Astrologija, jedna od najstarijih društvenih disciplina, vekovima budi različite reakcije kod ljudi. Ona nas intrigira, zabavlja i zbunjuje u isto vreme. Drevna veština koja će uvek imati svoje sledbenike, ali ne i naučne dokaze. Koliko smo zaista obeleženi zvezdama?

Da u 9. veku nije bilo arapskih astrologa iz Bagdada, veruje se da Kristofer Kolumbo nikada ne bi otkrio Ameriku. Bio je usmeravan arapskom astrologijom, uz praktičnu pomoć trojice kontinentalnih astrologa.  Tokom proteklih pet hiljada godina na zvezde se gledalo kao na božanske sile koje oblikuju tok i sudbinu života. Nekada davno astrologija se svrstavala u elitne nauke kojima su se bavili samo prosvećeni i povlašćeni. Ipak, sa devastacijom kulture i TV propagande, devedesetih godina prošlog veka astrologija je dovedena na marginu društva.

Zbog čega smo odabrali baš te roditelje, tu zemlju, taj grad i vreme rođenja; koja je naša životna svrha, šta su naše predispozicije i talenti koje što pre možemo iskoristiti kako bismo ovaj život proživeli na najbolji način… Može li astolog da odgovori na sva ta pitanja?

Bez obzira na okolnosti koje su je zadesile, ova „božanska nauka“ još uvek pronalazi puteve do ljudskih duša.

Astrologija nije divinacijska metoda za proricanje sudbine, već jezik koji se uči, tvrde njeni sledbenici. Ona očitava trenutnu energetsku situaciju i najveću verovatnoću budućih događaja. Iz tog razloga, astrolog vam ne može stopostotno tvrditi ishod određene situacije, već vas svojim savetima može usmeriti na radnje koje u datom trenutku ukazuju na najbolje rešenje. Za sve informacije koje želite da saznate potrebno je da se naoružate samo jednim – a to je strpljenje. Od znanja vam treba samo datum i vreme vašeg rođenja. Ostalo prepustite stručnjaku.

Goran Marjanović: Tesla je imao direktan kontakt sa kosmičkim znanjem

Natalna karta predstavlja sliku našeg života u trenutku rođenja. Prema astrološkim činjenicama, pre čina rođenja duša bira mesto i vreme u kojem će se roditi, kao i osobe koje će biti njeni roditelji. Od toga kako ćemo provesti prvih osamdeset i četiri dana našeg života kao bebe zavise osamdeset i četiri godine našeg života na ovoj planeti. To se naziva sekundarnim progresijama. Natalna karta opisuje ceo naš život koji je desetodimenzionalan (jer postoji deset planeta u natalnoj karti) i koji će se do tančina realizovati pod uslovom da „ne mrdnemo prstom“. Ako ovaj život proživimo ne radeći na svom psihološkom i duhovnom planu, iskoristićemo tek 20‒30 odsto dobrih potencijala (konjukcija, sekstila i trigona) i 50‒60 odsto loših (kvadrata, opozicija i loših konjukcija). Potencijali proizilaze iz uloge planeta u kosmosu, a koje kroz elektromagnetno polje šalju energiju koja nas tera na akciju. Cilj pojedinca je da tu energiju pretvori u svoje saveznike i iskoristi je na pravi način, kako bi ostatak života proživeo s radošću i lakoćom.

Osloniti se na astologiju ili pak na intuiciju, pitanje je sad

Tu dolazimo do ključnih pitanja: zbog čega smo odabrali baš te roditelje, tu zemlju, taj grad i vreme rođenja; koja je naša životna svrha, šta su naše predispozicije i talenti koje što pre možemo iskoristiti kako bismo ovaj život proživeli na najbolji način. Odgovori na ta pitanja nalaze se u natalnoj karti, na severnom Mesečevom čvoru.

Pored toga, dvanaest kuća u natalnoj karti govori o svim aspektima čovekovog života, pa tako četvrta kuća predstavlja porodične odnose, peta ljubav, deseta karijeru, posao i uspehe, a svaka planeta celinu upotpunjuje svojim značenjima. U zavisnosti od odnosa između planeta (konjukcija), Mars nam govori o našoj ljutnji, mržnji i strahu za osnovnim preživljavanjem, Neptun o drogi, alkoholu i svim vrstama zavisnosti, Pluton o moći regeneracije i transformacije  i slično.

Svaki astrolog u natalnoj karti može videti i datum smrti svakog pojedinca (uključujući i potencijalne datume smrti, kada postoji velika verovatnoća da „skliznemo u smrt“), ali svom klijentu  iz etičkih razloga to ne bi trebalo da saopšti. Milja Vujanović Regulus, najpoznatiji astrolog i hiromant, žena koja je astrologiju donela na prostore bivše Jugoslavije, izjavila je u jednom od svojih TV gostovanja, prilikom diskusije na mnoge životne teme: „A šta vi mislite – kako se ja osećam kada znam datum svoje smrti?“

Nakon svega, potreban je odgovor na pitanje: da li možemo da iskočimo iz svoje natalne karte.

Odgovor je: „Da, jer čovek snagom slobodne volje može promeniti gotovo sve okolnosti“, ali treba imati na umu jednu stvar – ako ne hodamo putem svoje životne svrhe, trebaće nam mnogo više truda, rada, energije i odricanja da bismo postigli ono što želimo, a što nam po rođenju nije predodređeno.

KVANTNA MEDICINA: Osluškivanje elektromagnetnih talasa tela, duha i duše

Ista je situacija i sa ljubavnim odnosima – prema postulatima karmičke astrologije, postoje sudbinske i karmičke veze. Karmičke su one u koje ulazimo kako bismo naučili životnu lekciju/lekcije, a sudbinska je ona koja nam je predodređena za ceo život. Neki ljudi iz očaja ili neznanja ulaze u bračni odnos sa svojim karmičkim partnerima, a onda se do kraja života žale na donete odluke, bez tendencije da ih zauvek promene.

Nekada davno astrologija se svrstavala u elitne nauke kojima su se bavili samo prosvećeni i povlašćeni. Ipak, sa devastacijom kulture i TV propagande, devedesetih godina prošlog veka astrologija je dovedena na marginu društva

Kada se u horoskopu pojedinca nalazi Venera koja je u trigonu sa Jupiterom ili Neptunom, ili Venera koja je u konjukciji sa Jupiterom ili sa Neptunom, reč je o sudbinskoj vezi.

Astrologija nudi širok opseg informacija do najpreciznijih detalja, a pitanje naše slobodne volje jeste da li ćemo otići na konsultaciju sa stručnjakom i osloniti se na moć planeta, ili ćemo nastaviti da živimo isključivo u skladu sa sopstvenom intuicijom.

I pored svega, mnogi se još uvek pitaju: da li smo zaista deo ovog svemirskog, nebeskog kompjutera.

Fenomen New Age i njegov višestruki uticaj na radoznale pojedince

The post Koliko nas zaista definiše astrologija appeared first on 42 magazin.

Modna industrija svakodnevno inspiriše veliki broj ljudi i nudi raznolikost ideja, različite modne transformacije i mogućnost samoizražavanja. Modne revije su svojim interaktivnim pristupom, savršeno uvežbanim catwalkom i visokobudžetnom scenografijom zaintrigirale široke narodne mase, pa je pristupačnost ovakvim dešavanjima sve veća, uključujući i one koji nisu deo probranog modnog društva.

Ipak, koliko nas se zapita ko stoji iza organizacije jedne revije visoke mode?

Reč je o velikom timu profesionalaca koji ništa ne prepušta slučaju. Za reviju Diora, Chanela ili Louisa Vuittona, koju možete pogledati na YouTubeu ili Fashion TV-u nisu zaslužni samo talentovani i inspirisani pojedinci i modne agencije. Iza većine revija svetskih modnih brendova stoji agencija za organizaciju događaja Bureau Betak. Alexandre de Betak, njen osnivač, često ističe da je organizacija spektakularnih modnih dešavanja podstaknuta ambicijom da svaki naredni događaj bude korak ispred u odnosu na prethodni, sa ciljem da svoju ideju pretvori u revoluciju.

Prvi čovek agencije Alexandre de Betak šaljivo poručuje da je sledeća lokacija planeta Mars i da se modeli pripremaju za veliko putovanje u svemir

Vođen ovim pristupom, on je mnogo doprineo evoluciji mode. Kroz 25 godina u modnom biznisu realizovao je više od 600 modnih događaja. Njegova agencija je lider u produkciji i dizajnu, kreativnom koncipiranju i realizaciji mnogih velikih modnih događaja za svetski poznate brendove – Chalayan, Viktor & Rolf, Dior, DunHill, Michael Kors, Berluti, Saint Laurent i mnoge druge.

Jacquemus Spring Summer 2020 – Set Design and Production by Bureau Betak

Ubedio je čelnike muzeja Rodin da mu odobre podizanje kristalne ledene pećine inspirisane Narnijom, sagradio je džinovsku kutiju od ogledala oko moskovskog Crvenog trga za potrebe revije Christian Dior, a nedavno je realizovao i reviju na ulicama Kineske četvrti u Njujorku za kolekciju proleće-leto 2018 dizajnera Rafa Simonsa.

Za prolećnu kolekciju modnog brenda Dior Bureau Betak osmislio je očaravajuću baštu inspirisanu florom i faunom. Napravljena je neka vrsta baštenskog lavirinta sa drvetom sreće u sredini. Klupe na kojima su sedeli posetioci bile su kompletno pokrivene lišćem, a modeli su podsećali na šumske bogove u eteričnim, šumskim i pastelnim tonovima. Plafon se sastojao od spiralnih ogledala i reflektora, dok su sa drveta sreće visili dijamanti, davajući extra sparkle efekat čitavom događaju.

Pod kreativnim nadzorom De Betaka revije se organizuju na poljima lavande, u baštama svetskih muzeja, na stadionima i u grandioznim palatama iznajmljenim specijalno za potrebe tih događaja.

Modni brend Jacquemus je upravo sa agencijom Bureau Betak svoje kreacije predstavio na modnoj pisti montiranoj na velikim poljima lavande i tako doprineo vizuelnoj senzaciji posebno pogodnoj za fotografisanje, koja je postala glavna tema na društvenim mrežama.

Glamurozne i raskošne lokacije nisu uvek preduslov za uspešan događaj. Modna kuća Ermenegildo Zegna je letnju kolekciju za 2020. godinu prikazala u ruševinama napuštene fabrike čelika, gde peščana pista i čelični potporni stubovi odaju utisak industrijske zone, kilometrima udaljene od ekskluzivnih modnih dešavanja. Rustični ambijent, prigušeni reflektori i plavi dim dodali su čitavom događaju efekat misterioznosti i tako ga diferencirali u odnosu na druge revije poznatih modnih brendova u 2019. godini.

Prvi čovek agencije Alexandre de Betak šaljivo poručuje da je sledeća lokacija planeta Mars i da se modeli pripremaju za veliko putovanje u svemir. Ne sumnjamo da je planeta Zemlja za De Betakove vizije odavno tesna.

Ermenegildo Zegna Spring Summer 2020 – Set Design and Production by Bureau Betak

Saint Laurent Spring Summer 2019, Trocadéro, Paris, by Bureau Betak

Tommy Hilfiger X Lewis Hamilton by Bureau Betak

Dior Couture Fashion Week 2019 – Set Design and Production by Bureau Betak

Dior Couture Spring 2017 – Set Design and Production by Bureau Betak

Ermenegildo Zegna Spring Summer 2019, Palazzo Mondadori, Milan, by Bureau Betak

Rodarte Spring Summer 2018, Port-Royal Abbey, Paris by Bureau Betak

The post Bureau Betak – vladari revija visoke mode appeared first on 42 magazin.

Te 1969. godine, po mnogo čemu neponovljive u minulom veku, rođen je jedan od najvećih vozača Formule 1 Mihael Šumaher, Led Zeppelin je objavo svoj prvi album, a The Beatles su na jednom londonskom krovu odsvirali svoj poslednji javni koncert, koji je prekinula policija. U Čehoslovačkoj se spalio student Jan Palah zbog invazije sovjetske armije, venčali su se Džon Lenom i Joko Ono, Šarl de Gol podneo je ostavku, u saobraćajnoj nesreći poginuo je legendarni košarkaš Radivoj Žućko Korać. Održan je čuveni festival Woodstock, svet je napustila neponovljiva klizačica i holivudska diva Sonja Heni, poslednji krug po bivšoj Jugi okrenuo je nezaboravni voz Ćira, BBC je emitovao prvu epizodu kultne serije Leteći cirkus Montija Pajtona, sledbenici Čarlsa Mensona ubili su glumicu Šeron Tejt, uspostavljena je prva udaljena veza između dva kompjutera na univerzitetima Stanford i Kalifornija, što je označilo početak ere interneta. U Vašingtonu je protestovalo gotovo pola miliona ljudi protiv Vijetnamskog rata, a Sovjeti su prvi put u istoriji spojili dva vasionska broda s ljudskom posadom u Zemljinoj orbiti…

Ali u čitavoj toj poplavi istorije, u tom nizu zemljotresa od kojih će neki odrediti i budućnost ljudske vrste i u veku u kojem živimo, planeta je i doslovno stala samo tih nekoliko sati koliko su Nil Armstrong i Edvin Baz Oldrin, dvojica od trojice članova posade Apola 11 (Majkl Kolins, treći član tima, ostao je u utrobi moćnog Saturna V), u noći 21. jula prošetali Mesečevom površinom. I uprkos tome što je 600 miliona ljudi u televizijskom prenosu gledalo „zvezdane staze“, ostalo je za upit kolko smo stvarno razumeli. Mnogo godina kasnije američki novinar Endrju Čajkin, u čijem je opisu posla bilo da se bavi svetom nauke, zapisao je sledeće reči: „Reklo bi se da mi nikada do kraja nismo razumeli značaj te letnje noći iz 1969. godine. Televizija nam je pokazala šta se na Mesecu dešavalo, ali veličinu toga morao je svako da oseti sam za sebe. Astronauti su to nerazumevanje osećali, ali većina njih nije bila u stanju da sopstveno iskustvo pretoči u priču s poukom. Njihove reči teško su uspevale da preskoče jaz između visoke tehnologije i svakodnevnog života. Značaj Apola, naše prve posete jednom drugom svetu, ostao je kao i sam Mesec – izvan našeg dodira.“

Letovi Apola 7, 8, 9 i naročito 10 bili su samo generalne probe za onaj „mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo“. Iako dobar deo planete živi u zabludi da ljudska noga nikada više nije kročila na Mesec, nakon Armstronga i Oldrina još 12 astronauta prošetalo Mesečevom prašinom. Povratak američkih astronauta na Mesec najavljen je za 2024, i to u sklopu priprema odlaska prvih ljudi na Mars, planiran za 2033.

A izvan našeg dodira ostaje sve ono što nam je rubno ili potpuno nepojamno za razumevanje. Iza toga sledi odbacivanje, što je u našoj priči samo delimično tačno. Običan svet ne samo da nije shvatao već se i užasavao sumanute trke u naoružanju, paranoično, ali ne i bez razloga, bojao se atomskog rata dve supersile SAD i SSSR-a, pitao se zašto njihovi momci ginu u Koreji, Avganistanu i Vijetnamu. Na ovu listu bez ikakve sumnje možemo dodati i svemirsku trku koja je možda više nego išta drugo trebalo da dokaže intelektualnu superiornost jedne od velikih sila. A kada je Jurij Gagarin, prvi čovek u kosmosu, poručio kako u orbiti „ne vidi Boga“, nije to bio samo znak da su ateisti prvi svetu poručili da Svevišnji ne postoji već je to postalo i pitanje nacionalnog ponosa za čitavu Ameriku. Uostalom, zbog toga je i Džon Kenedi iste te godine kao ultimativni cilj proklamovao spuštanje na Mesec, i to do kraja te decenije. A da bi se to postiglo, na oltar je prineta kompletna posada Apola 1, u kojoj su stradali Virdžil Grisom, Ed Vajt i Rodžer Kafi. Usledile su godine testiranja koja su imala za cilj ispitivanje gornjih granica tehnoloških i ljudskih potencijala. Kasniji letovi Apola 7, 8, 9 i naročito 10 bili su samo generalne probe za onaj „mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo“. Strogo gledano, u naučnom smislu dometi Apola 11 bili su skromni, materijal koji su doneli gotovo bezvredan, izuzev kao suveniri koji su deljeni tokom svetske turneje koja je upriličena u čast velike trojke. Tako je i Tito prilikom posete Armstronga, Oldrina i Kolinsa Beogradu dobio četiri kamenčića i repliku pločice sa Brozovim potpisom koju su astronauti ostavili na Mesecu. Četiri godine kasnije članovi misije Apolo 17 Džin Sernan i Džek Smit uradili su kudikamo bolji posao, vozeći automobile na baterije po Mesečevoj površini, obavljajući istraživanja i merenja uz obilje raznovrsnog materijala koji su doneli. Ali istorija je već bila zauzeta, ona je pripadala Armstrongu i Oldrinu, jednostavno više niko nije želeo da gleda reprizu, budući da ni premijeru nisu razumeli, a još manje u nju poverovali. Veličina njihovog poduhvata može se sagledati kroz činjenicu da dobar deo planete živi u zabludi da ljudska noga nikada više nije kročila na Mesec, iako je nakon njih još 12 astronauta prošetalo Mesečevom prašinom.

U priči o zabludama smestile su se i teorije zavere, od kojih je potpuno urnebesna ona po kojoj Amerikanci zapravo nikada nisu ni sleteli na Mesec, već je čitavu predstavu u svom studiju režirao veliki Stenli Kjubrik. I ništa tu nisu pomogla silna naučna objašnjenja potkrepljena vrlo konkretnim dokazima, niti oštar protest Kjubrikove ćerke

Tu negde između ili uporedo, sasvim svejedno, u priči o zabludama smestile su se i teorije zavere, od kojih je potpuno urnebesna ona po kojoj Amerikanci zapravo nikada nisu ni sleteli na Mesec, već je čitavu predstavu u svom studiju režirao veliki Stenli Kjubrik. I ništa tu nisu pomogla silna naučna objašnjenja potkrepljena vrlo konkretnim dokazima, niti oštar protest Kjubrikove ćerke. Ali ljubiteljima alternativne istorije nikako ne bi trebalo odricati pravo na sopstvenu verziju istine ma koliko ona u nekim svojim tvrdnjama bila komična. Štaviše, ona ovom događaju veka daje onaj toliko potrebni obol misterije i čine je još intrigantnijom i tajanstvenijom. Uostalom, zar svemir i dalje nije velika tajna za ljudsku vrstu.

U međuvremenu, povratak američkih astronauta na Mesec najavljen je za 2024, i to u sklopu priprema odlaska prvih ljudi na Mars koji je planiran za 2033 godinu. „Želimo da sletimo na Mars 2033“, rekao je direktor NASA Džim Bridenstin u američkom Kongresu aprila ove godine i naglasio da se sletanje na Mars može ubrzati tako što će se unaprediti sletanje na Mesec, koji bi prema tim planovima bio test poligon.

 I Tito je prilikom posete Armstronga, Oldrina i Kolinsa Beogradu dobio četiri kamenčića i repliku pločice sa Brozovim potpisom koju su astronauti ostavili na Mesecu

Ukoliko do toga zaista dođe, misija na Mars će trajati najmanje dve godine jer samo let do Crvene planete traje šest meseci, a let na Mesec tri dana. Takođe, let na Mars i povratak sa njega moguć je samo kada je planeta na istoj strani Sunca kao i Zemlja, što se dešava otprilike na svakih 26 meseci i dogodiće se 2031, a zatim 2033…

Gotovo je izvesno da su ovakve najave rezultat nestanka unipolarnog sveta i sve veće uloge Rusije i Kine u globalnim kretanjima, pa i u svemirskoj trci. To se posebno odnosi na Kinu i sve očigledniju buduću podelu planete po tehnološkoj a ne ideološkoj liniji. I ponovo će na testu biti ljudska i tehnička izdržljivost. Ostaje da vidimo da li će se selfiji s Marsa, ukoliko se ovaj ambiciozni plan ikada ostvari, praviti Apple ili Huawei telefonima.

Do tada, bavićemo se Mesecom u horoskopskim znacima i izbegavati da u noći punog Meseca budemo van kuće. Jer, očigledno je, nismo baš mnogo odmakli od one julske noći pre pola veka, kada smo sve posmatrali u neverici i još manje shvatali.

The post Mesec u znaku Apola: Pola veka od istorijskog leta koji je obeležio 20. vek appeared first on 42 magazin.