Od pravnika do umetnika
Herni Matisse rođen je 31. decembra 1869. godine u malom industrijskom mestu Boen an Vermandoa, na severu Francuske. Tokom svoje karijere, koja je trajala više od šest dekada, izražavao se pomoću gotovo svih medija – od slikanja pejzaža, portreta, enterijera, zatim skulptura i crteža, pa sve do kolaža u jarkim nijansama po kojima je postao poznat i zauzeo poziciju jednog od najuticajnijih i najprepoznatljivijih ljudi 20. veka.

Međutim, priča o ovom umetniku počinje vrlo neumetnički. Kao mladić, Matisse je bio pripravnik u advokatskoj kancelariji, a 1889. i zvanično je postao pravnik – dobivši diplomu u Parizu. Nakon diplomiranja, Matisse radi u advokatskoj kancelariji u gradiću Sen Kenten, gde uporedo polazi na časove crtanja. Puni 21 godinu, počinje da slika i shvata da je to zapravo njegov životni poziv.

Tokom svoje karijere izražavao se pomoću gotovo svih medija – od slikanja pejzaža, portreta, enterijera, zatim skulptura i crteža, pa sve do kolaža u jarkim nijansama

Godine 1891. odlazi u Pariz kako bi usavršio svoje umetničke veštine i upisuje kurseve na prestižnim  koledžima – Académie Julian i École des Beaux-Arts. Ove škole učile su ga akademskim metodama: slikanju prema živom modelu ili kopiranju dela starih majstora, ali Matisse je, kako je živeo u Parizu, bio u dodiru i s delima postimpresionista Paula Cézannea i Vincenta van Gogha. Stvara pod njihovim uticajem i učestvuje u nekoliko zaista zapaženih grupnih izložbi sredinom devedesetih godina 19. veka. Nakon toga njegova dela putuju od Londona do Korzike.

Slikanje emocije
Početkom 20. veka Matisse biva inspirisan poentilizmom i umetnicima Georgesom Seuratom i Paulom Signacom. Umesto klasičnih pokreta četkicom, oni koriste tehniku tačkanja kako bi slikali, što je veoma zahtevno i impresivno. Matisse počinje da izlaže u progresivnijim galerijskim prostorima poput Salona des Indépendants, a prvu samostalnu izložbu pravi u galeriji čuvenog dilera umetninama (sa kojim je blisko sarađivao i najpoznatiji jugoslovenski kolekcionar Erich Šlomović) – Ambroisea Vollarda. Vollarda verovatno prepoznajete i po tome što je prošle godine njegova kolekcija Picasovih linoreza bila izložena u beogradskoj Kući legata.

Matisse dostiže kreativni vrhunac 1904/5. kada odlazi na jug Francuske u Sen Trope. Ovo mesto iz njega izvlači neku neobičnu vrstu inspiracije koja se materijalizuje u slikama kao što je Luxe, calme et volupté. Tokom leta provedenog na Mediteranu on stvara neka od najpoznatijih dela – Otvoren prozor i Ženu sa šeširom. Izlaže ih u Parizu, a jedan savremeni kritičar tog vremena slikama daje epitet fauves, što u prevodu znači – divlje zveri.

Žena sa šeširom

I upravo tako Matisseov način slikanja postaje klasifikovan kao fovizam, tj. stil koji se odlikuje sposobnošću da jednostavnim linijama prikaže emocije, jakim i odlučnim pokretima četkice, te jasnim, kontrastnim bojama. Najprepoznatljivije delo fovizma je verovatno Radost života – velika kompozicija koja prikazuje ženske aktove. Većina njegovih zrelijih radova nastoji pre da prikaže emociju ili atmosferu nego realističnu scenu.

Matisse ili Picasso?
Kako je pronašao svoj stil, Matisse putuje u Nemačku, Italiju, Španiju i Severnu Afriku radi inspiracije. Kupuje veliki studio u pariskom predgrađu i potpisuje ugovor s prestižnom galerijom Bernheim-Jeune. Njegove slike pazare poznati kolekcionari tog vremena – Gertruda Stein i ruski biznismen Sergei I. Shchukin.

Čas klavira

Od 1910. do 1920. Matisse nastavlja da oduševljava i iznenađuje publiku bojama, strukturama, dvodimenzionalnim prikazivanjem raznih scena i jasnim linijama. Neki radovi, poput slike Čas klavira (1916) istražuje strukture i geometriju kubizma, pokreta koji se vezuje za Matisseovog umetničkog rivala Pabla Picassoa. Ipak, uprkos radikalnom pristupu boji i formi, Matisseovi subjekti su gotovo uvek tradicionalni: scene iz slikarskog studija, portreti prijatelja, familije i aranžiranje figura u prostoru.

Umetnost je život
Kasnije u karijeri Matisse dobija nekoliko zaista velikih angažmana – radi mural za umetničku galeriju kolekcionara dr Alberta Barnesa, nazvan Ples 2 (1931‒33), kao i ilustracije za limitirano izdanje knjige poezije.

Ples

Godine 1941. dijagnostikuju mu rak i nakon operacije Matisse postaje vezan za krevet – ali to ne sprečava razvoj njegove umetničke pasije! On vezuje olovku ili pastelne boje sa štap, kači papir na zidove i crta iz kreveta. Ova dela nisu ništa manje inovativna i vibrantna od ranijih radova.

Većina njegovih zrelijih radova nastoji da pre prikaže emociju ili atmosferu nego realističnu scenu

Takođe, godine 1947. objavljuje knjigu Jazz, u kojoj deli misli o životu i radu, a ilustruje je živahnim kolažima. Ovaj projekat navodi ga da se više posveti kolažima i radi nekoliko serija ekspresionistički oblikovanih ženskih figura od raznobojnih papira zalepljenih na pozadine velikog formata. Najpoznatiji kolaž iz ove serije je Bazen (1952). U jednom od poslednih projekata Matisse je kreirao murale za katoličku kapelu u jednom gradiću blizu Nice (spominjali smo je u okviru naše liste – najlepši svetski vitraži).

Matisse je umro 3. novembra 1954, u 84. godini, u Nici gde je i živeo. Upravo ta njegova kuća danas je pretvorena u veoma lep muzej ispunjen raznovrsnim vibrantnim i optimističnim radovima koji emituju neopisive emocije, inspirišu i govore da je svet radosnije mesto kada se oboji lepim nijansama.

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Henri Matisse – čovek koji je slikao radost appeared first on 42 magazin.

Iconic dizajn
GDE: V&A galerija u muzeju Design Society, Šendžen, Kina
KAD: 2. decembar 2017. – 4. avgust 2019.

Londonski muzej Victoria and Albert nedavno je otvorio prvu internacionalnu galeriju u Kini, tačnije u šendženskom dizajn muzeju – Design Society.

Arhitekta Sam Jacob je za ovu priliku izabrao 250 objekata iz V&A kolekcije koji su izloženi u novoj galeriji, a koji su važni za istoriju dizajna. Do 4. avgusta 2019. svako ko ode do Šendžena moći će da vidi sjajne objekte, počevši od astrolaba (astronomskih instrumenata) iz 17. veka, pa sve do kombinezona koje je Stella McCartney dizajnirala za H&M.

Američki pop art
GDE: Kuća Legata (Knez Mihailova 46), Beograd
KAD: 12. januar – 12. mart 2018.

Šezdesete godine prošlog veka obeležila je šarenolika pop art umetnost, a kolekciju grafika njenih najčuvenijih predstavnika – Andy Warhola, Jamesa Rosenquista i Toma Wesselmanna, imaćemo prilike da vidimo u Kući Legata, u okvoru izložbe Američki pop art.

Kolekcija od stotinak originalnih radova, različitih tehnika, u vlasništvu je milanske galerije Visconti Fine Art s predstavništvom u Ljubljani.

Cena ulaznice za decu i studente je 250 dinara, a za ostale 500 dinara.

Man Ray
GDE: Bečki Kunstforum, Beč, Austrija
KAD: 14. februar – 24. jun 2018.

Iako su fotografije Mana Reya prisutne u svakoj izložbi posvećenoj dadaizmu i nadrealizmu, na nemačkom govornom području ovaj umetnik mnogima nije poznat.

Živeo je i radio naizmenično u Njujorku i Parizu. Izložba posvećena njemu bavi se „celokupnim Manom Reyom“ i kritički objašnjava teme koje obeležavaju njegov rad.

Margiela
GDE: Modni muzej Palata Galliera, Pariz, Francuska
KAD: 3. mart – 15. jun 2018.

Nakon izložbe posvećene Cristóbalu Balenciagi prošle godine, nova izložba u modnom muzeju Palata Galliera posvećena je avangardom dizajneru Martinu Margieli.

Najmisterioznija modna figura – Margiela, karijeru je započeo 1988. i ostavio neverovatan trag na čitavu scenu. Od konceptualnog prilaženja kreiranju do dekonstrukcije i inovacije, njegove kolekcije bile su dragulji modernizma i minimalizma koje mnogi dizajneri i danas pokušavaju da iskopiraju.

Noćna groznica: evolucija dizajna klubova od 60-ih do danas
GDE: Vitra Design muzej, Vajl na Rajni, Nemačka
KAD: 17. mart – 9. septembar 2018.

Kako su neka veoma poznata arhitektonska imena radila na dizajnu iconic klubova – na primer Arata Isozaki osmislio je izgled njujorškog kluba Palladio, ili Rem Koolhass koji je sa svojom firmom OMA projektovao redizajn legendarnog londonskog kluba Ministry of Sound, bilo je krajnje vreme da je se jedna izložba posveti upravo evoluciji dizajna noćnih klubova.

Otvaranje ove izložbe biće, kako kažu organizatori, jedna velika žurka, s muzikom, osvetljenjem i neviđenim prostornim instalacijama.

Gabriele Münter, retrospektiva
GDE: Muzej moderne umetnosti Louisiana, Kopenhagen, Danska
KAD: 3. maj – 19. avgust 2018.

Uvek je lepo kad vas iznenadi izložba s fokusom na umetnika o kom malo toga znate. To kažemo jer pretpostavljamo da niste čuli za Gabriele Münter (1877–1962) koja je osnovala uticajnu ekspresionističku grupu Der Blaue Reiter s kolegama Wassilyjem Kandinskyim, Franzom Marcom, Lyonelom Feiningerom i drugima. Nije ni čudo što niste, jer, kako to biva u umetničkoj istoriji – o talentovanim ženama najmanje se pričalo.

Sa više od 130 dela, ovo je jedna od prvih izložbi koje ispituju rad jedne od najuticajnijih, ako ne i najtalentovanijih umetnica 20. veka. Za mnoge ova izložba biće i upoznavanje s njenim opusom.

Azzedine Alaïa: The Couturier
GDE: Dizajn muzej, London, Velika Britanija
KAD: 10. maj – 7. oktobar 2018.

Azzedine Alaïa bio je poznat kao kreator visoke mode koji je svojim radom naglašavao lepotu ženske forme. Protekle godine, londonski Dizajn muzej sarađivao je s gospodinom Alaïaom u vezi sa postavljanjem izložbe koja će istraživati njegovu karijeru i kreativni proces rada. Kako je Alaïa umro 18. novembra prošle godine, Dizajn muzej će ovu izložbu održati u njegovu čast i time akcentovati jednog od retkih umetnika u modnom svetu danas.

Bijenale u Veneciji
KAD: 26. maj –25. novembar 2018.

U protekle tri dekade grad Venecija bio je domaćin najboljih izložbi – od arhitektonske u parku Giardini do one u masivnom, starom skladištu Arsenale, gde su organizatori instalirali umetnička dela arhitekata i drugih artista, čak i performera.

Bijenale je jedinstven miks akademske i umetničko-spektakularne komponente, a pritom, dešava se u Veneciji, koja je sama po sebi must-see.

Frida Kahlo: Izmišljanje sebe
GDE: Victoria & Albert muzej, London, Velika Britanija
KAD: 16. jun – 4. novembar 2018.

O Fridi Kahlo ne moramo da pišemo puno, verovatno već sve znate. Međutim, ako želite da vidite neobičnu kolekciju ličnih objekata i garderobe koji su pripadali ovoj legendarnoj meksičkoj umetnosti, a koji su bili zaključani gotovo 50 godina nakon njene smrti, vreme je da se zaputite u London, gde će biti izloženi.

Opsesija: aktovi Klimta, Schielea i Picassa
GDE: Met Breuer, Njujork, SAD
KAD: 3. jul – 7. oktobar 2018.

Ova izložba prezentovaće selekciju od 50 radova iz kolekcije Scofield Thayer, koja je najpoznatija po delima umetnika pariske škole, kao i briljantnim erotskim radovima Gustava Klimta, Egona Schilea i Pabla Picassa.

Ovo će biti prvi put da se radovi ovih umetnika nađu zajedno, postavljeni jedni pored drugih, a ova izložba će, ujedno, obeležiti stogodišnjicu od smrti Klimta i Schielea.

Arhitektonski studio: Alejandro Aravena
GDE: Muzej moderne umetnosti Louisiana, Kopenhagen, Danska
KAD: 11. oktobar 2018. – 17. februar 2019.

Muzej moderne umetnosti Louisiana u Kopenhagenu svake godine priređuje izložbe nazvane Arhitektonski studio koje se fokusiraju na, pogađate, arhitektonske studije iz celog sveta.

Ove godine taj prostor zauzima studio Elemental arhitekte Alejandra Aravene. Ovaj Čileanac dobitnik je nagrade Pritzker zbog realizacije projekata priuštivih stambenih jedinica koje su umnogome pomogle rešavanje problema beskućništva u njegovoj zemlji.

The post ART KALENDAR: Najznačajnije izložbe u 2018. appeared first on 42 magazin.

Izložba je otvorena pre više od mesec dana, a od samog otvaranja u našoj redakciji vođena je diskusija o tome – zašto ovu temu nismo obradili? Na sreću, izložba traje do 5. aprila, pa nije kasno da prošetamo do Knez Mihailove 46, adrese na kojoj se nalazi Kuća legata, i uživamo u  seriji gravura Vollard Suite (ili se upoznamo sa njom), njegovim sjajnim, ali manje poznatim delima (na izložbi je prikazano čak 84 od ukupno 100).

Oko 1927. avangardni diler umetninama i izdavač Ambroise Vollard naručio je 100 printova od čuvenog Picassa, a oni su kasnije postali poznati pod imenom Vollard Suite. Umetnik je radio na gravurama preko sedam godina, počevši od 1930. Većina slika iz serije referiše na klasičnu umetnost i grčku mitologiju, a u crtežima nastalim kasnije Picasso uvodi Minotaura kao glavnog protagonistu serije.

Tokom sedam godina, koliko je Picasso radio na seriji Suite Vollard, umetnik je prolazio kroz različite životne faze, a psihološke implikacije ovih događaja reflektuju se na velikom broju slika

Pored ove tematike, manji set od 46 printova bavi se starijim, bradatim skulptorom, koji u svom sudiju oblikuje svoja dela ili kontemplira. Ovaj ciklus se zove Sculptor’s Studio. I na ovim slikama primećujemo inspiraciju grčkom mitologijom. Sveukupni stil je čist, elegantan i linearan – figure deluju smireno, u blaženom stanju uma. Kao kontrast tome, printovi s Minotautom su intenzivni i simbolični, tačno se primećuje kako se Picassov graverski stil razvijao od ranih do kasnih tridesetih kada je seriju priveo kraju, završivši je sa četiri gravure koje prikazuju samog Vollarda.

Print iz Vollard Suite serije

Tokom sedam godina, koliko je Picasso radio na seriji Suite Vollard, umetnik je prolazio kroz različite životne faze, a psihološke implikacije ovih događaja reflektuju se na velikom broju slika. Njegova tajna afera s Marie-Thérèse Walter, koja je počela 1927. godine, kasnije je bivala sve intenzivnija, pa se veruje da je ona model i muza za ženske figure koje vidimo u seriji. Njihova veza se najviše odslikava u serijalu Sculptor’s Studio, nastalom 1933–34, kada su bili na ljubavnom vrhuncu. Ova idila razbija se kada je Marie-Thérèse rekla Picassu da je trudna, a njemu se to nije dopalo. Taj razvoj događaja rezultira serijom slika Slepi Minotaur – burnim, ljutim, emotivnim prikazima grčke ikonografije.

Na leto 1935. Picassova žena, ukrajinska balerina Olga Khokhlova, saznala je za aferu i dete koje očekuju, te je napustila Picassa, odvevši sa sobom i njihovog sina Paula. Iako je Picasso bio nezadovoljan u braku s Olgom, nije mogao da preboli odlazak sina. U tom periodu on čak prestaje da slika, crta, pravi prinove i okreće se surealističkoj poeziji.

Takođe, u godinama kada je serija nastajala fašizam se širio Evropom, a građanski rat bukti u Španiji. Ovi događaji pronašli su svoje mesto u ciklusu Vollard Suite, tako da – ako posmatrate slike redosledom kojim su nastajale – od prvobitnog blaženstva i ljubavi dolazite do haosa i besa na samom kraju serije.

Kad razmišljam o svemu ovome, imam osećaj da smo kroz ova dela dobili mogućnost da živimo u Picassovoj glavi, da osetimo njegove emocije u kojima ne postoji jasna crta između privatnih i društvenih turbulencija.

Svaka slika za sebe je umetničko delo i jedan sjajan primer pravljenja printa gravurama, bilo da pričamo o jednostavnim linijama ili kompleksnim, gustim kompozicijama

Mali broj svetskih muzeja poseduje kompletnu seriju, a izložba u Kući legata donosi nam iz nje 84 dela. Iako je za razumevanje umetnikovih emocija bitno sagledati je u celosti, svaka slika za sebe predstavlja umetničko delo i jedan sjajan primer pravljenja printa gravurama, bilo da pričamo o jednostavnim linijama ili kompleksnim, gustim kompozicijama. Raznovrsnost i kompleksnost ove tehnike same po sebi zaslužuju poštovanje, ali i inspiriše sve nas koji se divimo celokupnom Picassovom opusu.

The post U glavi velikog umetnika appeared first on 42 magazin.