U Savamali, beogradskom centru urbane kulture, nedavno je otvoren Share Square, prvi kafić u Srbiji koji funkcioniše po principu korišćenja po satu. To znači da gosti ovog neobičnog kafića u Koče Popovića 4 pri izlasku iz lokala ne moraju da zatraže račun za kafu, čaj ili sok, već jednostavno plaćaju onoliko koliko su vremena proveli u njemu.

Koncept je nastao po ugledu na online društvene platforme kao što su YouTube i Udemy, koje pružaju mogućnost amaterima i hobistima da podele svoja znanja i veštine, te da od njih i zarađuju

Ovo je jedini kafić u Srbiji koji za istu cenu pruža neograničene količine kafe i bezalkoholnih pića, grickalice, optički internet, i to u prostoru od 600 metara kvadratnih koje ljudi mogu koristiti kao otvoreni prostor za rad, sastanke ili jednostavno provođenje vremena sa prijateljima.

Share Square je jedinstven i zbog činjenice da u njemu svako može da se prijavi da drži časove ili da ih pak sluša. Koncept je nastao po ugledu na online društvene platforme kao što su YouTube i Udemy, koje pružaju mogućnost amaterima i hobistima da podele svoja znanja i veštine, te da od njih i zarađuju.

Ovaj prostor nudi svojim korisnicima četiri specijalizovane učionice za držanje predavanja, uključujući veliku i moderno opremljenu kuhinju, sobu za IT, prostor za profesionalno šminkanje, kao i sobu za muziku.

Obezbeđena je i multifunkcionalna prostorija koja se može koristiti za sve druge oblasti, od učenja jezika do pravljenja origamija.

Osnivač ovog prostora Ryo Ragland objasnio je ideju koja stoji iza Share Squarea: „Koncept Share Squarea nastao je usled činjenice da na online društvenim mrežama postoji ogromna potražnja za razmenom veština i znanja, dok takav koncept ne postoji u realnom životu. Proveli smo dosta vremena u pronalaženju najboljeg načina da prenesemo privlačnost društvenih mreža u fizičku platformu koja će ljudima omogućiti da se povezuju na mnogo smislenijem nivou, dok smo istovremeno zadržali aspekte koji čine online svet privlačnim: pristupačnost, jednostavnost, mogućnost da eksperimentišu i isprobavaju nove stvari, a da ne moraju da se posvete na duži rok ili potroše mnogo sredstava. Svi mi vodimo vrlo užurbane i zahtevne živote, tako da u svoje slobodno vreme radimo stvari za koje je potrebno najmanje truda. Share Square ima potencijal da pruži malo te fleksibilnosti koja nam je potrebna, dok nam u isto vreme omogućava da obogatimo svoj društveni život na konstruktivan i raznolik način.“

[See image gallery at 42magazin.rs]

U svetu koji je orijentisan na internet i društvene mreže ovakvo mesto biće osveženje jer će posetioci moći da se upoznaju i komuniciraju sa ljudima sličnih interesovanja, i to uživo, u realnom vremenu i prostoru. Međutim, iskorišćene su i prednosti online sveta, pa se zainteresovani na sajtu www.sharesqua.rs brzo i jednostavno mogu registrovati i dopuniti svoj račun, pregledati dostupne časove i prijaviti se na njih, oceniti instruktore, a na istom mestu se lako mogu prijaviti da i sami postanu instruktori.

Iza Share Squarea stoji neprofitna organizacija Coordinaide, čija je misija da kreira jake osnove za jačanje lokalnih zajednica povezivanjem pojedinaca, grupa, organizacija i kompanija. Jedno od ključnih načela organizacije Coordinaide jeste da kroz građenje i koordinaciju jakih društvenih mreža u realnom svetu zajednice mogu da stvaraju i obezbeđuju resurse i postižu svoje ciljeve kroz saradnju sa obostranom korišću i bez pomoći sa strane.

The post Share Square: Prvi kafić gde plaćate sate, a ne piće! appeared first on 42 magazin.

Sigurno znate šta znači reč oksimoron. A ukoliko ne znate, iako u slobodnom prevodu asocira na recimo spoj osam morona, ipak znači nešto drugo. Oksimoron potiče od grčke reči oksys, što znači oštar, i moros u značenju lud, pa je bukvalan prevod oštroumna ludost. Objašnjenje: to je posebna vrsta antiteze, odnosno paradoksa u kome se spajanjem protivrečnih pojmova stvara novi pojam, tj. nova slika. Ova stilska figura koristi se za opisivanje kompleksnih, iracionalnih stanja. Pošto smo prošli čas lingvistike i teoriju, vreme je za praksu i to u polju dizajna. Možda vam izgleda da stilske figure i enterijer ne idu zajedno, ali ima onih koji ih uspešno spajaju. Jer, kako je pisanje grana umetnosti, tako je i dizajn kao deo primenjene umetnosti njen rođak, možda ne najrođeniji i nisu često u poseti, ali ovaj projekat dođe kao prikaz njihovog susreta, recimo na porodičnoj proslavi pošto govorimo o baru, restoranu i podijumu za igru.

Koncept dizajna zasnovan je na opoziciji elemenata, pa svaki deo ima svoj kontrapar

Oksimoron, što je i naziv ovog mesta, jeste, kao što smo već rekli, spoj pojmova kontradiktornog ili suprotnog značenja. Ime bara budi inuitivnost kod arhitekata jer je klijent želeo da stvori mesto koje se poigrava sa dualitetom i mešavinom suprotnosti: muškarac-žena, belo-crni, dan-noć. Pa je tako po programu da u sumrak pored hrane i pića bude burleska za atmosferu zabave i plesa.

Ovaj prostor je staro skladište, kao mesto sa već neverovatnom strukturom, a arhitektonski tim želeo je da to zadrži i još više naglasi. Kako bi to uspeli, koristili su intenzivno crvenu boju da određene zone unutar prostora.

Koncept dizajna zasnovan je na opoziciji elemenata, pa svaki deo ima svoj kontrapar. Četiri ogromna neonska tela na ulazu postavljena su kao dobrodošlica u sva četiri ćoška u prostoru. Kontrastni parovi šalju jasnu poruku u formi oksimorona: nikada – uvek iznova, mir-snaga, sveto-pakleno, javno-tajno. I polazna tačka dizajna i želja klijenta bili su vrlo jasni.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Dva luka okružuju centralni prostor na dvostrukoj visini i služe kao pozadinska scenografija sačinjena od dva velika bara. Odmah pored belog luka nalazi se bar El Mama koji je duhovit, udoban sa detaljima od drveta i mnogo vegetacije. Na suprotnom kraju nalazi se bar El Papa na crnom luku kao noćni kontraodgovor, on je industrijski, sa metalnim elementima.

Na svakoj strani gde je postavljen bar zamišljene su konstrukcijske platforme na različitim visinama, koje su povezane sa velikom binom, pa ovako koncipiran prostor ostavlja više putanja kojima se ljudi mogu kretati u istoj prostoriji. Ove platforme, koje kao i ostali elementi imaju suprotne forme, stvaraju dve vrste prostora – onaj privatniji, takozvani skriveni bar, i deo koji je rezervisan za javne nastupe i događaje.

Različiti nivoi, klupe i barovi zapravo su okvir centralnog mesta tokom večeri, a to je podijum za ples.

Prilikom odabira materijala arhitekte i dizajneri držali su se početnog koncepta, pa su i oni potpuno kontrastni. Drvo visokog sjaja u formi zidne obloge potpuno je suprotno od keramičkih mozaika na podu, kao i mediteranski stil koji se oseća u vazduhu sa metalnim hladnim industrijskim segmentima.

Kako je pisanje grana umetnosti, tako je i dizajn kao deo primenjene umetnosti njen rođak, možda ne najrođeniji i nisu često u poseti, ali ovaj projekat dođe kao prikaz njihovog susreta

‒ Mislim da smo uspeli u onome što je bilo početna ideja. Da stvorimo prostor kontrasta. Kontrasti kao takve jesu beskonačne, pa nam je bilo lako da realizujemo ovu ideju ‒ kažu iz arhitektonskog biroa.

Ovako izgleda kada se oksimoron primeni na dizajn enterijera, a onda ovaj prostor treba da pozove suprotne socijalne, rasne, polne, starosne i druge grupe da se u njemu okupe i stvore nov jedinstveni pojam jedinstva i to uz dobru hranu, piće i muziku. Možda na podijumu za ples.

Dizajn: El Equipio Creativo
Fotografije: Adria Goula

The post Oksimoron – kafić u kom se sreću suprotnosti appeared first on 42 magazin.

Vishvaroopa by Inkbrushnme, Lodhi Colony, Delhi; Foto: Akshat Nauriyal

Poznato je da grafit-majstori, grafiti, obojeni zidovi javnih zgrada i zakon nisu baš na istoj strani. To je jedna stvar. Druga je pitanje šta je umetnost danas i kome je ona namenjena? Odnosno koliki broj ljudi vidi jedno umetničko delo u galerijskom prostoru i ko su oni?

Ove dve stavke bile su inicijalna kapisla da se nekoliko ljudi okupi i napravi organizaciju koja će obe stavke redefinisati sa jednim ciljem, a to je da stvori demokratsku umetnost.

The Origin of the World by Borondo, Lodhi Colony, Delhi; Foto: Naman Saraiya

St+Art Foundation je neprofitna organizacija koja radi umetničke projekte na javnim mestima. Cilj fondacije jeste da umetnost učini dostupnijom široj publici, tako što više nije rezervisana samo za galerije, već postaje integrisana u gradove u kojima živimo, pa na taj način umetnost postaje istinski demokratska za sve.

Osim klasičnog dobijanja dozvole od grada da prave murale na određenim mestima, za privatne stanove ili kuće išli od vrata do vrata i jednostavno pitali ljude da li žele da se na njihovom zidu nađe umetničko delo

Ovaj aktivistički umetnički pokret osnovan je u Indiji i postoji od 2014. godine, a tome šta su do danas uradili svedoče fotografije metropola na kojima se vidi da je urbanistički pejzaž Indije oživeo.

Najpre su svoje radove izvodili u stambenim naseljima, a njihov rad je odmah naišao na veliko interesovanje stanovnika kojima se dopala rekultivizacija njihovih gradskih prostora. Zatim su prešli na javne prostore kao što su metro i železnica. Oni stoje iza prvog javnog umetničkog distrikta Lohdi Public Art District u Delhiju, koji su stvarali street art umetnici iz čitavog sveta.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Iako je u njihov rad ukorenjen socijalni aktivizam i urbani dizajn, oni istovremeno beleže značajan istorijski momenat za street art, a to je prva saradnja ove vrste između street art umetnika i vlade koja je podržala ovaj projekat.

Finalni trenutak bio je kada su napravili mural na policijskom štabu u Delhiju, ogroman portret Mahatme Gandija, delo nemačkog umetnika Hendrika Beikircha i indijskog umetnika Anpua.

„To je za nas bio veliki trenutak jer su u vremenskom periodu do sada grafiti i ulična umetnost imali negativne konotacije i epitet vandalizam“, kažu nam iz organizacije.

Ovaj mural visok je čak 48 metara i nalazi se na fasadnom zidu zgrade koja pripada vladi. To umetničko delo ima ogroman značaj ne samo zbog obima posla već zbog važnosti koju zauzima kao prva vrsta angažovanja street umetnika sa vladom.

Na pitanje šta znači demokratizacija umetnosti, oni daju odgovor da je početna ideja da se umetnost koja je danas marginalizovana i namenjena malom broju ljudi, gotovo elitna, izađe iz galerijskih i muzejskih okvira i bude postavljena na mesta gde će je videti što veći broj ljudi.

Never Crew; Foto: Akshat Nauriyal

Zanimljivo je da su, osim klasičnog dobijanja dozvole od grada da prave murale na određenim mestima, za privatne stanove ili kuće išli od vrata do vrata i jednostavno pitali ljude da li žele da se na njihovom zidu nađe umetničko delo, nekada je odgovor bio „da“, a nekada „ne“ – vrlo prosto!

3 Dead Dahlias by Amitabh Kumar, Lodhi Colony, Delhi; Foto: Akshat Nauriyal

Na čelu ovog projekta nalaze se umetnici iz različitih oblasti od reditelja, vizuelnih umetnika, street art umetnika, pa do logističara koji nemaju mnogo veze s umetnošću, ali su neophodni za ovakav projekat. Oko sebe neprestano okupljaju umetnike iz čitavog sveta, pa smo tako naišli i na Nikolu Mijajlovića iz Srbije.

The Lava Tree by Anpu Varkley, Lodhi Colony, Delhi; Foto: Akshat Nauriyal

Ako uzmemo u obzir da grafiti i street art spadaju u kategoriju koja je sa druge strane zakona, onda ovakva saradnja između vlade i ulične umetnosti jeste revolucionarna, samim tim i istorijska, a posledice su transformisan urbanistički pejzaž Indije, koji osim estetske ima i dublju funkciju – to je upravo demokratska umetnost dostupna svima koju prolaze pored nje i potpuno slobodna da se o njoj komentariše dok, na primer, čekate metro.

The post Indijski aktivizam za demokratizaciju umetnosti appeared first on 42 magazin.

Izložba: Heroji kamena

Francuski fotograf Léo Caillard već nas je oduševio svojim ciklusom Hipster u kamenu, gde se uz pomoć fotošopa poigrao opštim poimanjem tradicije i modernih socioloških tendencija. Mladi francuski umetnik je tom prilikom antičke skulpture iz muzeja Louvre prikazao odevene u modernu odeću s posebnim naglaskom na hipsterskim detaljima tipa lenonke za sunce i podvrnuti rukavi.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Da bi sve bilo besprekorno i autentično, on je paralelno fotografisao svoje prijatelje u pozama poput antičkih statua da bi ih veštom manipulacijom na kompjuteru spojio u svoje viđenje budućnosti umetnosti, dobivši sintezu starog i novog s primesama humora.

 Mladi francuski umetnik je tom prilikom antičke skulpture iz muzeja Louvre prikazao odevene u modernu odeću s posebnim naglaskom na hipsterskim detaljima

U svom novom projektu, 32-godišnji umetnik pokušava da približi posetu muzeju ljudima koji su opsednuti digitalnim prikazima. Onima koji ne ispuštaju pametne telefone iz ruku i smatraju da muzejsko iskustvo može da se doživi i bez odlaska na izložbu i susreta s umetnošću uživo.

Izložba: Heroji kamena

Tako nastaje njegov novi projekat Heroji kamena, koji predstavlja seriju fotografija bista superjunaka od mermera i bronze postavljenih u muzejski ambijent.

Izložba: Heroji kamena

Rame uz rame s grčkim filozofima i rimskim carevima pojavljuju se Supermen, Betmen i ostala ekipa iz Marvelove radionice čuda, kao paradigma pop kulture s novim ulogama i uzvišenim izrazima lica.

Izložba: Heroji kamena

Radovi Léa Caillarda mogu se pogledati do 1. oktobra kao deo grupne izložbe Art is Art koja je postavljena u Muzeju savremene umetnosti u Krakovu (MOCAK).

Izložba: Heroji kamena

The post Mermerni Spajdermen u Luvru appeared first on 42 magazin.