Marko Radenković je menadžer i producent u kulturi sa dugogodišnjim iskustvom širokog dijapazona, jedan od osnivača Nove iskre. On sa svojim timom već devet godina prelazi zanimljiv put. O tome šta rad u coworking prostorima donosi pojedincima i timovima, o edukaciji i podršci studentima i novim uzbudljivim lokacijama Nove iskre za 42 magazin priča Marko.

Kako je nastala Nova iskra?
Priča Nove iskre datira još iz 2010. godine, kada sam sa tadašnjim kolegom promišljao šta mi kao mladi menadžeri i producenti u kulturi zapravo možemo da ponudimo kao održiviji model organizovanja kreativaca koji se bave onim što nam je tada bio glavni fokus – primenjenim dizajnom. Shvatili smo da najviše želimo da radimo sa mladim profesionalcima, sa onima koji završavaju studije i koji su na neki način prepušteni sami sebi. Mi smo takođe tada bili prepušteni sami sebi i u tom smislu nam je bilo potrebno da se organizujemo, da zajedno adresiramo probleme koji nastupaju prilikom prvog kontakta sa tržištem rada. Glavni fokus nam je bila potreba za fizičkim mestom okupljanja, koje smo krenuli da tražimo po gradu – napušteno mesto koje smo mogli da aktiviramo. Prva lokacija koju smo pronašli bila je u Savamali te 2010. Pripreme su trajale relativno dugo – skoro dve godine nakon što se rodila ideja o Novoj iskri do samog otvaranja prostora. Od tog perioda do danas profilisali smo se u tri osnovna pravca: prvi, coworking, kreiranje novih radnih prostora i nakon sedam godina ovaj koncept se konstantno razvija, svojim prirodnim tokom. Drugi pravac, koji je nama možda i najbitniji, jeste edukacija – koja su to nova znanja i veštine koje su nam potrebne da bismo napravili ozbiljne prve korake u profesionalnom svetu. Treći pravac je najspontanije nastao kada smo uvideli kvalitet i broj kreativaca i ideja koje okupljamo. Upoznali smo veliki broj organizacija i kompanija, kako malih, porodičnih, zanatskih, tako i velikih, internacionalnih kompanija kojima su potrebne ideje i rešenja, a koje je naša zajednica u tom trenutku imala. Tako je nastao Nova iskra studio, koji je u odnosu na kreativne agencije drugačijeg formata. Radeći sa velikim brojem kreativaca i talenata, pokušavali smo da odgovorimo na pojedinačne potrebe tih partnera u industriji.

View this post on Instagram

Mondays are less stressful if you surround yourself with great and inspiring people! Join #novaiskraworkspace community and find out what we're talking about. . . . #novaiskra #rent24 #coworking #officevibes #officegoals #coworkingbelgrade

A post shared by Nova Iskra Workspace Rent24 (@novaiskraworkspace) on Jun 17, 2019 at 5:11am PDT

Nakon sedam godina zaista osećamo razliku u tome koliko se razumevanje onog što radimo menja iz dana u dan

Nakon sedam godina postojanja otvorili ste prostor i u Zemunu.
Mi smo, zapravo, vrlo malo energije ulagali u coworking, kao deo naših aktivnosti, mada smo posle svih tih godina i dalje bili pozicionirani kao lideri u toj oblasti. Sa druge strane, vrlo je teško kada si pionir u određenoj temi jer dosta vremena i energije ulažeš u edukaciju tržišta – o tome šta je zapravo coworking koncept rada. Mnogo energije smo uložili u to prve tri godine, a onda smo počeli da uviđamo potencijal i da taj poslovni model razvijamo nezavisno od svega ostalog na čemu radimo. Videli smo veliku mogućnost za otvaranje novih lokacija i već tada smo počeli da to postavljamo kao nezavisni poslovni model i da tražimo partnere koji mogu da nam pomognu u toj misiji – jer osvojiti novu lokaciju je velika investicija i sve mora biti postavljeno kroz dugoročan i jasan plan povraćaja investicije.

Početkom leta planirate otvaranje još jednog prostora, i to na Dorćolu.
Možda najveća promena koja se desila kod nas jeste ta da smo nekoliko meseci nakon otvaranja lokacije u Zemunu započeli partnerstvo sa kompanijom rent24 iz Berlina, koja već dugo operiše kao coworking i coliving operater u Evropi i u svetu. Oni su započeli veliku ekspanziju u Americi, u centralnoj i istočnoj Evropi, i prisutni su u više od 45 gradova širom sveta. Mi smo dugo tražili partnera koji će moći da razume i podrži našu ideju rasta i sada zajedničkim snagama radimo na otvaranju novih lokacija u Beogradu, ali i šire. Prvi zajednički poduhvat jeste otvaranje naše nove lokacije na Dorćolu. Naše sedmogodišnje iskustvo u radu, zajedno sa njihovim velikim iskustvom, sumirali smo u nama najuzbudljiviju lokaciju do sada. Ona je posebna iz nekoliko razloga, pored toga što će biti naša najveća lokacija – predviđen je prostor za rad 130 članova, dok će veliki fokus biti na start-upovima i manjim kompanijama. Dodatna stvar je ta što ćemo imati sjajan prostor za događaje, a po prvi put imaćemo i restoran u okviru lokacije. Dugo smo razmišljali kako da podignemo kvalitet usluge članovima koji se nalaze unutar naših prostora, a hrana je po našem mišljenju dosta bitan element. Iz tog razloga odlučili smo da eksperimentalno pokrenemo restoran na Dorćolu, a sa razvojem novih lokacija i dalje ćemo proširivati tu uslugu. Takođe, sjajno je videti kakvi se timovi i pojedinci javljaju za rezervaciju mesta u novom prostoru na Dorćolu. Mi imamo vrlo ambiciozan plan da u naredne tri godine otvorimo čak do deset novih lokacija, ne samo u Beogradu nego i u drugim gradovima u Srbiji, kao i u regionu. Dorćol je najava onoga što tek dolazi i mislim da nam predstoje tri uzbudljive godine.

View this post on Instagram

Take a look at our newest blog post and find out what are our Top 5 reasons for moving your business to a coworking space. — Managing #novaiskra has taught us how coworking spaces can start a wind of positive change whether you are a freelance or a small business. You can find the whole article in the blog section of our #novaiskraworkspace website or just click the link in our bio . . . #rent24 #coworkingbelgrade #coworkingspace #coworking #coworkinglife #coworkingoffice

A post shared by Nova Iskra Workspace Rent24 (@novaiskraworkspace) on Apr 3, 2019 at 5:27am PDT

Želeli smo da radimo sa mladim profesionalcima, sa onima koji završavaju svoje studije, koji su prepušteni sami sebi

Da li je u vašim prostorima veći broj domaćih ili stranih korisnika?
Domaći članovi čine najveći deo naše zajednice, ali i veliki broj stranaca provodi kraći vremenski period u našim prostorima. Mnogi od tih stranaca su digitalni nomadi i oni dolaze sa idejom da ovde formiraju timove koji će raditi na razvoju određenih proizvoda, usluga, aplikacija ili drugih digitalnih proizvoda start-upa u inostranstvu. U tom smislu, mi smo kao zemlja u dosta dobroj poziciji i pored toga što smo konkurentniji po ceni, kvalitet je podjednako bitan faktor. Takođe, većina stranaca koji rade ovde ulaže u razvoj timova i razvoj ljudi, i to je jedna nova generacija koja će tek kreirati dodatnu vrednost na našem tržištu u sektoru kreativnih industrija.

Možda najveća promena koja se desila kod nas jeste to da smo započeli partnerstvo sa kompanijom rent24 iz Berlina

Koje su prednosti i benefiti rada u coworkingu?
Po mom mišljenju, glavna prednost je da nisi izolovan. Način na koji radimo se znatno menja, a to nije izazov sa kojim se samo mi u Srbiji suočavamo, to je svetsko pitanje. Digitalizacija, koji je sveopšti trend, uticala je na to kako radimo i s tim u vezi je potrebno kreirati novu, fleksibilnu infrastrukturu koja može da podrži nove radnike i nove poslove, poslove budućnosti. Povezanost sa zajednicom i kolaboracija jesu ključne reči i iz te povezanosti proizilazi i kreiranje novih ideja, prilika i poslovnih mogućnosti. Pored raznih događaja koje organizujemo, trudimo se da organizujemo i veliki broj predavanja, radionica, sve one formate koji ljudima dodatno mogu pomoći da unaprede svoje veštine i da se usavrše u nekoj specifičnoj oblasti. Posebno ako oko sebe imate ljude koji su lideri u određenim oblastima. Treći aspekt jeste mobilnost jer danas je trend da čak i velike, internacionalne kompanije ukidaju sedišta svojih poslovanja, s obzirom na to da ljudi dosta vremena troše na prevoz do posla i od posla. Imati veliki tim znači da ljudi dolaze iz različitih delova grada i ako oni imaju tu fleksibilnost da koriste različite prostore širom grada, onda to dosta podstiče njihovu produktivnost. Rekao bih da idemo par koraka ispred toga šta nam sutra donosi i nakon sedam godina zaista osećamo razliku u tome koliko se razumevanje onog što radimo menja iz dana u dan. Upravo nam je to jedan od razloga zašto smo se odlučili da investiramo sredstva i energiju u rast i da zaista ponudimo raznovrsnu uslugu ljudima.

Ključna reč za Nelt edukativni program je eksperimentisanje, da studente izbacimo iz zone komfora i načina na koji su navikli da rade i razmišljaju, te da im pomognemo sa radom na platformi gde mogu da testiraju svoje ideje i sarađuju jedni sa drugima

Inicijalno ste bili osnovani kao dizajn hub, bili ste usmereni ka ljudima iz sfere primenjenih umetnosti, ali u međuvremenu ste radili i na integraciji i IT zajednice u vaš prostor.
Mi smo najveći fokus, prilikom kreiranja ideje i otvaranja Nove iskre, usmerili ka primenjenom dizajnu, u koje spadaju ljudi različitih profila – od fotografa, preko grafičkih dizajnera, do ljudi koji se bave dizajnom nameštaja, industrijskim dizajnom, arhitekturom i enterijerom. U međuvremenu smo shvatili da ograničiti se unutar tih oblasti znači bespotrebnu izolaciju koja te u velikoj meri ograničava u promociji saradnje i razvoja usluga. Profesionalci vrlo često imaju potrebu za esnafskim udruživanjem i zaboravljaju kako to korelira sa ostalim industrijama. IT sektor već godinama dominantno, na određeni način, redefiniše dizajn kao takav. Dosta toga se prenosi iz fizičkog u digitalni svet i novi profili i nove profesije nastaju svakog dana, te je dosta ljudi iz našeg fokusa krenulo da se profiliše ka tome. Jedan od primera je gaming industrija – ljudi koji se bave primenjenom umetnošću se sve više profilišu u pozicije za tu industriju. Eksperimentisanje i kontinuirano lično usavršavanje, kao i direktno praktično iskustvo u novim poslovima, po mom mišljenju jeste najveća prednost ovog nesigurnog vremena u kojem živimo. Iz ličnog iskustva znam da se na period od pet godina moj posao i ono čime se bavim menja. Onaj idealni scenario koji naši roditelji zamišljaju – da ćemo naći posao koji ćemo raditi do penzije – nije realnost naše generacije. Vrlo je bitno da što pre uvidimo da treba da budemo deo dinamičnijeg okruženja u kom ćemo moći da učimo, da se povežemo sa ljudima i u kom ćemo moći da se konstantno usavršavamo Time ćemo biti daleko sigurniji kao pojedinci. Ako pričamo o kreativnim industrijama, mislim da one ulaze u najdublje pore onoga čime se danas bavimo. Postoji teza o tome da će automatizacija ostaviti puno ljudi bez posla. Slična teza postojala je i tokom prethodna dva veka kada se 80 ili 90 odsto stanovništva bavilo poljoprivredom, teza da će industrijalizacija ukinuti tolike poslove. Ispostavilo se da su ljudi krenuli da se bave drugim naprednijim poslovima, gde su im bila potrebna specifičnija znanja. S tim u vezi digitalizacija i nove tehnologije će nadograditi profile koji su danas percipirani kao standardni. Na taj način treba da učimo.

Jedan od vaših programa za studente koji se posebno istakao jeste Nelt edukativni program.
Nelt edukativni program nama je posebno drag iz razloga što se on održava sada već četvrtu godinu zaredom i mislimo da u sublimira sve naše vrednosti i naš pristup procesu učenja. Podstičemo proces koji je participativan, da uključuje ljude drugih profila, drugih načina razmišljanja. Sve je to preneto u Nelt edukativni program, koji je prvenstveno namenjen studentima završnih godina fakulteta kroz multidisciplinarni rad. Želimo da mladim ljudima damo zoom out perspektivu; da je, iako se profilišu za jednu specifičnu oblast, danas timski rad i mogućnost da kroz kritički način razmišljanja, postavku i kolaboraciju zapravo put dolaska do rešenja. Mislim da je ključna reč za Nelt edukativni program eksperimentisanje, da studente izbacimo iz zone komfora i načina na koji su navikli da rade i razmišljaju, te da im pomognemo sa radom na platformi gde mogu da testiraju svoje ideje i sarađuju jedni sa drugima.

Većina stranaca koji rade kod nas ulaže u razvoji ljudi – novu generaciju koja će tek kreirati dodatnu vrednost na našem tržištu

Kakva je coworking scena u Srbiji i regionu?
Coworking je jedan vrlo mali segment ukupnog tržišta, kancelarijskog radnog prostora. Jedna od novina je što se u poslednjih godinu dana dosta energije uložilo u formiranje Coworking asocijacije Srbije, što predstavlja sjajan primer okupljanja različitih prostora iz cele zemlje; kao prava platforma za razmenu iskustva. Međutim, mi smo i dalje malo tržište u razvoju i teško da možemo da se uporedimo sa bilo kojim razvijenijim tržištem u zapadnoj Evropi ili Americi. Domaći investitori ovaj koncept još uvek ne vide kao nešto što dolazi, iako će vrlo brzo doći do većih promena na tržištu. Ono što je sigurno jeste to da će ove ili sledeće godine neko od većih igrača na svetskom nivou ući i na naše tržište. Beograd, iako nije ekonomski dovoljno razvijen, i dalje se percipira kao lider na Balkanu i to skreće pažnju većim igračima.

Sa kojim ste se izazovima suočavali?
Jedan od najvećih izazova sa kojim smo se suočavali jeste istrajnost, motivacija za sebe i najuži tim ljudi oko mene da se dugoročno posvetimo nekom cilju. Meni da je 2010. neko rekao da će ovoliko dugo trajati proces razvoja, pitanje da li bih ušao u sve to (smeh). Sa druge strane, znao sam da je to ono što me lično uzbuđuje, da je to ono u šta želim da se investiram i znam da u tome nisam pogrešio. Veliki izazovi  ogledali su se u tome da se naša ideja održi, da za početak postane samoodrživa i dovoljno stabilna. Sledeći izazov bio je kako na kvalitetan način ispratiti rast i povećanje tima, kao i to da sve ovo vreme budemo relevantni partnerima i našoj zajednici. Ono što ovde najčešće nedostaje jeste posvećenost i istrajnost. Poznajem fenomenalne ljude sa super idejama, ali najčešće su upravo upornost i istrajnost nedostajale da one dožive svoj pun potencijal. Svi smo svesni da situacija oko nas nije sjajna i da postoji puno mesta gde možeš da nađeš potpunu demotivisanost. Ipak, u mom konkretnom slučaju to je upravo bio motiv da dokažem da je moguće realizovati ideju na kojoj dugo i posvećeno radiš.

The post Marko Radenković: Nova iskra je uvek dva koraka ispred onoga što donosi sutra appeared first on 42 magazin.

Centralno mesto kulturnih dešavanja s jeseni donosi Međunarodni beogradski sajam knjiga – koji se ove godine održava 63. put na Beogradskom sajmu od 21. do 28. oktobra. Uprkos tome što se poslednjih godina u kulturnoj eliti vode polemike koliko je Beogradski sajam knjiga ostao istinsko mesto kulture, bićemo slobodni da kažemo da u svakom žitu ima kukolja, te ćemo pokušati da predložimo naslove na koje treba obratiti pažnju, a koji nisu nužno novi, friški iz štamparije. Pokušali smo da napravimo presek većine izlagača i da sažeto kažemo šta okvirno nude, te da damo i poneki predlog. Imajte u vidu da većina izdavača nudi širi spektar od onog što je spomenuto, ali ideja je da imate predstavu šta možete gde pronaći i koje štandove možete da zaobiđete, a kojima da posvetite vreme – u odnosu na vlastite prioritete. Sa ovog spiska izostavljene su hale u kojima su strani izlagači, predstavnici udruženja i tome slično, kao i oni o kojima nismo znali mnogo, a nismo došli do relevantnih informacija ili izdavači koji mahom nude slične/iste preštampavane naslove.

Nadamo se da će vam ovaj kraći vodič pomoći da skratite vreme u traganju jer svi znamo da – uprkos tome što je divan osećaj biti okružen hiljadama naslova – vreva i buka mogu postati naporni.

HALA 1

1. Admiral Books – raznolika ponuda izdavača.
2. Agora – kvalitetna savremena proza. Predlog: Sunce ovog dana, Vladimir Pištalo.
3. Akademska knjiga – prošlogodišnja nagrada za izdavača godine, dakako zaslužena. Ovde ćete pronaći celokupna dela Tišme, ali i specifična izdanja poput: Ka lepoti: erotološko čitanje Sapfine poezije, Jelena Pilipović (nagrada Nikola Milošević); Šta je kritika?, Fuko, Dž. Batler.
4. Albatros plus – širok spektar političke literature.
5. Albion Books – naslovi iz oblasti istorije, politike, međunarodnih odnosa.
6. Algoritam – Josif Flavije, Jevrejski rat, Lion Fojhtvanger (istorijski roman sa filozofskim podtekstom).
7. Arhipelag – ovaj štand definitivno posetite. Dela Danila Kiša u deset knjiga. Izdavač objavljuje praktično celokupnu Kišovu književnost u posebnoj ediciji i u posebnoj opremi: piščeve romane, priče i novele, sabrane pesme, televizijske i pozorišne drame, te dva filmska scenarija koja ranije nisu objavljivana.
8. Babun – ovde svratite ako vas zanima tradicija borilačkih veština, bušido, tao itd.
9. Bernar – Antologija ruske moderne priče u četiri knjige, priredio Vladimir Jagličić
10. Clio – preporuka: Istorija filma, Kun.
11. Darkwood – serijal Beležnica smrti (Darkwood izdavaštvo najčuvenije je po gajenju strip kulture).
12. Dereta – preporuka: Kasandra i vuk, Margarita Karapanu, u prevodu Milice Špadijer. Savremena grčka proza je nešto potpuno drugačije, pružite joj priliku.
13. Dibidus – nova izdavačka kuća sa, verovatno, najprepoznatljivijim koricama i „najestetskijim“ ilustracijama. Predlozi: knjige o Bouviju i Fridi Kalo.
14. Dosije studio – obratite pažnju na ovog izdavača koji podržava i publikacije iz oblasti teorije književnosti i kritike. Predlozi: Fikcija kao svedočanstvo, Dunja Dušanić; Sito, Dragan Stojanović (poezija, izabrani skup poezije Dragana Stojanovića, profesora emeritusa Filološkog fakulteta).
15. Duhovni lug – literatura religiozne tematike.
16. Enco Book – kuća sa izdanjima za decu.
17. Finesa – knjige koje se bave popularnom psihologijom, teorijama uspeha, karijerom, umom. Najtraženija literatura ovog izdavača su, i dalje, knjige dr Ane Gifing o čuvenoj hrono ishrani.
18. Geopoetika – autori koje izdaje ova kuća: Murakami, Goleman (Emocionalna inteligencija), Dejan Stojiljković.
19. Globosino – ova izdavačka kuća poglavito nudi izdanja Ljiljane Habjanović Đurović, te ako ste ljubitelj, znate šta vam je činiti.
20. Gradac – jedan od eminentnijih književnih časopisa. Obavezno posetiti.
21. Heliks – ovde možete pronaći izdanja popularne nauke.
22. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića – ako ste u svetu filozofije, teorije književnosti, sociologije, nauke, fizike, ovaj štand ne smete zaobići. Predlozi: Estetički rečnik, Kajoa Rože; Problemi komike i smeha, Prop; O kretanju nebeskih sfera, Nikola Kopernik; Pad u vreme, E. Sioran.
23. Karpos – obratite pažnju na ovog izdavača ako vas zanima ozbiljna filozofska, sociološka i teorijska literatura, sa progrčkim akcentom. Predlozi: Pozicije, Žak Derida; Strah od varvara, Cvetan Todorov.
24. Klett – PONS izdanja priručnika za strane jezike (izdavača posetiti za udžbenike, školsku literaturu, priručnike).
25. Kokoro – ovde dođite da onjušite duh Istoka. Grupa autora, O budizmu / Hođoki; Japanske bajke.
26. Kontrast izdavaštvo – novi, mladi, savremeni – rešeni. Ovo bi se moglo nazvati poduhvatom godine: Dostojno jest Vladimira Manigode – humanitarna knjiga koju je Kontrast izdavaštvo priredilo u saradnji sa organizacijom BELhospice (org). Celokupan prihod od prodaje knjige biće doniran ovoj organizaciji, a čime se želi podići svest naših sugrađana o najvećem nepoznatom problemu u Srbiji kojim se BELhospice bavi – činjenici da se nakon utvrđivanja terminalnog statusa pacijenata oni puštaju na kućno lečenje u trenutku kada im je lekarska nega najpotrebnija. BELhospice pokušava da pomogne ovim pacijentima i izbori se za rešavanje ovog dramatičnog zdravstvenog pitanja.
27. KOS (Književna omladina Srbije) – ovde potražite izdanja mladih autora koji odnose nagrade na konkursima, te im romani, poezija ili pripovetke bivaju štampani. Svakako treba podržati mlade autore.
28. Kreativni centar – najslađi dizajn za najmlađe posetioce.
29. Laguna – jedan od najvećih lanaca, gde ćete sigurno pronaći ponešto i za sebe. Ali pazite da ne kupujete izdanja koja nisu od ovog izdavača, zato što ćete na matičnim štandovima pronaći po povoljnijoj ceni, a ujedno i podržati izdavače.
30. LOM izdavačka kuća – pored interesantnog dizajna, ova izdavačka kuća poznata je po odabranim naslovima i dobrim prevodima. Preporuke: Kompromis, Sergej Dovlatov; Lutalice, Knut Hamsun; Apsurdne priče, Danil Harms.
31. Mali princ – Vladari sveta – istorija iluminata, Bojan Timotijević. Koga zanima slična literatura, može pogledati i ostale naslove ovog izdavača.
32. Mali vrt – prvenstveno izdaju literaturu iz domena psihologije.
33. Media centar Odbrana – Borbeni avioni Prvog svetskog rata (ovu izdavačku kuću posetite ukoliko vas zanimaju vojna, vazduhoplovna i istorijska literatura).
34. Miroslav – kod ovog izdavača možete pronaći domaće autore.
35. Mladinska knjiga – Umetnost, velika ilustrovana enciklopedija (Mladinska je čuvena po kapitalnim i enciklopedijskim izdanjima, koja često staju više novca, ali ukoliko vas određena oblast naročito zanima i želite da posedujete nešto slično, obratite pažnju i na njih).
36. Orfelin – preporuka: Srpska mitologija I‒III. Veoma specifična dizajnerska rešenja, kao i izbor naslova.
37. Otvorena knjiga – kod njih možete pronaći široki spektar beletristike, te ako vam se dopadne dizajn njihovih verzija Dostojevskog, Kafke i sl., možete pazariti.
38. Partenon – dela Vladete Jerotića.
39. Pikom – sve za decu, od knjiga do edukativnih slagalica i didaktičkih pomagala.
40. Platoneum – kapitalna istorijska izdanja.
41. Plavi jahač – Kuća incesta, Anais Nin; Veoma blaga smrt, Simon de Bovoar; Sopstvena soba, Virdžinija Vulf. (Ako možemo reći da je neki izdavač usmeren na žensko pismo, to bi mogao biti ovaj.)
42. Presing nezavisni izdavač – ovde ćete pronaći nezavisna izdanja nezavisnih autora, nezavisnih tekstova, nezavisnih ideja.
43. Princip Press – Legende o Beogradu, Dragan Lakićević. Poglavito literatura istorijske sadržine iz srpske istorije.
44. Prometej – izdavačka kuća iz Novog Sada nudi lepe pesničke antologije.
45. Propolis Books – Tajna detinjstva, Marija Montesori (dečja literatura i književnost za mlade).
46. Psihopolis – ovaj institut ima bogatu ponudu iz oblasti psihologije i popularne psihologije. Predlog: Psihologički spisi, Zoran Milivojević.
47. Publik Praktikum – Samo svoja, Tanaz Batena; 100 Montesori aktivnosti za otkrivanje sveta; Riznica maminih priča (ova kuća najpoznatija je po kvalitetnim dečjim izdanjima, ali od prošle godine aktivno se uključila u svet beletristike, sa posebnim akcentom na žanr young adult (YA). A ove godine pripremaju i Tolkina. Obratite pažnju na štand.
48. Rende – predlog: knjige Muharema Bazdulja.
49. Samizdat B92 – predlog: 1793, Niklas Nat o Dag, švedski autor, nagrađen na sajmu u Geteborgu.
50. SKZ – tradicionalno dobri, pronaći ćete pregršt zanimljivih naslova.
51. Službeni glasnik – predlozi: Ansksiozni poremećaji, Milan Latas (psihijatar koji se bavi poremećajem anksioznosti); Tradicija i individualni talenat, T. S. Eliot.
52. Solaris – prirodno se nameće predlog: Solaris, Stanislav Lem. Pored toga, oni su glavni izdavači bestselera Dena Brauna.
53. SPC – literatura religiozne tematike.
54. Svet knjige – predlog: Knjiga o Mostaru, priredio Borivoje Pištalo.
55. Treći trg – ne propustiti! Sveže, friško, snažno. Sjajni prevodilački poduhvati u oblasti poezije!
56. Urban Reads – young adult (YA) literatura.
57. Valera – kuća se od 2002. bavi, pre svega, izdavanjem poklon-knjiga o ljubavi, mudrosti, prijateljstvu, sreći, porodičnim odnosima i slično.
58. Velika Srbija – naziv govori kakvu vrstu literature možete očekivati na ovom štandu, koji će, ove godine, zauzimati ozbiljan prostor.
59. Veseli četvrtak – Stripoljubitelji, izvolite!
60. Vulkan – Ovde nema šta mnogo da se doda, možete pronaći literaturu koja pokriva sve – od igle do lokomotive, a poznati su po akcijama 2+1 itd.

Dakle, da zaokružimo:

• Nisu navedeni svi izdavači.
• Ne zaboravite na antikvare, kod kojih uvek možete pronaći svakojaku literaturu, ali ne možemo reći da imaju značajne sajamske popuste.
• Podržite manje izdavače.
• Volite književnost – jer to je, na koncu, najvažnije!

The post Ultimativni kratki vodič kroz Sajam knjiga appeared first on 42 magazin.

Ukoliko vam se ponekad učini da ima mnogo dobrih knjiga koje nećete stići da pročitate, ne sekirajte se – svaki naslov je strelica ili stepeničica do širine, vrha, sebe… nečega već.
Septembar je u znaku početka pohoda na znanje, a mi imamo 13 strelica, odnosno naslova – možda će vas neki odvesti tamo gde želite da stignete.

Milena Dravić ili Ključ snova – Anita Panić

Najznačajnija glumica jugoslovenskog i srpskog filma Milena Dravić pokazala je u drugoj polovini prošlog veka impresivan raspon od komičnih do dramskih likova uvek izvanredne upečatljivosti. I u evropskim okvirima teško je naći glumicu koja je svoju harizmu dokazivala i u najtežim produkcijskim uslovima. Ako bismo samo izdvojili njen vrhunski doprinos u Čovek nije tica, W.R. Misterije organizma (Makavejev) i Jutro (Đorđević), to bi već bilo dovoljno za ono što se u istoriji roka zove – Hol večnosti. Ovde je u zamahu obuhvaćen samo jedan krak Milenine glumačke meštrije, dok je po strani ostavljen onaj, ne manje važan, na pozorišnim scenama, ponajviše u Ateljeu 212, ali i na scenama od Beogradskog dramskog pozorišta do stalnog gostovanja u Budva teatru. Da ne pominjemo vrhunske trenutke na televiziji, od prekretničkog TV kabarea Obraz uz obraz…
Službeni glasnik

Srećna Seli – Sara Stridsberg

Roman postavlja najteža životna pitanja – ona o ljubavi, gubitku, izboru, snovima, odricanju – ali na njih ne daje nikakve odgovore. U opijajućem, snenom književnom svetu Sare Stridsberg, Lamanš i Atlantik jedni su od glavnih likova, prirodne sile i nedogledi što krajnje ravnodušno, slučajnošću, odlučuju o porazima i uspesima, slobodi i sudbinama dveju maratonskih plivačica i njihovih voljenih.
Kontrast izdavaštvo

Priča o izgubljenoj devojčici – Elena Ferante

Elena i Lila su sada u zrelim godinama i njihovi životi stižu u fazu ozbiljnih raspleta. Elena se nakon udaje, rađanja deteta i književnog uspeha vratila u Napulj da bi bila sa čovekom kog je oduvek volela. Lila je u međuvremenu postala uspešna preduzetnica, što je samo uvlači dublje u svet nepotizma, šovinizma i kriminala koji vladaju njenim delom grada…
Četvrta, završna knjiga u serijalu Napuljskih priča predstavlja grandiozno finale najveće književne sage 21. veka.
Booka

Život bez kraja – Frederik Begbede

„Život je krvoproliće. Masovno ubistvo od 59 miliona mrtvih godišnje, 1,9 smrtnih slučajeva u sekundi, 158.857 smrtnih slučajeva dnevno. Od početka ovog pasusa, dvadesetak ljudi u svetu je umrlo – i više ako čitate polako. Ne razumem zašto se teroristi trude da podignu statistike: nikad neće uspeti da ubiju toliko ljudi kao Majka Priroda. Čovečanstvo biva desetkovano u opštoj ravnodušnosti. Tolerišemo ovaj svakodnevni genocid kao da je posredi normalan proces. Mene smrt sablažnjava. Ranije sam o njoj razmišljao jednom dnevno. Otkad imam pedeset godina, svaki čas mislim na nju.  Da budemo jasni: ne gnušam se smrti; gnušam se svoje smrti. Ako velika većina ljudi prihvata neizbežno, to je njihov problem. Lično, ne vidim smisao u umiranju. I reći ću još nešto: smrt neće proći kroz mene. Ova priča govori o mom nastojanju da prestanem da umirem glupavo kao svi ostali. Preminuti bez reakcije nije dolazilo u obzir. Smrt je stvar lenjosti, samo fatalisti veruju da je neminovna. Prezirem pomirene sa sudbinom, koji uzdišu govoreći ‘eh, sve nas to čeka, pre ili kasnije’. Crknite svi negde drugde, slabašni smrtnici.“
Booka

Doktor Džekil i Mister Hajd – Robert Luis Stivenson

Ovaj roman o dvojniku izvršio je neizmeran uticaj na literaturu 20. veka, posebno na žanr misterije i fantastike, kao i na proučavanje nesvesnog dela ljudske duše. Stivenson je napisao Doktora Džekila i Mistera Hajda ponesen mahnitim nadahnućem, a delo je inspirisalo nekoliko filmova i desetine pozorišnih komada.
LOM

Knjiga na dugme – Džinet Vinterson

Džinet Vinterson veruje da svi možemo biti pisci sopstvenih života. Njen unutrašnji svet, bogat strašću, intelektom i fantazijom, tle je iz kojeg niču priče o ljubavima – neke stare i poznate, ali ispričane na sveže i vrcavo, neke lične, gole i iskrene. U Knjizi na dugme internet spisateljica Ali/Aliks nudi slobodu na jednu noć; u njenim pričama ona i sagovornik mogu da postanu štagod požele, ali postoji cena koja mora da se plati. Ali ovo nije još jedna priča o net-dopisivanju, upoznavanju – internet je ovde samo pozadina koja daje široke mogućnosti, olakšava da priče dolaze i odlaze brzinom svetlosti.
Arete

Priče o smehu – Ivo Andrić

Još je Gete govorio da ništa tako moćno, tako snažno ne otkriva čovekovu narav kao smeh. Reklo bi se da nas Andrić, upravo na tom fonu, kroz ovih sedam priča o smehu, podseća da smeh ne košta ništa, ali daje mnogo; da obogaćuje one koji ga primaju, a ne siromaši one koji ga daju. Za osmeh je potreban samo trenutak, ali sećanje na njega nekada traje zauvek. Niko nije toliko bogat ili moćan da može bez njega. Ipak, osmeh ne može da se kupi, izmoli, pozajmi ili ukrade, jer je to nešto što nema vrednost sve dok se ne pokloni. Umberto Eko kaže da smeh ubija strah, a bez straha od đavola nema potrebe za Bogom… Zato Andrić, kroz ovu neveliku ali izuzetno zavodljivu i mudru knjigu, i poručuje: „Neki ljudi su isuviše umorni da bi mogli da vam pruže osmeh. Dajte im jedan od svojih, jer nikome nije toliko potreban osmeh kao onome koji nema više da ga da…“
Dereta

Midlseks – Džefri Judžinidis

Kal Stefanidis, ugledni diplomata Stejt departmenta, rođen je i odgajan kao devojčica Kaliopa, u porodici grčkih imigranata u Americi. Na rođenju deluje kao žensko, iako je genetski gledano dečak, i tek tokom puberteta shvata da nije kao ostale vršnjakinje. Tragajući za sopstvenim identitetom, vremenom otkriva i mračne porodične tajne…
Midlseks je rezultat devetogodišnjeg autorovog književnog pregalaštva i ozbiljnog medicinskog istraživanja. Kod Judžinidisovog dvopolnog junaka nema mita i fantazije: recesivna genska mutacija koja ga pogađa realna je biološka činjenica. Ovaj fascinantan roman mnogo je više od istorije jednog pseudohermafrodita.
Roman već ima kultni status, prodat je u više od pet miliona primeraka, preveden na 34 jezika, 2003. ovenčan je Pulicerom, a mnogi svetski časopisi proglasili su ga za najbolji roman godine.
Dereta

Moj PlanUM dnevnik – Aleksandra Šarović Atanasovska

Idealno za sve koji su otpočeli nov obrazovni ciklus. Kreativan i interaktivan planer obogaćen je pažljivo odabranim vežbama koje doprinose ličnom razvoju. Planiranje i osvešćivanje ličnih sklonosti i kvaliteta doprinose razvoju odgovornih, svesnih i otvorenih ličnosti. Namenjen je učenicima osnovnih i srednjih škola.
Kreativni centar

Maratonci trče počasni krug – Dušan Kovačević 

„Sećajući se grada i ulica detinjstva, kojima sam protrčao zagledan u nebo, po kojem su leteli moji golubovi, sa osmehom za „strašne“ događaje i tugom kad se uništava i nestaje nešto lepo i vredno, napisao sam prvu dramu za pozorište – Maratonci trče počasni krug. Pisao sam je dve godine po podstanarskim sobama kao tragediju jednog mladog čoveka, prisiljenog da se bavi pogrebnim poslovima u familiji metuzalema. Pisao sam je kao sopstveno osećanje nemoći i želje da napustim „pogrebnu državu“. Kad sam je pročitao kao završni rad na trećoj godini studija, ispostavilo se da je reč o komediji, da sam se od užasa branio smehom, ironijom, cinizmom i crnim humorom; crnim kao moja osećanja tih godina, u takvoj državi.“
Dušan Kovačević
Laguna

Istočno-zapadna sofra, Mali kulturnoistorijski i kulinarski leksikon – Olga Zirojević

Olga Zirojević, istraživač-istoričar-osmanista, nudi ove male istorijske studije o iću i piću, začinima, slatkom i slanom, bilju ukrasnom, lekovitom (često u isti mah i otrovnom), industrijskom… Tragala je za njihovim poreklom, pažljivo iščitavajući iz njihovih imena itinerere zapletenih puteva kojima su, putujući dugo, ovi „stranci“ stizali do naših krajeva, menjajući i obogaćujući ne samo jelovnik već i jezik, utičući tako na naše navike i običaje. Autorka postavlja pred čitaoca sofru, zastrtu bez-platnom, i na nju iznosi redom razne delicije Istoka i Zapada, i njihove povesti nepoznate ili zaboravljene, koje su tu, u našoj svakodnevici, kao dokaz isprepletanosti sveta i zamršenosti kulturnih različitosti i bliskosti.
Geopoetika

Ne osvrći se – Karin Fosum

Prijavljen je nestanak šestogodišnje devojčice. Ubrzo je na obodu seoceta u kojem se svi poznaju pronađeno telo tinejdžerke Ani Holand. Višeg inspektora Konrada Sejera čeka nov, težak slučaj, imaće pune ruke posla kad se suoči sa novim neobičnim, zagonetnim dogđajima.
Fosumova daje precizan opis jednog sasvim običnog dela Norveške, odnos među ljudima je narušen, isto kao i njihove moralne vrednosti. Iza mirne fasade norveške periferije krije se dovoljno problema koji bi mogli da izazovu još tragedija. Autorka ubedljivo vlada žanrom, a svojom psihološkom pronicljivošću stvara likove kojima verujemo – sve do poslednjeg priznanja…
Samizdat B92

Divno nebesko telo i druge priče – Šinići Hoši

Besna kobila s ponosom predstavlja svoje prvo izdanje beletristike, zbirku 30 priča jednog od najznačajnijih japanskih autora naučne fantastike Šinićija Hošija. Trideset kratkih priča iz ove zbirke majstorske su parabole u kojima se mešaju vanzemaljski i ovozemaljski svet, svet mogućeg i nemogućeg, i u tom se mešanju vešto izvrću i na pravo mesto vraćaju sve naopako postavljene vrednosti čovečanstva. U ovom izboru uživaće ne samo ljubitelji naučne fantastike, već i ljubitelji kratke priče uopšte.
Besna kobila

The post Birajte septembarsku lektiru appeared first on 42 magazin.