Muzička scena je zajednica, ili bi to trebalo da bude. Mesto na kom uživamo svi – oni koji muziku proizvode ili puštaju, i mi koji tu muziku volimo ili uz nju rado plešemo i pevamo. Iz vikenda u vikend, a nekad i češće.

Iako se u svetu alternativnom scenom smatra pre svega rok muzika (alt-rock), kod nas ona podrazumeva sve što nije folk (ili bilo koji folk-podžanr). Dakle, od popa, indie roka, klasičnog roka, džeza, elektronike i svega između i okolo – jer, zaista, sve u to u paketu jeste alternativa pomenutom folku, kao daleko preovladajućem žanru.

Zato smo poželeli da alternativi damo malo više prostora, te smo na jednom mestu okupili nekoliko muzičarki i muzičara, kao i di-džejki i di-džejeva i pitali ih – kakva je ta, alternativna scena? Za sve nas koji već jesmo deo nje (a želimo još koju insajdersku informaciju), ali i za one koji na taj podijum tek žele da zakorače.

Evo šta su nam rekli:

Ana Đurić – Konstrakta, Zemlja gruva
Naša pop/rok/džez scena je dosta živa, rekla bih. Ipak, to se ne vidi u mas-medijima. Mas-mediji se danas njom ne bave i to je recimo bitna transformacija koja se desila. Dakle, pop i rok, a pogotovu džez scena/publika nije masovna i možda bi nam bilo lakše da se oslobodimo fantazije o masovnosti nego da gledamo kako da delujemo u realnim okvirima.

ANA ĐURIĆ KONSTRAKTA: Hrabrost je misliti svojom glavom, da nisi papagaj

Svakako opstaju oni uporni i oni koji uspevaju da sagledaju svoju poziciju te svoje okruženje

Opstaju oni koji su sposobni da uoče i prihvate nova pravila igre. A face su oni koji ta nova pravila nameću. Koliko god smešno zvučalo, u Srbiji je bitan i faktor podrške sredine i porodice. Jer biti muzičar – zna se kuda to vodi… I sad, ako ne postoji razumevanje tvog posla u tvojoj bliskoj okolini, onda stvar postaje izuzetno teška, a ti moraš da budeš izuzetno uveren u ono što radiš.

Ada Kaleh, di-džej i producent:
Volim to što je scena u ovom trenutku veoma eklektična, živa. Ono što ne volim, tj. što mi donekle smeta, jeste to što primećujem da klinci koji ulaze u posao nisu spremni da mu se posvete, već žele instant slavu. Tužno je i što nove generacije izbacuju vinyl only izdanja isključivo zbog činjenice da je to sada trend, a pritom ne znaju da miksuju te ploče.

Playlista za maj: Ada Kaleh

Johana i Dušan, Banda Panda kolektiv:
Johana: Scena je mala ali kvalitetna, ponekad deluje repetitivna, ponekad ne znam gde bih pre. Njen najveći problem je nevidljivost u medijima, uopšte ceo taj prostor koji treba da afirmiše i ujedno da edukuje publiku. Volele bih da ljudi na sceni ne gledaju jedni na druge kao na konkurenciju, već kao na saveznike.
Dušan: U principu sve je okej, svako može da uređuje svoju karijeru kako misli da je najbolje. Postoji grupa ljudi čiji rad cenimo i trudimo se da sarađujemo sa njima, a takve saradnje upravo stvaraju scene određenog prostora.

Oktobarska playlista: BANDA PANDA

Vukašin Marković, Irie FM:
Alternativna scena je neozbiljna. Nema čak ni prećutnog esnafa, ali zato ima ljubomore i ego tripova. Takođe, malo truda, malo ulaganja, a velika očekivanja. Dok se gubi vreme na dečje bolesti, narodnjaci drmaju. Tako nam i treba. Stvarno se trudim da ne budem deo toga. Moj rad priča sam, jasno i glasno, a u isto vreme nije nametljiv. Možda je ponekad drzak, ali rođen je iz revolta prema primitivizmu i mediokritetu, a isti mu na kraju dana guraju klipove u točkove.

Junska playlista: Vukašin Marković, IrieFM

Sve je okej, takva je igra, samo ne mogu baš da im ljubim ruke

Marko Nastić, di-džej i producent:
Sama scena ima dosta pravaca, stilova, veoma je velika ponuda i mislim da se svako nađe u onome što voli. Ja volim gramofone – probao sam razne opcije, ali sam se uvek vraćao tome. S obzirom na to kojom brzinom tehnologija napreduje, verujem da budućnost donosi mnogo lepih stvari, jedna od njih su live actovi koji su već sada imaju svoju ekspanziju.

MARKO NASTIĆ: Istorija klabinga u jednoj noći

Uroš Radenković, DJ Ewox:
Volim našu alternativnu scenu koja se godinama trudi da pronađe neko malo mesto u ovom ogavnom društvu Duloksa u kojem živimo.

MUZIČKA PLAYLISTA: Ewox

A na nama je da se borimo i da ne posustajemo nikada

Marko Radojković i Ivan Ojkić, Kišobran kolektiv:
Kišobran je neka fuzija svetske i domaće scene, ali ako pričamo o nekom trendu kod nas – najviše nas nervira učestalost big room techno žurki, koje nikako ne utiču dobro na razvitak ovoga što mi radimo.

Novembarska playlista: KIŠOBRAN

Muzička playlista: Tamara KEZZ

Tamara Ristić – Kezz, pevačica i live looping muzičarka:
Volim našu publiku i njihove reakcije na muziku, kao opozit bilo kakvoj vrsti foliranja koje me iritira.

The post Kakva je domaća alternativna scena? appeared first on 42 magazin.

Pred veliki rođendanski parti, koji se dešava 2. decembra u Domu omladine, pravimo rekapitulaciju s kišobrancima Markom i Ivanom, koju su, na kraju teksta, podelili i devet omiljenih pesama za devet godina koliko đuskamo zajedno.

Kišobran nije samo žurka ili di-džej ekipa, već svojevrstan pokret promocije dobre zabave. Radite već desetak godina, kako je sve počelo?
Marko: Haha, ovo je možda pitanje na koje najčešće dajemo odgovor, trudim se da uvek bude malo drugačiji, a smešno je što je sve počelo u prvim redovima. Ivan i ja nismo zvanično u Kišobranu od samog starta, pridružili smo se nakon godinu dana, a pre toga smo bili na svakoj žurci i pomagali ekipi oko svega. Može se reći da je sve počelo praksom

Imate li neke uzore na domaćoj sceni, ili one koji možda nisu u tom smislu uticali na vas, ali ih veoma poštujete?
Ivan: Žanr muzike koji puštamo nije baš popularan među DJ-evima, jedina ekipa koja je pre nas puštala indie muziku je Indie-go!. Ne mogu da kažem da su mi bili uzori, ali sam definitvno poštovao njihov izbor muzike.
Marko: Meni kao delu VJ tima mentor je bio Goran Balaban, on nas je ubacio da radimo main na EXIT-u 2011. i oduvek verovao u nas. Takođe, tu je i neizostavni Izvanredni Bob. Njegov rad i diy estetika me beskonačno oduševljavaju.

Žurka/ koncert: 1. na kojoj/ kom ste bili; 2. koju/ koji ste organizovali, a pamtićete čitavog života?
Marko: Pamtiću mini-turneju vozom 2010. gde sam išao na koncerte The National u Zagrebu, Broken Social Scene i Tortoise u Parizu i na Arcade Fire u Barseloni u rasponu od pet-šest dana.
Ivan: Ufff, trudim se da godišnje obiđem što više festivala i live nastupa, tako da mi je malo teško da kažem koji mi all time najbolji, ali bih možda izdvojio ovogodišnje nastupe bendova Tycho i Grizzly Bear.
Marko i Ivan: Naj koncert koji smo mi organizovali je verovatno Efterklang. Taj koncert je početak naše saradnje sa koncertnom agencijom Pop depresija, sa kojom sada radimo sve naše koncerte, ali pored toga, Efterklang je bio nešto posebno zato što smo dobili dozvolu od Vinsenta Muna (između ostalog kreatora serijala Blogoteque Take Away Shows) za privatnu projekciju njegovog filma An Island o Efterklangu.

Najbolji koncert koji smo mi organizovali jeste verovatno Efterklang. Taj koncert je početak naše saradnje sa koncertnom agencijom Pop depresija

Da li postoji nešto što vas nervira na domaćoj DJ sceni? A na svetskoj?
Ivan: Pa ovo je možda fuzija obe scene, ali najviše me nervira učestalost „big room techno“ žurki, koje nikako ne utiču dobro na razvitak naše DJ scene.

Da imate moć da potpuno izbrišete jedan žanr iz muzičke istorije – koji bi to žanr bio?
Marko (Ivan se slaže): Verovatno EDM, ali bih rado brisao te neke međužanrove koji zbunjuju ljude i izjednačavaju ih brišući žanrovske granice, pa zbog toga više nema muzičkog fanatizma, već svi slušaju sve. Užas. To su fuzije kao što su tehno pop, turbo hip-hop, indie elektro, hilbili grajm, Disney kantri…

Kakav je vaš stav vezan za razliku između old skul dižejinga, gde je sve bilo ograničeno na vinil, i modernog didžejinga, gde se većina traka gotovo nikada ne snima na fizički medij pre nego što se pusti u javnost? Da li je i koliko modernizacija uticala na kvalitet didžeja na sceni i muzike koja se pušta?
Ivan: Moje mišljenje je da nije bitno koji medij DJ koristi, već da li pravi atmosferu ili ne. Trenutno je u svetu trend da se ponovo vraćaju vinil only setovi. Svakako je potreban veći skil za to, ali mislim da je za kvalitet provoda to poprilično nebitno.

Dugme koje najviše trošite?
Ivan: Cue.

Rado bih brisao međužanrove koji zbunjuju ljude i izjednačavaju ih brišući žanrovske granice, pa zbog toga više nema muzičkog fanatizma, već svi slušaju sve

Traka koja vam nikada nije dosadila?
Ivan: S obzirom na to da odgovaram u ime Kišobran DJ kolektiva, mislim da je himna Kišobrana i pesma koja nam nikada nije dosadila M83–Midnight City.

Gde vidite Kišobran za jednu godinu? A gde za pet?
Ivan:  Pre svega bih voleo da zadržimo isti duh koji imamo već devet godina, sve ostalo će lako doći.
Marko: Za godinu dana slavimo naš deseti rođendan i mislim da ćemo čitavu 2018. posvetiti planiranju tog jubileja koji obeležavamo u decembru. Naši rođendani su uvek posebni događaji prepuni divnih emocija. Jedan takav, naš deveti, dešava se 2. decembra u Domu omladine Beograda i voleli bismo kada biste nam se pridružili!

42magazin: Vidimo se tamo, naravno!

The post Novembarska playlista: KIŠOBRAN appeared first on 42 magazin.