[See image gallery at 42magazin.rs]

Ćao Hristina, da li bi nam rekla nešto više o sebi i tvom dosadašnjem radu, ilustracijama i angažmanu u polju (pre svega) grafičkog dizajna?
Još od ranog detinjstva ispoljavala sam afinitet prema crtežu i bojama. Posle završene srednje škole za dizajn i smera tekstil, htela sam da naučim nešto potpuno novo i drugačije sa čim se nisam susrela ranije kao što je video, plakat, tipografija, knjiga i sve ono što donosi grafički dizajn. Oduvek me je privlačilo kombinovanje medija – od paterna u tekstilu do animacije i publikacije. Imala sam tu sreću da sam u prvom razredu srednje škole otkrila mračnu komoru i fotografiju kao medij koja mi je i dan-danas hobi i nepresušna inspiracija.

Posle završenog fakulteta nastavila sam da radim na raznim projektima u domenu kulture, ali i na korporativnim projektima.

U tom periodu imala sam prilike da sarađujem sa vrlo inspirativnim ljudima kao što su Isidora Nikolić, Borut Vild, Miloš Tomić, kolektiv Kiosk, kao i sa institucijama iz tog domena – Centar za promociju nauke, Kulturni centar Beograd, konferencija (Grafički) Dizajner: Autor ili univerzalni vojnik... Godine 2014. dobijam poziv iz studija Metaklinika da dve nedelje radimo na nekom projektu, a na kraju sam se tamo zadržala skoro dve godine. Potom se selim u Nemačku, gde dobijam posao u berlinskom start-upu na poziciji dizajnera koji se bavi razvojem korporativnog identiteta, gde sam ostala sve do prošle jeseni kada sam pokrenula svoj lični projekat.

Sedište ti je u Berlinu, ali radila si i na projektima kod nas. Koliko i kako se tržišta/klijenti razlikuju iz tvog iskustva?
Dosta se razlikuju, što je i prirodno. Na Balkanu, kao što znamo, vlada haotična atmosfera i u Beogradu imate jednu osobu koja prepoznatljivu po određenom senzibilitetu i okruženje je takvo da se ljudi ponašaju kao da je ona „jedina“ koja nešto tako može da uradi, a ovde takvih diznajera/umetnika ima barem još pedeset. U Berlinu su ljudi otvoreniji i brže se stiču novi kontakti, pa tako je i sama saradnja brža i opuštenija. Sa druge strane, porez je ovde ono što umetnike i dizajnere tera da otvaraju firme u drugim zemljama (na primer u Estoniji), a da im na sajtu i dalje stoji da su locirani u Berlinu, što od njih praktično pravi duhove od osoba. Što sam duže ovde, shvatam da i u ovom sistemu ima krivina.

U radu sa nemačkim klijentima rekla bih da su oni dosta organizovani: tačno znaju sta hoće i traže od vas da u minut isporučite finalno rešenje.

Nema odlaganja i budžet je u cent unapred isplaniran. Veliki je grad i posla generalno ima, u Berlinu neprestano raste start-up scena – samim tim je i potražnja za poslom velika. Sigurna sam da bi, kada bi se nemačka preciznost i doslednost u poslu isprepletala sa balkanskom spontanošću i emocijama, to bila kombinacija koja daje daleko bolje i kreativnije rezultate.

U ličnim projektima, posebno kada je reč o kolažima, postala si poprilično prepoznatljiva. Da li se trudiš da taj princip primeniš i u radu s klijentima, ili tada lični stil prestaje da važi?
Zasada su to dve odvojene stvari, ali nadam se da ću u budućnosti moći da ih spojim u jednu. Često se dešava da kada radite za određene klijente, morate da pratite njihove želje, očekivanja i teško je lični ukus usklađivati s tim. Uvek se trudim, šta god radila, da ostavim svoj lični rukopis jer mislim da su takve stvari autentičnije i prepoznatljive, odnosno – da skreću pažnju.

Kada pričamo o kolažima – oni su mešavina boja i zanimljivih tekstura. Kako ih biraš?
Duže vreme htela sam da radim kolaže i crteže, ali nisam pronalazila dobar trenutak. Prošle jeseni su se sklopile kockice i osetila sam da moram nešto svoje da pokrenem. Oduvek sam imala preduzimački duh u sebi, kao i podršku porodice i prijatelja, što mi je omogućilo da slobodnije da razmišljam, pa se to, konačno, pretočilo u kolaže. U mojim kolažima koristim papir za origami koji se dobro uklapa sa fluorescentnim bojama – pre svega zbog kontrasta. Koristim i razne vrste selotejpa, a ponajviše zlatni, kao neku vrstu akcenta. Tekstura grafitne olovke je svaki put različita i daje kolažu dozu prefinjene estetike.

Koji su tvoji alati za rad? Koje programe obožavaš?
Isključivo moje ruke i moj lični asistent – prodavnica Modulor, u kojoj svakodnevno pronalazim nove inspiracije i materijale s kojima želim da eksperimentišem.

Kvaliteti i veštine koje dobar dizajner/ka ili ilustrator/ka treba da ima?
Pored talenta, mislim da su najvažniji disciplina i dobra komunikacija.

Ti radiš od kuće, frilensuješ. Kako to izgleda?
Iako nemam klasično radno vreme, imam utisak da radim više od prijatelja koji rade od 9 do 17. Međutim, istovremeno osećam veću slobodu bez uobičajenog radnog vremena.

Nekad mi se desi da provedem ceo dan za stolom stvarajući kolaže, a već sledećeg dana mogu da ne radim ništa.

To ne znači da nisam uposlena neprekidno, jer sam većinu vremena sama svoj menadžer i moram da, osim o kreativnom radu, mislim o još dosta stvari koje se neće same odraditi. U mom slučaju to podrazumeva da koordiniram svaku komunikaciju sa štamparijom, odgovaram na mejlove, pošaljem porudžbine ako ih imam tog dana, dokupim materijale i papire, sastajem se sa programerom i drugim saradnicima, planiram nastajanje novih projekata… Naglasila bih da je dosta bitna stvar i strpljenje koje se stiče vremenom. Zasada mogu da budem jako ponosna kada vidim da moji kolaži oplemenjuju nečiji enterijer i šta sam sve uspela da uradim za jako kratko vreme.

Šta misliš da li su dostupne online reference uticale na to da dizajn postaje sve više homogen?
O da! Primećujem kako je došlo do zasićenja sadržajem, što je sa jedne strane pozitivno jer su online predavanja, kursevi i seminari dostupni, ali, s druge strane, svakodnevno smo izloženi mnoštvu informacija koje ne uspevamo da obradimo, a već stižu nove. Zato se radije okrećem nekim klasičnijim medijima kao što su časopisi i knjige. Imam utisak da onda na miru mogu da konzumiram ono sto me zaista zanima i da lakše biram, bez pritiska.

Srećna sam kad na Amazonu, za samo nekoliko evra pronađem vintage knjigu, koja me inspiriše mnogo više nego neki profil na socijalnim mrežama koji pokušava da mi skrene pažnju svake sekunde.

Međutim, moram da priznam da i dalje najviše koristim Instagram, gde i primećujem tu homogenost. Ako me pitate čije profile trenutno najčešće posećujem, odgovor bi bio Garance Vallée i Hélène Rebelo.

Sta radiš kada se kreativno zaglaviš?
Uglavnom volim da se šetam. Pored vožnje bicikla, šetnje su idealno vreme kada najviše razmišljam. U poslednjih nekoliko godina primetila sam da sam dosta inspirisana arhitekturom i enterijerima, detaljima, oblicima, ali i skulpturom, tačnije keramikom. Prestala sam da pratim šta je to novo na dizajn sceni, iz zasićenja, ali i zbog sredine u kojoj živim – umetnost je u njoj nemoguće izbeći.

Šta možemo da očekujemo od tvojih projekata u budućnosti? 
Uskoro ćete moći da kupite moje radove u raznim galerijama ili koncept radnjama širom sveta. Takođe planiram da uradim neku seriju inspirisanu grčkom mitologijom i ornamentima u antičkoj Grčkoj, a na listi su mi i obilasci raznih sajmova sitoštampe u Evropi. Želja mi je da organizujem i pop-up event, gde će ljudi moći malo više da se upoznaju sa mojim radom i sa mnom, u potpuno opuštenoj atmosferi. Ali o tom – potom.

Najbolji savet koji si dobila i koji prenosiš drugima?
Polako, ne žuri, uspori i pokušaj da pronađeš stil, svoju stvar, oblik, glas, notu i fokusiraj se na to da ga učiniš što boljim. Sve ostalo će doći samo.

Više Hristininih kolaža, crteža, ilustracija, publikacija i projekata pronađite na:
hristinapapadopulos.com
instagram.com/morphologija
vimeo.com/hris

The post Virtuelna galerija: Hristina Papadopulos appeared first on 42 magazin.

Mi smo izabrali one čiji nam se program jako dopada, a na vama je da izaberete, prošetate se i pogledate. Možda samo nekoliko filmova, a možda i sve!

Spoiler: ulaz na nekoliko festivala je besplatan, te vas zaista ohrabrujemo da napravite jedan oktobarsko-festivalski maraton i izađete iz domova. Ne zaboravite da su bioskopske sale jednako ušuškane!

Turneja festivala evropskog filma – do 4. oktobra

Festival evropskog filma (#EUfilmFest) kreće na jesenju turneju širom Srbije. Od ponedeljka 24. septembra pa do četvrtka 4. oktobra ovaj festival će prvi put biti održan u Požarevcu.

Devet filmova najbolje evropske kinematografije Požarevljanke i Požarevljani će moći da pogledaju u Radio kafeu (Sinđelićeva 24) od 19 sati, potpuno besplatno tokom trajanja festivala. Festival evropskog filma će se tokom jeseni održati i u Novom Sadu (Eđšeg, 29‒30. septembar), Zaječaru (1‒5. oktobar), Nišu (NKC, 8‒12. oktobar), Užicu (1‒8. novembar), Novom Pazaru, Jagodini, Šapcu, Kruševcu i Kučevu.

Sve projekcije su besplatne.

Program:

Fair Play, Češka/Slovačka, 2014, 100’; drama; režija: Andrea Sedlácková
Nijedan sistem nije siguran (Who Am I – kein System ist sicher, Nemačka, 2017, 106’), triler; režija: Baran bo Odar
Alentežo, Alentežo (Alentejo, Alentejo, Portugal, 2014, 98’), dokumentarni; režija: Sérgio Tréfaut
Mađari za Barsu (Hungarians for the Barça, Mađarska, 2014, 85’), dokumentarni;
režija: Tibor Kocsis
Dečak na mostu (Boy on the Bridge, Kipar, 2016, 85’), drama; režija: Petros Charalambous
Nisam đubre (Je ne suis pas un salaud, Francuska, 2016, 111’), drama; režija: Emmanuel Finkiel
Svetlo (Mademoiselle Paradis, Austrija, 2017, 97’), drama; režija: Barbara Albert
Upad kod Bergmana (Traspassing Bergman, Švedska, 2013, 107’), dokumentarni, režija: Jane Magnusson, Hynek Pallas
Kratki filmovi BAFTA 2017 (BAFTA, Velika Britanija, 2017, 98’) – pogledajte osam kratkih filmova i animacija nominovanih u British Short Film i British Short Animation na filmskim nagradama EE British Academy Film Awards.

Balkanima – od 2. do 6. oktobra

Petnaesti evropski festival animiranog filma Balkanima biće održan u Domu kulture Studentski grad. Tokom pet dana festivala biće prikazano više od 160 animiranih filmova iz tridesetak zemalja Evrope. Ceremonija svečanog otvaranja zakazana je za utorak 2. oktobar od 20 časova.

Publika ovogodišnje Balkanime imaće priliku da vidi film III poljske autorke Marte Pajek koji je privukao pažnju na prestižnom Kanskom festivalu.

Na Balkanimi će biti prikazana i tri srpska ostvarenja: Muzičke traume reditelja Miloša Tomića, animirani film Eho u režiji Boriše Simovića i Koste Rakićevića, kao i film Neputovanja autorskog tima koji čine Nikola Majdak i Ana Nedeljković.

Glavni takmičarski program:

III, režija: Marta Pajek, 2018, Poljska, 12′
Intimity, režija: Elodie Dermange, 2017, Švajcarska, 5′
Los Dias De Los Muertos, režija: Pauline Pinson, 2018, Francuska, 8’10”
Mermaids and Rhinos, režija: Viktória Traub, 2017, Mađarska, 15’33”
Moonday, režija: Rianne Stremmelar, 2018, Holandija, 1’50”
Musical Traumas, režija: Miloš Tomić, 2018, Srbija, 10’26”
Night Walks, režija: Lizete Upīte, 2018, Letonija, 5’50”
Python and Guard, režija: Anton Dyakov, 2017, Rusija, 14’13”
Roses Night, režija: Pencho Kunchev, 2018, Bugarska, 11’06”
Tarask, režija: Oksana Kholodova, 2018, Rusija, 5’40”
The Box, režija:. Dušan Kastelic, 2017, Slovenija, 12’12”
The Brave Heart, režija: Luca Schenato, Sinem Vardarli, 2018, Velika Britanija 9’52”
The Cat’s Regret, režija: Alain Gagnol, 2018, Francuska, 8’37”
The Theory Of Sunset, režija: Roman Sokolov, 2017, Rusija, 8’08”
Two for Two, režija: Jelena Oroz, 2018, Hrvatska, 8′
Two Trams, režija: Svetlana Andrianova, 2016, Rusija, 10′
Untravel, režija: Ana Nedeljković, Nikola Majdak Jr., 2018, Srbija/Slovačka, 9’25”
Waves, režija: Vojtěch Domlátil, 2017, Češka, 3′
Wicked Girl, režija: Ayce Kartal, 2017, Francuska/Turska, 8′
Yellow, režija: Ivana Sebestova, 2017, Slovačka, 6’45”

Detaljnu satnicu festivala možete pronaći na ovom linku.

Bosifest – od 10. do 12. oktobra

Bosifest je jedinstven filmski festival u našoj zemlji, ali i u svetskim okvirima, jer je njegov kompletan program posvećen temama života osoba sa invaliditetom, a filmovi koji se prikazuju relevantna su i zapažena ostvarenja dokumentarnog žanra.

Poznati reditelj i selektor Goran Radovanović odabrao je petnaest filmskih ostvarenja koja će biti prikazana u okviru takmičarskog i revijalnog programa predstojećeg Bosifesta, koji će se od 10. do 12. oktobra održati u Sava centru.

Takmičarski program:

Poslednja godina (Čile), režija: Francisco Espinoza Pérez, Viviana Corvalán Armijo
Devojka od peska (Nemačka), režija: Mark Michel
Raširenih krila (Grčka), režija: Vivian Papageorgiou
Prozirni svet (Gruzija), režija: Vato Kuntsev
Drugačija duša (Izrael), režija: Hadas Afari
Kad je Brenden sreo Hiroe (Australija/Japan), režija: Steve Mayer-Miller
Beleške o slepilu (Velika Britanija), režija: Peter Middleton, James Spinney
Moja mesečeva sonata (Poljska), režija: Barbara Kaczynska
Desna strana violončela (Poljska), režija: Aleksandra Rek
Rio ili slom (Francuska), režija: Pawel Lisiak

Revijalni program:

Slepi bioskop (Rusija), režija: Grigory Glyants
Moje ime je Nour (Egipat), režija: Haisam Abdelhamed
Prkosni životi (Australija), režija: Sarah Barton
Oseti vetar (Italija), režija: Simone Saponieri
Kristjan (Slovenija), režija: Neli Maraž

MikroFAF – od 12. do 14. oktobra

Međunarodni festival kratkog nezavisnog i uradi sam filma MikroFAF biće održan, u osmom izdanju, od četvrtka 12. do subote 14. oktobra u Muzeju jugoslovenske kinoteke.

Sa fokusom na umetničkoj slobodi, samoorganizovanosti, gerilskom filmu, art brutu, low-fi filmu, eksperimentalnim formama i svim audio-vizuelnim oblicima kroz koje autori imaju potrebu da se izraze (Glasno!), festival je ove godine obeležen sloganom LOUD EDITION! Akcenat je na filmu kao sredstvu skretanja pažnje na pojave i događaje u društvu ili ličnom okruženju, koje možda izjedaju tiho, a zaslužuju glasnu reakciju.

Ulaz na projekcije je besplatan.  

Raspored projekcija:

Četvrtak, 12. oktobar

18.00
Citizens, režija: Marc Nadal; Španija 15:00
Tri heroja, režija: Kristina Milosavljević; Srbija 06:20
Šuster, režija: Nenad Marinković; Srbija 04:45
Shala, režija: João Inácio; Brazil 10:00
Parking, režija: Luka Palić; Srbija 08:24
19.00
Raskršće, režija: Đorđe Ivanković; Srbija 05:28
She is I, režija: Aleksandar Tokin; Srbija 09:17
Four Postcards to Marta, režija: Herman Talavera; Španija 10:03
Story about Milenko Pavlović, režija: Nastas Krnjaja; Srbija 03:11
Blindly, režija: Valérian Denis, François Saintin; Francuska 07:41
Ljubav bez predrasuda, režija: Đorđe Kovačević; Srbija 08:00
20.00
Stanica; režija: Filip Stojiljković; Srbija 03:42
Skok; režija: Lidija Antonović; Srbija 15:10
Hemi – JNT / režija: Hemi Behmoaras; Turska 03:39
Mi, režija: Tamara Bročić; Srbija 10:00
Harry-A.K.A Bullet Baba, režija: Rohit Bhardwaj; Indija 04:05
September 1963, režija: Dragan Mileusnić; Srbija 04:00
The Dreams Executioner, režija: Darwesh Omer; Irak 14:45
21.15
To Leave or to Stay, režija: Martin Brozers; Francuska 10:00
Embrio on the Road, režija: Aleksandar Joksimović; Srbija 05:00
Bela noć, režija: Dragana Nikolić; Srbija 05:12
Teret, režija: Stefan Teofilović; Srbija 08:00
Agelasta, režija: Sara Gracia Jiménez; Španija 04:00
Pobednik, režija: Nemanja Jovanov; Srbija 12:04
What Dreams May Come, režija: Edis Tursić; BiH 02:31
San, režija: Novak Požarev; Crna Gora 01:56

Petak, 13. oktobar

18.00
Pasji život, režija: Aleksandar Novaković; Srbija 02:46
Sedeti, režija: Anica Ražnatović; Srbija 07:47
Pokret, režija: Ivana Nedeljković; Srbija 01:53
Wu Wei (Non-Action), režija: Bill Sandidge; SAD 02:33
Super Popara u službi građana, režija: Đorđe Petrović; Srbija 05:14
Dear Goddes, režija: Ema Rose i Emma Guy; SAD 08:28
Kratak omaž ludilu, režija: Anastas Stojilović; Srbija 02:26
The Underground Artist, režija: Sean Lindert; SAD 03:17
Nikad ne odustaj, režija: Alen Bačlija; Srbija 09:32
21.00
Vitraž, režija: Nikola Šoškić; Srbija 12:10
Samo mravi i magarac, režija: Milivoj Kostić; Srbija 00:34
Mouldable Kid, režija: Anaïs Clerc-Bedouet; Francuska 07:56
Delicatessen, režija: Fenglin Chen; SAD 04:40
Pupi, režija:  Zoran Đurković; Srbija 01:00
Earth 2.0, režija: Igor Stanojević; Srbija 12:00
Inspektor Šupak, režija:  Marko Radolović; Hrvatska 13:46
Hypntoized, režija: Bojana Ivanović i Katarina Stojanović; Srbija 01:13
22h
Dartmoor Interlude, režija: Amy Cutler; Engleska 04:00
Možda, režija: Maša Miljković;  Srbija 07:38
Moje slike moji snovi, režija: Lidija Ilić; Srbija 01:40
Neki Ljudi, režija: Sava Miljković; Srbija 04:46
Song Sotto Voce, režija: Pierre Bessette; Francuska 10:20
Intruder, režija: Marko Kovač; Srbija 03:00
Intervention of Evil, režija: Yazid Muhamad; Singapur 15:00

Subota, 14. oktobar

18.00
Šamlica, režija: Aleksa Borković; Srbija 02:00
Those Drawn Alive, režija: Jukka-Pekka Jalovaara; Finska 06:00
Kraljevstvo pčela, režija: Matija Krstić; Srbija 17:00
Graphic Sex Ed, režija: Russell Wyner; SAD 01:20
Crveno, režija: Danilo Stanimirović; Srbija 10:21
Obsessed, režija: Bojana Ivanović i Katarina Stojanović; Srbija 01:07

Kids fest – od 15. do 21. oktobra

Dečji filmski festival – Kids fest nastao je 2004. godine sa željom da deci pruži nova iskustva i znanja iz oblasti filma. Centralna lokacija 14. Kids festa biće Kombank dvorana, dok će mališani moći da uživaju u najboljim ostvarenjima i u drugim bioskopima u Beogradu, ali i u Novom Sadu, Nišu i još 30 gradova širom Srbije.

Enterijer Kombank dvorane

Ideja festivala je da što većem broju dece razvije svest i kulturu odlaska u bioskop, te prikaže naslove koji nisu samo svetski blokbasteri, već edukativni, dokumentarni filmovi nezavisnih produkcijskih kuća koji obrađuju teme o različitim životnim vrednostima.

Veći deo ostvarenja koji se nalaze u programu Kids festa prikazan je na poznatim svetskim festivalima kinematografije za decu, i, za ovu priliku, ona su sinhronizovana na srpski jezik.

Cene karata za bioskopske projekcije će, kao i prethodnih godina, biti veoma pristupačne, naročito za grupne posete. Program festivala ćete moći da pratite na zvaničnom sajtu – kids-fest.com.

The post Oktobarski kalendar filmskih festivala appeared first on 42 magazin.

Da li ste ikada pomislili da bi jedna od vaših turističkih šetnji po nekom gradu mogla biti fokusirana na – šahtove? Kladimo se da je za većinu odgovor – ne.

Ali zašto da ne?

Svaka kreativna osoba voli da razmišlja out of the box, a neki od upravo tih kreativaca kao novi poligon za umetničke igrarije izabrali su baš šahtove.

Pažljivo gledaj kuda hodaš, turisto

U japanskim gradovima, na primer, poklopci šahtova u raznim bojama i s nebrojeno mnogo prelepih motiva najuzbudljivije su stvari na koje ćete naići šetajući. Za razliku od onih skoro pa nevidljivih, njihovi šahtovi dekorisani su i atraktivni.

Izazov i lepota za jednog umetnika ili dizajnera jeste u tome da nazoviobičan, svrsishodan objekat pretvori u nešto neobično. Stoga nije ni čudo da su upravo šahtovi postali fascinantni nekolicini umetnika

Arheolozi su otkrili da je prvi kanalizacioni sistem u Japanu kreiran pre više od 2.200 godina, a oni moderniji datiraju iz čak 1583! Savremena kanalizacija, kakva se i danas koristi, izgrađena je pedesetih godina prošlog veka, a neki od gradova su već tada instalirali šahtove zanimljivog dizajna s idejom da ulepšaju mesta u kojima žive. Ta ideja inspirisala je savremene umetnike da iskoriste upravo ovaj gradski element za sopstveno izražavanje i kreiranje dela.

Izazov i lepota za jednog umetnika ili dizajnera jeste u tome da nazoviobičan, svrsishodan objekat pretvori u nešto neobično. Stoga nije ni čudo da su upravo šahtovi postali fascinantni većem broju umetnika. Oni japanski izlivali su ih s pregršt slika njihove kulturne istorije, umetnosti, flore, faune, slike lokalnih festivala, čak i na njima reprodukovali crteže koje su klinci crtali u školama.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Poput Japanaca, čelnici grada Sijetla, američke države Vašington, angažovali su 115 umetnika da dizajniraju šahtove koji su, potom, bili postavljeni u centru. Ova akcija postala je apsolutni hit na Redditu, gde možete i pronaći najviše fotografija šahtova iz Sijetla koji su korisnici ove mreže kačili.

Jedan od šahtova postavljenih u Sijetlu

Poput Tokija ili Sijetla, još neki gradovi veoma vode računa o tome kako njihovi šahtovi izgledaju. Možda ne bismo baš za sve mogli da kažemo da su umetnički, ali definitivno svojim dizajnom ističu se, služe kao istorijsko obeležje ili, jednostavno, da malo osveže beton kojim koračamo. Primer je španski grad Toledo, gde je jevrejska četvrt, između ostalog, obeležena baš šahtovima s Davidovom zvezdom.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Disciplina šahtiranja kod nas

Miloš Tomić je multimedijalni umetnik – on je profesor, sakupljač đubreta, animator, reditelj muzičkih spotova i filmova, bio je i predstavnik Srbije na Bijenalu u Veneciji 2013. godine, a i više puta izlagao na Oktobarskom salonu. I još svašta nešto.

Međutim, ništa od toga nije važno za ovaj tekst. Spominjemo ga jer je baš on, pre nekoliko godina, po centru Beograda instalirao predivne šahtove na kojima su ispisane raznorazne poruke. Neki Tomićevi šahtovi su standardne veličine, a neki minijaturni, da baaaaaš morate da se zagledate. Čini nam se da je najpoznatiji onaj s natpisom Jao, jao devojke, a da li ste naišli na one druge sa Pitam se, pitam gde je kraj kosmosa ili Opusti se i mucaj?

Jednom su pitali Miloša kako mu je palo na pamet da šahtira usred Beograda, a on je rekao: „Moj deda Milan ima odlikovanja iz rata i kad se fotografiše, okiti se njima, svečan, ozbiljan. Vraćajući se iz Niša, od dede, zagledao sam šahtove na ulici, kako su raznih oblika i jaki, teški, solidni, ozbiljni… Pomislio sam na dedina odlikovanja. I onda sam svašta kombinovao u glavi i na papiru, šta s njima da radim i gde da ih stavim, dok na kraju, opet, moja žena nije prosto rekla: ’Ma što ih ne staviš tamo pored pravih, može da na njima piše nešto drugo.’ A ja sam to već i sam smislio, majke mi, imam zapisano, ma nisam se još bio odlučio…“

Ex Yu šahtovi

To da smo gotovo svi jugonostalgični nije apsolutno nikakva novost. Valjda je zato logično da pomenemo i neke ex Yu šahtove, jer, zamislite – genijalni su.

Pre nekog vremena na Twitteru počela je da kruži slika šahtova iz Ujedinjenih Arapskih Emirata na kojima stoji natpis Made in Yugoslavia. Tako da, eto, u nekoj dalekoj zemlji Juga i dalje živi, na betonu, čvrsta i dugotrajna – u vidu šahta. Neki bi rekli ironično, a drugi – da joj je baš tu i mesto. Sakupljamo otpad na svim kontinentima.

U svakom slučaju, ovaj objekat znak je za kvalitet jugoslovenske proizvodnje i dokaz njene trajnosti, a koju danas ne uspevamo da održimo.

NATPIS SA ŠAHTA U ABU DABIJU !! pic.twitter.com/Qfrih0Gtjr

— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) July 1, 2018

I, da li smo vas ubedili da mantru glavu gore, zamenite s glavu dole? Ih, a taman ste se navikli na ovu prvu!

The post Umetničko delo i stih na asfaltu, njegovo veličanstvo – ŠAHT appeared first on 42 magazin.