili padobranski skokovi, Kaštel Ečka i grad Zrenjanin.
U Tiganjici možete provesti sat, dan, nedelju… čitav život – natenane.

The post 9 rajskih mesta u Srbiji za vikend-bekstvo iz grada appeared first on 42 magazin.

Ovaj tekst služi kao podtekst za dva eksperimenta: da li je, zaista, dovoljan 21 dan, kako nam neki biolozi/psiholozi (čitaj: mediji) predstavljaju, da se neki model ponašanja usvoji i postane navika i da li i na koji način meditacija utiče na psihofizičko stanje.
Eksperiment je sproveden u roku od 21 dana, bez pauza, kako bi učinak bio potpun i rezultati relevantni. Da se ogradim: potpuni sam novajlija kada je u pitanju meditiranje i nisam imala nikakvo „stručno“ vođstvo, kao ni obuku. Sve što sam isprobala plod je mojih napora i pokušaja da nešto doživim ili pak ne doživim. Cilj mi je bio da pokušam kontinuirano da meditiram, a najčešće sam se obraćala vođenim meditacijama, zato što mi je, kao početniku, vođenje bilo potrebno za inicijalne smernice.
Ne mogu da kažem ne pokušavajte ovo kod kuće, možete da pokušate, ali imajte u vidu da je ovo samo moja perspektiva i jedno iskustvo.

Ovo spada u jednu od lepših, ali i težih stvari koje sam uradila. Što kažu stari Grci – Sve što je lepo je teško i sve što je teško je lepo

Dan 1.

Meditacija Stop Being Lazy, aplikacija 10% Happier
Trajanje: 5 minuta
Vreme: Posle podne
Obično mi je teško kad usred dana sednem da meditiram, ali mi je i to lakše nego da imam rutinu jutarnje meditacije, što je, uverena sam, korisnije i delotvornije. Ova vođena meditacija više je ličila na nevođenu. Muški glas je blago usmeravao, ali nije ništa konkretno govorio, nije bilo fokusa ni na disanju. Oni koji su pokušali da meditiraju znaju šta je za početnika pet minuta meditacije. Mikrovečnost. Međutim, moram priznati da je posle (po subjektivnoj proceni) prvog minuta, dok sam se prilagođavala, proces išao bolje. Meditacija se završila, odjednom, brzo i želela sam da je trajala još minut-dva. Sveukupno: prijalo je. Nikakvih značajnih promena nisam videla, naravno.

Dan 3.

Meditacija: Letting the Stress Settle, aplikacija 10% Happier
Trajanje: 5 minuta
Vreme: Noć
Ne znam da li sam bila pod stresom što nisam meditirala, ali sam danas osećala veliki stres, pa mi je bilo teško da se fokusiram na opuštanje. Ironija. Čak sam tri puta pokušala! Na kraju sam uveče uspela, ali ne mogu reći da sam se osećala dobro ni tada.

Dan 5.

Meditacija: 7 Days of Calm, aplikacija Calm
Trajanje: 3 minuta
Vreme: Pre podne
Iako veoma kratka, ova meditacija mi je baš prijala. Desilo mi se nešto neobično, što možda i nema nikakve veze sa procesom, ali sam osetila toplinu. Mislim, fizičku toplinu, a meni su inače šake uvek smrznute. Mislim da ću pokušati narednih nekoliko dana da radim u približno slično vreme, u ovakvom raštrkanom konceptu i dalje ne osećam kontinuitet.

Ovakav tip meditacije sam iskusila već na jogi, to radimo redovno i moram priznati, to mi je i najteži deo joge, zato sam se i upustila u ovaj izazov

Dan 6.

Meditacija: YouTube
Trajanje: 10 minuta
Vreme: Posle podne
Mislim da mi je, zasada, ovo najteži dan za meditaciju. Moram priznati da kada osećam nervozu ili anksioznost, meditacija kod mene ima suprotan efekat. Naime, teško mi je da se fokusiram, pa sam samo čekala da se završi. Kad je trebalo da se diše usmereno, osećala sam da mi srce radi brže. Ovakvo poimanje meditacije pripisujem jednom meditativnom neiskustvu i nedovoljnoj duhovnoj rešenosti da se potpuno prepustim. Ovakvi dani su pravi test za izdržljivost u meditaciji.

Dan 10.

Meditacija: Nevođena
Trajanje: 10 (neuspešnih minuta)
Vreme: Veče
Okej. Možda sam prenaglila, ali me je vuklo da pokušam. Pokušala sam meditaciju bez vođenja, ali i bez muzike, samo zvuk gonga kao znak kraja. Nisam uspela do kraja da izdržim. Trebalo je, verovatno, da pokušam makar uz zvuk muzike ili kraći vremenski period. U svakom slučaju, teško je. Ali osetila sam, u tom kratkom uspehu, jedan minut potpune smirenosti i to me drži da će, kad dođem u to stanje, zaista biti vredno. Još ću raditi vođene meditacije, a onda ću pokušati sa muzikom i na kraju ovako. Zaključak: idite malim koracima. Deset minuta za samostalnu meditaciju ozbiljan je meditativni zalogaj. Zapravo sam shvatila da se i bilo koja kratka pauza od 10 udaha i izdaha može računati kao meditacija.

Dan 11.

Meditacija: 5 Minute Calming Meditation, YouTube
Trajanje: 6 minuta
Vreme: Podne
Glas koji vodi govori da je ova meditacija korisna pre nekog intervjua za posao, ispita ili sličnog važnog događaja, ali i nevezano za bilo kakav kapitalan događaj. Mislim da je, zasada, ova meditacija moj intimni pobednik. Toliko sam uživala. Toplo mi je i osećam se lako, bez preterivanja, pritom mislim na osećaj lepršavosti. Posebno mi je drago što sam našla pozu koja mi odgovara za meditaciju. Ne morate se nužno držati okvira i lotosa, ja sam spustila stolicu (koja je prilično udobna) i savršeno sam se opustila.

Dan 12.

Meditacija: 10 Minutes Meditation, YouTube
Trajanje: 10 minuta
Vreme: Podne
Meditiranje je, definitivno, teže ukoliko ste prehlađeni. Naročito kad je u pitanju deo sa disanjem, a ova meditacija više je podsticala disanje nego mindfulness.

Dan 15.

Meditacija: Nevođena
Trajanje: 4 minuta
Vreme: Jutro
Mislim da je red da kažem sebi naglas (a i novinski, zanavek) da ja (još) nisam spremna da budem jutarnji čovek. Ovo je bila, moram priznati, neuspela meditacija, ako ima kredibilitet da se nazove tako. Tok je išao ovim redom – Počinjem. Udahni. Kafa. Izdah. Ne, voda prvo. Udah. Šta sve treba da uradim? Izdah. Ne, sad treba da se opustim. Udah. Možda da jedem. Izdah. Jaja? Udah. Mrzi me da ih pržim sad. Izdah. Opet. Udah. Da li da počnem onaj roman? Izdah. Mislim da ću namazati džem na hleb. Udah. Nemam hleb. Izdah. Srpskom rečju: fejl.

Dan 16.

Meditacija: 5 Minute Calming Meditation, YouTube
Trajanje: 6 minuta
Vreme: Predveče
Ponovila sam meditaciju i jednako mi je dobro legla. Mislim da će mi ovo biti jedna od regularnih. Savet plus: Ukoliko se patite sa fokusom, kao što se, verujem, svi patimo – nije loše da pronađete neku mantru, kako se to popularno naziva. Smislite neku rečenicu kojom ćete sebe hrabriti, pomaziti, voleti i obraćajte se njoj. Na taj način vam konačni cilj neće biti samo bespredmetne misli bez misli, jer to je daleki domet, već ćete imati konkretan fokus, a opet ćete se opuštati.

Neobično. Za vreme samog trajanja eksperimenta nisam osećala nikakvu naročitu senzaciju, bilo mi je čak teško i da uskladim disanje, ali kada je prošla: bila sam, jednostavno, mirna

Dan 17.

Meditacija: Body Scan, Let’s Meditate
Trajanje: 14 minuta
Vreme: Predveče
Ovakav tip meditacije iskusila sam već na jogi, to radimo redovno i, moram priznati, to mi je i najteži deo joge, zato sam se i upustila u ovaj izazov. S obzirom na to da sam upoznata sa ovakvom vrstom vođene relaksacije, prijala mi je jer mi je bila, na izvestan način, poznata, ali ne mogu da kažem da bi mi bila u vrhu što se vrste tiče, ako takva zvanična klasifikacija postoji.

Dan 19.

Meditacija: Nevođena,Zvuk ptica
Trajanje: 7 minuta
Vreme: Noć
Poslednja tri dana ću posvetiti nevođenim meditacijama, bez muzičke podloge. Budući da sam ovu radila kasno, a prolećne ptice zapevaju i kasno noću, ovo mi je bila podloga. Ponosna sam. Iako sam i dalje prehlađena, nekako sam to uspela da ostavim po strani i da dišem kako sam umela i da pokušavam da me to ne ometa. Svelo se na blago žongliranje, ali uspelo je.

Dan 21.

Meditacija: Nevođena, Zvuk graje, automobila, ptica, šina, crkve, rasta trave
Trajanje: 6 minuta
Vreme: Podne
Za poslednji dan sam rešila da pokušam i nešto drugačije. Meditirala sam usred centra beloga nam grada, sedeći na klupici u parku. Oko mene je bila buka, svakojaka buka, ali ja sam bila mirna i rešena. Samo sam sedela i zatvorila oči. Imala sam utisak da je trajalo duže zbog blage neprijatnosti zatvorenih očiju, što doprinosi nekoj vrsti nestabilnosti i neizvesnosti. Ali ključni element koji je doprineo da mi ovaj neobični, bučni vid meditacije bude toliko ugodan bilo je njegova ekselencija – Sunce. Zaista, ta nežna penetracija sunčeve toplote kroz kožu, zajedno sa tom bukom, napravili su neku posebnu vrstu sinestezije. Mislim da je ovo pravi završetak jednog, nadasve, uzbudljivog eksperimenta mira.

Zaključci:

Priložene aplikacije su opcione. Postoji more, ne – okean aplikacija, kao i YouTube snimaka, ali je konačni cilj da pokušate sami sa sobom da se smirite. Nekome čak i ne prijaju glasovi koji vode. Sve u vezi sa meditacijom je potpuno personalizovano.
Ovo spada u jednu od lepših, ali i težih stvari koje sam uradila. Što kažu stari Grci – Sve što je lepo je teško i sve što je teško je lepo. Budući da zapadnom čoveku ovaj vid smiraja nije toliko prirodan (pandan bi možda mogao biti molitva), ovo zahteva izvesne intelektualne i emotivne napore. I ne, nije tek tako. Bombarduju vas lajfkoučevi, lajfgajdovi i ostali produkti sadašnjice – sedite, meditirajte i opustite se. Mnogo je više od toga. Pritom, ne mislim samo na duhovni aspekt, mislim i na sve one fizičke tananosti koje se moraju usaglasiti, a potom duhovno i emotivno. Ne kaže se bez razloga da je ono čemu se hrli – nirvana, odnosno stanje bez misli. A to je sve – samo ne jednostavno. To je teže od svakog fizičkog napora. Pokušajte 20 sekundi da ne mislite ni o čemu. Gotovo nedostižno. Mislićete o tome da ne treba da mislite.
Naravno, ovo su krajnji dometi, koji nisu neostvarivi, ali su miljama, eonima, galaksijama i dušama udaljeni. Ali put ka tome? Zašto da ne?

I ne, 21 dan nikako nije dovoljan da meditacija postane navika. Možda za neku drugačiju vrstu navike ovaj misteriozni broj može imati svoj smisao, ali u ovom slučaju, teško. Ovde je potrebno mnogo više vremena i upornosti. Ali 21 dan je jedno duže putovanje, koje je dovoljno da vas natera da se u nešto, bar malo, zaljubite.

Shvatila sam nekoliko stvari:

* Meditacija nije jednostavna.
* Meditacija nije ono što nam se plasira kao deo savršene jutarnje/večernje rutine.
* Meditacija zahteva vas.
* Da biste vi zahtevali od meditacije nešto, morate se pružiti da bi bilo delotvorno.
* Meditacija je individualna. Morate je tražiti. Ja sam se nervirala jer nešto prija svima, kako kod mene ne radi? Ne radi. Prosto tako.
* Šake su mi postale toplije.
* Nije dovoljan 21 dan da meditacija postane navika.
* Meditacija nema striktna pravila. Doba dana, trajanje, glas, vi stvarate ta pravila, jer ćete na kraju vi biti sebi glas.
* Meditacija vredi.
* Meditacija zaslužuje šansu, a verujem da ćete, kad je prigrlite, videti i njenu pravu lepotu.

The post Lični eksperiment: 21 dan meditacije uz razne aplikacije appeared first on 42 magazin.

Jedan komičar i konceptualni umetnik pokušao je da uredi čak i plažu, jelku, parking i zvezde i prikazao kuda bi nas odvela i kako bi izgledala opsesivno kompulsivna urednost.

Sigurno poznajete uredne i manje uredne ljude. I verovatno zazirete od ekstrema – ljudi koji su u totalnom haosu tipa hordera, ali i od onih koji imaju opsesivnu potrebu da sve dovedu u red, čak i vas. Upravo je tu urednost pod lupu stavio jedan umetnik i komičar i sredio i sortirao sve. Čak i kosmos.

Gledanje ovih fotografija donosi neku smirenost, a u isto vreme strah da će, ako se bilo šta samo malo pomeri ili iskrivi, opet doći do haosa

Švajcarski umetnik i komičar Ursus Wehrli organizovao svet i svoju predstavu urednosti ili čišćenja predstavio u izdanju The Art of Clean Up: Life Made Neat and Tidy. Pošto mu je kosmos naredio da slova iz supe složi po abecednom redu, njegova opsesivna dekonstrukcija i reorganizacija sveprisutnog malog i velikog haosa u životu istovremeno je zanimljiva, smešna, gotovo filozofska, a svakog od nas, nekog manje, nekog više podseća na ljudsku tendenciju da stvari dovede u red. I šta kad se sa tim pretera?

Zamislite da pincetom ređate slova supice pre nego što je pojedete. Ili da sve bude organizovano po skupovima i tabelama, čak i ako to preti da ubije život

Iako se mora priznati da gledanje ovih fotografija donosi neku smirenost, šta ako se nešto samo malo pomeri ili iskrivi, hoće li opet nastati nered zvani život?

Usaglašavanje i uređenje objekata prema bojama, veličinama ili oblicima deluje stvarno super, posebno parking, plaža i kosmos. Zamislite i pogledajte.

Svakako za ručak možete pojesti važnu poruku koju ste pincetom složili od abecede iz supe…

The post Umetnost urednosti: Srediti svet po boji, obliku i veličini? Ili, ipak, ne? appeared first on 42 magazin.