View this post on Instagram

For the 100th #anniversary. The #Bauhaus as a bus. Road trip through the modern age. © Van Bo Le-Mentzel

A post shared by Bauhaus Movement (@bauhaus.movement) on May 7, 2019 at 2:45am PDT

Propagiranjem mota koji glasi Forma prati funkciju, osnivač Bauhausa Walter Gropius postao je umetnički/dizajnerski revolucionar.

Forma mora da prati funkciju: razvoj modernog industrijskog dizajna

Krajem 19. veka Nemačka je težila ka tome da zameni Britaniju na mestu vodeće ekonomske sile. Metode industrijske proizvodnje i manufaktura, najpre popularizovane u Britaniji, u tom periodu razvijale su se širom Evrope.

Pametno i kvalitetno dizajnirani industrijski proizvodi bili su važan faktor za razvoj ekonomije

Pruska škola primenjene umetnosti, dotad usmerena isključivo na lepe umetnosti, preorijentisala se ka praktičnim zanatima po ugledu na engleske modele. Peter Behrens i Henry van de Velde preuzimaju vodeća mesta u umetničkim školama u Diseldorfu i Vajmaru, kako bi ih reoblikovali i osavremenili.

Godine 1907. Nemačka zanatlijska asocijacija (Deutscher Werkbund) osnovana je u Minhenu. Nemački proizvodi rađeni su sa fokusom na dobar dizajn, funkcionalnost i kvalitetne materijale. Velike kompanije kao što su Bahlsen i AEG imale su čitave kontingente proizvoda dizajnirane upravo u Werkbundu. Ovakvi potezi, na duge staze, trebalo je da uspostave nemački dizajn kao vodeći na svetskom tržištu.

Ekonomski rast ozbiljno je ugrozio Prvi svetski rat. Međutim, upravo tada, u vremenu krize, osniva se reformistički pokret s Walterom Gropiusom na čelu.

Walter i Ise Gropius

Mladi arhitekta već je bio poznat po svojim modernim i hrabrim projektima, kao i objavljenim tekstovima, novinskim člancima i esejima na temu teorije dizajna.

Škola Bauhaus (Staatliches Bauhaus in Weimar)

Nakon rata Gropius zamenjuje Henryja van de Veldea na čelu Vajmarske škole lepih umetnosti i rekreira je u najmoderniju i najkontroverzniju školu dvadesetih godina – Bauhaus (Staatliches Bauhaus in Weimar).

U toj školi nisu postojali profesori ili učitelji već masteri profesije. Među njima bili su Lyonel Feininger, Anni Albers, Wassily Kandinksy, Gehrard Marcks, Paul Klee, Marianne Brandt i Gertrud Arndt.

U godini kada je škola otvorena, Gropius je izjavio da su žene slobodne da je upišu (u tom trenutku u Nemačkoj žene su mogle da se edukuju kod kuće sa tutorima, a ne u javnim školama)

Upravo zato je više žena u godinama otvaranja pohađalo ovu školu u odnosu na muške studente. Ipak, škola Bauhaus nije postala mesto ženske emancipacije i malo umetnica postalo je poznato nakon diplomiranja. Pretpostavlja se da je to zbog istovremenog rasta Nacionalističkog pokreta, poražavajuće nemačke ideologije koja je dovela do Drugog svetskog rata. Takođe, iako je sam Gropius izjavio da neće biti razlike među polovima, žene nisu mogle da se bave arhitekturom ili dizajnom već uglavnom – pletenjem.

Nacisti vs. Bauhaus

Dok su žene plele, muškarci Bauhausa usavršavali su se na poljima arhitekture, dizajna i štampe. Slikar Lyonel Feininger vodio je štampariju i štampao prve Bauhaus publikacije. Njegov rad uvrštava se među najbitnije radove klasičnog modernizma, i kao takav bio je prikazivan u okviru raznih izložbi, muzejskih sajmova i drugih umetničkih manifestacija – od berlinskog Kronprinzenpalaisa do njujorškog Muzeja moderne umetnosti. Nažalost, umesto da usavršava nemačku umetničku i dizajnersku scenu, Feininger je morao da se preseli u SAD jer su nacisti smatrali njegov rad pogrdnim i nazadnim.

Gerhard Marcks, skulptor i grafički umetnik, postaje master Bauhaus keramičke radionice. Upravo pod njim formira se pravac eksperimentalne keramike i prvi prototipi serijske proizvodnje. Mnogi sada poznati proizvodi od keramike nastali su inspirisani Bauhaus radionicom, na primer, Syntax mašina za kafu (1924). Oskar Schlemmer vodio je radionicu za murale, a kasnije i skulpture, te dizajna scenografije. Kako su i njegovu umetnost nacisti smatrali nazadnom, nakon rata umro je u siromaštvu.

Prvo student, a kasnije i master, Marcel Breurer proveo je deceniju u školi Bauhaus. On je bio prvi dizajner nameštaja koji je od čeličnih cevi izrađivao stolice i stolove.

Cesca stolice, dizajn Marcel Breurer

Od 1925. do 1928. vodio je radionicu nameštaja, a nekoliko njegovih komada i dan-danas smatra se klasicima. Naravno, poput nekolicine kolega, preselio se u SAD, gde je nastavio sa radom nakon Drugog svetskog rata. Josef Albers i njegova žena Annie Albers radili su kao masteri u školi Bauhaus.

Anni i Josef Albers

Josef je razvio nove metode edukacije, dok je Anni postala najpoznatija umetnica veza. Nakon rata oboje se sele u SAD.

Bauhaus i dalje živi

Wilhelm Wagenfeld takođe je započeo svoju karijeru u Bauhausu. Njegov prvi dizajn postaje i najpoznatiji – jednostavna lampa staklenih abažura s postoljem od nikla. Ova lampa, nazvana WA24, i danas se smatra jednim od najpoznatijih dizajnerskih poduhvata. Ona se i dalje prodaje, moderna je i lako uklopljiva u najrazličitije enterijere. Dakle, reč je o bezvremenom dizajnu.

Laszlo Moholy-Nagy bio je master kursa za obradu metala i tokom svoje karijere, osim što je kreirao razna umetnička dela, poznat je po tome i što je otkrio, a zatim edukovao brojne talentovane dizajnere i dizajnerke

Marianne Brendt je upravo jedna od njih. Na njegov nagovor počela je da studira obradu metala kao jedina žena na kursu, i postala je najuspešnija. Njeni objekti od metala za svakodnevnu upotrebu trejdmark su Bauhausa.

Task lampe, dizajnerke Marianne Brandt i dan danas su moderne, te ih možete zateći po radnim sobama i kancelarijama

Više njenih dizajnerskih ideja otišlo je u serijsku proizvodnju – pepeljare, servisi za kafu i čaj… Lampe koje je dizajnirala proizvode se i danas u nepromenjenoj formi, čime je Marianne Brendt ostavila ozbiljan pečat na industrijski dizajn celog jednog veka koji je iza nas.

Na kraju, Herbert Bayer bio je jedan od sinonima Bauhausa. Marketinška tipografija koju je razvio naročito je popularizovala školu. U Bauhausu proveo je četiri godine kao student, a zatim je ostao da radi kao master. Danas se ne možeš smatrati dobrim grafičkim dizajnerom ili tipografom ako ne znaš ko je Herbert Bayer – njegov univerzalni lowercase alfabet je bezvremen i danas se umnogome koristi.

View this post on Instagram

‪The #Bauhaus was the most influential #modernist #art #school of the 20th century, one whose approach to teaching, and understanding art's relationship to society and technology, had a major impact both in Europe and the United States long after it closed. © The Open University‬

A post shared by Bauhaus Movement (@bauhaus.movement) on Apr 14, 2019 at 12:13pm PDT

The post Slavimo rođendan! Sto godina Bauhausa appeared first on 42 magazin.

Iconic dizajn
GDE: V&A galerija u muzeju Design Society, Šendžen, Kina
KAD: 2. decembar 2017. – 4. avgust 2019.

Londonski muzej Victoria and Albert nedavno je otvorio prvu internacionalnu galeriju u Kini, tačnije u šendženskom dizajn muzeju – Design Society.

Arhitekta Sam Jacob je za ovu priliku izabrao 250 objekata iz V&A kolekcije koji su izloženi u novoj galeriji, a koji su važni za istoriju dizajna. Do 4. avgusta 2019. svako ko ode do Šendžena moći će da vidi sjajne objekte, počevši od astrolaba (astronomskih instrumenata) iz 17. veka, pa sve do kombinezona koje je Stella McCartney dizajnirala za H&M.

Američki pop art
GDE: Kuća Legata (Knez Mihailova 46), Beograd
KAD: 12. januar – 12. mart 2018.

Šezdesete godine prošlog veka obeležila je šarenolika pop art umetnost, a kolekciju grafika njenih najčuvenijih predstavnika – Andy Warhola, Jamesa Rosenquista i Toma Wesselmanna, imaćemo prilike da vidimo u Kući Legata, u okvoru izložbe Američki pop art.

Kolekcija od stotinak originalnih radova, različitih tehnika, u vlasništvu je milanske galerije Visconti Fine Art s predstavništvom u Ljubljani.

Cena ulaznice za decu i studente je 250 dinara, a za ostale 500 dinara.

Man Ray
GDE: Bečki Kunstforum, Beč, Austrija
KAD: 14. februar – 24. jun 2018.

Iako su fotografije Mana Reya prisutne u svakoj izložbi posvećenoj dadaizmu i nadrealizmu, na nemačkom govornom području ovaj umetnik mnogima nije poznat.

Živeo je i radio naizmenično u Njujorku i Parizu. Izložba posvećena njemu bavi se „celokupnim Manom Reyom“ i kritički objašnjava teme koje obeležavaju njegov rad.

Margiela
GDE: Modni muzej Palata Galliera, Pariz, Francuska
KAD: 3. mart – 15. jun 2018.

Nakon izložbe posvećene Cristóbalu Balenciagi prošle godine, nova izložba u modnom muzeju Palata Galliera posvećena je avangardom dizajneru Martinu Margieli.

Najmisterioznija modna figura – Margiela, karijeru je započeo 1988. i ostavio neverovatan trag na čitavu scenu. Od konceptualnog prilaženja kreiranju do dekonstrukcije i inovacije, njegove kolekcije bile su dragulji modernizma i minimalizma koje mnogi dizajneri i danas pokušavaju da iskopiraju.

Noćna groznica: evolucija dizajna klubova od 60-ih do danas
GDE: Vitra Design muzej, Vajl na Rajni, Nemačka
KAD: 17. mart – 9. septembar 2018.

Kako su neka veoma poznata arhitektonska imena radila na dizajnu iconic klubova – na primer Arata Isozaki osmislio je izgled njujorškog kluba Palladio, ili Rem Koolhass koji je sa svojom firmom OMA projektovao redizajn legendarnog londonskog kluba Ministry of Sound, bilo je krajnje vreme da je se jedna izložba posveti upravo evoluciji dizajna noćnih klubova.

Otvaranje ove izložbe biće, kako kažu organizatori, jedna velika žurka, s muzikom, osvetljenjem i neviđenim prostornim instalacijama.

Gabriele Münter, retrospektiva
GDE: Muzej moderne umetnosti Louisiana, Kopenhagen, Danska
KAD: 3. maj – 19. avgust 2018.

Uvek je lepo kad vas iznenadi izložba s fokusom na umetnika o kom malo toga znate. To kažemo jer pretpostavljamo da niste čuli za Gabriele Münter (1877–1962) koja je osnovala uticajnu ekspresionističku grupu Der Blaue Reiter s kolegama Wassilyjem Kandinskyim, Franzom Marcom, Lyonelom Feiningerom i drugima. Nije ni čudo što niste, jer, kako to biva u umetničkoj istoriji – o talentovanim ženama najmanje se pričalo.

Sa više od 130 dela, ovo je jedna od prvih izložbi koje ispituju rad jedne od najuticajnijih, ako ne i najtalentovanijih umetnica 20. veka. Za mnoge ova izložba biće i upoznavanje s njenim opusom.

Azzedine Alaïa: The Couturier
GDE: Dizajn muzej, London, Velika Britanija
KAD: 10. maj – 7. oktobar 2018.

Azzedine Alaïa bio je poznat kao kreator visoke mode koji je svojim radom naglašavao lepotu ženske forme. Protekle godine, londonski Dizajn muzej sarađivao je s gospodinom Alaïaom u vezi sa postavljanjem izložbe koja će istraživati njegovu karijeru i kreativni proces rada. Kako je Alaïa umro 18. novembra prošle godine, Dizajn muzej će ovu izložbu održati u njegovu čast i time akcentovati jednog od retkih umetnika u modnom svetu danas.

Bijenale u Veneciji
KAD: 26. maj –25. novembar 2018.

U protekle tri dekade grad Venecija bio je domaćin najboljih izložbi – od arhitektonske u parku Giardini do one u masivnom, starom skladištu Arsenale, gde su organizatori instalirali umetnička dela arhitekata i drugih artista, čak i performera.

Bijenale je jedinstven miks akademske i umetničko-spektakularne komponente, a pritom, dešava se u Veneciji, koja je sama po sebi must-see.

Frida Kahlo: Izmišljanje sebe
GDE: Victoria & Albert muzej, London, Velika Britanija
KAD: 16. jun – 4. novembar 2018.

O Fridi Kahlo ne moramo da pišemo puno, verovatno već sve znate. Međutim, ako želite da vidite neobičnu kolekciju ličnih objekata i garderobe koji su pripadali ovoj legendarnoj meksičkoj umetnosti, a koji su bili zaključani gotovo 50 godina nakon njene smrti, vreme je da se zaputite u London, gde će biti izloženi.

Opsesija: aktovi Klimta, Schielea i Picassa
GDE: Met Breuer, Njujork, SAD
KAD: 3. jul – 7. oktobar 2018.

Ova izložba prezentovaće selekciju od 50 radova iz kolekcije Scofield Thayer, koja je najpoznatija po delima umetnika pariske škole, kao i briljantnim erotskim radovima Gustava Klimta, Egona Schilea i Pabla Picassa.

Ovo će biti prvi put da se radovi ovih umetnika nađu zajedno, postavljeni jedni pored drugih, a ova izložba će, ujedno, obeležiti stogodišnjicu od smrti Klimta i Schielea.

Arhitektonski studio: Alejandro Aravena
GDE: Muzej moderne umetnosti Louisiana, Kopenhagen, Danska
KAD: 11. oktobar 2018. – 17. februar 2019.

Muzej moderne umetnosti Louisiana u Kopenhagenu svake godine priređuje izložbe nazvane Arhitektonski studio koje se fokusiraju na, pogađate, arhitektonske studije iz celog sveta.

Ove godine taj prostor zauzima studio Elemental arhitekte Alejandra Aravene. Ovaj Čileanac dobitnik je nagrade Pritzker zbog realizacije projekata priuštivih stambenih jedinica koje su umnogome pomogle rešavanje problema beskućništva u njegovoj zemlji.

The post ART KALENDAR: Najznačajnije izložbe u 2018. appeared first on 42 magazin.