Kao sasvim mala Zoja Đorđević zaljubila se u muziku, a onda ju je očarala harfa u Diznijevim crtaćima. Danas je učenica Srednje muzičke škole Stanković u Beogradu u klasi profesorke Ivane Pejoske, a i dalje je u velikoj ljubavi s ovim velikim i bajkovitim instrumentom, koji donedavno nije imala.
Aprila 2017. održala je prvi solistički koncert pod nazivom ZOJA: Koncert za harfu uz podršku kolega muzičara. Tada je počela akcija Multikultivatora – organizacije koja već godinama na najrazličitije načine pomaže muzičkim talentima u Srbiji – u kojoj je do maja 2018.  kroz donatorske koncerte, donacije fizičkih i pravnih lica prikupljen novac kojim je Zoji kupljena nova koncertna harfa – model Aurora renomiranog italijanskog proizvođača Salvi.
U petak 22. marta u Konaku kneginje Ljubice Zoji je uručen instrument, a ona se muziciranjem odužila svima koji su se akciji odazvali. Koncert je uvršten u serijal Multikultivatora pod nazivom The Magic Never Stops/ Magija ne prestaje, a mi smo porazgovarali sa devojkom koja proizvodi muzičku magiju na ovom magičnom instrumentu.

Zoja, kakav je osećaj to što konačno imaš svoju harfu? Šta će ti to značiti u daljem učenju i razvoju?
Osećaj je zaista neopisiv. Čitav ovaj proces bio je jedno neverovatno iskustvo za mene. Prvo taj donatorski koncert, koji je bio ogroman izazov i potpuno fantastično iskustvo: spremanje programa, rad sa muzičarima koji su toliko stariji i iskusniji od mene, a koji su zapravo učinili da taj deo bude opušten i divan. Onda odlazak u Pjasko u Italiji – malo mesto u podnožju Alpa u kojem su fabrika Salvi, izložbeni salon i muzej harfi. Pa onda nekoliko sati preslušavanja i izbor instrumenta… Sve to znači i sve je to jedno iskustvo koje ništa ne može zameniti.
To što sada imam svoj instrument je od neprocenjivog značaja za mene. Pošto idem u dve srednje škole, vreme je za mene jako važno. Sada mogu da vežbam kod kuće u terminima koji meni odgovaraju, ne moram da gubim vreme na put do  i od škole, i što je najvažnije, vežbam na kvalitetnom instrumentu, a to je naročito bitno za artikulaciju i uopšte moj dalji razvoj kao harfistkinje.

Želim da se zahvalim organizaciji Multikultivator koja je organizovala donatorsku akciju za kupovinu harfe i svima koji su u njoj učestvovali

Kada si otkrila ljubav prema muzici, a kako je ta ljubav otišla prema ovom neobičnom, velikom i složenom instrumentu?
Otkad znam za sebe okružena sam muzikom. Koncerti i muzički festivali u Srbiji i inostranstvu su ambijent u kojem sam odrasla. Muzičke i tonske probe, radionice… još kao vrlo, vrlo mala prisustvovala sam procesima stvaranje muzike. Moji roditelji kažu da sam harfu odabrala još u četvrtoj godini. Ja se toga ne sećam (ali im verujem). S obzirom na uzrast, pretpostavljam da sam bila očarana harfom iz crtaća Miki Maus i čarobni pasulj i Mačke iz visokog društva, i da je sve krenulo odatle.

Zoja bira harfu u izložbenom salonu Salvi fabrike u Pjasku (Piasco) u Italiji

Da li je teško svirati harfu, nama muzičkim laicima izgleda – veoma komplikovano?
Nije ništa teže ili lakše nego bilo koji drugi instrument. Kada sam počinjala da sviram, sećam se da sam, slušajući starije drugarice sa klase na javnim časovima, bila fascinirana kako one sviraju kompleksne kompozicije sa puno nota i mislila kako ja nikad neću biti u stanju to da izvedem. Tada sam svirala malu harfu i nisam ništa znala o pedalizaciji koja je možda najkomplikovaniji deo sviranja harfe. Koncertna harfa ima 47 žica. Jedna žica jedan ton. Koncertna harfa ima i sedam pedala koje, u zavisnosti od položaja, služe da se povisi ili snizi ton. E sad, trik je u tome da se položaj pedala promeni u trenutku kada je žica slobodna da bi to bilo nečujno.

Pošto idem u dve srednje škole, vreme je za mene jako važno. Sada mogu da vežbam kod kuće u terminima koji meni odgovaraju i to na kvalitetnom instrumentu

Prema tvom uvidu, koliko harfistkinja/harfista ima kod nas i gde ih u Evropi i svetu ima najviše?
Rekla bih da je broj harfistkinja kod nas u porastu. U Srbiji sam za osam godina školovanja naišla na samo jednog harfistu među kolegama. Na evropskoj i svetskoj sceni ih ima svakako više, ali se ne mogu oteti utisku da se harfa doživljava kao „ženski“ instrument i da je uglavnom sviraju žene. Što se Evrope tiče, čini mi se da je tradicija sviranja harfe najjača u Francuskoj, Irskoj i Norveškoj, te da su i klase na fakultetima u tim zemljama najbolje. Tradicija sviranja harfe je takođe vrlo bogata i u nekim zemljama Južne Amerike.

Оsvojila si brojne nagrade na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima, koliko ti one znače i koja ti je najdraža?
Ovo je uvek nezgodno pitanje, a čini mi se da ga niko ne izostavlja. Od svih nagrada koje sam do sada osvojila najznačajnija i najdraža mi je harfa.

Osim što nastupaš kao solista, svirala si i u duetima – sa Berkli alumnistom, perkusionistom i kompozitorom Milošem Branisavljevićem, sa saksofonistom Rastkom Obradovićemi, ali i uz vokalnu pratnju Anđele Despotović. Reci nam nešto o tim duetskim nastupima.
Pa to je bilo sjano. U samo nekoliko nedelja imala sam priliku da sarađujem sa troje izuzetnih muzičara i istovremeno potpuno različitih karaktera. Sve je počelo sa Milošem Branisavljevićem. Radili smo Metamorphosis II Filipa Glasa u aranžmanu za harfu i vibrafon koji je Miloš priredio specijalno za ovu priliku. Pored potpuno novog iskustva ono najvažnije što mi je Miloš pružio bio je osećaj sigurnosti i da ništa ne može poći naopako. Sa Rastkom Obradovićem svirala sam Sen-Sansovog Labuda iz Karnevala životinja, aranžman za klavir i violončelo adaptiran za harfu i saksofon. Taj duet me je činio nervoznom jer je u to vreme Rastko bio na studijama u Norveškoj, pa smo prvu zajedničku probu imali tri dana pred koncert. Duet Nature Boy sa Anđelom Despotović se nekako spontano pretvorio u kvartet. Taj rad sa ljudima i razmena koja se dešava u zajedničkom radu na nekom muzičkom komadu su nešto najlepše što jednom muzičaru može da se desi. Sećam se da sam posle poslednje probe, na kraju dana koji je beskonačno trajao, prokomentarisala kako mi je žao što je koncert već za dva dana i da se sve to što sam tih dana doživljavala na probama završava tim koncertom.

Moji roditelji kažu da sam harfu odabrala još u četvrtoj godini. Ja se toga ne sećam (ali im verujem). S obzirom na uzrast, pretpostavljam da sam bila očarana harfom iz crtaća Miki Maus i čarobni pasulj i Mačke iz visokog društva, i da je sve krenulo odatle

U znak zahvalnosti svim učesnicima u donatorskoj akciji, u Konaku kneginje Ljubice 22. marta publici si poklonila koncert na svom novom instrumentu, a specijalna gošća bila ti je violinistkinja Beogradske filharmonije Dorotea Obradović. Kakvi su tvoji utisci sa nastupa?
Utisci su zaista sjajni. Sada je i zvanično harfa koju sam dobila moj instrument. Podsetila sam se koliko uživam u javnim nastupima i koliko je lep posao za koji se spremam. Rad sa Doroteom je bio potpuno drugačiji jer smo probe imale u drugom ambijentu – u mojoj sobi. Komad smo spremile u samo dve probe i ja sam joj jako zahvalna što mi se pridružila na ovom koncertu. Iskoristila bih priliku da se još jednom zahvalim organizaciji Multikultivator koja je organizovala donatorsku akciju za kupovinu harfe i svima koji su u njoj učestvovali i na taj način mi omogućili da sada imam svoj instrument.

View this post on Instagram

Sinoć je u Konaku kneginje Ljubice Zoji Đorđević javno uručena koncertna harfa (Salvi – Aurora). Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u donatorskoj akciji i omogućili njenu uspešnu realizaciju. Last night at Princess Ljubica's Residence a concert harp (Salvi Aurora), has been officially handed over to Zoja Djordjevic. Once again many thanks to all of you who made this fundraiser a success. Photo: Rade Markovic

A post shared by Multikultivator (@multikultivator_official) on Mar 23, 2019 at 4:51am PDT

Kada sam svirala malu harfu, nisam ništa znala o pedalizaciji, koja je možda najkomplikovaniji deo sviranja harfe. Koncertna harfa ima 47 žica. Jedna žica jedan ton. Koncertna harfa ima i sedam pedala koje, u zavisnosti od položaja, služe da se povisi ili snizi ton. E sad, trik je u tome da se položaj pedala promeni u trenutku kada je žica slobodna da bi to bilo nečujno

I za kraj – kakvi su tvoji dalji planovi vezani za muziku, harfu i život uopšte?
Već sam napravila okviran plan za studije. Ovog leta planiram ozbiljno istraživanje muzičkih akademija u različitim zemljama Evrope, tačnije klasa harfe, a onda slede pripreme za audiciju kada za to dođe vreme. Nešto mi govori da ću se sigurno baviti i pedagogijom jer imam snažan poriv da prenosim znanje.

Hvala, Zoja.

Rastko Obradović: Svetska premijera potpuno nove muzike na srpskoj mini-turneji

The post Zoja Đorđević: Sad imam svoju harfu i mogu da sviram kad god želim! appeared first on 42 magazin.