Levo: Maison Martin Margiela proleće-leto 1996.;Foto: Marina Faust; Desno: John Galliano za Maison Margiela proleće-leto 2015.;Foto: Craig McDean

Kada prvi put držite u ruci komad odeće ili obuće sa potpisom Maison Margiela,jasno je da je reč o promišljenom, pomerenom, unikatnom, autentičnom, savremenom, nekada futurističkom, ali uvek drugačijem od drugih dizajnerskih brendova. Već drugi put kada vam padne šaka, znaćete da je reč o Maison Margiela radu iako još niste videli etiketu, jer čak i kada ne možete da ih opišete rečima, estetika ovog brenda i način razmišljanja dizajnera izdvoje se kao umetnički pokret koji se prepoznaje kao jedinstven. Na pitanje zašto je tako, odgovor je dizajner lično – Martin Margiela.

Nikada nije dao uživo intervju, kada se završi revija, nije se poklanjao niti izlazio na scenu, već je ostajao u bekstejdžu, njegovo lice nije poznato javnosti – postoji navodno jedna njegova fotografija, ali nikada nije zvanično potvrđeno da je na njoj on

Modna kuća pod nazivom Maison Martin Margiela nosi ime belgijskog dizajnera koji ju je osnovao još 1988. godine. Sinonimi koji se koriste za opisivanje ove modne kuće, ali i dizajnera koji ju je stvorio, jesu dekonstruktivni krojevi, avangardni dizajn i neobičan izbor materijala.

Maison Martin Margiela, Elastic Jacket, proleće-leto 2008.

Poseban pristup koji je dizajner imao u kreiranju same odeće koristio je i kada je trebalo prikazati kolekciju publici, pa je birao neobična mesta za revije, kao što je prazna metro stanica ili ulični ćošak.

Prva revija Maison Martin Margiela održana 1989. godine

Ako pogledamo danas, jasno je da je taj koncept inspirisao mnoge njegove kolege, ali i njihove marketinške timove, da ga usvoje kao svoj način predstavljanja novih kolekcija, takmičeći se ko će da izabere čudnije mesto za scenografiju revije.

Maison Martin Margiela, backstage, jesen-zima 1995.

Vrlo često lica manekenki bila su prekrivana što tkaninom, što kosom kako bi u fokusu bila odeća. To smo, takođe, već viđali, no, nije naodmet da znamo gde je rođen ovaj koncept i šta mu je bila ideja.

Levo: Maison Martin Margiela jesen-zima 1996/1997.; Desno: proleće-leto 1996.; Foto: Marina Faust

Još za vreme studija na Royal Academy of Antwerp Martin je bio pod uticajem japanskih avangardista kao što je Rei Kawakubo, koji je osnovao čuveni francuski brend Comme des Garcons,o kome ćemo detaljnije nekom drugom prilikom. Ubrzo nakon što je diplomirao postaje asistent Jean-Paula Gaultiera u Parizu. Nakon tri godine rada i učenja zanata konačno je 1988. osnovao brend pod svojim imenom i tada nastaje Maison Martin Margiela kakav nam je danas poznat.

Maison Martin Margiela proleće-leto 1992

Njegove ideje i krojeve svi su uvek iščekivali s nestrpljenjem, zbog efekta iznenađenja koji nikog nije ostavljao ravnodušnim, a o čemu svedoče reči u magazinu Vogue kojima se opisuje njegov rad: provokacija, šok i intriga, a što potvrđuju njegovi modeli čim kroče na pistu.

Maison Martin Margiela proleće-leto 1991.

Ono po čemu se izdvaja od drugih kuća koje nose ime samih kreatora jeste njegov pristup medijima iliti isključivanje i povlačenje iz javnog sveta. On postaje anonimna ličnost koja se ne pojavljuje u javnosti, a sva njegova komunikacija sa svetom odvija se putem faksa. Te 1989. godine Martin svoje dizajnersko JA zamenjuje sa MI i govori u ime svog kreativnog tima. To je još jedan način kojim je želeo da skrene pažnju na odeću, ideju i samo stvaranje, smatrajući da je upravo to njegov posao, a ne pojavljivanje i selfmarketing, smatrao je da njegova odeća i rad treba da govore umesto njega, a ne osobe koje stoje iza nje. Na ovaj način kritikovao je komercijalizaciju modne industrije, a 2008. mediji su ga prozvali nevidljivim čovekom mode.

Kate moss u backstageu Maison Martin Margiela revile za jesen-zima 1992. kolekciju; Foto: Ronald Stoops

Nikada nije dao uživo intervju, kada se završi revija, nije se poklanjao niti izlazio na scenu, već je ostajao u bekstejdžu, njegovo lice nije poznato javnosti – postoji navodno jedna njegova fotografija, ali nikada nije zvanično potvrđeno da je na njoj on.

Maison Martin Margiela, backstage, jesen-zima 1998.; Foto: Mark Borthwick

Martin 1998. osim ženske predstavlja i prvu mušku kolekciju. No, čitav taj posao kao da nije dovoljan za jednog čoveka, nego pored njega od 1997. do 2003. učestvuje na stvaranju ženske kolekcije za modnu kuću Hermes.

Te 1989. godine svoje dizajnersko JA zamenjuje sa MI i govori u ime svog kreativnog tima

Već sledeće godine u oktobru Martin Margiela daje ostavku na mesto kraetivnog direktora kuće koju je sam stvorio.

Maison Martin Margiela, proleće-leto 1997.; Foto: Ronald Stoops

Sasha Pivovarova nosi top Maison Martin Margiela iz proleće- leto kolekcije 2008.; Vogue

Do danas se samo nagađa razlog zbog koga je otišao. Nakon njega tajni kreativni tim preuzeo je njegova zaduženja, bez glavnog lica u prvom planu. Govorilo se da je otišao da uživa u životu izvan sjaja modnog sveta.

Levo: Maison Martin Margiela 1995.; Foto: Inez van Lamsweerde i Vinoodh Matadin; Desno: Maison Martin Margiela 2008.

Brend je nastavio da raste, širi kolekcije i uvećava zaradu, a 2014. na mesto njegovog kreativnog direktora dolazi John Galliano.

John Galliano

Ono što je Margiela imao da mu kaže bilo je: „Neka postane tvoje“ – tako je 2015, nakon prikazivanja debitantske kolekcije Johna Galliana, Martin zvanično izbrisan iz naziva modne kuće.

Martin Maison Margiela maska, Vogue, november 2012. ; Foto: Inez & Vinoodh

Ona ostaje Maison Margiela, a Martin Masion Margiela ostaje da je prepričava kao delo dok se njegov lik zamišlja.

The post Maison Martin Margiela: Nevidljivi čovek iz sveta mode appeared first on 42 magazin.

Došlo je do raznih promena u dejtingu tokom ovih dvadesetak godina koliko ga pratim i moram priznati da ne znam da li su promene otišle u boljem pravcu. Više nema velike neizvesnosti u vezi sa tim da li se nekome dopadate na prvi pogled ili ne. Jedan swipe prstom donese odluku u sekundi.

Aplikacije za upoznavanje (Grindr, PlanetRomeo) jesu nešto što u homoseksualnom svetu već dugo omogućava ljudima da se upoznaju, posebno kada nema puno javnih mesta za susret ili je dejting opasnost. U heteroseksualnom svetu veća je ponuda mesta susreta, ali je zainteresovanost za upoznavanje uživo, čini mi se, danas manja. Zašto nam je lakše da upoznajemo ljude preko interneta?

Ako onlajn ćaskanje uspe i neko vam zaista privuče pažnju i time šta ima da kaže, dolazi na red susret i izlaganje riziku. Dakle, puno bezbednih koraka do cilja

Kao prvo, manje rizikujemo. Čim imamo aplikaciju, znamo zašto smo tu. Samim tim što nas je neko kliknuo, dao nam je prvi signal da mu se dopadamo. Zatim sledi ćaskanje, što moram priznati da nije toliko loša opcija jer tu nastaje susret ličnosti bez distrakcija poput tela, pokreta ili žive vibracije. Međutim, sa druge strane, na taj način ogoljena ličnost je samo deo slike i ni na koji način nije dovoljna da garantuje uspešno povezivanje. Ako ćaskanje uspe i neko vam zaista privuče pažnju i time šta ima da kaže, dolazi na red susret i izlaganje riziku. Dakle, puno bezbednih koraka do cilja.

Kada pitam ljude zašto baš biraju taj način, govore mi da je najlakše. Uz posao i druge obaveze, izlasci predstavljaju napor i finansijsko opterećenje, a sa neizvesnim ishodom. Tinder odradi puno koraka umesto nas, besplatan je i daje mnogo širu ponudu partnera od one koju bismo imali prilikom bilo kog izlaska.

Razgovarala sam sa Anom (34) o tome zašto ona bira onlajn način upoznavanja: „Muškarci mi prosto ne prilaze kada izađem. Često provedem veče sa drugaricama a da ne sretnem nikoga ko mi se dopada. Mnogo je alkohola, droge i nema razgovora. Mogu eventualno da dobijem seks na jedno veče, čega mi je takođe dosta. Na internetu vidim sve što me na početku zanima za normalno upoznavanje. Još ako ima profil na Facebooku, mogu odmah da znam da li mi se neko dopada ili ne, kao da smo popričali.“ Ali da li je zaista to dovoljno? Koliko stvarno prikazujemo sebe onakvim kakvi jesmo onlajn? Postoji deo naše ličnosti koji Jung naziva personom, odnosno onim licem za javnost koje nosi masku podobnosti i socijalne poželjnosti. Naše persone vladaju socijalnim mrežama. Međutim, čak i to na koji način ćemo istaći najbolje o nama govori puno i pomaže u selekciji.

Ali šta je sa delovima nas koji su manje atraktivni? Zašto imamo potrebu da skrivamo našu senku? Potrebna je zrelost da bismo sebe posmatrali i doživljavali celovito, jer imamo obe strane. Ta ista zrelost je i važan deo naših budućih odnosa koje sklapamo uživo ili onlajn. Zato bi određeni stepen iskrenosti ipak bio bolja polazna osnova za budući odnos, uprkos više rasprostranjenom stavu među muškarcima da neiskrenost bolje prolazi.

Potrebna je zrelost da bismo sebe posmatrali i doživljavali celovito, jer imamo obe strane. Ta zrelost je važan deo naših budućih odnosa koje sklapamo uživo ili onlajn

Milan (31) o iskrenosti: „Svaki put kada sam pokušao da budem iskren doživljavao sam loše stvari, mnogo odbijanja od devojaka koje kao da žele iluziju, a ne osobu koja je stvarna. Pre sam dosta ulepšavao stvarnost, ali sada nudim šta nudim i znam da će neko to prepoznati.“

Da li onlajn dejting može zameniti upoznavanje uživo? Mislim da pomaže u odlaganju, ali nas ipak na kraju čeka i taj korak. Pravimo ga na sigurnijem terenu, ali i uz rizik da smo možda stvorili određenu sliku ili predrasudu o osobi sa kojom se upoznajemo. Stvorili smo i osećaj da imamo više kontrole. Međutim, koliko god se trudili da slojevito prilazimo problemu, ipak postoji i ona opcija da uživo priđete nekome ko možda nema savršene karakteristike, ni fizičke, a ni verbalne, a da opet ima miris, energiju i pokret u koji se zaljubite bez razmišljanja. Zato što je u našem spajanju toliko toga u igri.

Sve prave stvari zahtevaju izlazak iz zone komfora i uključuju rizik. Kada ih savladamo, dobijamo nešto mnogo dragocenije od cilja: osećaj većeg samopouzdanja i saznanja šta su sve naše mogućnosti. Dobijamo hrabrost za upuštanje u nove poduhvate u drugim oblastima jer znamo da smo uspeli da krenemo uprkos strahu. Čak i kada nas taj pokušaj ne dovede do sigurnog cilja.

A na kraju ipak dodirujemo, mirišemo, slušamo i osećamo živo biće pored nas. Nema još uvek onlajn verzije koja nam to može izvorno dati

Zato su sve opcije upoznavanja u redu, dokle god se ne ograničimo samo na tu formu i ne koristimo je za prikrivanje drugih nedostataka. Jer ipak na kraju dodirujemo, mirišemo, slušamo i osećamo živo biće pored nas. Nema još uvek onlajn verzije koja nam to može izvorno dati, a da ne oponaša u blažoj formi (virtuelna realnost) i time uskraćuje našim čulima pun doživljaj. Zato uz malo više hrabrosti i autentičnosti možemo naučiti puno o sebi kroz dejting i time biti još korak bliže pravom izboru za nas.

Napomena: Svi citirani sagovornici u tekstovima su klijenti sa kojima razgovaram o raznim temama o kojima ću pisati, a uz njihovo odobrenje objavljujem odgovore. Imena su izmišljena radi zaštite njihove privatnosti.

The post PSIHOUGAO: Da li je onlajn dejting ušteda vremena ili igra na sigurno appeared first on 42 magazin.