U toj ekipi najboljih našao se i Boško Mijušković. Verovatno ga znate iz benda Škrtice, s Canetom Partibrejkerom na čelu, ili supertrojca Straight Mickey and the Boyz, međutim, Boško već godinu dana ima novi bend – Turisti, s kojim nastupa na pomenutom festivalu.

Fotogtafija: Milica Kolarić

Kroz razgovor s Boškom upoznajte bend Turisti, a nakon intervjua poslušajte playlistu koju je on za 42 magazin sastavio i otkrićete numere izvođača koji će pored njega nastupiti na MENT festivalu.

Dakle, čitanje pa slušanje. Može i obrnutim redosledom.

Ti si jedini član benda, dok se ostatak ekipe smenjuje konstantno. Ko je sve bio muzički turista u Turistima? Odakle ideja za takav koncept?
Za kratko vreme, koliko bend postoji, prošao je priličan broj turista. Najbolja stvar u vezi sa tim je da sam imao priliku da sviram i radim sa veoma talentovanim ljudima koji se bave različitim muzičkim žanrovima u odnosu na, recimo, ovaj iz kojeg ja dolazim. Ne bih voleo da izdvajam nekog, pa ću samo reći da sam sarađivao sa odličnim muzičarima, kompozitorima, slikarima, fotografima… i Marijom Strajnić Hibiskus, koja je snimila naš prvi spot.

Ideja je došla više kao potreba da se stalno eksperimentiše sa muzikom i zvukom. Sve je krenulo od jednostavnih skica koje sam snimao na telefonu. A onda, kako smo se bližili završetku albuma, krenuo sam da gradim ideju o ne tako konvencionalnom bendu, nepredvidivom. Suštinski gledano, ideja za ovakav koncept došla je iz potrebe da konstantno radim na muzici po svom tempu, pa čak i nahođenju. Sporo, temeljno i svaki dan. Uz dosta učenja.

Koliko god se stiče utisak da letargija ubija, opet se pojavi niotkuda entuzijazam i dobra energija koja okuplja ljude

Koliko se pesme ovog benda razlikuju od ostalih u kojima sviraš? A koliko generalno na tvoj rad u poređenju s periodom kada si tek počeo?
Svirajući sa raznim muzičarima i bendovima, mislim da sam bolje upoznao muziku. Posmatrao sam to kao svoje uloge u kojima sam davao maksimalan doprinos, ali opet iz određene perspektive ili bolje rečeno – uloge. Pesme su uglavnom nastajale kao rezultat zajedničkog/timskog rada, bez osvrta na to čiji je doprinos veći. Poenta je da se ljudi slušaju u bendu kada sviraju zajedno. Imao sam i iskustva da samo pratim nečiju već zakucanu ideju, i to je isto bitna stvar za mene. Što se tiče Turista, slobodno mogu da kažem da sam se sa pisanjem pesama vratio na neki početak, kada sam mnogo jednostavnije posmatrao muziku. Iz te pozicije tražim svoju istinu, i rizike koje prihvatam znam da, ukoliko nisu dobri, samo ja snosim odgovornost. Kontradiktorno zvuči jer sa iskustvom i znanjem postao sam zreliji, a konstantno želim da se igram muzikom, kao kad si klinac, pa reaguješ samo instinktivno na ono što čuješ ili osećaš. Na sreću, ja sam slušao hardcore punk i ludački džez tada, čime sam shvatio da me ne zanimaju usiljene forme. Rekao bih jednostavno da se pesme Turista razlikuju po konceptu i formi u odnosu na radove u bendovima u kojima sam svirao ranije.

Kažeš da se tekstovi tvojih pesama baziraju na ličnim iskustvima. Koliko je deljenje intime kroz muziku stresno, a koliko katarzično?
Stresno je kada sve ono što zadržiš u sebi ostaviš tu da ti stoji. Meni se, recimo, katarza dešava kada snimim pesmu i onda je slušam danima, i tako proveravam da li je sve istina što sam rekao. Onda kada tu pesmu izvodiš uživo pred ljudima, to ume ponekad da bude nezgodno upravo zbog intimnih osećanja koje iznosiš. Ali mislim da se uči i to kako da prosto sigurnije saopštavaš te misli i emocije.

Fotogtafija: Marija Strajnić

Da li uspeh otežava stvaranje dobre muzike ili je situacija sasvim suprotna?
Verovatno da to zavisi od osobe do osobe, tj. stvaraoca. Ponekad je to pitanje hrabrosti, a, opet, prosto su u pitanju odluke koje mogu da budu racionalne ili iracionalne, kako za koga. Nažalost, moram da primetim da je u poslednje vreme češće to da uspeh uslovljava umetnika, tako da se vodi već utabanim putevima. Muzika definitivno pati zbog poremećenog vrednovanja uspeha.

Da li smo doši do momenta kada muzičar u Beogradu može da živi od muzike?
Jesmo. Ali ne zbog „ludog“ Beograda ili okolnosti u kojem se kao društvo nalazimo, da ne kažem – krećemo. Već zbog frke koja se na svakog od nas odražava kao pojedinca. Teško je danas definisati sebe kao pojedinca, ali s obzirom na to da je to stvar odluke, onda svako od nas nakon toga zna najbolje šta treba da uradi za sebe da bi živeo dobro od toga čime se bavi. I obično to pođe ljudima od ruke. Kada shvatiš da ne treba da budeš deo većine ili grupe, pre nego što shvatiš samog sebe. I onda kada si dovoljan samom sebi, moguće je da uspeš. Recimo, da živiš od onoga što stvaraš.

Kontradiktorno zvuči jer sa iskustvom i znanjem postao sam zreliji, a konstantno želim da se igram muzikom, kao klinac

Vukašin Marković iz benda Irie FM rekao nam je da je domaća alternativna scena neozbiljna i nesložna. Kakvo je tvoje iskustvo? Čemu se nadaš, a čega se pribojavaš na našoj muzičkoj sceni?
Donekle bih se složio sa Vukašinom oko neozbiljnosti – u smislu da stvara neproduktivan ambijent. Meni lično smetaju neke stvari kod ljudi, ali opet sve više me i nije briga za to. Tako da ne želim da se vodim ni svojim, a ni tuđim iskustvom. A što se tiče nesloge, pa to nam je realno stanje svesti na društvenoj sceni u Srbiji, i šta sad mi tu treba da se nerviramo. Ali opet moram da istaknem da se često dešavaju slučajevi koji se kose sa tim pravilom. Koliko god se stiče utisak da letargija ubija, opet se pojavi niotkuda entuzijazam i dobra energija koja okuplja ljude.

Nadam se realnim stvarima, sada kad sam već malo zreliji, ali opet pošto ni samog sebe ne shvatam ozbiljno, onda nemam neka suluda očekivanja. Za mene su realna nadanja da se steknu bolji uslovi za rad i svirke. Ono čega se pribojavam više ne postoji, pošto se već desilo. A to su – mediokriteti.

Šta treba da se desi kako bi domaća alternativna scena ozbiljno napredovala?
Mislim da su neki od ozbiljnih sastojaka za tako nešto već tu. Mladi bendovi su tu, posvećeni ljudi koji imaju volje i energije su tu. Ono što je veoma zanimljivo da u Beogradu imate priličan broj ljudi koji su zagrizli i rešili da se bave muzikom. E sad, fali festivala, koncertnih prostora, budžeta, medijske podrške…

Muzika definitivno pati zbog poremećenog vrednovanja uspeha

Najbolji koncert…
a) … na kom si nastupao?
Zasada bih izdvojio najbolji koncert Turista u KC Gradu, koji se desio u okviru festivala Zvuk Beograda, oktobra 2018. A najbolji koncert koji sam odsvirao jeste poslednji sa Straight Mickey and the Boyz u SubBeerinom centru 12. januara 2019.
b) … na kom si bio?
Koncert Davida Byrna na Inmusic Festivalu ostavio je ogroman utisak na mene i posle takvog nastupa prva misao je bila da je ovo možda najbolji koncert koji sam imao prilike da gledam i slušam. Jedno veoma bitno životno iskustvo. Tokom svirke puno sam razmišljao o tome kako mi je ćale pričao o legendarnom koncertu Talking Headsa u Beogradu 1982. na kom je on bio i, kako kaže, za njega je to bio najbolji koncert. Pade mi na pamet sad jedan detalj – kada sam bio dosta mlađi, voleo sam da razgledam albume i omote iz kolekcije vinila mog ćaleta i tu je bilo nekoliko ploča Talking Headsa. U to doba krenuo sam zagriženo da slušam pank, pa sam ga onako naivno pitao: „Koji su ovi Talking Heads? Neki glupi pop iz 80-ih?“ A on je na to odgovorio: „Nemoj da si glup, dečko, to je najbolji bend na svetu.“

Turiste čeka nastup na slovenačkom festivalu MENT, koji za cilj ima da promoviše alternativne izvođače Istočne Evrope. Koliko je ova prilika značajna za bend? Šta očekuješ od ovog iskustva?
Moram da priznam da sam vrlo uzbuđen zbog nastupa Turista na MENT–u. Pre dve godine imao sam prilike da sviram sa Straight Mickey and the Boyzima i sa Seine, i bilo je odlično. Sada očekujem još bolji prijem na muziku Turista, a pre svega odlično iskustvo. Imam utisak da će nam ovakav nastup pre svega značiti u daljem radu, da bolje organizujemo neke stvari, mislim da će nas motivisati za dalje izazove koji su pred nama.

Najbolji savet koji si dobio od nekog kolege/inice?
Najbolji savet koji sam dobio je od mog dragog prijatelja, ujedno producenta i gurua Turista, Nika Potočnjaka: „Samo se kidaj. Za sve što radiš, kidaj se.“

Lista Top 10 bendova koji sviraju na MENT festivalu:

The post Playlista i Turisti appeared first on 42 magazin.

Toliko frustrirajuća da neretko zaboravimo na onaj za najvažniju osobu u životu, onu koja nas poznaje najbolje i kojoj je, verovatno, najlakše udovoljiti. Pa – na sebe! Zato se ove sezone počastite s nekoliko sitnica koje volite, ali ih niste kupili u protekloj godini. Za ovu priliku ukrasno pakovanje nije neophodno!

Moda

Čarape PAR

Koliko puta ste dobili čarape za novaka i smorili se? Znamo, i mi smo. E zato smo pronašli jedne koje nam se baaaš dopadaju. Koje želimo.

View this post on Instagram

Sve je bolje kada se radi u paru i kada konačno nadješ tu jednu izgubljenu čarapu. Svaka naša čarapa ima svoje ime i identitet. Tako su Marc & Polo dve iste čarape, ali opet različite. Jednu obuvaš na levo stopalo, a drugu na desno. Shvatili smo da je tako i sa ljudima, svi smo isti, ali opet različiti, svi smo individue, ali i nešto više kada smo u paru. Inspirisani ljudima i različitostima poželeli smo da ispričamo priče naših parova. Narednih dana ćemo deliti te priče. Stay tuned! #theoryoftwo #sockspar #socks #carape #partheoryoftwo

A post shared by PAR (@sockspar) on Dec 15, 2018 at 10:39am PST

Pošto je donekle tradicija kupovati čarape u sezoni darivanja, mi predlažemo čarape PAR. Zabavne, drugačije i vesele. I domaće proizvodnje. Za nju i njega, bilo koga. To je to.

Lovers dukserice, majice i čarapice

Lovers je projekat arhitektkinje i fotografkinje Marije Strajnić. Ona crta preslatke karaktere, jedan par, koji se malo voli, malo ne, ali se uvek dodiruje, uvek je zajedno i odalšilje emocije. Te karaktere možete imati na duksevima, majicama, čarapama.

View this post on Instagram

❤️ Lovely @dziv_ is wearing size S of third edition #loversrshorse t-shirt! We ship worldwide – order via our website shop. If you are in Serbia, you can reach out in DM and pay to postman when he delivers your tee. Easy! #strawhat #illustration #shoponline #tshirt #lovers #silkscreen #girlpower

A post shared by ❤️ Lovers (@lovers.rs) on Dec 8, 2018 at 2:34am PST

A na svim ovim odevnim predmetima možete imati i samo crveno srce jer praznici su vreme kada se deli ljubav, a može i samoljublje. <3

View this post on Instagram

❤️ Aleksa is wearing unisex #loversrsheart size M. Order your own sweatshirt via DM, website shop or lovers@lovers.rs Shipping worldwide

A post shared by ❤️ Lovers (@lovers.rs) on Nov 25, 2018 at 2:18am PST

Lepota

Kupka  Natura Siberica

Ima milion stvari iz sfere lepote koje bismo mogli da vam predložimo, ali mi smo zamislili jednu scenu – kada, svetlost sveća (ili neona, novogodišnjih lampica, ili bez svetla – uopšte), muzika sa telefona i opuštanje uz kupku koja besramno dobro miriše.

I znate šta, ova koja nam se dopada zapravo nije ni kupka, već aromatizovano ulje za kupanje koje miriše na sibirski iris i upakovano je u genijalnu staklenu flašu koja podseća na one stare, apotekarske.

Moto: Relax baby, be cool.

Kuća

daskka & Jana Oršolić

Grafička dizajnerka Jana Oršolić i devojke iz brenda daskka kreirale su seriju daski za seckanje i serviranje u obliku slova. Tako da možete pokloniti sebi jedno slovo, a možda i celu reč.

Trenutno dostupna slova su Ć, A i O, i to u tri veličine/debljine. Recite staroj godini ćaooo, i ćao, ćao novoj!

Figurine Baloon Parade

Studio GIR nedavno je prezentovao kolekciju figurina kreiranu u saradnji s ilustratorom Bratislavom Milenkovićem. Inspirisane fascinantnim svetom balona, kolekcija Baloon Parade reflektuje nepredvidivost ovih inventivnih letećih objekata i otvara nam nove horizonte kada je u pitanju dekorisanje enterijera.

Baloni su dostupni u tri različita geometrijska oblika, a grafički detalji na njima ručno su oslikani.

Gedžeti

Apple Airpods

Ako živite u konstantnom strahu da će vaše slušalice vetar iščupati iz ušiju, onda nabavite AirPods. Život će vam bukvalno postati hands-free, a to je naročito važno kada se vraćate sa pijace i nosite pet kesa sa prazilukom, paprikama, sirom i svežom ribom. I jajima.

Onog trenutka kada ih budite kupili, pitaćete se kako ste dosad uopšte živeli bez njih.
Cena: oko 150$

Sonos One

Pametni zvučnici i dobar kvalitet zvuka pojmovi su koji se retko pojavljuju u istoj rečenici, ali Sonos One tu je da promeni situaciju. Kupite One, pitajte Alexu da vam pusti neke dobre pesme i odvalite zvuk do komšijalupanavrataidernjase tačke.

Ovo je definitivno najbolji smart zvučnik koji možete nabaviti, a da ne košta milione evra.
Cena: oko 200$

Jer svi smo mi nečija deca

Reci Dragička su bukvalno najlepše luktice na svetu. Svaka je unikatna, različita, ručno rađena i svoje emocije jasno i bez preterivanja deli sa svetom oko sebe.

Ako toliko volite sebe (a što ne biste?!), možete napraviti jednu da liči na vas. Ili, ako imate idole, možete napraviti lutkicu po uzoru na nekog njih. Evo, mi imamo jednog Bowieja.

Srećna kupovina! Srećna Nova 2019!

The post Od tebe za tebe! appeared first on 42 magazin.

Na ovom mestu izložila je nekoliko fotografija po svom izboru i ponešto rekla o tome kako ovim medijumom kreira sasvim emotivne i prepoznatljive vizuelne narative.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Počela si da fotografišeš i te fotografije kačila na tada popularne mreže – Flickr, Tumblr… Iako su lične, najčešće prikazuju ljude kojima si okružena, postaju li one, na neki način, depersonalizovane onda kada su viralne?
To i jeste suština, istražujem put iz ličnog u zajedničko, iz intimnog u javno, iz lirike u epiku. Preokretanje razmere na raznim nivoima – ta igra mi je oduvek bila zanimljiva. Fotkam sve što me okružuje, a onda u tome pronalazim neka opšta mesta i trudim se da ih povežem u foto-priče, koncepte, narative, čak i u klišee. Takođe, volim kad uslikam nešto iz samo meni znanih pobuda, a to nađe drugačija značenja kod posmatrača. To je ta depersonalizacija koju pominješ, a do koje izgleda dolazim upravo – personalizacijom.

Koliko se tvoj fotografski senzibilitet promenio od tog vremena pa do danas?
Promenio se pre svega u tome što sada prvo osmislim temu kojom bih se bavila, pa joj onda pristupim kao fotograf – dok je pre bio obrnut slučaj. Prvo sam fotografisala pa onda iz toga dolazila do tema. Ko zna, možda se ponovo vratim tome.

Fotografijom istražujem put iz ličnog u zajedničko, iz intimnog u javno, iz lirike u epiku

Na kojoj si društvenoj mreži (ili bilo gde na internetu) najaktivnija u smislu objavljivanja radova, serija i projekata?
Najaktivnija sam definitivno na mom Instagramu koji koristim kao neku vrstu javnog dnevnika, a na svom sajtu se malo koherentnije odnosim prema onome što radim i kačim samo završene projekte, zaokružene stvari.

Marija Strajnić, fotografisao: Marko Ajković

Da li se češće iznenadiš rezultatom kada razviješ film/ pogledaš u ekran ili unapred isplaniraš sliku koju želiš da dobiješ?
Volim da planiram, znam šta želim da vidim na slici i najčešće to i dobijem, ali definitivno je jedan od najuzbudljivijih momenata taj kad pregledam tek razvijen film. Mogu da planiram koliko hoću, ali uvek će biti iznenađenja. Zato i volim da radim sa filmom. 

Tvoj pristup fotografiji je, čini mi se, sirov – prikazuje ljude, uključujući i tebe samu, neretuširane, u emotivnim situacijama, nekad bez odeće. Često je i tvoj rođeni brat subjekt na slikama. Šta roditelji misle o tome?
Hvala, drago mi je ako ti je to utisak. Sirovost za mene znači da sam uspela da prenesem neku autentičnost tih osoba, pojava i događanja koje fotografišem. Na mojim fotografijama su zaista samo ljudi prema kojima imam neki odnos, bilo da traje od majčinog stomaka, u slučaju mog brata kog si spomenula, ili par samo par minuta, ako sam nekoga tek upoznala. Ogoljavanje pred kamerom je obaveznost, nekad to znači bez odeće, a nekad nema veze sa izgledom onoga što mi je ispred objektiva. Roditeljima valjda to nije problem :)!

Rekla bih da si i najpoznatija po portretima. Na koji način pokušavaš da fotografijom uhvatiš energiju različitih ljudi? Da li to uopšte radiš ili se, jednostavno, dogodi?
Mislim da to mora spontano. Uz blage instrukcije, haha.

Definitivno je jedan od najuzbudljivijih momenata taj kad pregledam tek razvijen film

O seriji fotografija sa Tajvana, koji si posetila u okviru Pier-2 Art rezidencije, dosta se govorilo. Iako se same fotografije, koje su opet prikazi svakodnevice, ne razlikuju previše od tvojih ostalih projekata, subjekti su stranci, nepoznanici iz druge kulture. Zašto nam je drugost često zanimljivija?
Ta drugost mi je bila jako značajna jer sam po prvi put istupila iz svoje zone komfora i fotografisala ne samo strance već i meni potpuno nepoznate ljude. Na primer za foto-seriju Made in Taiwan upadala sam bez kucanja u male radionice i fotkala maltene bez gledanja šta je ispred mene. Tek posle toga objašnjavala ljudima, kako znam i umem, da nisam potpuni manijak i da je to za projekat. Za seriju In Hiding prilazila sam desetinama motociklista na semaforu i fotografisala ih dok traje crveno svetlo.

In Hiding

Sve to je mnogo uticalo na moj pogled na intimnost kao takvu.

Ima li razlike u tvom ličnom izrazu između digitalne i analogne fotografije?
Digitalno slikam komercijalnije stvari, a svoje projekte najčešće analogno. Al’ volim da mislim da suštinski to ne menja izraz. Od sebe se teško pobegne.

Ogoljavanje pred kamerom je obaveznost – nekad to znači bez odeće, a nekad nema veze sa izgledom onoga što mi je ispred objektiva

Da li si nekada uradila projekat kojim nisi bila zadovoljna ili morala da praviš veeelike kompromise?
Jesam, to najčešće i jesu projekti kod kojih se prave kompromisi. A kompromisi su posledica nepoverenja na liniji fotograf-klijent, pa onda bude sve na pola i, naravno, da niko nije zadovoljan. Ali, na sreću, sve ređe se to dešava jer više ni ne uzimam poslove koji me ne ushićuju na nekom nivou.

Jedno kliše pitanje – nekoliko omiljenih fotografskih projekata koje si uradila i neke koje bi tek volela da ostvariš?
Pre tri meseca postala sam majka, tako da mi je trenutno sve orijentisano ka bebi, a pogotovo fotografije. Nikad nisam više slikala. Skoro sam objavila seriju Hey Mama Wolf, kojom sam zabeležila svoju trudnoću, а trenutno radim na dve serije fotografija o majčinstvu koje ću objaviti čim se budem malo naspavala! Van toga, omiljeni projekti su mi moje tri foto-knjige – Fifth Element, Lit (sa Anom Kraš) i A Chord (sa Katarinom Šoškić).

Više Marijinih fotografija, ilustracija i projekata pronađite na:
marijastrajnic.com
maj.rs
lovers.rs

The post VIRTUELNA GALERIJA: Marija Strajnić appeared first on 42 magazin.