Muzička scena je zajednica, ili bi to trebalo da bude. Mesto na kom uživamo svi – oni koji muziku proizvode ili puštaju, i mi koji tu muziku volimo ili uz nju rado plešemo i pevamo. Iz vikenda u vikend, a nekad i češće.

Iako se u svetu alternativnom scenom smatra pre svega rok muzika (alt-rock), kod nas ona podrazumeva sve što nije folk (ili bilo koji folk-podžanr). Dakle, od popa, indie roka, klasičnog roka, džeza, elektronike i svega između i okolo – jer, zaista, sve u to u paketu jeste alternativa pomenutom folku, kao daleko preovladajućem žanru.

Zato smo poželeli da alternativi damo malo više prostora, te smo na jednom mestu okupili nekoliko muzičarki i muzičara, kao i di-džejki i di-džejeva i pitali ih – kakva je ta, alternativna scena? Za sve nas koji već jesmo deo nje (a želimo još koju insajdersku informaciju), ali i za one koji na taj podijum tek žele da zakorače.

Evo šta su nam rekli:

Ana Đurić – Konstrakta, Zemlja gruva
Naša pop/rok/džez scena je dosta živa, rekla bih. Ipak, to se ne vidi u mas-medijima. Mas-mediji se danas njom ne bave i to je recimo bitna transformacija koja se desila. Dakle, pop i rok, a pogotovu džez scena/publika nije masovna i možda bi nam bilo lakše da se oslobodimo fantazije o masovnosti nego da gledamo kako da delujemo u realnim okvirima.

ANA ĐURIĆ KONSTRAKTA: Hrabrost je misliti svojom glavom, da nisi papagaj

Svakako opstaju oni uporni i oni koji uspevaju da sagledaju svoju poziciju te svoje okruženje

Opstaju oni koji su sposobni da uoče i prihvate nova pravila igre. A face su oni koji ta nova pravila nameću. Koliko god smešno zvučalo, u Srbiji je bitan i faktor podrške sredine i porodice. Jer biti muzičar – zna se kuda to vodi… I sad, ako ne postoji razumevanje tvog posla u tvojoj bliskoj okolini, onda stvar postaje izuzetno teška, a ti moraš da budeš izuzetno uveren u ono što radiš.

Ada Kaleh, di-džej i producent:
Volim to što je scena u ovom trenutku veoma eklektična, živa. Ono što ne volim, tj. što mi donekle smeta, jeste to što primećujem da klinci koji ulaze u posao nisu spremni da mu se posvete, već žele instant slavu. Tužno je i što nove generacije izbacuju vinyl only izdanja isključivo zbog činjenice da je to sada trend, a pritom ne znaju da miksuju te ploče.

Playlista za maj: Ada Kaleh

Johana i Dušan, Banda Panda kolektiv:
Johana: Scena je mala ali kvalitetna, ponekad deluje repetitivna, ponekad ne znam gde bih pre. Njen najveći problem je nevidljivost u medijima, uopšte ceo taj prostor koji treba da afirmiše i ujedno da edukuje publiku. Volele bih da ljudi na sceni ne gledaju jedni na druge kao na konkurenciju, već kao na saveznike.
Dušan: U principu sve je okej, svako može da uređuje svoju karijeru kako misli da je najbolje. Postoji grupa ljudi čiji rad cenimo i trudimo se da sarađujemo sa njima, a takve saradnje upravo stvaraju scene određenog prostora.

Oktobarska playlista: BANDA PANDA

Vukašin Marković, Irie FM:
Alternativna scena je neozbiljna. Nema čak ni prećutnog esnafa, ali zato ima ljubomore i ego tripova. Takođe, malo truda, malo ulaganja, a velika očekivanja. Dok se gubi vreme na dečje bolesti, narodnjaci drmaju. Tako nam i treba. Stvarno se trudim da ne budem deo toga. Moj rad priča sam, jasno i glasno, a u isto vreme nije nametljiv. Možda je ponekad drzak, ali rođen je iz revolta prema primitivizmu i mediokritetu, a isti mu na kraju dana guraju klipove u točkove.

Junska playlista: Vukašin Marković, IrieFM

Sve je okej, takva je igra, samo ne mogu baš da im ljubim ruke

Marko Nastić, di-džej i producent:
Sama scena ima dosta pravaca, stilova, veoma je velika ponuda i mislim da se svako nađe u onome što voli. Ja volim gramofone – probao sam razne opcije, ali sam se uvek vraćao tome. S obzirom na to kojom brzinom tehnologija napreduje, verujem da budućnost donosi mnogo lepih stvari, jedna od njih su live actovi koji su već sada imaju svoju ekspanziju.

MARKO NASTIĆ: Istorija klabinga u jednoj noći

Uroš Radenković, DJ Ewox:
Volim našu alternativnu scenu koja se godinama trudi da pronađe neko malo mesto u ovom ogavnom društvu Duloksa u kojem živimo.

MUZIČKA PLAYLISTA: Ewox

A na nama je da se borimo i da ne posustajemo nikada

Marko Radojković i Ivan Ojkić, Kišobran kolektiv:
Kišobran je neka fuzija svetske i domaće scene, ali ako pričamo o nekom trendu kod nas – najviše nas nervira učestalost big room techno žurki, koje nikako ne utiču dobro na razvitak ovoga što mi radimo.

Novembarska playlista: KIŠOBRAN

Muzička playlista: Tamara KEZZ

Tamara Ristić – Kezz, pevačica i live looping muzičarka:
Volim našu publiku i njihove reakcije na muziku, kao opozit bilo kakvoj vrsti foliranja koje me iritira.

The post Kakva je domaća alternativna scena? appeared first on 42 magazin.

Na sceni je prisutan sada već 15 godina, pre svega kao DJ, ali i urednik muzičkog programa KC Grad, koosnivač festivala MAD in Belgrade i Escape Community.

Njegova muzika može se opisati kao fuzija žanrova underground techno, house i podžanrova (Detroit techno, acid, Chicago house, space disco, tech house, deep house, classics…)

Delio je deck s mnogim internacionalnim umetnicima kao što su Neneh Cherry, Caribou, The Whitest Boy Alive, WhoMadeWho, Jeff Mills, Dixon, Dave Clarke, DJ Krush, Omar S, Lindstrom, Damian Lazarus, Superpitcher, Anthony Rother, Coldcut, Red Axes…, a radujemo se njegovom nastupu na RETROSPEKTAKLU, gde će, 19. maja u Centralnom magacinu Luke Beograd (Žorža Klemansoa 39) b2b puštati s Markom Nastićem!

Razgovor s Ewoxom je u nastavku:

Kada i kako je Uroš Radenković postao Ewox?
Pre 15 godina kada sam počeo da puštam muziku, na prvom javnom gostovanju pitali su me koji mi je DJ nickname, i onda sam se setio da mi je neko nekada rekao da ličim na Ewokse iz Star Warsa, pa sam se prisetio da sam zapravo bio njihov veliki fan u svojim predškolskim danima. Ispostavilo se da je u stvari njihova pozitivna filozofija života, a koja je u skladu sa prirodom, kao i borba protiv zlih Duloksa – nešto sa čim se identifikujem.

A ko je Ewoxiño?
Ewoxiño je Ewoxov podmladak…. Sveža energija, budućnost BG klabinga (smeh)! Šalim se. Tako su počeli često da me zovu, pa rekoh sebi – ajde da se malo prekrstim.

Amin.

Prisutan si na sceni više od deset godina – iz te perspektive, reci mi koliko se kod nas od muzike živi ili je sve na nivou lepog hobija?
Neko od toga može da živi dobro, ali u mom slučaju, nikada se nisam ovome posvetio maksimalno da bi mi to bio primaran izvor prihoda, tako da mi je to manje-više bio hobi sve vreme. Zato sam i odlučio da mi ovo bude poslednja godina di-džejinga jer sve manje imam vremena da mu se posvetim bar minimalno, kako bi to moglo da funkcioniše normalno.

Šta je bolji/unosniji/draži gig za di-džeja: Nova godina ili letnji festivali?
Za Novu godinu se uzimaju najveći honorari.

Koja je:
a) tvoja najbolja žurka?
Desila se skoro ‒ 5. januara 2018 na Brodu. Bilo je nadrealno. Ne znam šta se tamo dogodilo, ali svi koji su prisustvovali toj žurki znaju o čemu pričam. I drago mi je posebno jer je to bila poslednja žurka sa Tamarinsky, zbog koje sam i opstao na sceni prethodne četiri godine jer sam već tada razmišljao da se povučem.
b) žurka koju pamtiš, a neko drugi je bio za di-džej pultom?
Teško pitanje. Toliko toga je bilo, toliko toga se desilo.

Pomenuo si ortakinju Tamarinsky, s kojom si dosta dugo puštao. Planiraš li nešto slično s njom, budući da su ljudi obožavali vaše Samo ljubav partije?
Planiram poslednju žurku na jesen. Oproštajnu.

Omiljeni klub:
a) u kom si puštao?
Ova tri mesta će uvek imati posebno mesto u mom srcu: KC Grad, 20/44 i Drugstore.
b) u kom si bio?
Berghain.

Koja traka nikad ne dosadi, bez obzira na to koliko puta si je pustio?

https://www.youtube.com/watch?v=eglu23iGsU0

Kad bi mogao da izabereš muzičku eru u kojoj bi zauvek živeo – koja bi bila?
Sedamdesete.

Šta voliš, a šta je bez veze na domaćoj sceni?
Volim našu alternativnu scenu koja se godinama trudi da pronađe neko malo mesto u ovom ogavnom društvu Duloksa u kojem živimo. A na nama je da se borimo i da ne posustajemo nikada. 

The post MUZIČKA PLAYLISTA: Ewox appeared first on 42 magazin.

U pitanju je Centralni magacin Luke Beograd, na adresi Žorža Klemensoa 39, kapaciteta 7.000 ljudi! 

Kako bi proslavio 20. godina uspešne karijere u svetu elektronske muzike, Marko Nastić 19. maja pravi Retrospektakl – verovatno najzanimljiviji konceptualni događaj u 2018. Uz pomoć više od 30 kolega di džejeva, s kojima je sarađivao u svojoj karijeri, Marko će tokom cele noći vrteti back2back i podsetiti nas na najveće hitove elektronske muzike koji su obeležili scenu elektronsku u poslednje dve decenije.

Retrospektakl počinje u 1997. godini, kada je Marko započeo svoju karijeru, a završava se u 2017. godini, pri čemu će se na svakih 20 minuta smenjivati po jedna godina i u njoj četiri najveća klubska hita koji su je obeležili – dakle, numere koje svi volimo i dobro pamtimo.

• Prvobitni superpromotivni kontigent od 200 ulaznica po ceni od 800,00 rsd,  povećali smo na 700 ulaznica – ali je on rasprodat!
• Promotivni kontigent od 1.000 ulaznica po ceni 1.000,00 rsd je u prodaji
• Nakon toga počinje sa prodajom kontigent od 3.000 ulaznica po redovnoj ceni od 1.200,00 rsd
• Za prodaju na vratima pred sam događaj biće dostupan kontigent od 300 ulaznica po ceni od 1.500,00 rsd

Karte se mogu nabaviti putem prodajne mreže Eventima kao i elektronskim putem, preko sajta www.eventim.rs

Ne smete propustiti pravi, pravcati #warehouserave! 

The post RETROSPEKTAKL Marka Nastića seli se u veći prostor! appeared first on 42 magazin.

Naime, 19. maja  2018, u prostoru hangara Luke Beograd Marko je odlučio da napravi vremensku mašinu koja će svojih 3.000 putnika povesti na do sada neviđeno putovanje kroz poslednjih 20 godina elektronske muzike. Tom mašinom će, naravno, pilotirati Marko, ali će mu se na poziciji kopilota naći i 20 njegovih drugara di-džejeva. Upravo sa njima će Marko, tokom cele noći, vrteti b2b i podsetiti nas na kvalitetnu muziku koja je obeležila domaću elektronsku scenu poslednje dve decenije.

Marko je odlučio da napravi vremensku mašinu koja će svojih 3.000 putnika povesti na do sada neviđeno putovanje kroz poslednjih 20 godina elektronske muzike

Retrospektakl počinje povratkom u 1997. godinu, a završava se u 2017, pri čemu će se na svakih 20 minuta smenjivati po jedna godina i u njoj po četiri najveća klupska hita koja su obeležila tu godinu – dakle, numere koje svi dobro pamtimo.

Stari, iskusni klaberi će bez dileme doživeti svojevrstan fashback koji evocira lepe uspomene, dok će za mlađe generacije ovakav događaj biti prilika da u jednoj noći prođu kroz sve muzičke momente domaćeg klabinga i bukvalno učestvuju u evoluciji elektronike do oblika u kom je danas poznajemo.

Retrospektakl definitivno nije rejv na kakav ste navikli, već jedinstveno muzičko putovanje koje obeležava ne samo Markov jubilej već svih nas koji volimo elektronsku muziku.

Nastićev intervju za 42magazin pročitajte OVDE.

The post MARKO NASTIĆ: Istorija klabinga u jednoj noći appeared first on 42 magazin.

A taj svet je prepun novina – od produciranja u sopstvenom analognom studiju, preko pokretanja fashion labela NSTC, do štampanja ploča s njegovim potpisom. Ostajući veran sebi i svom slow & steady načinu rada, Marko Nastić pametno i nepretenciozno širi svoj brend. Zato i jeste jedan od najboljih i najpoznatijih DJ-eva koji je odavno prevazišao granice domaće scene.

Marko, kako si?
Moram da ti kažem da se uopšte nisam pripremio za intervju. Do malopre sam bio u studiju i evo – i dalje sam mislima u tome.

Imaš nov studio?
Pa znaš šta, sad više i nije nov. Ranije sam bio s većom ekipom u BIGZ-u, ali sam skapirao da nemam više dvadesetak godina i da moram malo da se uozbiljim, pa sam uložio novac u opremu i napravio sopstveni studio. U BIGZ-u je stvarno bilo lepo, ali i ludo – često smo pravili žurke, aftere, haos… Sada sam sâm, fokusiran na rad. Možda jeste drugačiji tempo, ali se super zabavljam u svom studiju i super je da mogu da radim kad hoću, što dosta olakšava stvar. Fora je što je moj studio analogni. Kada sam ga pokrenuo, nisam ni sam znao kako će da funkcioniše, a ljudi oko mene nisu imali ohrabrujući stav. Međutim, ispostavilo se da je rad u studiju tog tipa temeljniji, zahteva više posvećenosti, ali je. pored toga što je interesantno, dosta brzo i zabavno.

Klub Industrija i cela ta scena je za mene važna zbog zadržavanja andergaund perspektive, potrage za nečim što nije direktno na površini. A smatram da se na tom mestu nalazi kvalitet

Produciraš i dalje?
Naravno, bavim se produkcijom konstantno, a u novom studiju radim uglavnom svoje stvari. S nekim izuzecima – nedavno sam završavao album sa Anom Ćurčin. Nije još to gotovo, ali imamo demo. Ceo projekat je lagan, ambijentalan. U svakoj pesmi se Ana prepoznaje, ali u jednoj sasvim novoj formi. Meni se dopada, veoma sam zadovoljan našom saradnjom. Naš zajednički projekat dobio je ime Amnesti, i veoma se radujem tom poglavlju koje dolazi.

Da li je bitno da muzika koju slušaš, ali i stvaraš, bude bezvremena?
Ne volim da etiketiram muziku tako da ona ima neku godinu proizvodnje. Nedavno sam pravio neki podcast, pa sam vadio stare ploče, zvučale su mi savršeno moderno. Sve je stvar muzičkog i kulturološkog momenta, ali i tvog sluha – kako da ukomponuješ staro i novo, pa dobiješ nešto što može da spada u tu kategoriju „bezvremeno“.

Pitam te to zbog toga što mi se čini da živimo u dobu hitova koji budu aktuelni par meseci i to je to.
Jeste. Živimo brzo, pa je i muzika brza i dostupna svima na slušanje i korišćenje. Stalno se produciraju nove stvari, a tržište raste, raste i proždire sve pred sobom. Ljudi su se razmazili, pa slušaju ono što je najdostupnije. U celoj toj priči najviše strada sama muzika. Međutim, kada sam ja započeo svoju karijeru, vreme je bilo malo drugačije. Mi smo vrteli sa ploča, koje nam nisu bile tako dostupne i veoma smo teško dolazili do njih, sad je dosta lakše doći do muzike, ali ceo fenomen je u tome da ljudi ne praktikuju kupovanje muzike već ilegalni download. Često pričam sa ljudima o muzici i oni mi se žale kako im je naporno jer su skinuli 10 GB muzike. Ja nemam taj problem, pre nego što platim ploču, razmislim nekoliko puta, i onda samim tim taj materijalni momenat daje težinu svemu tome, a jedini način da iskočim iz tog „hitičnog“ fazona jeste da istražujem više, dublje, da upoređujem i prepoznajem kvalitet.

Mi smo vrteli sa ploča, koje nam nisu bile tako dostupne i veoma smo teško dolazili do njih, sad je dosta lakše doći do muzike, ali ceo fenomen je u tome da ljudi ne praktikuju kupovanje muzike već ilegalni download

Koje si ploče kupio poslednje?
U poslednje vreme sam zaista zadovoljan muzikom koja se pojavljuje i mislim da nikad nije bilo ovoliko kvalitetne andergraund muzike
Naravno, vremenom sam naučio da budem pažljiv, ozbiljno razmišljam i pravim solidnu selekciju. Ranije mi se dešavalo da to radim iz čiste euforije, ali više ne. Kupio sam ploče: Kleber, novi Rustam, Arapu… Fokusiran sam na vinyl only izdanja, koja izlaze u malim količinama. Kad ih ne kupim na vreme, posle budu pet puta skuplje na Discogsu. Na kraju krajeva, to ulaganje u ploče je jedna dobra investicija.

Ima magije u tom analognom formatu.
Apsolutno! Digitalne stvari preplave internet, dostupne su svima, a onda je to manje zabavno. Svi volimo da se osećamo posebno ili posedujemo nešto što je takvo. Digitalno stvaranje ili objavljivanje muzike je brzo – danas za danas, i to je super stvar, ali meni se više sviđa slow & steady varijanta. Kada želim da napravim ploču, za to mi treba od 12 do 15 nedelja od momenata kada je master verzija gotova i poslata na rezanje. I na kraju, to ispadne puno kvalitetnije jer nema mesta za greške, pa se mnogo više fokusiraš. Neću da grešim dušu, zaista postoji dosta dobre digitalne muzike, ali mi treba beskrajno puno vremena da je pronađem. Moj posao je da preslušavam muziku, ali za digitalni muzički svet imam asistenta koji mi u tome pomaže. Jednostavno, ne mogu da postignem.

https://www.youtube.com/watch?v=Yr1MNU8V-2w

Da li stvaranje muzike postaje teže kako napreduješ u karijeri?
Nisam završio muzičku akademiju, iako znam da sviram neke instrumente, moja muzika prevashodno dolazi iz mašina, i trudim se da se zabavim kroz moja džemovanja. Naravno da postoji osećaj koji te vuče da uradiš još bolju stvar posle nekog dobrog izdanja, ali današnja tehnologija ti daje toliko da inspiracija dolazi sa svih strana, pritom dosta je dostupno i može da se priušti. Dugo sam radio s kompjuterom i moram priznati da se nisam baš snalazio – konstantno sam imao osećaj da nešto jurim. Najbitnije je da pronađeš flow koji ti odgovara, u kome uživaš, i pronašao si svoju kartu za sreću.

Bavim se produkcijom konstantno, a u novom studiju radim uglavnom svoje stvari. S nekim izuzecima – nedavno sam završavao album sa Anom Ćurčin

Šta misliš o saradnji klasičnih muzičara i onih koji se bave elektronskom muzikom? Jeff Mills radi takve stvari.
Njegov koncert je super, ima smisla i on jeste jedan od najvećih elektronskih muzičara današnjice. Međutim, ja sam u nekom momentu pokušao da radim sa simfonijskim orkestrom i to nije dobro izgledalo. Konceptualno to i te kako ima smisla ako uspe da se uskladi na pravi način, a ne da se forsira. Meni se ideja dopada, ali to su kompleksni projekti i baš moraju sve kockice da se poklope. Tada je ideja bila da sviram dela prepoznatljive klasične muzike, što se meni nije dopalo, već sam hteo da uđem malo dublje u to. Za tu akciju nije bilo vremena, pa samim tim nisam hteo nešto pošto-poto da radim. Kod nas je Dejan Milićević izveo sličnu stvar, svirali su na otvorenom, kod Pobednika na Kališu.

Vas dvojica ste bili zvezde stare Industrije. Radite li zajedno sad ponekad?
Mi se družimo više od dvadeset godina, tako da mi on više nije ni prijatelj, kao rodbina mi dođe (smeh). Ranije smo puštali stalno, sada ređe, ali i dalje radimo, nastupamo zajedno. Kad se setim Industrije, to su zaista lepe uspomene. Tehno je tada bio definicija andergraund scene, a sada je dosta izmenjen i komercijalizovan. Čak neki moji poznanici koji su slušali narodnjake danas slušaju tehno. I tu se postavlja pitanje – šta je onda danas tehno ako je svima prijemčiv? Koliko ima od tog prvobitnog, nekomercijalnog oblika? Klub Industrija i cela ta scena je za mene važna zbog zadržavanja te andergraund perspektive, potrage za nečim što nije direktno na površini. A smatram da se na tom mestu nalazi kvalitet.

Koji je najbolji klub u kom si nastupao?
Najbolja žurka na kojoj sam nastupao desila se neke 2007. godine. Radio sam u Rio de Žaneiru, u sjajnom ambijentu – napuštenoj kući na tri nivoa
To nije bio baš klub, već su prostor otvorili specijalno za taj event. Baš mi se svidelo. Osim toga, najviše volim da se krećem po Balkanu. To je ipak moja scena, tu se najbolje osećam.

Šta je budućnost didžejinga?
Sama scena ima dosta pravaca, stilova, veoma je velika ponuda i mislim da se svako nađe u onome što voli. Ja volim gramofone – probao sam razne opcije, ali sam se uvek vraćao tome. S obzirom na to kojom brzinom tehnologija napreduje, verujem da budućnost donosi mnogo lepih stvari, jedna od njih su live actovi koji su već sada imaju svoju ekspanziju.

Najbitnije je da pronađeš flow koji ti odgovara, u kome uživaš, i pronašao si svoju kartu za sreću

A šta je budućnost za Marka Nastića?
Imao sam pauzu dok nisam završio studio, a sada kada sam to finiširao, posvetio sam se novom labelu – Easy Tiger. U okviru njega ću imati tri izdanja na vinilu. Taj materijal je najzreliji u celoj mojoj karijeri. Zatim, u jednom momentu mi je bilo interesantno da puštam muziku koju niko nema, pa je tako nastala Rakija – bootleg vinyl only label. Prvu Rakiju sam pustio pretprošle godine na Lovefestu i reakcija ljudi na festivalu bila je fenomenalna, što mi je dalo zeleno svetlo da štampam vinyl, koji je u rekordnom roku bio rasprodat. Rakija 2 izlazi krajem maja. Pored Easy Tigera i Rakiije imam i treći label NSTC – koji je originalno nastao kao fashion label, ali s obzirom na to da se bavim muzikom, spojio sam te dve stvari. Pored moje trake na prvom izdanju naći će se remiksi Sakro, Tommy Viclari Jr i Nils. Nisam verovao da će mi takva stvar biti zanimljiva, ali zaista jeste. Pored toga svega, svake srede između 16 i 18 časova imam svoj live podcast na Facebooku. E sad, videćemo šta će mi još pasti na pamet (smeh).

The post MARKO NASTIĆ: Klub Industrija je čuvao andergaund scenu appeared first on 42 magazin.